Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)

[JoeBG]

Earthmoving » Sre Okt 04, 2017 2:29 pm[/url]":c1ezi38w]Novi snimak satelita od pre 2 dana : http://apps.sentinel-hub.com/sentinel-p ... valscript=

Earth, ti revnosno pratis stanje. Kakva je promena u odnosu na poslednji snimak? Ima li napretka?

Ono sto ja vidim, je da je deonica Lajkovac - Ljig uglavnom asfaltirana (osim dela oko Lazarevca), ali je boja drugacija od one na Ljig-Preljina i Ub-Lajkovac. Kao da to nije zavrsni sloj...

 

[AleksandarGrf]

Ovaj snimak odozgo je vredan da nas podseti koliko je deonica bila zahtevna... Na 42 minuta celo brdo sislo na put. A tek kakva igranka predstoji ka Pozegi.

 

[Earthmoving]

Joe, pa iskreno ima nekih malih promena ali nisam kao prošli put pravio onu uporednu mapu "pre/sada" jer nisam video neke velike promene, samo sitnije. Sentinel je redovniji od recimo Google Maps-a, izbacuje snimke svakih par dana ili nedelja, ali je rezolucija mnogo slabija i slika mutnija, pa ne možeš biti siguran koji je sloj gde. Jer recimo ako pogledaš neke deonice završenih autoputeva u Srbiji, negde deluju tamno sive, a negde bleđe boje, pa se čovek preko slika tog satelita lako može prevariti koji je koji sloj asfalta. Evo pogledaj na njemu recimo novootvorenu deonicu autoputa oko Dimitrovgrada koja je puštena i videćeš različite boje asfalta, dakle teško je reći za ove detalje sad bez uvida sa terena. Ima još dužih deonica od po par kilometara koje se bele, recimo: jedna između Obrenovca i prelaza preko pruge, jedna iznad petlje Ub, jedna par kilometara ispod petlje Lajkovac, ali meni se čini da ako ovim tempom nastave da će za oko mesec dana skoro sve biti sive boje. Takođe, deluje mi kao da je prebačen veći deo mehanizacije za asfaltiranje deonice Ub-Obrenovac jer tamo na drugoj deonici Ljakovac-Ljig (tu, par km ispod petlje Lajkovac) stoji par kilometara neasfaltirano već mesec dana, dok skoro sve ostalo jeste, a deluje da je sve pripremljeno, pa ne vidim drugi razlog nego da su malo pojačali mašinama ovu prvu deonicu. A i čuo sam priču da Nukleus & Co koji su radili ovu drugu deonicu sad imaju mašine na prvoj, odakle zaključujem da su deo mašina prebacili... Kažem, ako misle da puste do kraja novembra, onda bi za mesec dana sve trebalo da se sivi, videćemo uskoro dal će uspeti ili ne Jbg sad su u zakažnjenju, pa im zavisi i od vremena i od svega, sve je knap

 

[Earthmoving]

Još nešto. Ako je Plecku rukovaoc asfaltnog finišera tamo kod Obrenovca rekao da dnevno može da asfaltira 1 km (isto mi je rekao I drug da je I Azvirt prosečno dnevno asfaltirao prošle godine njihov deo autoputa), I ako su ovi tamo pre neki dan ministarki rekli da imaju 5 timova finisera I valjaka, onda su recimo danas kad je bio lep dan teoretski mogli da asfaltiraju duzinu od 5 x 1km = 5km (pretpostavljam poluautoputa, 3 trake?). E sad da li imaju dovoljno kapaciteta u asfaltnim bazama da proizvedu dnevno tolko asfalta I kolko imaju kamiona da idu tamo vamo I taj asfalt donose, ko zna? Takodje uvek se moze neka od masina u lancu (baza, finiser, valjci, kamioni) pokvariti pa onda I to uspori radove. Zbog svega toga verovatno manje asfaltiraju od teoretskih 5km dnevno

 

[laki72]

4km ?
Realno, 20 dana suvih im je dovoljno, al nek je i celih 30
Mislim da asfaltirNje ne pretstavlja problem, vec eventualno samo ona dva mesta koja silu pomenuta gde fali gotovo sve.
E sad, dal i za to ima vremena, ili ce zbrzati, ili kao treca opcija produziti rokove...


Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Earthmoving]

Da, od onoga sto smo videli, bez dela oko tunela Brancic, one dve tacke deluju najvise zaostale:
1. Most preko pruge izmedju Obrenovca I Uba. Na slikama deluje da je postavljen beton preko jedne trake autoputa, a da su za drugu podignuti stubovi I da sledi postavljane ploce za kolovoz. Neko negde ranije rece da te betonske delove posla na mostu mogu zavrsiti do pocetka novembra, videcemo.
2. Zatrpavanje bivseg toka reke Kolubare ispod petlje Lajkovac (like=Likeovac ). Tu deluje da treba naspu recimo oko 20-25.000 kubika zemlje (duzina oko 200m x prosecna visina oko 4m x sirina oko 30m)

 

[Žika]

Kada su loše hidrološke situacije EPS ne može da koristi u punom kapacitetu hidroeleketrane za proizvodnju struje. A inače smo puni para za uvoz svega.

Termoelektrane

Ukupna snaga osam termoelektrana u kojima radi 18 blokova je 4.032 MW. One kao pogonsko gorivo koriste lignit.

U sastavu "Termoelektrane Nikola Tesla" su:
TE Nikola Tesla A (sa ukupno 6 blokova)
TE Nikola Tesla B (sa ukupno 2 bloka)
TE Kolubara (sa ukupno 5 blokova)
TE Morava (sa jednim blokom)
U sastavu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" su:

TE Kostolac A (sa ukupno 2 bloka)
TE Kostolac B (sa ukupno 2 bloka)
U sastavu "TE Kosovo" su: *

TE Kosovo A (sa ukupno 5 blokova)
TE Kosovo B (sa ukupno 2 bloka)
Najveći blokovi se nalaze u TE "Nikola Tesla B" blokovi - B1 i B2 sa ukupnom snagom od 1.190 MW raspoložive snage.

*Od 1. juna 1999. godine EPS ne upravlja svojim kapacitetima na području Kosmeta.

Hidroelektrane

Ukupna snaga šesnaest hidroelektrana sa 50 hidroagregata je 2.958 MW, što čini skoro 34 odsto ukupnog elektroenergetskog potencijala EPS-a. Proizvodnja električne energije obavlja se u ograncima:

"Hidroelektrane Đerdap", Kladovo i
"Drinsko-Limske hidroelektrane" , Bajina Bašta

Prve hidroelektrane puštene su u rad davne 1955. godine - HE Vlasina, a zatim i HE "Morava" (1954-1957). Međutim, HE Đerdap se smatra kraljicom svih hidroelektrana.

Izgradnja HE "Đerdap 1" počela je još 1964. godine, zajedničkim ulaganjem Jugoslavije i Rumunije. Avgusta 1970. godine ušli su u pogon prvi agregati, a ceo objekat je pušten u rad 16. maja 1972. godine. Osnovna delatnost ove hidrocentrale nije samo proizvodnja električne energije već i prevođenje brodova prevodnicama na sistemu "Đerdap 1" i "Đerdap 2".

Brodske prevodnice HE "Đerdap 1" su dvostepene (brodovi ulaze u komoru, zatim se "prevode" u izlazni vodostaj reke Dunav na izlazu iz komore). Po dimenzijama komore, ove prevodnice spadaju među najveće u svetu.

HE "Đerdap 2" je zvanično počela da se gradi 3. decembra 1977. godine, a prvi agregati su ušli u pogon 1985. godine. Ovu hidroelektranu čini: elektrana, brodska prevodnica, prelivna i neprelivna brana, kao i put preko brane na čijoj sredini je međudržavna granica. Projektom je predviđena mogućnost izgradnje železničke pruge preko brane.

