vucko":6gye8xys je napisao(la):
Ipak nemerljiva je cena neceg sto je domace proizvodnje jer se prehranjuje nekoliko stotina ljudi koji rade u ikarbusu,a opet radi se o proizvodnji koja nije samo mlacenje prazne slame kao neka birokratija.
Баш се лепо развила дискусија на тему "Икарбус - за и против", има много постова на које бих одговорио али ево цитираћу само рођин.
Следи један дугачак пост, млеко на шпорету ће ми вероватно искипети, али све за Беобилд! :laugh:
Прво, истина је да се од домаће производње прехрањује ХХХХ породица. Социјална димензија постоји у сваком друштвено-пропалом предузећу, као и у државним институцијама. Међутим, проблеми пропалих фирми се неће моћи решити док год се гледа само та димензија. Нажалост, тако је. Свако предузеће које није ушло у темељно чишћење и реорганизацију је пукло, или је на путу да заврши као "брисано из регистра".
Док је Застава радила домаћи програм, активно сам се бавио проблематиком те фабрике, прикупљао информације о производима, стању у фабрици, углавном инсајдерске. Прва ствар коју сам приметио код радника, било мануелаца у производњи или инжењера, је да су им сви други криви, осим њих самих. Такође, приметио сам и потпуно одсуство било каквог духа да се нешто промени, макар оно што само од њих зависи - пре свега однос према раду. То је хронична бољка наших предузећа. Рецимо, у ИМР-у једном новинару није био дозвољен улазак у производни погон зато што имају пар радника који воле да циркају на послу, па да не пукне брука када то изађе на видело. А после ти исти радници који лочу и не обраћају пажњу на то што раде ("ма може овако, ко ће да га гледа" и слична импровизација) кукају над својом тужном судбином. У Србији генерално постоји национални спорт "кукање", пошто 99% људи само кука на свој положај и нема намеру да било шта уради да би се тај положај макар и минимално променио. Сви хоће лаку промену преко ноћи, а то не иде тако.
Ево примера из Заставе. Сви знамо да је највећа бољка на Заставиним возилима последњих година била очајна шкрипутава пластика у кабини. Проблем са честим кварењем се могао лако избећи куповином модела са Пежоовим мотором, тако да је тај сегмент био решен. Међутим, уместо да се баве побољшањем квалитета пластике и исправљању грешака у склапању (контролу квалитета возила су вршили радници који не да нису компетентни за тај посао, него је то застрашујуће), менаџмент и инжењери су одлучили на утопистичке пројекте - Југо Електра, Флорида са дизел мотором, експериментисање са Тојотиним моторима у Југу и Флориди... Све је то лепо, али новац утрошен за развој тих модела је могао бити много, много паметније искоришћен - рецимо, за куповину квалитетније пластичне масе од које се бризгају делови ентеријера. Али јок, лепо је сањарити и хвалити се на сајмовима како је "домаћи произвођач направио први електрични аутомобил".
Колико људи у пропалим гигантима немају осећаја за потребе тржишта, најбоље говори следећи пример. Када је ЈУ пукла, Југопластика је престала да испоручује инструмент-табле за Флориду. Те табле су биле направљене по узору на Фијат, и дизајнерски су биле прилично успеле. Елем, да би се производња наставила, било је потребно направити инструмент таблу у Србији, што се дешава негде око 1995. И уместо да инжењери направе исту или унапређену таблу у односу на ону која се до тада уграђивала (кад се већ праве потпуно нови калупи имаш слободу да извршиш одређене измене), они су направили таблу која изгледа као шпорет смедеревац, са деловима табле из Југа, која је 10Х ружнија и застарелија од табле која се уграђивала 1989., читавих 6 година раније!
Оно што покушавам да објасним је то, да у великим пропалим фабрикама, па тако и у Икарбусу, влада потпуна летаргија, где се само чека неки Деда Мраз који ће, ето, донети нешто, а да само радници ништа не могу да ураде и промене своју ситуацију. Шта мислите, зашто доста инжењера иза Заставе није прошло Фијатове тестове - управо због те "заосталости у времену" и недостатка осећаја за реалност.
