Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)

[Steva]

sev » 26 Dec 2019, 18:28[/url]":3eyfyqpd]Kao što rekoh, ne bežim od toga da je moj pogled na stvar laički i zato se nisam ni oglašavao inicijalno, iako sam imao snažan osećaj nelogičnosti kada sam prvi put prošao. Reagovao sam na jedan post, po meni, neopravdano grubog, čak nadmenog, tona, potaknut tim diskursom "budite zadovoljni i ovim...". Isti zaista nije primeren za ozbiljnu raspravu bilo koje vrste, na bilo koju temu, a autora sam ranije doživeo kao ozbiljan izvor informacija.

Uzgred, zanima me kakav ćeš utisak imati kada prvi put prođeš ovom petljom. Ja mogu da kažem da, sticajem okolnosti, puno, puno vozim po raznim kontinentima, kao što rekoh, osećaj mi je bio da se radi o snažno nelogičnom spoju. Da li je to samo dužina, pravac ili oba zajedno, ne mogu da kvantifikujem

Nema problema, civilizovano diskutujemo ovde

Još se nisam provozao istom ali redovno špartam privatno po srednjoj evropi i deteline su mi ubedljivo najnezgodnije upravo zbog intenzivnog mešanja pravaca i veliki kočenja na jako kratkom potezu. Najbolja iskustva sam imao ili sa trubama ili sa velikim poludetelinama (kao čvor Beograd ili ZG Lučko) - svaki tipus čvora ima mane i vrline. Ali jedna stvar mora biti jasna, kada su čvorovi u pitanju klasične deteline su najjeftinije rešenje sa najslabijom propusnošću. Najbolju propusnost imaju malteški krstovi koji su izuzetno skupi ali i kompaktni:

 

[sev]

Da, ovo gore deluje izuzetno intuitivno i logično, e sad da li je bilo skuplje, ne znam - no, ni za ovo izgrađeno rešenje nije malo zemlje izuzeto..

 

[tragac]

branik » 26 Dec 2019 04:32 pm[/url]":3qgms83x]Misliš verovatno na Rogačicu.
Rogatica je u RS.
Aman, kako vozio kad si zapalio kočnice? Ili si se zaletao previše na pravcima pred krivinama, ili si se spuštao u visokom stepenu i konstantno držao kočnicu pritisnutu, ne dajaći vremena da se obloge i diskovi ohlade. To ne sme da se dešava!
Debelo brdo je put za leto i kuliranje. U ovo doba godine svakako bi ga trebalo izbegavati: moguć sneg, led, magla, druga iznenađenja mnogo češće i verovatnije nego na drugim putevima.

Ništa se nije zapalilo, sve je bilo u redu i išao sam veoma malom brzinom. I čuo sam od drugih i iskusnijih isto iskustvo na istom mestu.

U povratku je vreme bilo slično današnjem iako je bio dan pred Vidovdan. Nije bilo smrada zbog veoma male brzine pri gustoj magli i kiši. Zimi je taj put često i zatvoren. Da je prelepo jeste ali nikad tuda kao alternativa autoputu iako ima dosta pumpi i stajališta usput

 

[prostorni planer]

Tragac ja sam npr menjao pakne na 40000 km, a pri tom sam u tom intervalu 60-70 puta presao Debelo brdo, tako da mislim da je ipak do tvoje voznje, jer nikada nisam osetio smrad kocnica

 

[branik]

