Autobuska Stanica BAS

[BillHicks]

Ne znam, iz mog iskustva bas elita ide basom. Svi imaju markirane stvari, svuda po garderobi su ispisani brendovi elitnih modnih marki, svi bulje u najnoviji iPhone, niko ni sa kim ne prica, sto je odlika elite i bogatih, svi sednu na sediste koje nije do prozora i ostave stvari na susednom sedistu da ne moze neko da sedne pored njih, po cemu se takodje vidi da su bogatiji i elitniji jer ne zele da bilo ko sedi pored njih.

Pratio sam mamu na autobus pre neki dan i da stavi kofer dole u autobus ju je kostalo 200 dinara, sto je takodje elitno.

Bla bla karom idu svakakvi klosari, cesto su komunikativni, sto je odlika siromastva, rade neke robovske poslove, bulje u neke kompjutere za gazdu, nose neke raspale patike i odecu, nemaju najnovije modele telefona i pricaju cesto o poslu, jadni, dok elita po busevima ima uvek neke ljubavne probleme ili gleda destinacije gde da letuju i glasno pricaju na telefon o tome.

Jasno je da po onoj Rambovoj teoriji samo bogati idu busem jer se tu iskljucivo vode neobavezne teme o ljubavi, letovanjima, zimovanjima...

Takodje, u busu uvek mozete jasno cuti coveka koji glasno prica na telefon i stavlja svima do znanja oko sebe da je usao u autobus jer mu se pokvario auto. Tako da, u busu je i dosta ekipe koja ima sopstvena kola, plus pare za popravku, plus pare za kartu za autobus, peronsku, kofere... Tesko da je to siromastvo.

iz sumadije nisi ni mogao drugacije negi busom (ok mozda vozom preko lapova ali to u odredjenim situacijama)

iz kg za bg si imao prevoz na svakig sat vremena

lasta, pokojni auto saobracaj, kg eksores + plus rendom vrnhacka banja i najjaci bus, poslednji koji se vracao iz bga i isao do kga, u 20 do 11 i to preko smederava, pravo na kosovo

 

[Pendolino]

Pratio sam mamu na autobus pre neki dan i da stavi kofer dole u autobus ju je kostalo 200 dinara, sto je takodje elitno.

Prevoz kofera bez putnika je vrlo nedefenisana kategorija. Do skoro je bilo zabranjeno, ali kad kondukteru objasniš koliko ti je bitno da pošalješ, sve je moglo, mada si morao opet da platiš 50.
Neki prevoznici su prilično formalizovali celu priču, tako da dobiješ cepku koju slikaš i tu sliku pošalješ primaocu na Viber ili bilo kako, tako on može da dokaže poreklo torbe.
Sa bezbedonosne strane, prijem prtljaga bez putnika je veliki no no u aviosaobraćaju, gde avion ne može da poleti dok se ne nađe putnik ili ne skine prtljag.
A veliko pitanje kako prevoznici knjiže ovu uslugu ili je ta razlika od 150din po koferu čist džeparac vozača i konduktera.

Generalno, to spada u prevoz robe i tako bi trebalo da se tarifira.

I ovo je "savremena" stanica.

Ja razumem da operater treba nešto da naplati i mislim da je realno 100d, veliki gradovi 150d.
Smatram da je posebno bezbrazno što peronska karta pokriva zaista i bukvalno samo izlaz go na peron. Tako da, ako bus ozbiljno kasni, a vreme je loše, putnici se baš lepo provedu. Po meni bi bilo daleko logičnije da, po ugledu na aerodrome, postoji poseban deo autobuske stanice za ulazak na koji je potrebna peronska karta. da postoji neka manja čekaonica, zimi topla leti klimatizovana, wc uračunat u cenu.

i jedna dopuna teksta vezano za Jagodinu i Paraćin. U tim mestima postoji samo po jedno međumesno stajalište i ni jedno više. To su glavne autobuske stanice i ko npr. želi da iz Jagodinske AS ode do Paraćinske AS mora da plati kartu i da koristi neki od prolaznih autobusa.
Linija Jagodina-Paraćin je ogranizovana po svim praksama gradskih linija, sa dosta lokalnih stajališta, a bez svraćanja na glavne AS. Ipak, pošto prolazi preko tri opštine, formalno je linija međugradska.

 

[zekagradjevinar]

Je li počelo rušenje stare autobuske stanice?

 

[mp3mp3]

Poprilično

 

[Dejan10]

Ovo je sveze otvorena stanica…Samo treba fokus na konkretne stvari:
- Gde su kante za djubre?
- zasto blato, ne moze ovo da se resi?
- gde su “Beli” da kaznjavaju ove sto se parkiraju na Taxi stajalistu I ove sto uriniraju cim izadju iz autobusa tu uz ćosak stanice?
- gde je stanicna zgrada?
- zasto se ne gradi stanicna zgrada?

