Koristite zastareli preglednik. Možda se neće pravilno prikazivati ova ili druge veb stranice. Trebalo bi da nadogradite ili koristite alternativni preglednik.
Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)
Mrkonjić i Ilić za osam godina izgradili samo 40 kilometara auto-puta
To, naime, pokazuju uporedni podaci koje je „Blic“ dobio iz preduzeća „Putevi Srbije“, koje je za izgradnju ovih saobraćajnica bilo zaduženo do 2009. godine, odnosno iz preduzeća „Koridori Srbije“, koje je taj posao preuzelo u poslednje tri godine, i iz „Hrvatskih autocesta“.
prvo nije za 8 nego za 11 a drugo ipak je sagradjeno 260 km poluautoputeva pa ih racunaj makar 50% . Tada dobijes da je sagradjeno oko 170 km za 11 godina, i dalje je lose ali je ipak istinitije.
mislim da bi trebalo uzeti kineski kredit samo za deo do Požege. Ostatak te deonice trebali bi da finansiraju makar delimično Crnogorci, inače bi ispalo da se iz našeg budžeta finansira razvoj crnogorskog turizma.
Је л` то значи да коридор 10 треба да финансирају и Турци, Бугари и Грци, јер тај коридор служи да Турке одведе кући, а туристе у Грчку, Бугарску и Турску?!
Jesi čuo ikad za Helenik plan? Jeste da je prekinut zbog kolapsa javnih finansija Grčke 2011. ali je deo sredstava ipak uplaćen pre toga. Postoje i indicije da bi mogao da se nastavi taj program ukoliko Grci izvuku nešto više od stranih kreditora. Poenta je u tome što su se Grci sami setili, nisu čekali naše političare kojima treba mnogo vremena da se utale i podele plen pre nego što išta urade. Sem toga, robni promet prema Grčkoj i Bugarskoj je mnogo veći. Sa druge strane, srpska privreda minimalno koristi luku Bar (pojedinačno se više koriste Konstanca, Solun i Rijeka) a i ono što se uvozi ili izvozi preko Bara uglavnom ide železnicom. Na graničnim prelazima prema CG prolaze u ogromnoj većini turisti kojima je CG destinacija kao i kamioni sa robom koja se plasira u CG, a njihov broj mislim da za sad nije dovoljan da bi opravdao gradnju autoputa.
Чуо сам за Хеленик план и видим да од њега урадисмо не само деоницу према Грчкој него и према Бугарској! Да ли то значи да у случају да Хеленик план није постојао (а питање је и шта ћемо од њега урадити) ми не бисмо радили деоницу према Грчкој?!
prvo nije za 8 nego za 11 a drugo ipak je sagradjeno 260 km poluautoputeva pa ih racunaj makar 50% . Tada dobijes da je sagradjeno oko 170 km za 11 godina, i dalje je lose ali je ipak istinitije.
Ne moze se nikako racunati 50%, izgradnja poluautoputa je mozda 25% ukupnog projekta, jer je pri izgradnje prve trake (2+1) poluautoputa uradjen i kompletan projekat, eksproprijacija, vijadukti peko puta i zemljani radovi.
A da živiš u Prijepolju,Novoj Varoši,Sjenici,Novom Pazaru... možda ne bi tako razmisljao? A i podsetiću te da su gradovi u CG poput Pljevalja,Bjelog Polja,Berana... sa većinskim srpskim stanovništvom.
Putna mreza treba optimalno da pokrije sve gradove u Srbiji, ali ne verujem da se svugde radi o autoputu.
Probleme koje vecinsko stanovnistvo ima u drugim(nezavisnim) zemljama neka resavaju novcem tih zemalja.
Pa ne,Srbija treba da ima najkvalitetniju putnu mrežu baš prema CG i Republici Srpskoj...to je jednostavno pravilo da imaju najbržu putnu vezu sa maticom...ja nemam ništa protiv i da autoput pređe u Cg . p.s. naravno u okvirima srpskih opština.dalje od tih opština ne ovo je interes naroda a za mene lično granica između nas i cg je veštačka....
prvo nije za 8 nego za 11 a drugo ipak je sagradjeno 260 km poluautoputeva pa ih racunaj makar 50% . Tada dobijes da je sagradjeno oko 170 km za 11 godina, i dalje je lose ali je ipak istinitije.