Smrad NE SME nikad da se oseti, ma kakav da je teren. Ili je nešto neispravno (blokira kandža) ili je vožnja neprilagođena uslovima puta. Uvek postoji opcija kočenja spuštanjem prenosa u nižu, a kočnicu pritiskati povremeno (nipošto neprekidno) i dati priliku diskovima i pločicama da se ohlade intervalima vožnje bez kočenja.
Kada je obloga počela da smrdi, menja se njeno ponašanje od visoke temperature, diskovi mogu da se iskrive, doboši da postanu ovalni, loše kočiono ulje da provri i kočnica "propadne" - otkaže, razlepe pločice, pukne crevo...Kasnije, struktura pločica se menja, postaju tvrđe i neosetljivije. Sposobnost kočenja se svakako smanjuje. Ako se tako vreli diskovi ukvase u nekoj bari ili vožnja prekine, gotovo sigurno se krive diskovi, a čak mogu i da puknu. Pored trenutnog ugrožavanja bezbednosti, naneta je i dugoročna šteta smanjivanjem veka i pouzdanosti elemenata kočionog sistema.
Znači, ako se auto zaleće nizbrdo, i svakih nekoliko sekundi mora da se koči, vreme je za prebacivanje menjača u nižu brzinu, i tako redom dok se ne pronađe stepen gde je kočnica potrebna samo povremeno. Na taj način čuva se auto, vožnja je bezbednija a u krivinama auto stabilniji.
Pamet u glavu, dok je na ramenima!
I, inače, nevezano za ovu priču, neverovatno je koliko još uvek ima ljudi koji misle da če uštedeti nešto goriva vozeći nizbrdo na leru i usporavajući isključivo kočnicama. A ako se zbog rada serva kočnica i volana ostavi uključen motor, trošiće još više nego da je ubačen u neku brzinu. Pored ugrožavanja svoje i tuđe bezbednosti, šteta naneta vozilu je velika.
Vozio sam se autobusom na autoputu čiji je vozač onaj spust ka Ljigu odradio na leru. Neverovatno, zar ne?
Neverovatno je i kako se brzo umnožavaju oštećenja na zaštitnoj ogradi na ap. Malo je to posledica novog puta i ispitivanja granica, a malo i idiotskog pravila da se po ovom slinavom vremenu, pošto nema snega, mogu da voze letnje gume. Pa ko zimi trči u papučama?

 

[drvopro]

prostorni planer » 25 Dec 2019 11:33 pm[/url]":3v7sowsb]@tragac - zasto mislis da preko Debelog brda nije brze do Visegrada nego preko Uzica? Put od Beograda preko Debelog brda do Kremana ima oko 190 km, a preko Uzica 240. Ja putem preko Debelog brda nikada nisam do Kremana isao duze od 3 sata. Put preko Debelog brda je los na par deonica od Pocute do Debelog brda, ostalo nije strasno, a ima i novih deonica kao sto su Valjevo - Rovni, pa do Pocute solidan i nov od Rogacice do Bajine Baste, a od Bajine Baste do Kaludjerskih bara dobar

Ne radi se samo o dužini već i o udobnost. Kako za putnike tako i za vozilo. Kad sam išao tuda pre ulaza u Rogaticu osetio sam smrad i morao da stanem. Sve je bilo u redu al je smrad i vrelina dolazila iz kočnica . Ko ide tamo stalno amortizuje auto mnogo brže nego na AP. Što se tiče vremena, još uvek se mora proći kroz centar Valjeva i još nekoliko manjih opštinskih mesta što zavisno od doba dana može da bude bitan faktor.

Pošto je to moja ruta, nizbrdo ne treba brzo voziti, pustiti motor da koči i opušteno. Inače nije teško spaliti kočnice na tom delu puta ka Rogacici ako se oštro vozi. Sve je nizbrdo, jako jako puno krivina i serpentina.
Nego i dalje niko da odgovori na moje pitanje.
Da li su putevi na petlji radjeni sa dve saobraćajne trake u jednom smeru?

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока

 

[msksim1]

U najnovijoj emisiji koridora precednik je izrazio novogodisnje zelje za buduce autoputrve. Ajde da i mi dodamo nase zelje. On je reko: backi breg sombor kula. Pa onda ruma novi sad. Pa onda beigrad zrenjanin novi sad. Pa onda beograd vrsac. Pa autoput ka pozarevcu i brza magustrala ka golupcu. Pa veza arandjelovca sa mladenovcom i ka boru. Ja bi dodao samo da se istraje na AP pozega kotroman, da se ukljuci u projektovanje pozega boljare, da se napravi brza saobracajnica do negotina i da se ka HR i BG i MK otvori jos jedan "y" krak tj brza saobracajnica do Sida, ili ka drugom nekom prelazu ka BG i MK.