 

[Karlo del Ponte]

Teško da je moglo bolje. Na malom prostoru se dve ulice ulivaju u uključenje za autoput koji je pritom već krcat od prethodnih uključenja. Jednoatavno, svi su u isto vreme na istom mestu i to infrastruktura ne može da primi.

Већ сам раније писао о појави да се превозницима дозвољава да праве редове вожње на тачно сат, или тачно пола сата, па одједном крене конвојчина, а за 5 минута на станици два аутобуса. Велики проблем је ту и концетрација на један улаз/излаз са левим скретањима, а сугерисао сам био кружне токове са Антифашистичке борбе, и Ђорђа Станојевића испод УМП, којим би и нефункционална петља постала функционална, а да станица буде између та два кружна тока.

@Delija Zašto misliš da je lokacija loša?

Da se nadovezem, podpitanje: Koja bi lokacija onda bila idealna? @Delija

И највећи део Београда, и највећи део Србије је на десној обали Саве. Узимајући у обзир и распоред за унутрашњост важних садржаја због којих се долази у Београд, тежиште на десној обали је још веће! То су факултети, болнице, туристички важне зоне, централна администрација, стадиони, Сајам, амбасаде... и највећа концетрација свега тога је у зони омеђеној Калемегданом, Мостаром, Аутокомандом, Вуковим спомеником и Панчевачким мостом. Дакле, по здравој логици све и приградске и даље општине би морале имати или аутобус, или воз, или оба на тај начин да имају или коначну или бар једну од успутних стајања са улазом/излазом путника у том кругу, и то на јаком чворишту.

То је нулта итерација решавања пројектног задатка. У даљем разматрању, варијанти решења, учитава се слаба развијеност железничке мреже, неискоришћеност и тога што има. Даље, чињеница да по броју и аутобуса и путника доминирају путовања краћа од 80-90 километара, са израженим карактером дневних миграција. Дневним мигрантима су потребне различите локације по граду, што чини оправданим градњу више станица/издвојених стајалишта. Са друге док све преко 80-90 километара и међународно, је добро да буде јединствена станица везана за неку железничку станицу као "хаб". За тај "Хаб", Блок 42 и није тако лош, под условом да (апсолутни минимум), имамо или потпуни БРТ или трамвај потпуно у баштици до Теразија/Трга републике и дубље на десној обали, а чак и тада са системом других мањих аутобуских станица не скарабуџених већ функционално пројектованих (што није увек јефтино). Грубе локације за те мање аутобуске хабове у којима доминирају приградски и регионални аутобуси су:
-1- Економски факултет (у перспективи да остане само воз када и ако се развије железничка мрежа)
-2- Панчевачки мост (са везом трамвајем са истим, и обједињеним терминалом потеза 100)
-3- Железничка станица Клинички центар (предуслов, проширени трамвајски круг двојке са везом Аутокоманда-Прокоп-Мостар, спуштање тролејбуса на Прокоп, нека врста безстепеничне везе са самом железничком станицом и клиничким центром)
-4- Плави мост (озбиљна реконструкција петље Плави мост, терминал потеза 300)
-5- Ада Циганлија/Шећерана (веза са трамвајем, део потеза 500 и 800)
-6- Видиковац (везан пројекат са продужењем трамваја дотле, део потеза 500)
-7- Железничка станица Раковица (везано за пројекат Топчидерски венац са Булеваром патријарха Павла до Рипња, део потеза 400)
-8- Блок 42 (обавезна за дуголинијски и међународни саобраћај, фрагментација приградског типа 30% полазака за Младеновац и Обреновац одатле, главна за потез 600)
-9- Земунски мост (везано за унапређење Т6 у брзи пут, комплетрање "Прве лонгитудинале" од краја Михајла Пупина до Новосадског пута са продужењем трамваја до почетка Земунског моста, део потеза 700),
-10- Аеродром

Ово је огромна инфрструктура, која се може развијати фазно, али је јасно да у оквиру те фазне градње, укидање највећег дела функције станице код Економског факултета би се десило тек након више од пола поменутих инвестиција већ завршених. Да не говоримо о метроу, условно речено фараонском пројекту у који без економске подршке републике ни не можемо да уђемо. Циљ овако развијене мреже је да се обезбеди комбинација и комуналног реда, и квалитета превоза, и могућности пословања у конкуренцији која евентуално може изродити и бољи квалитет. Рецимо, ја сам превозник из Кикинде, и покренем линију Кикинда-Зрењанин-Земун-Нови Београд-Ада Циганлија-Видиковац-Бања Врујци - Дивчибаре. Тако из Земуна имате директно за Дивчибаре и Бању Врујци, а са југа Београда за Банат. Врло би биле интересантне линије преко аеродрома, које ако су у конзорцијуму, могу да обезбеде, рецимо директну везу Аеродрома са Плавим мостом на сваких 30-60 минута (поред тога што неки Пожаревац или Смедерево повежу са аеродромом).