Pisao sam više puta o tome. Odlično poznajem selo.
Ne gledajte samo zemlju. Ljudima ruše kuće i domaćinstva. Ta domaćinstva su mala preduzeća od kojih (pristojno) žive čitave porodice. Najmanje godinu ranije trebalo im je isplatiti realnu cenu za koju mogu da kupe sličnu zemlju, da sagrade objekte... Gde će da budu, od čega da žive, ako izvođač ulazi u posed, a oni na sudu treba da traže prava? Priznaju im nelu smešnu cenu za m² kuće, za koju ne može da se sagradi isti takav. Ostale, prateće objekta ne računaju, ili tek simbolično. I šta će taj narod? Da situiranih domaćina postanu socijalni slučajevi, pošto pokrckaju to malo što im isplate? Ekspropriacione ponude moraju biti takve da se ne mogu odbiti. Sve drugo je otimanje i atak na privatnu svojinu, pod plaštom javnog interesa. Još gore je ako se neko previše ugradio pa omalio deo za eksproprijaciju.
Nije da nije bilo para. Eto, neko pomenu 1,6 milijardi za uvoznu struju, plus još ostatak do dve, raznih šteta po Kolubari.
Neko pametan bi za to para sagradio mnogo km puteva, potkrpio bolnice, škole, koji bi ostali generacijama. Na njihovom mestu, mislio bih i na zatvore. Ovako, spalismo te pare, bukvalno.