05. јан 2017.
бр. 07-00-423/2016-02 датум: 11.11.2016.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе M.M. из Б. против ЈКП ГСП „Београд“ због дискриминације на основу брачног и породичног статуса. Подноситељка притужбе је навела да је 5. августа 2016. године, у Београду, ушла у аутобус који саобраћа на линији 77, са бебом у колицима. По уласку у возило пришао им је возач аутобуса који није хтео да започне вожњу док се колица не склопе, а дете држи у наручију. Сматрајући да би такав начин вожње био небезбедан за дете и њу, као и да је дете обезбеђено и сигурно у колицима која су закочена, подноситељка притужбе је одбила да поступи по налогу возача, након чега је фактички била приморана да напусти аутобус, с обзиром да возач није хтео да започне вожњу. У изјашњењу на притужбу ЈКП ГСП „Београд“ наведено је да је у питању поступање возача које није у складу са важећим Правилником о обавезама саобраћајног особља у ЈКП ГСП „Београд“, који не садржи обавезу путника који улазе са дететом у колицима, да иста заклопе и дете узму у наручје. Правилник садржи само препоруку да се тако поступи, и то ради безбедности путника. У току поступка је утврђено да је ЈКП ГСП „Београд“, ставио у неједнак положај M.M, и то наметањем посебних обавеза за коришћење услуге овог предузећа, које нису нужне и оправдане разлозима безбедности, будући да се тај циљ могао постићи и на други начин, чиме је прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала препоруку ЈКП ГСП „Београд“ да предузме све неопходне мере како би обезбедило несметан и безбедан приступ пружању услуга овог предузећа особама са децом у колицима, да упозна запослене који врше превоз путника са садржином мишљења са препорукама Повереника за заштиту равноправности, да убудуће води рачуна да својим актима и праксом у пружању услуга, не крши антидискриминационе прописе, као и да у личном контакту или писаним путем упути извињење M.M. из Б, због претрпљеног акта дискриминације.
ТОК ПОСТУПКА
Повереници за заштиту равноправности обратила се M.M. из Б, притужбом против ЈКП ГСП „Београд“, због дискриминације на основу брачног и породичног статуса.
У притужби је, између осталог, наведно:
да је подноситељка притужбе 5. августа 2016. године, ушла у аутобус број 3021 који саобраћа на линији 77, како би се са својом бебом вратила кући,
да је возач изашао из кабине, након што су се сместиле, пришао и рекао да је неопходно да склопи колица а дете узме у наручје,
да је подноситељка притужбе то одбила да уради наводећи да то није безбедно за дете, с обзиром да је беба мала, да мора да јој придржава врат и да би јој обе руке биле заузете, па не би имала чиме да се придржава,
да је показала возачу да је беба сигурна у колицима која су закочена, и предложила чак да буду осигурана каишем за везивање колица за особе са инвалидитетом,
да је возач одбио тај предлог, поновио да дете мора да узме у наручје, и да их у противном неће возити,
да је сматрала да је то небезбедно за бебу, па је била приморана да напусти возило,
У притужби је, у својству сведокиње, наведена J.M, која се том приликом налазила у пратњи подноситељке притужбе.
Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење од директора ЈКП ГСП „Београд“.
У изјашњењу ЈКП ГСП „Београд“, наведено је:
да је Правилником о обавезама саобраћајног особља у ЈКП ГСП „Београд“, који је био на снази до јуна 2016. године, било прописано да путник може унети дечја колица и други ручни пртљаг,
да је у јуну 2016. године ступио на снагу нови Правилник о обавезама саобраћајног особља у ЈКП ГСП „Београд“, којим је прописано да је препорука да колица буду склопљена а дете да буде у наручју пратиоца,
да је у случају који је предмет поступка, важећи био правилник који не прописује обавезу да колица буду склопљена,
да у конкретном случају возач аутобуса није поступио према одредбама важећег правилника, већ према правилнику који је важио до јуна 2016. године, и да ће према њему бити предузете дисциплинке мере,
да у свим возилима јавног превоза постоји резервисано место за особе са децом, и да се мора уступити друго место у случају да је оно попуњено,
да према важећим актима, није забрањен улазак особама са децом у колицима као ни особама са инвалидитетом која користе колица.
Повереница за заштиту равноправности, сагласно одредбама члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, затражила је изјашњење од сведокиње J.M. о релевантним чињеницама о којима има сазнања.
