Nije problem u tome nego što onaj koji je sklapao ovaj ugovor kao da je bio u ubeđenju da će ti autobusi ceo svoj životni vek da ostanu žuti. Cela ta ideja da neko sklopi ugovor o kupovini autobusa koji de facto nikad neće moći da menjaju boju, mi je idiotski. Tako striktni ugovori se sklapaju kad se kupuju skupe aparature, naučna oprema, avioni, vojni sistemi i tako ti proizvodi koji ili imaju političku težinu ili su takvi da nije svejedno kako se farbaju i čime. A kupiti 200 gradskih autobusa koji nikad neće smeti da se (pre)farbaju je isto što i kupiti kompjutere za škole kojima sve garancije i održavanje padaju u vodu čim neko stavi dodatni RAM u njega. Dakle verujem ja da je sve to po zakonu i ugovoru ali to ne menja činjenicu da je napravljena velika glupost.
Isto važi i za vozila iz donacija. Koja umesto da budu uniformna a da posebnim natpisima i simbolima (zastave) poručuju ko ih je donirao, i dalje stoje u istim bojama koje ništa ne poručuju i koje prosečnom putniku ne znače ama baš ništa, a samo doprinose šarenilu i rasulu.