Termoelektrane - toplane

„Panonske termoelektrane-toplane“ d.o.o Novi Sad (Panonske TE-TO) od 1. jula 2015. radi i posluje u okviru Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ kao Ogranak; njegova tri ogranka proizvode električnu energiju za potrebe elektroenergetskog sistema Srbije, toplotnu energiju za potrebe gradskih toplana u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici, i tehnološku paru za potrebe industrije.
Postrojenja proizvode energiju u savremenom, kogenracijskom procesu, koji omogućava uštedu primarnog goriva - prirodnog gasa ili mazuta do 25 % u odnosu na odvojenu proizvodnju struje i toplote. Ukupna nominalna instalisana snaga iznosi: 425 MW za proizvodnju električne energije, 505 MW (t) za proizvodnju toplotne energije, 860 t/h (tona po satu) tehnološke pare za procesnu industriju.

 

[Orfanelin]

To sto nismo puni para ne znaci da bi cela drzava stala kada bi stala Kolubara. To je miljama daleko od istine. U ovom trenutku se puno oslanjamo na Kolubaru ali naslo bi se alternativno resenje. Isto tako puno se oslanjamo i na Djerdap pa ne znaci da je Djerdap najbitnija firma u drzavi.
A i kad su 'dobre' hidroloske situacije onda Kolubara pretenduje da postane jezero.
Ja mislim da je EMS najbitnija firma u Srbiji, da nije njih niko od nas ne bi imao struju pa cak ni ovih 35% sa Djerdapa i Perucca.

 

[Earthmoving]

Aj pošto ste već u off-u vezano za struju i kolubarski ugalj, a koji je potrošan resurs, da i ja kažem svoj predlog za povećanje proizvodnje struje iz održivih tj obnovljivih izvora Trebalo bi svakom pojedincu u Srbiji dozvoliti da stavi solarne panele na kuće ili u svoja imanja gde to želi i da se poveže sa EPS-om, da im u sistem isporučuje višak struje. EPS bi za to plaćao svim domaćinstvima isporučiocima, pa bi ljudi masovno instalirali solarne panele po Srbiji jer bi im to donelo fine i relativno sigurne mesečne prihode. Sa masom panela bi Srbija imala mnogo više ponuđene struje, a ugalj bi se manje trošio i to uglavnom u periodima kada nema sunca ili vetra. Struja bi verovatno nešto poskupela ali bi domaćinstva imala u rezultanti više koristi od prihoda nego štete od rasta troškova. Plus ako bi se deo tih prihoda koristio za kupovinu struje zimi za grejanje i punjenje svojih elektrokola, smanjio bi se uvoz drugih energenata poput gasa i nafte, pa bi u zemlji godišnje više cirkluisala milijarda evra, koja bi povećala broj radnih mesta jer bi bilo više para za domaće investicije i plate više nego što bi bila šteta od nešto skuplje struje. Ali taj resurs ne bi trebao dati strancima i krupnom kapitalu nego mogućnost da svako domaćinstvo ima tu mogućnost prodaje struje. Slično i sa vetroparkovima, treba dozvoliti da svaki seljak koji ima 50-100.000 evra može na svom imanju da instalira recimo jednu vetroturbinu i isporučuje struju, a da okolo bez zauzeća mnogo prostora može da gaji domaće životinje ili uzgaja poljoprivredu (suprotno od sadašnje politike da se dozvole za vetroparkove daju samo krupnom kapitali i dobrim delom strancima). Time bi se i povećala količina proizvedene struje u Srbiji (a struje nikad dosta i lako se prodaje) i ljudi u Srbiji bi bili mnogo bogatiji

 

[Branko_UE]

Mnogo ste otišli u off. Ima tema na ovom forumu za energetiku pa tamo možete pisati predloge i raspravljati ko je bitniji.
U suštini, istina je da su svi bitni u lancu proizvodnje el. energije i nema tu šta da se raspravlja.