У исказу J.M. наведено је:
да је ушла у аутобус 77 на почетној станици, са M.M. и њеном бебом,
да им је пришао возач аутобуса и рекао да не могу да се возе са бебом на тај начин, зато што неко може да падне преко бебе, и да треба да је узму у наручје,
да су покушале да објасне да је за безбедност бебе, боље да се налази у колицима,
да је возач рекао да неће возити и да могу само да изађу,
да су предложиле да колица осигурају тако што ће их везати на место које је предвиђено за колица особа са инвалидитетом,
да је возач чврсто остао при свом ставу, и да су биле приморане да напусте аутобус зато што возач није хтео да започне вожњу.
ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
Између страна у поступку нема спора о чињеницама. ЈКП ГСП „Београд“ није оспорило да је 5. августа 2016. године, M.M. ушла у аутобус број 3021 који саобраћа на линији 77, да јој је пришао возач и инсистирао да склопи колица а дете узме у наручје, као и да је M.M. то одбила а затим била принуђена да напусти возило, с обзиром да возач није желео да започне вожњу.
МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је ЈКП ГСП „Београд“ извршио акт дискриминације на тај начин што је M.M. ускраћено право на коришћење услуге превоза, уколико не поступи по налогу возача аутобуса, склопи колица и своје дете узме у наручје.
Правни оквир
Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
3.4. Уставом Републике Србије[3], одредбом члана 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Одредбом члана 21. Устава Републике Србије прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу. Уставном забраном дискриминације, као појаве која је супротна принципима демократског друштва, обезбеђује се остваривање начела једнакости, и стварају претпоставке да правни субјекти остварују права под једнаким условима.
3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица тих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 17. Закона о забрани дискриминације према којој дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.
Одлуком о јавном линијском превозу на територији града Београда[5] прописано је да путник у возило јавног превоза може унети дечја колица и други пртљаг који својим димензијама не угрожава сигурност других путника.
Правилник о обавезама саобраћајног особља у ЈКП ГСП „Београд“, који је ступио на снагу у јуну 2016. године, одредбама члана 77. прописано је да је препорука да дечја колица буду склопљена, а дете у наручју пратиоца.
Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
3.8. Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе у овом поступку јесте утврђивање постојања евентуалне дискриминације у поступању према M.M, односно да ли је у конкретном случају било оправдано захтевати да се колица склопе а дете држи у наручју, као и да ли је таква мера нужна са аспекта безбедности путника у јавном превозу, или је у питању повреда начела једнаких права и обавеза.
3.9. Приликом заузимања става у овом предмету, и анализе разлога за наметање посебних обавеза подноситељки притужбе, Повереница за заштиту равноправности посебно је ценила наводе из изјашњења. У изјашњењу на притужбу ЈКП ГСП „Београд“ наводи да је у тренутно важећем Правилнику о обавезама саобраћајног особља, прописана препорука да колица буду склопљена, а не обавеза, као што је то било прописано претходним правилником. Такође, наведено је да је разлог прописивања овакве одредбе био то што је у претходном периоду било неколико инцидентних ситуација у којима је, приликом уласка у аутобус, дете испало из колица и повредило се.
С тим у вези Повереница најпре указује да сви акти предузећа морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како онима из области пословања јавних предузећа, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. Тачно је да предметна одредба не садржи обавезу, већ препоруку да колица буду склопљена. У складу са тим, ова одредба Правилника о обавезама саобраћајног особља неће бити предмет даље анализе Повереника за заштиту равноправности, с обзиром да није обавезујућа и да је остављено слободној оцени путника на који начин желе да се превозе, односно овакво формулисано правило не може да искључи или ограничи популацију која се превози са децом у колицима. Међутим, потребно је испитати да ли је понашање саобраћајног особља и инсистирање запосленог у овом предузећу да M.M. узме дете у наручје и склопи колица, оправдана са аспекта њихове безбедности или представља повреду начела једнаких права и обавеза. С тим у вези, потребно је размотрити: а) да ли су циљ или последица предузетих мера оправдани, као и б) да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.