Da se KG spoji sa moravskim koridorom i ka GM brza saobracajnica i da se GM spoji sa milosem velikim kako dolikuje.

Ne zaboravimo i Valjevo da dobije vezu kakva dolikuje sa milosem velikim.

Glinena is watching over you, bagro jedna kapitalisticka

 

[wk_]

Da nismo malo počeli da preterujemo sa autoputevima? BG-VŠ nema ni izdaleka saobraćaj za AP. A u realnosti ne mogu da završe obilaznicu oko Vršca.

 

[MiraC]

Ljudi to je samo Deda Mraz, ajde bre nama treba vila iz bajki. Pa je i ona sa pepeljugom bila svemoguća ali do ponoći.... nama treba veće čudo
Ja bih rekla da treba pozeleti da se ovi putevi do sada ne raspadnu ( glinena).
Da niko glavu ne izgubi zahvaljujuci svakom km AP.
Da se svugde radi kao Kinezi most na Savi na delu do Surcina.
Bogami da nas ne košta kao deo Surčin-NBG jer meni ta cifra ne ide u glavu nikako .
Da, da se neko pametan seti da naprave AP put do Pakovraće.
Ko zna, eto da probam, da u 2020 završe deonicu Cacak Zlatibor

 

[drvopro]

U najnovijoj emisiji koridora precednik je izrazio novogodisnje zelje za buduce autoputrve. Ajde da i mi dodamo nase zelje. On je reko: backi breg sombor kula. Pa onda ruma novi sad. Pa onda beigrad zrenjanin novi sad. Pa onda beograd vrsac. Pa autoput ka pozarevcu i brza magustrala ka golupcu. Pa veza arandjelovca sa mladenovcom i ka boru. Ja bi dodao samo da se istraje na AP pozega kotroman, da se ukljuci u projektovanje pozega boljare, da se napravi brza saobracajnica do negotina i da se ka HR i BG i MK otvori jos jedan "y" krak tj brza saobracajnica do Sida, ili ka drugom nekom prelazu ka BG i MK.

Da se KG spoji sa moravskim koridorom i ka GM brza saobracajnica i da se GM spoji sa milosem velikim kako dolikuje.

Ne zaboravimo i Valjevo da dobije vezu kakva dolikuje sa milosem velikim.

Glinena is watching over you, bagro jedna kapitalisticka

Do Pozarevca malo proširiti ako treba i dobiće se brzi put nema potrebe za AP.
Za Arandjelovac se slažem dodao bih i ka Lazarevcu ali ne autoput.
Put ka Boru ako misliš na rudarski Bor jeste u nešto lošijem stanju ali opet nema potrebe nešto tu širiti.
Negotin Zaječar brza saobracajnica? Zašto? Taj put je pravljen kao moto put ima ulaze i izlaze bez ukrštanja a nema saobraćaja.
Kg ima dobru vezu sa Kraljevom i Mrcajevcima preko Knića. Možda ako je moguće od raskrsnice tog puta napraviti mini obilaznice oko sela radi ubrzanja saobraćaja. To važi i za put preko Knića.
Valjevo ima vezu, malo je lošiji put od raskrsnice valjevo ub lajkovac ali to se da rešiti.
Ponajvazniji put od Malog Pozarevca preko Mladenovca i Topole do Kragujevca je trebao da bude rekonstruisan još 2017.-te, bar deo Topola Kragujevac. Od Malog Pozarevca do Mladenovca brzi put pa ovilaznica oko Mladenovca i onda rekonstruisati i malo ispraviti put ka Topoli i Kg.
Pa put Loznica Mali Zvornik Ljubovija Bajina Bašta pa onda famozni tunel Kadinjaca do Užica.
Generalno ja bih se usredsredio na obilaznice oko gradova (i sela), zabranio gradnji pored važnih puteva. Dobar primer loših navika je Ibarska od Beograda do Ćelija.
Ps Stvarno niko da odgovori na pitanje o petlji A2 A1? Jel ima dve trake u svakom smeru ili je po jedna?