Ne moze se nikako racunati 50%, izgradnja poluautoputa je mozda 25% ukupnog projekta, jer je pri izgradnje prve trake (2+1) poluautoputa uradjen i kompletan projekat, eksproprijacija, vijadukti peko puta i zemljani radovi.
A da živiš u Prijepolju,Novoj Varoši,Sjenici,Novom Pazaru... možda ne bi tako razmisljao? A i podsetiću te da su gradovi u CG poput Pljevalja,Bjelog Polja,Berana... sa većinskim srpskim stanovništvom.
Putna mreza treba optimalno da pokrije sve gradove u Srbiji, ali ne verujem da se svugde radi o autoputu.
Probleme koje vecinsko stanovnistvo ima u drugim(nezavisnim) zemljama neka resavaju novcem tih zemalja.
Pa ne,Srbija treba da ima najkvalitetniju putnu mrežu baš prema CG i Republici Srpskoj...to je jednostavno pravilo da imaju najbržu putnu vezu sa maticom...ja nemam ništa protiv i da autoput pređe u Cg . p.s. naravno u okvirima srpskih opština.dalje od tih opština ne ovo je interes naroda a za mene lično granica između nas i cg je veštačka....
Da, ali meni se cini da je njihov predlog trase drugaciji od onog koji si nacrtao. Meni deluje da trasa krece ne od T6, nego se nadovezuje na Jurija Gagarina, ide paralelno sa Vinogradskom kroz potez Donje Polje, ukrsta sa Obilaznicom juzno od Surcina - ne ide cak do Becmena, vec skrece juzno od danasnje raskrsnice Surcin - Becmen - Jakovo, i prolazi istocno od Boljevaca.
Mrkonjić i Ilić za osam godina izgradili samo 40 kilometara auto-puta
To, naime, pokazuju uporedni podaci koje je „Blic“ dobio iz preduzeća „Putevi Srbije“, koje je za izgradnju ovih saobraćajnica bilo zaduženo do 2009. godine, odnosno iz preduzeća „Koridori Srbije“, koje je taj posao preuzelo u poslednje tri godine, i iz „Hrvatskih autocesta“.
...и тиме је себе довела на ивицу пропасти!
1. ПДВ у Хрватској је пре 3-4 године био 22%, а како би крпили буџет повећали су га на чак 25%. Уз то је укинут смањен ПДВ за јавни превоз и воду, и већину социјалних роба и услуга које су имале смањен ПДВ. У Србији је 18%, а није укидан повлашћени ПДВ.
2. Маса грађана је кредитно задужена. Укупан промет роба и услуга је значајно мањи, а рате за кредите исте. Због достигнуте границе задужености, више се не може кредитима куповати стандард.
3. Туризам, који је био главни крпеж једне неодрживе економије у Хрватској, ове године је изузетно лоше прошао.
4. Хрватска је продала Електропривреду и државни Телеком странцима, што Србија још није урадила. Такође, уз онолику Славонију, Хрватска је увозник хране, и себе храни 80%.
5. Аутопутеви су пуни само за време туристичких сезона. Аутопут од Задра до Сплита је био на граници економске оправданости пре кризе. Они су кренули да граде аутопут према Дубровнику, где је обим саобраћаја једноставно недовољан. Сама Далмација има укупно око 700.000 становника, који су у највећој мери концетрисани у околини Задра и Сплита. Уздају се да ће Албанци и Црногорци користити управо тај правац, а Албанци форсирају правац преко Косова у правцу Ниша.
6. Хрватска је, као и Грчка, доведена у ситуацију да продаје природна богатства, а то су острва.
7. Изградња аутоцеста је само стимулисала најнепрофитабилнији камперски туризам, и проблеме огромног броја аутомобила на самим туристичким дестинацијама. Једини простор за повећање аутомобилског капацитета на самој дестинацији је уништавање саме дестинације. Услови транспорта за локално становништво за време сезоне су погоршани. Средње коришћење трајектних капацитета на годишњем нивоу је пало са 15% на 13%, а систем трајектних веза је далеко скупљи од путничких катамарана за неаутомобилске туристе.