Da se vratimo na AP i mogućnost završetka u novembru. Sa matematičke strane da pogledamo kakva je perspektiva.
Earth je izračunao da ima oko 25000 m3 nasipa na mestu spajanja deonica kod Lajkovca. Mislim da ima i više ali da uzmemo ovaj broj.
Prosečan kamion kiper ima između 14-18m3 kapacitet, ali da uzmemo 18m3. Ispravite me ako grešim.
Ako želimo AP u novembru, nasipanje mora biti gotovo recimo za 30 dana, a sigurno i ranije.
To znači da nam treba 25000 / 30 / 18 = 46 punih kamiona dnevno. Recimo da je mesto utovara blizu i da za svaku operaciju odlazak-utovar-dolazak-istovar treba 30 min. Znači da svaki kamion može da obavi dve operacije u satu. Ako rade 24h, a nemoguće je da rade toliko, jedan kamion može da obavi 48 istovara zemlje, što zadovoljava proračun. Ipak toliko radno vreme nije opcija pa ako rade recimo samo 8 sati, dovoljna su i tri kamiona. Ovo se dakle uklapa sa trenutnom dinamikom (neko je rekao da je video 3 kamiona). Pretpostavka je da utovar može da izdrži ovaj tempo takođe.
O asfaltiranju smo čini mi se utvrdili dinamiku koja može da se ispoštuje. Da li neko zna koliko treba vremena za postavljanje bankina i obeležavanje traka?

 

[Niko Kažanegra]

laki72 » Sre Okt 04, 2017 1:01 pm[/url]":1qhn5h5v]Mozete (mozemo) mi da kazemo sta god ocemo, verbalni delikt jecodavno ukinut, a iznosenje neistine su postale uobicajene.

Samo bih vas pitao, 2014. godine kada su kopovi bili mesecima potopljeni, dal su termoelektrane NT a i b, prestale sa radom?
Hvala!

Ovim sto sam napisao ne negiram vaznost kopova, mada je jako smesan izraz JADNI RUDARI, jer ovde govorimo o povrsinskom kopu, a ne o jami.
To sto ste iz tog kraja ili vam neko radi u kopovima ne bi smelo da vam zamuti poglede.

I da.
Lepo vam Vracar napisa
"Trpca radi, Beograd se gradi"
To je parola koju su siptari plasirali u svom separatistickom maniru.
Ako vam je takva, samo prilagodjena vasem kraju parolaprihvatljiva i cini vam se ispravnom, onda ja nemam potrebu vise da komuniciram na tu temu.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

Laki,

Toliko si gluposti napisao da sam jednostavno morao da ti odgovorim.Neverovatno mi je da covek od 45 godina (pretpostavljam da ti je 72 godiste),ima takav pristup .

Kada su bile poplave,potopljena su 2 kopa Tamnava Istok i Tamnava zapad. NA drugoj strani ( prema Arandjelovcu ) imaju jos 2 kopa Polje D i polje B.E,upravo su rudari sa ta 2 kopa radili svom snagom,prebacivao se plan i za 130 % da bi koliko -toliko nadomestili prirodnu nepogodu koja je sve nas zadesila.E sad,ne znam da li si svestan sta znaci kada svi rade i masine mesecima punom paraom.Ogroman je to napor i za zaposlene i za masine.
Drugo,treba da znas da je tada TE radila sa samo jednim blokom,ali Srbija je imala struju zahvaljujuci uglu koji je stizao sa ova 2 kopa,jer zbog visokog vodostaja Djerdap nije mogao biti u funkciji.

Trece,U svakom trenutku TE -e imaju na deponijama obavezne zalihe za oko 45-60 dana rada,e to i to da saznas kada vec pametujes o stvarima o kojima nemas pojma.

Jedino sto si tacno rekao jeste da je to povrsinski kop,ali na osnovu tvog cinizma jasno mi je da nikada nisi video kako izgleda tamo raditi ,u bilo kojoj smeni...