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока

 

[Steva]

@drvopro centralni deo trube na čvoru A2/A1 ima po dve trake u svakom smeru. Te trake se na krajevima odvajaju u različite smerove.

 

[Blade]

Nisam pratio, pa se izvinjavam, ako je neko vec napisao. Da li novi autoputni most preko Save i Kolubare, koji je deo ovog autoputa, ima svoje ime, kao drugi beogradski mostovi ili se jednostavno tako zove - Most preko Save i Kolubare?

 

[Earthmoving]

Mislim da na tabli samo pise Sava, ne secam se da sam video i Kolubara?
Ovo za autoputeve ce se verovatno vremenom vecinom izgraditi nevezano ko ce biti na vlasti. Po meni trenutno 3 najpotrebnije saobracajnice u Srbiji, po broju guzve su : Unutrasnji Magistralni Prsten u Beogradu, Spoljna Tangenta u Beogradu, I nastavak obilaznice od Bubanj potoka do Panceva. Nema vecih kolapsa saobracaja u Srbiji nego na ovim pravcima. (ne racunajuci granice)

 

[nikola92pg]

Za 2 dana idem i ja za Bg samo da isprobam novu dionicu... Jedva čekam... Bez mane je, a tako to i biva kad rade Kinezi.... evo vam snimak od prije 3 dana kako izgleda vožnja crnogorskim auto-putem...
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=sRMJe8KqcLo[/youtube]

 

[drvopro]

Hvala Stevo.


Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока

 

[Earthmoving]

Da,ova juznija, krška polovina autoputa brze napreduje, severna dosta teza I sporija. I dobro, sporiji I onaj deo kod Podgorice koji su zakasnjenjem skoro poceli.

 

[msksim1]

drvopro » Čet Dec 26, 2019 10:41 pm[/url]":1pj5negu]

U najnovijoj emisiji koridora precednik je izrazio novogodisnje zelje za buduce autoputrve. Ajde da i mi dodamo nase zelje. On je reko: backi breg sombor kula. Pa onda ruma novi sad. Pa onda beigrad zrenjanin novi sad. Pa onda beograd vrsac. Pa autoput ka pozarevcu i brza magustrala ka golupcu. Pa veza arandjelovca sa mladenovcom i ka boru. Ja bi dodao samo da se istraje na AP pozega kotroman, da se ukljuci u projektovanje pozega boljare, da se napravi brza saobracajnica do negotina i da se ka HR i BG i MK otvori jos jedan "y" krak tj brza saobracajnica do Sida, ili ka drugom nekom prelazu ka BG i MK.

Da se KG spoji sa moravskim koridorom i ka GM brza saobracajnica i da se GM spoji sa milosem velikim kako dolikuje.

Ne zaboravimo i Valjevo da dobije vezu kakva dolikuje sa milosem velikim.