8. Скоро сам био у Хрватској, и никада моји рођаци и познаници нису били толико изгубљени и под таквим стресом као ове године.
vucko":3kkxks0x je napisao(la):
Bankrot nam ne gine,ali bi bilo dobro da dobijemo infrastrukturu to jest ovaj autoput pre toga.
I put se gradi zbog Sumadije,deo do Pozege ima svoju saobracajnu opravadanost za Autoput,znate i sami koji je uzas na Ibarskoj i kako tamo ljudi ginu kao muve.
Па управо ти аутопутеви нас могу довести у банкрот! Наш увоз нафте је преко 3 милијарде евра, а суфицит у пољопривредној производњи само милијарду евра. Аутопут је луксузно добро, које је имало смисла у богатим земљама са бројном средњом класом, и то у време када је барел сирове нафте коштао 5 пута мање него сада. Преко 80% потрошње нафте није за аутобусе, камионе, бродове, агрегате, пластику већ управо за аутомобиле! Уколико унапредимо све што није аутомобил, учинили смо велику ствар за Србију! На самој Ибарској магистрали безбедност се може бар двоструко повећати уређењем банкина укључења и искључења, регулисањем проблема паркинга преблизу самој џади, али и даље ће друмски оријентисан систем бити економски неодржив, да не говоримо о еколошкој, социјалној и енергетској одрживости.
marat":3kkxks0x je napisao(la):
aha a dakle gradjani Srbije koji zele da godisnji odmor provode u Crnoj Gori ne zasluzuju dobre puteve? Puteve zasluzuju samo oni koji idu u npr Grcku? Taj autoput se gradi prvenstveno radi Srbije i njenih gradjana a u interesu je Srbije da ima dobru mrezu kako unutrasnjih tako i medjunarodnih puteva.
Ово подвучено подржавам, али путева, не аутопутева! :kk: Не поричем да је путна мрежа потребна Србији, али пре свега са локалном улогом, а на државном нивоу да имају секундарну улогу. Јако пуно се може урадити за путну мрежу, али на територији целе Србије:
- Стварањем великог броја мерних места за контролу претовара. Претоварени камиони урнишу друмове.
- Дренажом и бољим системима одвођења влаге, која уништава друмове.
- Бољим системом контроле квалитета извођења радова.
- Другачијим решењима прикључних путева на главне путеве. Контрола путног појаса, ограничење градње и стварања небезбедних паркиралишта.
- Градња обилазница око насеља.
- Градња паралелних асвалтираних путева уз главне, ширине 2-2,5 метра, намењених тракторима, бициклистима, запрежним возилима, мотокултиваторима, пешацима, свим врстама колица итд.
- Повећање капацитета путевима, али само тамо где су постојећи путеви близу граница капацитета, а студија оправданости је обухватала железнички, водни, интермодални, јавни градски, пешачки и бициклистички саобраћај.
- Реконструкција постојећих путева у путеве резервисане за саобраћај моторних возила. Овако нешто се може релативно јефтино направити до сваког региона, а за брзине 80-100км/с, што је пристојно.
А то да аутопутеви доносе претерани развој, погледајте како су Параћин, Ниш и Лесковац претерано развијени, а већ деценијама имају аутопут као везу са Европом и великим центрима потрошње у Србији, Београдом и Новим Садом.
tragac":3kkxks0x je napisao(la):
mdm":3kkxks0x je napisao(la):
tragac":3kkxks0x je napisao(la):
mislim da bi trebalo uzeti kineski kredit samo za deo do Požege. Ostatak te deonice trebali bi da finansiraju makar delimično Crnogorci, inače bi ispalo da se iz našeg budžeta finansira razvoj crnogorskog turizma.
Је л` то значи да коридор 10 треба да финансирају и Турци, Бугари и Грци, јер тај коридор служи да Турке одведе кући, а туристе у Грчку, Бугарску и Турску?!
