[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=576910#p576910:qghrteik je napisao(la):
Bender Rodriguez » Čet Okt 25, 2018 6:00 pm[/url]":qghrteik]Jel može neko da mi objasni kakve veze ima zadnji prepust sa Gasparovim komentarom da su Ikarbusi grbavi?
Ako sam ja dobro razumeo, Gaspar priča o onih par IK-103 što im je zadnji deo karoserije iza zadnje osovine ''lego'' odnosno deformisao se pa izgledaju krivi i pogrbljeni.
I premda se slažem da prečesto pominje Ikarbus, ne vidim razlog za podsmeh (njemu) kad priča o tim deformisanim 103kama. Sve i da kažemo da je ono 100% bezbedno (a čisto sumnjam da jeste), ostaje činjenica da takvo vozilo izgleda jadno i opasno, i da nema šta da traži u redovnom saobraćaju.
Problematika Ikarbusa su slabe karoserije, noseći elementi očigledno nisu adekvatno dizajnirani da se nose sa opterećenjem i stresom(što pojedini vozači i primećuju da im se vozilo uvija) . Naravno ako tome dodamo i lošu antikorozivnu zaštitu (već zarđalih cevi i limova) imamo dobitnu kombinaciju za otpad.
Hoću reći, dolazi do torzionog uvijanja karoserije kasnije i pucanje nosećih elemenata. To se najbolje vidi po patosu, gde se javlja pucanje i odvajanje/odlepljivanje podnih obloga. Ono što se ne vidi daleko je gore po samo vozilo jer mu bitno skraćuje radni vek a to su pucanja noseće strukture/kutijastih profila. Tu pored pucanja javlja se i korozija (deo vode, vlage prodire i kroz ispucali patos) Naročito su izloženi noseći elementi motora/menjača (zadnji prepust) kao zone osovina/trapova (gde vozilo dobija udare). Slabe tačke su i okviri vrata jer je tu nemoguće staviti poprečna i kosa ojačanja karoserije.
Mercedes posebno ojačava strukturu autobusa u zoni vrata.
Pored estetskog nedostatka pojavljuju se pukotine na spoljnim oplatama i ceo autobus se izvitoperi pa izgleda kao kifla može da dođe i do pucanja odvajanja same karoserije (često se vidi kod vrata u krovnom delu kao linija). Čak i pucanja po dužini.
Džabe Ikarbusu mala cena kad mu karoserija kratko izdrži jako kratko što znači višednevno povlačenje vozila iz saobraćaja (dakle ne radi/ne zarađuje) i ulaganje velikih novaca u sređivanje propale karoserije.
Motor pozadi bočno vertikalno, horizontalno ili motor pozadi postavljen poprečno vertikalno ?
Više sam za bočnu postavku motora (mada i ona ima negativnih strana) jer je bolji raspored mase prednji/zadnji deo.
Sam motor je težak oko i preko 1000 kg, dodamo menjač oko 330-350 kg i ugaoni prenosnik od oko 100 kg, hladnjake, visko ventilator (ceo sklop ima veliku težinu), sistem za prečišćavanje izduvnih gasova, klima kompresor i sve ostalo dolazi se do težine blizu dve tone. Dve tone na konstrukciji udaljenoj oko 3 m od zadnje osovine prestavlja veliko opterećenje zato se kontrukcija dodatno ojačava što opet odražava na težinu zadnjeg dela. Tolika težina kao balast rasterećuje prednji kraj (naprostije kao klackalica) što može dovesti do lošeg upravljanja naročito po kiši i snegu /i na kočenju.
Da ne ispadne da pričam napamet, to se najbolje videlo kad je Ikarbus krenuo da ubacuje pozadi motore (čuveni Ikarbus sa četvoro vrata). Bio je veoma nezgodan za vožnju po klizavom, vozilo neka jednostavno produži pravo kad se pretera sa brzinom.
Bočno postavljen motor predstavlja bolji kompromis, mada su tu opterećeniji levi pneumatici kao i jastuci što utiče na njihov vek trajanja.