Glinena is watching over you, bagro jedna kapitalisticka

Do Pozarevca malo proširiti ako treba i dobiće se brzi put nema potrebe za AP.
Za Arandjelovac se slažem dodao bih i ka Lazarevcu ali ne autoput.
Put ka Boru ako misliš na rudarski Bor jeste u nešto lošijem stanju ali opet nema potrebe nešto tu širiti.
Negotin Zaječar brza saobracajnica? Zašto? Taj put je pravljen kao moto put ima ulaze i izlaze bez ukrštanja a nema saobraćaja.
Kg ima dobru vezu sa Kraljevom i Mrcajevcima preko Knića. Možda ako je moguće od raskrsnice tog puta napraviti mini obilaznice oko sela radi ubrzanja saobraćaja. To važi i za put preko Knića.
Valjevo ima vezu, malo je lošiji put od raskrsnice valjevo ub lajkovac ali to se da rešiti.
Ponajvazniji put od Malog Pozarevca preko Mladenovca i Topole do Kragujevca je trebao da bude rekonstruisan još 2017.-te, bar deo Topola Kragujevac. Od Malog Pozarevca do Mladenovca brzi put pa ovilaznica oko Mladenovca i onda rekonstruisati i malo ispraviti put ka Topoli i Kg.
Pa put Loznica Mali Zvornik Ljubovija Bajina Bašta pa onda famozni tunel Kadinjaca do Užica.
Generalno ja bih se usredsredio na obilaznice oko gradova (i sela), zabranio gradnji pored važnih puteva. Dobar primer loših navika je Ibarska od Beograda do Ćelija.
Ps Stvarno niko da odgovori na pitanje o petlji A2 A1? Jel ima dve trake u svakom smeru ili je po jedna?

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока

Specijalno za kg ogranicenje 50 na izlasku iz grada u pravcu ka cacku. Kolega nemoj samo po srpskom principu sta ce ti ne diraj ostavi to vec sve radi. Pare ce biti ukradene u svakom slucaju, sigurno nece otici meni i tebi za povecanje plate. Pa bolje jedan deo od toga sto ce da se ukrade da ode u puteve. Svako vece mesto u srbiji mora da bude povezano barem sa brzom saobracajnicom do vaznih koridornih pravaca. Pa onda ne treba nista ni preko batocine, dovoljna je jedna traka pa da ginu ljudi.

 

[drvopro]

Znam za to, hvatao me radar na samom izlasku. Takvi nam propisi. Takvi nam putevi.
Nisam ja rekao ne diraj. A baš si pomenuo naseljeni mesto odnosno grad. I upravo tu je glavni problem. Previše važnih puteva prolazi kroz naseljena mesta bez valjanih obilaznica. Pri tome mislim i na sela. I tu se najvise ii guši i usporava saobraćaj.

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока

 

[ZAK]

Kad smo već kod novogodišnjih želja. Ako je verovati ovoj mapi https://www.ekapija.com/infomap/view?id=4 izgleda da je Požarevac - Golubac najizvesniji pored ovih što su već potpisani komercijalni ugovori (RU-ŠA-LO, Kuzmin-Rača, ČA-PŽ i Pojate-Preljina). On je jedini u fazi projektovanja.

Iskreno mislim da su sledeća dva puta za izgradnju RU-NS i BG-ZR, čak može da bude i PŽ-Duga poljana pre BG-Zrenjanin. Ovo nisu moje želje ali mislim da će biti građeni uskoro iz više razloga.

RU-NS - Već je pripremljena dokumentacija, i priča sa Kinezima je dosta odmakla. Trebalo je da bude potpisan komercijalni ugovor jesenas ali nije. Možda sad bude u Aprilu kad Vučko bude išao u Kinu. Uvek je zgodno da nešto potpišu kad se sastanu. Ova deonica je kratka i može se relativno brzo završiti. Spaja dva kraka koridor X. Kinezi imaju interes da je rade zbog Budimpešte, velikog kineskog distribucionog centra. Novosadjani će biti srećni a to je dosta glasača . Ovi što viču kako se samo "Srbija" gradi a "Vojvodina" ništa će se ućutkati (pod Vojvodinom valjda računaju samo ako je NS u pitanju, Sombor ih npr ne interesuje ).

BG-ZR - slična priča. Relativno kratka deonica kroz ravnicu. Iskreno ne znam ko osim nas ima interes da finansira a mi nemamo pare . Možda pozajmimo od Azera. Dobro dođe da se vrati investicija oko zemljišta Al-Dahare. Povezuje se Banat sa Beogradom. Beograđani srećni (2,5 milona glasača). Open nema priče:Samo se gradi po "Srbiji"' a u "Vojvodini" ništa.