Jesi čuo ikad za Helenik plan? Jeste da je prekinut zbog kolapsa javnih finansija Grčke 2011. ali je deo sredstava ipak uplaćen pre toga. Postoje i indicije da bi mogao da se nastavi taj program ukoliko Grci izvuku nešto više od stranih kreditora. Poenta je u tome što su se Grci sami setili, nisu čekali naše političare kojima treba mnogo vremena da se utale i podele plen pre nego što išta urade. Sem toga, robni promet prema Grčkoj i Bugarskoj je mnogo veći. Sa druge strane, srpska privreda minimalno koristi luku Bar (pojedinačno se više koriste Konstanca, Solun i Rijeka) a i ono što se uvozi ili izvozi preko Bara uglavnom ide železnicom. Na graničnim prelazima prema CG prolaze u ogromnoj većini turisti kojima je CG destinacija kao i kamioni sa robom koja se plasira u CG, a njihov broj mislim da za sad nije dovoljan da bi opravdao gradnju autoputa.
Укупна путарина коју наплатимо на свим путевима у Србији је око 140 милиона евра. Сматрајте да смо бар пола наплатили од домаћег становништва. Толико о томе, колико добијамо од друмског транзита. На крају, Бугари масовно заобилазе аутопут, и раздрндавају регионалну инфраструктуру. За нас је много исплативији железнички транзит. Ако Турчин и Бугарин стави кола на аутовоз, ти ћеш му узети више пара него на наплатној рампи, а њему ће бити јефтиније, безбедније и мање напорно. Србија ту зарађује на разлици у цени увозне нафте, и што су вагони, сервисирање вагона и локомотива преко 70% српски производ.
Грчку је боље не помињати као пример. Ето, део Грчке према Албанији никада није имао пругу, а одавно има аутопут. Да ли је то развило тај део Грчке? Није. Цела Грчка су Солун и Атина, остало је пустара, која се углавном крпи туризмом. Чак и да Србија и Бугарска имају савршене аутопутеве, вожња од 24 сата је злопаћење, и за добру стратегију туризма треба да размишљаш више о туристима који ти долазе возом и авионом, нарочито јер су ти то далеко бољи туристи од аутомобилских. Од социјале која долази аутобусом нема високопрофитабилног туристе, а аутомобил ти направи оне проблеме које сам напоменуо везано за Хрватску. Аутопут је, у овом случају, луксузно добро за локално становништво, које неодржива Грчка економија није могла да поднесе. Први пад броја туриста, значио је крах увозничке грчке економије. :bash:
cgmiki":3kkxks0x je napisao(la):
Значи после Пожеге или Ужица нема живе душе, а Златибор и остало на том потезу спада под туристичку понуду Црне Горе?
Занимљиво. Као да запад Србије или исток Србије не постоје када је у питању путна мрежа.
Управо за те крајеве је далеко важнија железничка мрежа. Ремонтом пруге је могуће путовати мање од 3,5 сата Београд - Пријепоље, и мање од 4,5 сата Београд - Зајечар, и то у најгорим зимским условима и далеко удобније него аутобусом, а постоји могућност да се то време смањи још 10% без великих инвестиција. Зимски услови у источној и западној Србији су изузетно тешки, и једино железница може да обезбеди редован саобраћај и у најгорим условима. За разлику од Војводине, Мачве, Колубарске и Моравске долине, овде је мање првокласног пољопривредног земљишта. Најповољнија траса за аутопут у овим крајевима је управо преко најквалитетнијег пољопривредног земљишта. Аутопут трује по 200 метара пољопривредног земљишта са обе стране аутопута, и у земљама које брину о хемијској безбедности хране, ту је дозвољено гајити само индустријске културе.