Sve najbolje i nastavi da hejtujes ako te to cini srecnim...

 

[Niko Kažanegra]

Orfanelin » Sre Okt 04, 2017 1:56 pm[/url]":2ek4pz26]

xxx » Sre Okt 04, 2017 11:34 am[/url]":2ek4pz26]Ово што је рекао Нико је потпуно тачно!
Од угља из Колубаре се производи више од половине електричне енергије у Србији дакле преко 50%. Хидроелектрене код нас су смешне са својим уделом у производњи у поређењу са енергијом добијеном из руда. Тако да можемо слободно да кажемо да је Колубара најзначајније предузеће у Србији па четири-пет места празно па онда може неко други.

Znaci Djerdap i Perucac su smesni sa svojih 30% a ugalj iz Kolubare (koji moze da bude nadomesten) je najbitniji u Srbiji sa 50%. Prava prica. :mrgreen:
Jedan rudnik najbitnije preduzece u drzave. E svasta ljudi nece reci. Kad imas plate 2-3 puta vece nego ostali lako pocnes da tripujes bitnost.

Treba pogledati ove linkove. Mozda vam otvore oci

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_c ... ty_imports
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_c ... production
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_c ... ty_exports

Prvo,

Oko 68 % je proizvedene struje od Kolubarskog uglja

Drugo,
Ocigledno je da ne nzas da Kolubara vec mececima radi preko plana,i da se se pravi vise struje,koja se automataski izvozi. To je odluka vlade jer na taj nacin se podize BDP zemlje.

Trece
,Ne mozes ocekivati da inzenjer koji radi po smenama u proizvodnji ima istu platu kao neko ko radi u kancelariji opstine npr Cajetina(pretpostavljam da si odatle cim se zalazes za slobodni Zlatibor ili tako nesto). A stvarno ako si odatle,bas bih voleo da mi objasnis zasto je na Zlatiboru sve unisteno,zasto je urbanisticki haos,zasto se izdaju dozvole gde ni po kojem zakonu ne bi smelo.Zasto nema trotoara u najuzem centru. Ko to unistava nasu lepu planinu.Da li oni sto hoce da prave gondolu bez dozvole,da li i ti njima mozda pripadas pa se zato tako bahatis? Zasto ,druze moj...

 

[Niko Kažanegra]

Earthmoving » Sre Okt 04, 2017 2:51 pm[/url]":clayydx0]Sećam se proleća 2006-e su bile velike poplave u tom kraju. Cela dolina između Lajkovca i Ljiga je bila potopljena jer se reka Ljig u proleće izlila usled naglog topljenja velikih količina snega sa okolnih brda. Pitam se, kada se to sledeći put desi, da li će autoput biti dovoljno iznad tih voda da ne bude potopljen jer je tu on prilično nisko, podignut je malo nasipima od zemlje ali ne znam dal bi ga i pored toga prekrile tadašnje poplave. Bukvalno cela dolina između Ibarske i brda sa suprotne strane doline je bila pod vodom.

Da,to podrucje jeste plavno,i oduvek su tu bili problemi,jedino nam ostaje da se nadamo da je sada dobro sve uradjeno.
E,upravo iz tog razloga,pomeran je tok reke Kolubare kod sela Nepricava,gde se spajaju deonice Lajkovac -ljig i LAjkovac -Ub,jer je i tu uvek bilo puno problema u proslosti
P.S. Mozete videti te slike na mom postu od pre neki dan...