PŽ- Duga Poljana - Ovo je interes Kineza (put svile, luka Bar itd). Možda nas uslove da to moramo da gradimo. Pa onda bolje išta nego ništa .

PO-Golubac - Ne znam odakle ideja eKapiji da se to projektuje. Niti ima puno ljudi u istočnoj srbiji (glasača) niti ko od kreditora ima interes da to pravi. Ono jeste dobro zbog ravnomernog razvoja ali u ovim mojim jednačinama to i nema neku težinu.

Kako ja vidim stvari na odluku o izgranji utiču brojni faktori: odakle nabaviti novac, protok saobraćaja, interesi kreditora i raznih grupa unutar same zemlje, regionalni razvoj, izbori itd. Ali nekako imam osećaj da više utiču oni faktori koji nisu npr: broj vozila ili regionalni razvoj. Da je tako BG bi već imao obilaznicu i magistralne prstenove. I imali bi smo put od Višegrada do Zaječara itd.

Nije mi namera da "mračim" nego naprosto tako ja vidim stvari. Voleo bih da čujem vaše mišljenje. Ne šta bi voleli da se pravi nego šta mislite da je sledeće najizvestnije da se pravi ?

 

[Steva]

Mislim da se ovde malo precenjuje interes Kineza da grade (ustvari mi kupujemo to od njih na kredit) autoputeve zbog fabrika. Sve te silne Kineske investicije u fabrike su reda veličine manje industrijske zone u gradu srednje veličine u kineskoj zabiti. Na globalnom nivou ništa.

Ono što se ovde događa je isto što se događa sa Afrikom, Kina kreditima obezbeđuje svoje interese, pristup resursima i glasovima na internacionalnoj geopolitičkoj sceni. Realno njih zabole ona stvar za fabrike.

 

[ZAK]

Steva » Pet Dec 27, 2019 10:28 am[/url]":27i3ftcs]Mislim da se ovde malo precenjuje interes Kineza da grade (ustvari mi kupujemo to od njih na kredit) autoputeve zbog fabrika. Sve te silne Kineske investicije u fabrike su reda veličine manje industrijske zone u gradu srednje veličine u kineskoj zabiti. Na globalnom nivou ništa.

Ono što se ovde događa je isto što se događa sa Afrikom, Kina kreditima obezbeđuje svoje interese, pristup resursima i glasovima na internacionalnoj geopolitičkoj sceni. Realno njih zabole ona stvar za fabrike.

Slažem se da Kinu ne interesuju fabrike ali to ne znači odmah da ih ne interesuju putevi. Fabrike proed autoputa su Vučkova priča za narodne mase. Autoput je potreban ali ne i dovoljan uslov da bi se gradile fabrike. Jagodina i Paraćin su pored autoputa 50 godina pa ni izbliza nemaju industrijsku zonu kao npr Novi Sad koji je dobio pristup autoputu mnogo kasnije ili Zrenjanin koji uopšte nema autoput.