Највећи туристички адут Златибора (на пример) је управо његова природа. Људи долазе на таква места управо трагајући за нечим што није уништено аутопутевима и аутомобилима! Парадокс би било ради тога довлачити аутомобиле и аутопутеве, а парадокс је и све већа градња на Златибору, којом се уништава управо та иста природа, због које људи долазе! :bash:
miki_ns":3kkxks0x je napisao(la):
Pa iskreno, auto put bilo gde u Srbiji je veliki pomak napred. Napraviti auto put do Čačka i onaj Pojate - Preljina - Požega - Užice, i mislim da bi Srbija saobraćajno "prodisala", ali ne treba zaboraviti ni istok zemlje, treba rešavati i Paraćin - Zaječar, to bi nam bila idealna nova veza i ka Rumuniji i ka Bugarskoj. Ipak, ovakve izjave, su generalno budalaština. Da bi zadovoljili njihove sujete oni su dva auto puta smestili u nadležnost dva ministarstva, ako se počne raditi i ovaj poprečni Pojate - Požega, verovatno će taj u nadležnost nekog trećeg. Nažalost svo vreme nedostaje nam plan - realan fazni plan gradnje, finansijska konstrukcija, sve lupetamo na pamet, a ni auto put do Bugarske i Makedonije još ne završavamo. I kako koja vlada (ministar) tako mu je druga stvar prioritet. Slvenci, Hrvati, a koliko znam i Mađari su jednom usvojili strateški plan razvoja putne mreže i držali ga se, stranke na vlasti su se menjale, ali putevi su se nastavljali graditi. Ali za tako nešto treba petlja, jer je jasno da se zahtevni pravci (pogotovo ako još ne postoji ni gotova cela projektna dokumentacija) ne grade u jednom mandatu, a to nas "kolje", radi se samo ono čime se može pohvaliti pred kraj mandata.
Словенци и Мађари су се такође економски упропастили својим аутопутевима, али не толико као Грци и Хрвати. Од уласка у ЕУ, стандард у Словенији се није променио ни на горе ни на боље, а држава се задужила двоструко у односу на пре уласка. Поједини кредити за аутопутеве су са роковима отплате до 2060. када вероватно у свету неће бити више ни капи нафте!
Тиме не поричем да нам је потребна стратегија :kk: једино ова аутопутовска уопште није здрава :notok: Та аутопутевска стратегија је довела да су стварно развијени само Загреб и околина, Будимпешта и околина, а остали колико се закрпе од туризма, јер су трошкови друмског транспорта на дужим релацијама високи, и из године у годину све виши и виши.
Kartograf":3kkxks0x je napisao(la):
Mislim da je visetruko korisnije i pametnije praviti dalje put od Pozege ka UE i dalje prema Visegradu/Sarajevu, nego ka CG.
Eventualno napraviti 2+2 brz put do Pestera od Pozege, ili od Kraljeva ka Novom Pazaru. Put od Uzica preko Zlatibora do granice sa CG je u dobrom stanju, odlicno trasiran, mislim da nema potrebe za ulaganjem neke vece love na tom pravcu u skorije vreme.
edit: Sto se zeleznice tice, tu treba ulagati u rekonstrukciju pruge ka CG, luka Bar je Srbiji bitna (kad vec postoji zeleznicka infrastruktura).
Лука Бар је много битнија него што многи мисле, због свог географског положаја. Док је инфраструктура на северу Италије преоптерећена, на југу је слабије коришћена. Италијани имају веома велики интерес да побољшају прилазе југу Италије, а да растерете север. Јако важно за луку Бар је што је далеко ближе излазу из Јадранског мора него Ријека, Копар или Трст. Узмите атлас, и упоредите бродску путању Ријека-Барселона и Бар-Барселона. Али, суштинска веза луке Бар је пруга, а не друм, па чак и ако би био аутопут, а разлог је поузданост везе у зимским условима. Да ли се због неколико стотина камиона исплати по целу ноћ чистити 200 авионских писти? Пруга преко Пештера далеко више доноси него аутопут, а недостаје краћа веза Бар-Ниш.
Е, сад, потпуно отворено ћу написати: ја сам железнички лобиста. За то ме нико не плаћа, а улажем своје време, животну енергију, по некад и новац. У највећој мери користим интернет, јер је он једини слободан медиј у Србији! За разлику од мене, знам да већина грађана нису љубитељи железнице, зато и тежим да железничку стратегију браним објективно, и уважавајући стварни интерес и грађана и Србије, а то је одрживи начин живота и рада!
Da super je post, no tema je ipak drumski koridor 11, te bih se ja oglasio konstatacijom da ce, s obzirom na politicku klimu u zemlji, vrlo verovatno ovaj kineski predlog proci. To nam govore i posednje izmene prostornog plana dela opstine Surcin, koje su usvojene pre par meseci:
Jasno se vidi buduca trasa oivicena isprekidanom crvenom linijom. U Legendi stoji - "DP1 - Drumski pravac I reda - koridor autoputa". Iako mislim da je ova varijanta stvarno boja, ne svidja mi se princip - Sta kazu drugovi Kinezi, to ce i biti.