 

[Igor]

Postoji tema o energetici gde se moze diskutovati o energetici a ovde se vratite Koridoru 11

 

[Earthmoving]

Lepa računica za nasipanje zemlje kamionima Branko, bravo za trud Nisam tako daleko išao kao ti, ali ohrabuje. Što se tiče bankina, to valjda ide brzo, već ih ima postavljenih tamo kod Ljiga što se vidi sa Ibarske (a ne znam na drugim mestima). Takođe i bandere su na petljama Ub i Lajkovac postavljene što možemo videti na slikama. Sem ovih većih radova završetka asfaltiranja, nasipanja zemlje na starom koritu Kolubare i završetak mosta preko pruge, za koje se pitamo dal će biti gotovi za mesec -dva dana, ostaje i farbanje traka, zaštitna ograda pored autoputa, zaštitine ograde na nekim mostovima... ali za to ako se ozbiljno radi ne treba više od mesec dana. Bile su neke priče, ne znam dal su tačne, da je ograda pored autoputa na deonici Ljig-Čačak stavljana i posle puštanja autoputa u saobraćaj, pa eto izgleda da postoji i ta opcija.
Hvala za informacije Niko :kk:

 

[GOJE]

Nemojte da oštrite ražanj tako rano, jer kad se završi izgradnja, onda kreće rok za izdavanje upotrebne dozvole.

 

[laki72]

laki72 » Sre Okt 04, 2017 1:01 pm[/url]":17flklya]Mozete (mozemo) mi da kazemo sta god ocemo, verbalni delikt jecodavno ukinut, a iznosenje neistine su postale uobicajene.

Samo bih vas pitao, 2014. godine kada su kopovi bili mesecima potopljeni, dal su termoelektrane NT a i b, prestale sa radom?
Hvala!

Ovim sto sam napisao ne negiram vaznost kopova, mada je jako smesan izraz JADNI RUDARI, jer ovde govorimo o povrsinskom kopu, a ne o jami.
To sto ste iz tog kraja ili vam neko radi u kopovima ne bi smelo da vam zamuti poglede.

I da.
Lepo vam Vracar napisa
"Trpca radi, Beograd se gradi"
To je parola koju su siptari plasirali u svom separatistickom maniru.
Ako vam je takva, samo prilagodjena vasem kraju parolaprihvatljiva i cini vam se ispravnom, onda ja nemam potrebu vise da komuniciram na tu temu.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

Laki,

Toliko si gluposti napisao da sam jednostavno morao da ti odgovorim.Neverovatno mi je da covek od 45 godina (pretpostavljam da ti je 72 godiste),ima takav pristup .

Kada su bile poplave,potopljena su 2 kopa Tamnava Istok i Tamnava zapad. NA drugoj strani ( prema Arandjelovcu ) imaju jos 2 kopa Polje D i polje B.E,upravo su rudari sa ta 2 kopa radili svom snagom,prebacivao se plan i za 130 % da bi koliko -toliko nadomestili prirodnu nepogodu koja je sve nas zadesila.E sad,ne znam da li si svestan sta znaci kada svi rade i masine mesecima punom paraom.Ogroman je to napor i za zaposlene i za masine.
Drugo,treba da znas da je tada TE radila sa samo jednim blokom,ali Srbija je imala struju zahvaljujuci uglu koji je stizao sa ova 2 kopa,jer zbog visokog vodostaja Djerdap nije mogao biti u funkciji.

Trece,U svakom trenutku TE -e imaju na deponijama obavezne zalihe za oko 45-60 dana rada,e to i to da saznas kada vec pametujes o stvarima o kojima nemas pojma.

Jedino sto si tacno rekao jeste da je to povrsinski kop,ali na osnovu tvog cinizma jasno mi je da nikada nisi video kako izgleda tamo raditi ,u bilo kojoj smeni...

Sve najbolje i nastavi da hejtujes ako te to cini srecnim...

E pa igore izvini , ali ja moram da odgovorim, a tebw molim da prebacis sve ove postove u odgovarjucu temu o energetici.

Koji cinizam prijatelju?
To yto sam pitao dal su radili NT a i b?
Pa eto da nisam pitao, ne bi imao informaciju koju si ti rekao, da je samo jedan blok radio.
Mogu i ja da dodam, da je dovozen ugalj i sa drugih lokacija u srbiji, al to si zaboravio da spomenes.
Bilo je i interventnog uvoza uglja.

I zaista ne znam sta te izprovociralo da pomislis na cinizam?