Interes Kineza jeste sve što si naveo, da putem kredita dobijaju pristup resursima (RTB Bor) ili glasovima na internacijonalnoj sceni ali mislim da tu nije prosta priča o kreditu. Tipa, evo ti pare, ti radi šta hoćeš, podržaćeš me kad bude trebalo. Oni žele da maksimalizuju korist od tog kredita. Tu u priču dolaze putevi. Dam ti kredit za put, moje firme rade. To su putevi koji meni odgovaraju u tom delu sveta da bi moja roba putovala brze i jeftinije do krajnjeg tržišta. Ne znam da je Kina dala i jedan kredit da se npr. naprave gernotološki centri (dom za stare) po Srbiji. To možemi i mi da zidamo (ne rade njihove firme) a oni nemaju nikakvu korist. Zato smatram da Kina ima jak interes kada su putevi u pitanju i da dobrim delom utiče na Srbiju koji putevi će se graditi.
Ako Kinezi kažu: Mi ćemo dati pare za autoput Beograd-Bar a za druge nećemo. Vlast nema druge nego da to prihvati. Naravno može da odbije ali onda nema ni granje ni ugradnje ni glasova ni izbora itd. Sve što treba da uradi je da izkalkuliše kako će to vratiti i da "uvije u oblandu" i predstavi kao regionalni razvoj i povezivanje sa regionom.
Još jedan dokaz da se Kinezi pitaju kada su putevi u pitanju je najavljeni autoput Vožd Karađorđe. Taj autoput nije bio ni u kakvim snovima projektanata ranijih godina. Pričalo se o Praćin-Zaječar ili Požarevac-Negotin preko Majdanpeka ali niko nije sanjao autoput direkno do Bora. I gle čuda, sad kada su kinzi vlasnici RTB Bor-a i našli neko silno zlato i bakar sad odjednom se pravi autoput do Bora. Ne do Negotina ili Zaječara preko Bora nego baš do Bora. Na trasi tog autoputa, istočno od K10 nema puno ljudi. Put ide kroz Karpate do rudnika. Da je išao preko Bora do Zaječara ili Negotina to bih mogao da progutam kao "regionalni razvoj" istočne Srbije ali ovako je malo bezveze .

 

[brada]

Nedavno sam isao zrenjaninskim putem (Borca - Zrenjanin), i put je u vecem dijelu odlican. Uglavnom ravno, mogucnosti za preticanje ima na pretek, nema prolaska kroz naseljena mjesta, svako iskljucenje za usputna naseljena mjesta ima posebnu traku za skretanje. Ogranicenje je 80, na raskrsnicama 60. Dakle, moze komotno da se vozi 90 km/h vecim dijelom puta, bez da se plasite radara (moze i mnogo brze ali rizikujete kaznu). To je sasvim ok za nase prilike. Naravno, ima nekoliko dionica puta na kojima treba srediti asfalt, i tad ce biti sasvim dovoljno.

Jednom kada budemo imali pare sigurno treba napraviti autoput ili brzu cestu, ali mislim da u ovom momentu ima mnogo prioritetnijih dionica od ove.

Ostavljam mogucnost da nisam u pravu, ako neko cesce ide tim putem moze sigurno da da bolju analizu. Jednostavno, kad dodjete iz nasih planinskih puteva u tu ravnicu, za nas je to vec brza cesta, skoro pa autoput

 

[Hromi Daba]

Sve je tacno osim da nema naselja, prolazi se kroz Čentu i Stajićevo To bi trebalo zaobići ili drugačije regulisati saobraćaj. Mislim da se ne bi dobilo mnogo na brzini autoputem. Bolje da za te pare naprave prugu kojom bi moglo da se pristojno putuje na posao ili fax u bg i ns.

Sent from my Mi A3 using Tapatalk

 

[dragan]

"Realno njih zabole ona stvar za fabrike."

Nije realno, jer njih interesuje Profit i od fabrika i rudnika, i od čeličane i autoputa, . .
Kineska država je usmerila kompanije u kojim državama da rade, ali ne bez zarade.
Sve veće akcionarske kompanije su listirane na berzama i zato vode računa o profitu.

 

[Steva]

dragan » 27 Dec 2019, 13:21[/url]":1fuxthqb]"Realno njih zabole ona stvar za fabrike."

Nije realno, jer njih interesuje Profit i od fabrika i rudnika, i od čeličane i autoputa, . .
Kineska država je usmerila kompanije u kojim državama da rade, ali ne bez zarade.
Sve veće akcionarske kompanije su listirane na berzama i zato vode računa o profitu.

Sve su to za kineze nebitne mrvice, ovo što si napisao je paravan koja trenutna vlast (a i vlasti drugih kineskih kolonija) koristi da smiri lokalno stanovništvo. Naravno da ti rudnici, fabrike i krediti i te kako znače nama ali za kineze je to lak plen s kojim mogu da ucenjuju cele nacije.

Istorija se ponavlja, sa istom pričom su i britanci bili kolonijalna sila, a za sobom ostavili su pustoš.