Ovo je prostorni plan Beograda iz 2011 godine,obe verzije su ucrtane,samo je pitanje ko ce izdejstovati da ide kroz njegovu opstinu put,ili Surcin i Novi Beograd ili Rakovica i Cukarica
...Лука Бар је много битнија него што многи мисле, због свог географског положаја. Док је инфраструктура на северу Италије преоптерећена, на југу је слабије коришћена. Италијани имају веома велики интерес да побољшају прилазе југу Италије, а да растерете север. Јако важно за луку Бар је што је далеко ближе излазу из Јадранског мора него Ријека, Копар или Трст. Узмите атлас, и упоредите бродску путању Ријека-Барселона и Бар-Барселона. Али, суштинска веза луке Бар је пруга, а не друм, па чак и ако би био аутопут, а разлог је поузданост везе у зимским условима. Да ли се због неколико стотина камиона исплати по целу ноћ чистити 200 авионских писти? Пруга преко Пештера далеко више доноси него аутопут, а недостаје краћа веза Бар-Ниш.
Potpuno se slažem da je za ekonomiju zemlje bitnije ulagati u železničku infrastrukturu, ali ovde sa Barom ima jedna stvar koja se pogrešno posmatra. Luci Bar je prednost to što je na samom izlazu iz Jadrana, ali istovremeno to joj je apsolutno najveća mana. Zašto? Rijeka, Trst i posebno Kopar su luke koje se "razvaljuju" od prometa baš zato jer su najdublje u kopnu. Kada se radi o prevozu robe, cene po prevezenoj toni robe su apsolutno najmanje ako se to radi brodom, pa onda železnicom, pa onda drumskim saobraćajem, pa onda avio saobraćajem. Iz tog razloga pevoz robe dok god je to moguće ide brodom. Tako da je Bar interesantan Crnoj Gori, delu Bosne i Hercegovine, jugu i jugozapadnoj Srbiji. Za ostale prosto nije, jer je dalje od drugih luka. Najveći deo transporta robe iz Srbije/u Srbiju trenutno ide preko Konstance u Rumuniji (jer do tamo/od tamo se roba transporuje baržama Dunavom), drugi je bazen Rijeka/Koper, pa Solun, pa onda Bar. Solun je istina dalje od Bara, ali pruga kod nas na tom pravcu je ipak u nešto boljem (mada i dalje lošem) stanju i bolje propusne moći.
U potpunosti se slažem sa Karlom.
Žalosno je što naša država nema nikakvu strategiju što se tiče železnice a zna se da ona pokreće privredu. Nebrojeno je primera gde železnica nije u mogućnosti da odgovori na transportne potrebe zbog nedostatka vagona i loše infrastrukture. Isto tako ima primera gde industrija želi da uloži u infrastrukturu ali država tj. političari nisu za jer ne mogu da se ugrade! To je javna tajna za prugu ka Beočinu! Država hoće da ulaže u RTB Bor ali ne i u prugu. Ne znam kako onda misli da izvozi te proizvode?
Tako dolazimo do toga da se roba prevozi skupljim vidom transporta što sve poskupljuje i uništava puteve.
Što se tiče pruge Beograd - Bar ona ima šire gravitaciono područje nego što miki ns kaže. Tu je problem što je vezana za Luku Bar, a trenutno jedno bez drugog ne mogu. Nažalost, industrija u njenom području više nije tako jaka kao nekada.
I jedno pitanje, ako je Luka Bar nepovoljna zašto je onda Fiat odlučio da izvozi automobile baš preko nje a ne preko Soluna ili Rijeke?
Mislim da je upravo miki_ns dao pravi odgovor na to - što kraće kopnom, što duže vodom, a najkraća železnička veza Kragujevca sa bilo kojom lukom na moru je upravo pruga BB.
Ovaj veb sajt koristi kolačiće radi prilagođavanja sadržaja, poboljšanja korisničkog iskustva i očuvanja prijave ako se registrujete.
Nastavkom korišćenja ovog veb sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.
ovo je interes naroda a za mene lično granica između nas i cg je veštačka....
