Ne cini ti se. Sajba je lepljena, a ona lajsna na sredini je sad neki improvizovani lim.
Juce sam bio kod drugara na 17, da preuzmem paketic od Laste
, tamo negde pred kraj smene izvale putnici druga vrata, na okretnici odem da vidim sta se desilo i usput primetim da je neko povrati odmah na pocetku prikolice, pridjem da vidim sta je kad na sedistu stoji mala zenska torbica, ja uzmem unutra telefon, slusalice, neki novac i jos stvarcica. U tom, pocinje telefon da zvoni javlja se suprug zene, misleci da je telefon kod nje. Drugar je zbog vrata i onog u prikolici morao za garazu, pa sam ja ostao da sacekam coveka, torbica vracena, covek je uzeo broj kolege, a kako sam cuo zvao je i Lastu da se i njima zahvali, ispostavilo se da je zena vodila dete kod lekara, dete bilo bolesno, povratilo, ona pocela da brise to, bilo je maramica po busu, i tom prilikom zaboravila je na telefon. Na srecu mi smo prvi nasli telefon, pa je sve lepo zavrseno.
Popodne sam se na avu muku na 78 i posteno ismejao, 78 je isla na oko 30min, u startu je kasnjenje bilo 15min, solo vozilo, slabo greje, katastrofa i za nas i za putnike. Devojke sa koferom stoje na prvim vratima i nema gde muva da uleti, neka bakuta ih gura dalje unutra i kao pomerite se da udjem, devojke kazu imamo kofer ne mozemo gore, samo bakuta onako drsko pa sto unosite kofer u autobus, onda su i ljudi poceli od muke da se smeju
Inace, molili smo se Bogu da neko ne izgine na prvim vratima, izlizani stepenik, poledio, mokar, katastrofa, kao po ledu. Jedno 300 puta ponavljanje pazite klizavo je, unosenje, iznosenje starijih,a onda dolazi gospodja i kada sam joj pomogao da izadje vadi milku veliku i uz cestitanje nove godine mi daje, eto jos ima dobrih ljudi