Evo kraće analize "komercijalnog ugovora" i kratkog prikaza ugovora o zajmu:
Komercijalni ugovor:
Cena: 523.530.000,00 USD
U cenu je uključeno sve što se tiče radova, troškova, kako direktnih, tako i indirektnih, dobit izvođača, i sl. Ali ne uključuje trošak pribavljanja građevinskog zemljišta (što je obaveza RS i Puteva Srbije), poreze, carine i PDV. Cena se može povećati i do 10 % u slučaju nepredviđenih radova.
Rokovi:
• 6 meseci od potpisivanja ugovora za revidirani idejni projekat i projekat građ. dozvole za tzv. Potez 1 i Potez 2;
• 36 meseci od Dana početka radova a najkasnije do:
- Dana početka radova za potez 1 i potez 2;
- 4 meseca od Dana početka za potez 3;
- 6 meseci od Dana početka za potez 4;
- 8 meseci od Dana početka za potez 5.
Dan početka (od kog se računaju rokovi) nastupa po ispunjenju sledećih uslova:
- Da je „komercijalni ugovor“ stupio na snagu;
- Da je izvođač (CCCC) predao Putevima Srbije garanciju za dobro izvršenje posla (u iznosu od 10% od ugovorenog iznosa, dakle 52.353.000,00 USD);
- Da su RS i Putevi Srbije pribavili sve saglasnosti i dozvole (građevinsku posebno) za Potez 1 i Potez 2 u skladu sa zakonima, s tim da je uslov za to podnošenje sve tehnike dokumentacije od strane CCCC;
- Da su RS i Putevi Srbije uveli CCCC u posed gradilišta za Potez 1 i Potez 2; i
- Da je izvođač primio tzv. lokalni deo Avansa (nisam video šta konkretno znači lokalni deo avansa, ali avans iznosi 20% prihvaćene cene posla).
Produžetak rokova moguć je u nekim slučajevima, ali posebno se ističe slučaj nailaska na podzemne instalacije, odnosno podzemne uslove koji se nisu mogli predvideti. Pored toga, to su kašnjenje od strane državnih ili lokalnih vlasti, vremenski uslovi i sl.
Recimo, pod definiciju više sile nema zaraza, epidemija i sl. (poput Covid 19), ali postoji odredba koja dozvoljava produžetak radova usled epidemije koja utiče na nedostatak radne snage ili robe. Nesumnjivo, to je ova situacija sa Covid-19.
Ono što može biti zanimljivo su mesečni izveštaji koje izvođač podnosi nadzornom organu i dinamički plan. Možda se do njih može doći putem pristupa informacijama od javnog značaja.
Takođe, finansijski ugovor nije uslov za početak gradnje, bar prema ugovoru, ali faktički, nema sumnje da jeste.
Ugovor o zajmu:
Što se kredita tiče, stvari stoje ovako:
• Iznos: 301 milion dolara;
• Kamata: 2,5% godišnje, uz različite interkalarne kamate i kamate za nepovučene iznose kredita (0,25% godišnje);
• Rok otplate: 240 meseci, uz grejs period od 60 meseci;
• Namena kredita je pokrivanje približno 90% vrednosti komercijalnog ugovora (očigledno je da postoji diskrepanca, jer je 90% vrednosti komercijalnog ugovora oko 471 miliona dolara);
• Roba i usluge se kupuju pretežno iz Kine;
Kredit se povlači u tranšama, prema planu povlačenja tranši. Za prvu tranšu pored nekih uobičajenih uslova, koliko ja tumačim, treba da Srbija isplati avansno učešće (gotovinski iznos kako kaže ugovor o kreditu – slaba im je nomotehnika, tj. neusklađene definicije) u iznosu od 20% od vrednosti posla, kao i pravno mišljenje Ministarstva pravde (da ne navodim detalje, navedeno je sve u prilog 6 ugovora o zajmu).
Moram priznati da nisam detaljno se analizirao već samo najbitnije stvari, koliko mi je realan posao dozvoljavao. Ako sam nešto propustio, dodajte ili pitajte pa ćemo analizirati naknadno.
Bilo bi dobro da neko iz građevinske (ili koje već struke) , analizira poteze iz člana 3 komercijalnog ugovora. U ugovoru se doduše pominju sledeće deonice u preambuli:
• Deonica IV: Preljina-Prijevor (dakle to je sve na levoj obali Z. Morave - kažem iz razloga što je relativno skoro rečeno da će prioritet biti Preljina - Pakovraće, što je nešto više od ove deonice, tj. prelazi Z. Moravu);
• Deonica V: Prijevor – Lučani; i
• Deonica VI: Lučani – Prilipac.
Međutim, bitnije je šta znače ovi potezi koji su definisani kooridnatama.
Toliko od mene za sad.