Lepo sam rekao da su kopovi bitni u privredi srbije, uz opasku da mislim da nisu najbitniji i da srbija ne bi stala da nema kopova.
Nije ni japan stao kada je eksplodirala kompletna fokusima-daici, pa ne bi ni srbija sa skromnom potrosnjom i privredom u odnosu na japan.

I mogu da primetim da zbog nedostatka kucnog vaspitanja koristis termine "nemas pojma".

To dal i koliko ja znam nema apsolutno nikakve veze sa onim sto sam napisao u postu.
A sad cu da dodam.
Poplave su bile u maju.
Uz pomoc gugla svi mogu da vide kada su stigle pumpe i pocelo ispumpavanje zapadnog dela kopa, a uveravam te da svi koji su u toku jula i avgusta putovali u pravcu jugozapadne srbije, su mogli da vide veliko "vestacko jezero" sa desne strane puta, sa sve masinama za kopanje "bagerima" (valjda ces oprostiti mojoj nestrucnosti )

E sad, mozda bih se ja i nasekirao.
No kad neko ko ocigledno ne zna (kako ono bese "nemas pojma" )
napise kako je sistem Kolubara bitniji i vredniji od nekadasnje Trepce, onda me to ne pogadja ni najmanje...
Uzivaj

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Earthmoving]

Još si samo trebao Branko u računicu uključiti i kapacitete drobiličnih postrojenja u kamenolomima kolko oni mogu da izdrobe kamena sa kojim se pune ti kamioni i odnose na mesto istovara (mada na slikama se vidi da je kamenje koje se prvo polaže u bivše korito zaista veliko tj da ne ide kroz drobilicu nego deluje kao da ga samo bageri sa hidrauličnim čekićima kuckaju sa brda i da se takav tovari bez mlevenja na sitnije komade u drobilicama). Jer kamiona ima puno i lako je dodatne angažovati (promenjivi kapaciteti u kratkom roku) ali kapaciteti drobiličnih postrojenja nisu promenjivi (fiksni kapaciteti u kratkom roku). Ali dobro, s obzirom da deluje da je ostatak autoputa skoro ceo već nasut, tj. da deluje da samo ovaj deo još značajnije treba da se nasipa, onda možda ni to nije problem da imaju dovoljno kapaciteta za nasipanje ovog starog toka Kolubare. Sem da se drobilica u Slovcu ili kom kamenlomu tu ne pokvari :? Sem toga verujem da imaju u kamenolomu dosta utovarivača kašika kapaciteta od 3-4m3 da tovare kamione da ne čekaju, kao i drobilice i veće bagere težina negde oko 30-40 tona. (kapaciteti drobilica se mere u tonima na sat, utovarivaca u m3 radne kašike, a bagera u težini mašine jer od nje zavisi kolka može da se stavi kašika a da se ne prverne)
Da na ovo što Goje reče sam potpuno zaboravio, al verujem da će vlast da zbudži i zbrza nešto

 

[Niko Kažanegra]

Earthmoving » Čet Okt 05, 2017 11:20 am[/url]":2ovi09z0]Još si samo trebao Branko u računicu uključiti i kapacitete drobiličnih postrojenja u kamenolomima kolko oni mogu da izdrobe kamena sa kojim se pune ti kamioni i odnose na mesto istovara (mada na slikama se vidi da je kamenje koje se prvo polaže u bivše korito zaista veliko tj da ne ide kroz drobilicu nego deluje kao da ga samo bageri sa hidrauličnim čekićima kuckaju sa brda i da se takav tovari bez mlevenja na sitnije komade u drobilicama). Jer kamiona ima puno i lako je dodatne angažovati (promenjivi kapaciteti u kratkom roku) ali kapaciteti drobiličnih postrojenja nisu promenjivi (fiksni kapaciteti u kratkom roku). Ali dobro, s obzirom da deluje da je ostatak autoputa skoro ceo već nasut, tj. da deluje da samo ovaj deo još značajnije treba da se nasipa, onda možda ni to nije problem da imaju dovoljno kapaciteta za nasipanje ovog starog toka Kolubare. Sem da se drobilica u Slovcu ili kom kamenlomu tu ne pokvari :? Sem toga verujem da imaju u kamenolomu dosta utovarivača kašika kapaciteta od 3-4m3 da tovare kamione da ne čekaju, kao i drobilice i veće bagere težina negde oko 30-40 tona. (kapaciteti drobilica se mere u tonima na sat, utovarivaca u m3 radne kašike, a bagera u težini mašine jer od nje zavisi kolka može da se stavi kašika a da se ne prverne)
Da na ovo što Goje reče sam potpuno zaboravio, al verujem da će vlast da zbudži i zbrza nešto