Према наводима из изјашњења циљ ове препоруке је да се путницима пружи већи степен безбедности приликом коришћења јавног превоза, па се може рећи да се Градско саобраћајно предузеће руководило оправданим циљем. Следствено, и инсистирање возача да подноситељка притужбе склопи колица и узме дете у наручје, мотивисано је легитимним циљем наводне заштите безбедности путника. Међутим, чињеница да у конкретном случају није омогућен нити дозвољен било који други начин да особе са бебом у колицима могу безбедно да користе јавни превоз, довела је до неоправданих последица зато што је подноситељка притужбе морала да напусти возило. У конкретном случају, подноситељки притужбе није уважен захтев да беба која је у узрасту кад глава мора да јој се придржава, буде обезбеђена у колицима, која су закочена, нити предлог да колица буду додатно обезбеђена каишем за везивање колица на месту које је предвиђено за особе са инвалидитетом. Напротив, подноситељка притужбе је била приморана да изађе из аутобуса, с обзиром да возач није хтео да започне вожњу док она не склопи колица и дете узме у наручје. Повереница за заштиту равноправности налази да разлози наводне безбедности за путнике, који би били обезбеђени на начин како је то захтевао возач у конкретном случају, нису прихватљиви. Наиме, у потпуности је оправдано запажање подноситељке притужбе да је крајње небезбедно за особу са дететом и дете, очекивати да истовремено склопи колица, док дете држи у наручју, као и да током кретања возила, истовремено држи и дете у наручју и рукодржач ради сигурније вожње. Једна од основних функција дечјих колица јесте управо то да деца у њима буду безбедно смештена. Такође, подноситељка притижбе указује и на чињеницу да је држање бебе у наручју у путничком моторном возилу забрањено прописима којима се уређује безбедност саобраћаја на путевима, већ за децу постоје посебно осигурана седишта. Оправдано се, за овим, поставља и питање анлогије између коришћења колица особа са инвалидитетом у јавном превозу и коришћења колица за децу. Коришћење колица, како за децу такао и за особе са инвалидитетом, представља сигуран, у неким случајевима и једини начин кретања, и не може се оправдати инсистирање да колица буду склопљена приликом коришћења јавног превоза, разлозима безбедности, нарочито када су у питању бебе, односно деца овако малог узраста. Сасвим недвосмислено, инсистирање возача на примени једне овакве препоруке, која није обавезујућа, ставило је у неповољнији положај подноситељку притужбе, и може створити праксу у пословању овог јавног предузећа, која ће ограничавати или чак потпуно искључити особе које се превозе са децом у колицима.
3.10. Повереница за заштиту равноправности, указује да је потребно створити такву пословну праксу, која неће онемогућавати особама са децом да користе услуге овог јавног предузећа. Прописи о начину превоза путника, као и понашање запослених, у конкретном случају возача, не смеју бити такве да онемогућавају ову категорију становника да користе јавни превоз, нити им наметати обавезе које су несразмерне циљу који се жели постићи на тај начин.
3.11. У вези са наводима из изјашњења ЈКП Градско саобраћајно предузеће „Београд“, да се у конкретном случају ради о томе да возач није поступио према важећем правилнику овог предузећа који је ступио на снагу у јуну 2016. године, него према правилнику који је важио раније и да ће против њега бити предузете дисциплинске мере, Повереник указује да то не умањује одговорност овог јавног предузећа за поступке запослених и поштовање прописа приликом пружања услуга овог предузећа, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. У конкретном случају, M.M. је било ускраћено пружање услуге коришћења јавног градског превоза искључиво на основу њеног личног својства, брачног и породичног статуса, односно чињенице да је особа са дететом које користи колица, с обзиром да јој није било допуштено да обезбеди сигурност свог детета у вожњи на адекватан начин, због чега је била приморана да напусти аутобус.
МИШЉЕЊЕ
Фактичким онемогућавањем коришћења услуге јавног градског превоза M.M., која је у аутобус ушла са дететом у колицима, наметањем посебних услова, и то да бебу узме у наручје и склопи колица, правдајући ове посебне обавезе разлозима безбедности, а који нису нужни нити оправдани, ЈКП Градско саобраћајно предузеће „Београд“ прекршило је члан 17. став 1. Закона о забрани дискриминације.
ПРЕПОРУКА
Повереница за заштиту равноправности препоручује Јавном комуналном предузећу Градско саобраћајно предузеће „Београд“:
5.1. Да предузме све неопходне мере како би обезбедило несметан приступ пружању услуга овог предузећа особама са децом у колицима.
5.2. Да упозна запослене који врше превоз путника са садржином мишљења са препорукама Повереника за заштиту равноправности, као и да убудуће води рачуна да својим актима и праксом у пружању услуга, не крши антидискриминационе прописе.
5.3. Да у личном контакту или писаним путем упути извињење M.M. из Б., због претрпљеног акта дискриминације.
Потребно је да Јавно комунално предузеће Градско саобраћајно предузеће „Београд“ обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ЈКП ГСП „Београд“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
[1] „Службени гласник РС“, број 22/09
[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације
[3]„Службени гласник РС“, број 98/06
[4]„Службени гласник РС“, број 22/09
[5] „Службени лист града Београда“, бр. 61/09, 10/11, 55/11, 69/14, и 2/15, члан 38.
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
