Teško da je moglo bolje. Na malom prostoru se dve ulice ulivaju u uključenje za autoput koji je pritom već krcat od prethodnih uključenja. Jednoatavno, svi su u isto vreme na istom mestu i to infrastruktura ne može da primi.
Већ сам раније писао о појави да се превозницима дозвољава да праве редове вожње на тачно сат, или тачно пола сата, па одједном крене конвојчина, а за 5 минута на станици два аутобуса. Велики проблем је ту и концетрација на један улаз/излаз са левим скретањима, а сугерисао сам био кружне токове са Антифашистичке борбе, и Ђорђа Станојевића испод УМП, којим би и нефункционална петља постала функционална, а да станица буде између та два кружна тока.
@Delija Zašto misliš da je lokacija loša?
Da se nadovezem, podpitanje: Koja bi lokacija onda bila idealna?
@Delija
И највећи део Београда, и највећи део Србије је на десној обали Саве. Узимајући у обзир и распоред за унутрашњост важних садржаја због којих се долази у Београд, тежиште на десној обали је још веће! То су факултети, болнице, туристички важне зоне, централна администрација, стадиони, Сајам, амбасаде... и највећа концетрација свега тога је у
зони омеђеној Калемегданом, Мостаром, Аутокомандом, Вуковим спомеником и Панчевачким мостом. Дакле, по здравој логици све и приградске и даље општине би морале имати или аутобус, или воз, или оба на тај начин да имају или коначну или бар једну од успутних стајања са улазом/излазом путника у том кругу, и то на јаком чворишту.
То је нулта итерација решавања пројектног задатка. У даљем разматрању, варијанти решења, учитава се слаба развијеност железничке мреже, неискоришћеност и тога што има. Даље, чињеница да по броју и аутобуса и путника доминирају путовања краћа од 80-90 километара, са израженим карактером дневних миграција. Дневним мигрантима су потребне различите локације по граду, што чини оправданим градњу више станица/издвојених стајалишта. Са друге док све преко 80-90 километара и међународно, је добро да буде јединствена станица везана за неку железничку станицу као "хаб". За тај "Хаб", Блок 42 и није тако лош, под условом да (апсолутни минимум), имамо или потпуни БРТ или трамвај потпуно у баштици до Теразија/Трга републике и дубље на десној обали, а чак и тада са системом других мањих аутобуских станица не скарабуџених већ функционално пројектованих (што није увек јефтино). Грубе локације за те мање аутобуске хабове у којима доминирају приградски и регионални аутобуси су:
-1- Економски факултет (у перспективи да остане само воз када и ако се развије железничка мрежа)
-2- Панчевачки мост (са везом трамвајем са истим, и обједињеним терминалом потеза 100)
-3- Железничка станица Клинички центар (предуслов, проширени трамвајски круг двојке са везом Аутокоманда-Прокоп-Мостар, спуштање тролејбуса на Прокоп, нека врста безстепеничне везе са самом железничком станицом и клиничким центром)
-4- Плави мост (озбиљна реконструкција петље Плави мост, терминал потеза 300)
-5- Ада Циганлија/Шећерана (веза са трамвајем, део потеза 500 и 800)
-6- Видиковац (везан пројекат са продужењем трамваја дотле, део потеза 500)
-7- Железничка станица Раковица (везано за пројекат Топчидерски венац са Булеваром патријарха Павла до Рипња, део потеза 400)
-8- Блок 42 (обавезна за дуголинијски и међународни саобраћај, фрагментација приградског типа 30% полазака за Младеновац и Обреновац одатле, главна за потез 600)
-9- Земунски мост (везано за унапређење Т6 у брзи пут, комплетрање "Прве лонгитудинале" од краја Михајла Пупина до Новосадског пута са продужењем трамваја до почетка Земунског моста, део потеза 700),
-10- Аеродром
Ово је огромна инфрструктура, која се може развијати фазно, али је јасно да у оквиру те фазне градње, укидање највећег дела функције станице код Економског факултета би се десило тек након више од пола поменутих инвестиција већ завршених. Да не говоримо о метроу, условно речено фараонском пројекту у који без економске подршке републике ни не можемо да уђемо. Циљ овако развијене мреже је да се обезбеди комбинација и комуналног реда, и квалитета превоза, и могућности пословања у конкуренцији која евентуално може изродити и бољи квалитет. Рецимо, ја сам превозник из Кикинде, и покренем линију Кикинда-Зрењанин-Земун-Нови Београд-Ада Циганлија-Видиковац-Бања Врујци - Дивчибаре. Тако из Земуна имате директно за Дивчибаре и Бању Врујци, а са југа Београда за Банат. Врло би биле интересантне линије преко аеродрома, које ако су у конзорцијуму, могу да обезбеде, рецимо директну везу Аеродрома са Плавим мостом на сваких 30-60 минута (поред тога што неки Пожаревац или Смедерево повежу са аеродромом).
