Opet moja malenkost prozvana? Pa dobro, nije problem da još jednom odbranim svoj stav
U pitanju je 218-ica a početka 2012 godine, kao što napisa i Busspoter. Kad su došle na Novi Beograd, predstavljale su jedno veliko iznenađenje, i to prijatno, ma koliko to nekima ovde smetalo. Nakon problematične N serije, Ikarbus izbaci autobuse na istoj osnovi, ali ovoga puta bez ijednog većeg nedostatka, tj sve ono što je tištilo njihove prethodnike bilo je otklonjeno, a broj reklamacija minimalan, iliti neznatan. Toliko o tome da "neznalice" iz Ikarbusa ništa ne rade. Čak su pojedine poslovođe pomenutog pogona znale da ih stavljaju i rame uz rame sa Japancima, iako autobusi i nisu baš uporedivi ni po konstrukciji, a ni po samom konceptu. Za malo jače od godinu dana, jedan primerak je uspeo da pređe oko 240.000 kilometara bez ikakvih problema, a tu torturu ni jedan Solaris nije morao da prođe. Nažalost, svi su završili u Zemunu, pogonu koji je inače na lošem glasu kad je održavanje u pitanju. Po informacijama kojima raspolažem, prva M serija iz 2013 već ima i više nego ozbiljnu kilometražu, što će reći da ih ima i sa 800 i više hiljada kilometara na satu, a kako su ovi malo preko godinu dana stariji, nije teško zaključiti da ima i onih koji su se opasno približili cifri sa šest nula.
E sad, da idemo na ono što Ikarbus čini tolikim "kršem". Podolit kod te serije, za razliku od ovih poslednjih, nije iz jednog dela, što se jasno i na fotografijama vidi, pa je samim tim podložniji oštećenu i cepanju, pogotovu što pod zbog same konstrukcije autobusa nije idealno ravan. Realno i nije nekog kvaliteta. Mislim na podolit. Recimo, imate i Solarise koji na rampama za osobe sa posebnim potrebama nemaju uopšte podolit. Odlepio se, a eto ja se baš skoro vozio u takvom. Karaburma je u pitanju. A i slučaj odlepljenih lajsni sam već spomenuo. Opet, ne smatram to nekim nedostatkom. Problem koji se lako i jeftino rešava. No, problem je što se dozvolilo da podolit ovoliko propadne bez da se isti zameni, a zbog toga truli i ono što je ispod njega. Treba imati u vidu da je ko zna koliko puta do sad pod opran crevom. Voda će u tim situacijama od inače malih oštećenja lako napraviti mnogo veća, onakva kakva imamo na predstavljenim fotografijama. No, voleo bih da neko postavi slike ovakvog podolita bilo koje 112-ice ili 218-ice kod privatnika ili nekog drugog državnog prevoznika, a ima ih hvala bogu što starijih što mlađih.
Vraćamo se opet na razliku u ceni između Ikarbusa, tj 218-ice i Solarisa tipa Urbino18. Ona iznosi tričavih 100.000 evra otprilike, pa verujem da i nije neki problem presvući podolit jednom u pet godina, ako se mora. A opet, i ne mora se u zavisnost od održavanja i načina na koji se pere na prvom mestu. Koliko može da košta to presvlačenje? Ne verujem više od možda 2000 evra. Neka se to uradi i tri puta u toku eksploatacije, pa opet ne može mnogo da poremeti onu gore pomenutu razliku u ceni. Bitno je da su ti autobusi pokazali i više nego dobru upotrebljivost i pouzdanost, dok ih nebriga nije dovela u sadašnje stanje. Kam lepe sreće da su one kupovane umesto M serije.