Sve je to lepo,ali ja onaj dan videh samo 3 kamiona koju cirkulisu izmedju kamenoloma u Slovcu i dela koji treba nasuti( ogromna povrsina izmedju uradjene deonice i novog mosta).
Pokusacu ovih dana da odem ponovo da vidim sta se desava ,a mislio sam i da napravim foto reportazu sa drugih delova deonice Lajkovac -Ljig,nadvoznjak u Pepeljevcu, kod Bogovadje,Latkovica i pre samog ulaska u Ljig...

 

[Earthmoving]

Super Niko, baš bi bilo dobro to videti
Možda Slovac nije jedini kamenolom koji snabdeva kamenom to nasipanje? On jeste najbliži tu petlji Lajkovac ali ima i drugih malo daljih okolo.

 

[ivchonny]

Nisam siguran da li je neko postavljao ovo sa YT:
https://www.youtube.com/watch?v=wrknswKrnAA

 

[Earthmoving]

Da, ovaj snimak je bio kada je ministarka pre par dana banula opet na gradilište ali nije loše pratiti ovaj Youtube kanal Ministarstva građevinarstva saobraćaja infrastrukture (MGSI) jer često u zadnje vreme stavljaju snimke radova. Pre neki dan je recimo bio detaljan snimak južnog kraka Koridora 10: Srprka kuća-Levosoje, što mi deluje kao da su neki ljudi na terenu dobili zadatak da povremeno snimaju deonicu pa da ministarki koja je fizički odsutna dostavljaju video izveštaje kako bi ona mogla videti kako napreuju radovi. Neko je pričao da su oni lepo snimci dronom dok se gradila Ljig-Čačak isto snimani da bi rukovodstvo Azvirta iz daljine moglo tada da prati kako se radovi odvijaju. U svakom slučaju nama koje interesuju tokovi radova ovaj kanal može biti zanimljiv.

 

[Niko Kažanegra]

Earthmoving » Čet Okt 05, 2017 12:26 pm[/url]":3tbo13ix]Super Niko, baš bi bilo dobro to videti
Možda Slovac nije jedini kamenolom koji snabdeva kamenom to nasipanje? On jeste najbliži tu petlji Lajkovac ali ima i drugih malo daljih okolo.

Zaista cu se potruditi da sve to obidjem i slikam ( pod uslovom a me ne nerviraju Hejteri tipa Laki,Orfelin.... :roll: )
Ne znam da li je Slovac jedini,potrudicu se da saznam....ali za oko sat vremena sto sam bio tu,samo 3 kamiona su kruzila.....( slikao sam tablice)

 

[laki72]

E bas cemo da te nerviramo
Pa kud puklo da puklo

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Earthmoving]

U međuvremenu, nešto južnije... Crnogorci dve godine od početka izgradnje autoputa shvatili da nije ugovorena petlja Smokovac?! A ja se sve vreme pitao gde izlazi taj autoput kod Podgorice i reko brate al sam glup, ne mogu da provalim mesto gde se spušta u dolinu. Kad ono nisam ja glup nego još gore - taj deo sa petljom nije ni ugovoren, pa gradnja još nije ni počela https://www.b92.net/biz/vesti/region.ph ... id=1310859