U tom slučaju morao bi od nekoga uzeti: od penzija, plata u javnom sektoru... jer navedeni prihodi (putarine, akcize na gorivo) su deo republičkog budžeta iz koga se ovi isplaćuju. I ne samo to nego je ukupno isplaćivanje iz budžeta veće od ukupnih prihoda (čak i sa putarinama i akcizama na gorivo) pa je budžet u minusu i još se mora zaduživati. Dobro je što je u prvoj polovini ove godine taj minus mnogo manji od planiranog.
E sad da li je pošteno što se iz putarina isplaćuju penzije, plate u javnom sketoru... Po meni jeste, em su ti ljudi učetvovali u plaćanju gradnje tih autoputeva pa je ok i da sad imaju koristi od toga, em to treba biti lep resurs i za buduće generacije. Pod uslovom da im se isplaćuje proporcionalno njihovom broju (npr ako penzioneri čine 15% populacije onda im od putarine treba ići 15% prihoda (ne više), deca čine npr 20% populacije pa im od putarina treba ići npr 20% prihoda). Po meni krajnji cilj putarine (kad se otplati autoput) sem održavanja i plata ljudima koji na njemu rade, i treba biti korist celokupnom društvu.
Ali da bi se izgradili preostali autoputevi koji mogu po prometu biti profitabilni, a kojih ima još par u Srbiji, pitanje je ko će da se odrekne i plati njihovu izgradnju. Buduće generacije plaćaju ako se gradi iz kredita jer će oni sutra to morati da otplaćuju. U toj varijanti mi se ne sviđa sebičluk sadašnjih generacija. Druga varijanta je da to plate sadašnje generacije: izdvajanje prihoda od putarine iz budžeta i preusmeravanje sredstava na gradnju autoputeva, štampanje para za autoputeve, plaćanje iz akciza i registracija, dodatnog poreza na kola, gume, kamione, gradnja koncesionara, finansiranje iz izdavanja obveznica autoputa...
Postoje i drugačija rešenja nego da autoput bude državano vlasništvo. Npr autoputevi u Kini su mešovito javno-privatno partnerstvo (
https://en.wikipedia.org/wiki/Expressways_of_China , odeljak Financing). Ali to je po meni lošije rešenje jer u koristima prirodnog monopla autoputa treba da uživaju građani a ne privatnici. Ali to je danas najduža mreža autoputeva dužine 123.000km
Ameri su svoj Interstate Highway System finansirali preko posebne taxe na gorivo koja se slivala u Higway Trust Fund odakle se finansirala izgradnja (
https://en.wikipedia.org/wiki/Interstat ... #Financing , odeljak Financing). SAD danas imaju mrežu puteva dugačku 77.000km ali i probleme sa finansiranjem održavanja.
U Nemačkoj su se Reichautobahn prvo finansirali iz poreza na put, a od 1936 od poreza na gorivo i poreza na kola, potpomognuta zajmovima centralne banke i Reichbahna (državne železnice) (
https://en.wikipedia.org/wiki/Reichsautobahn#Background) Nemačka danas ima oko 13.000km autoputeva
https://en.wikipedia.org/wiki/Autobahn
U Francuskoj su autoputeve gradile privatne kompanije čije je održavanje privatno-javno (
https://en.wikipedia.org/wiki/Autoroute ... nistration , odeljak Amdrinistration) Dužina autoputeva je oko 12.000km
To su neki od primera finansiranja izgradnje nekih od zemalja koje danas imaju najviše kilometara autoputeva.