Икарбус је по свему чудна прича. Једина фабрика металског комплекса која је преживела 90-е а да је била колико-толико добростојећа, коју је на крају уништила приватизација - да потсетим, фабрику су купили Руси, тако да толико о томе колико су нам "браћа" и колико би нам било боље "да све Руси узму". Успели су да са Италијанима направе тај Авансити, који јесте леп, али џабе када је ем неквалитетан - ем се уграђују лоши делови (недостатак средстава, а и проблем недостатка осећаја за то шта је битно који сам горе образложио), ем је завршна обрада лоша ()само и искључиво кривица раника). Нико ме не може убедити да је потребно бити чудотворац да би се радници који свој посао раде офрље дотерали у ред. Иначе, управо су ти нерадници највеће бунџије када се помене реструктурирање, јер знају да ће у случају темељне чистке бити први на "листи за одстрел", а други посао не могу да нађу - или нису квалификовани или неће да раде. А ја да бринем о томе да ли неки нерадник има пара за живот - баш ме брига, има вредних људи који би тај посао радили много боље и са више пажње, а незапослени су.
Што се тиче лоших делова који се уграђују, то је једна од ствари која ме ужасно нервираја а у нашем народу је страшно распрострањена - зове се "може да се набуџи". Хајде да направимо нови аутобус, иако немамо средстава - набуџићемо нешто. Хајде да убацимо ФАП мотор у Икарбус - набуџићемо нешто. Па бога му пољубим, зар није боље нешто направити да буде застарело а да ваља, уместо да буде ново и да не ваља? Дражи би ми био по прописима склопљен ИК-160 него офрље слепана Н-серија. Најновија Н-серија јесте боља од старе, али има доста проблема због којих та Н-серија никада неће бити аутобус, већ само полупроизвод, као и Заставини модели својевремено. Прво, седишта Бучје су стварно очајна и неудобна, и што се тиче изгледа и што се тиче употребљивости. Друго, пластике на поклопцима на крову нису лепо уклопљене - негде је зазор 3, а негде 0мм. Када аутобус на леру ради на одређеном броју обртаја, пласлике почињу да се тресу и производе оно неописиво иритантно брундање и шкрипање, свима већ познато са Заставиних возила. Зрачење топлоте од мотора у приколици је и даље присутно. Можда ово некоме делују као ситнице, али те ситнице "живот значе", јер је то оно што продаје производ. А ако Икарбус мисли да изађе из буле, мора да се окрене и извозу, а не да само чека да му Београд, преко ГСП-а, удели неку пару. А у иностранству нико неће да купи аутобус који се растресе после годину дана, па макар био најлепши на свету. Из тог разлога сам и против возила која долазе из земаља бившег источног блока. Међутим, овим периодичним "давањем инфузије" се агонија Икарбуса само продужава, јер нема суштинских промена и реструктурирања фирме, и одржава се неки "статус кво". А време пролази, и ускоро ће тај Авансити бити застарео, јер је животни циклус производа све краћи. Иначе, и код Икарбуса имамо пример "беспотребне иновације" - нови Икарбуси имају електрични шибер! То сигурно кошта више од обичног, а потпуно је бескористан. Чему онда такво расипање?
Оно што је још битно рећи је да је јако мало делова на Икарбусу домаћег порекла. Прозори који се отварају су турски, врата су турска, мотор и мењач су МАН, делове трапа како сам чуо купују од Рабе, гуме су Сава... Шта је онда, ког ђавола, на том аутобусу српско, осим пар стакала (добрих, стакло ко стакло), седишта (лоших и ружних) и радне снаге (која све те делове саставља преко воље)? Па скоро ништа, нажалост. Тако да та прича да се куповином Икарбуса подржава домаћа привреда баш и не стоји - пре сам схватања да се подржава пар домаћих фирми и гомила нерадника (част изузецима) који у тим Икарбусу раде, а све посредно преко наше грбаче.
Ја не мислим да се од услуга може живети, мислим да нам је неопходан и производни сектор, али тај сектор мора да буде профитабилан, са производима са високим степеном додате вредности а не на државној инфузији. Лично ми се гаде "инвеститори" који долазе код нас да радну снагу користе као робове, а да од наших фирми праве само радионице у којима склапају своје производе од увозних делова. Међутим, за тако нешто је потребно много рада и потпуно реструктурирање тих великих фирми, пропалих гиганата, као што је то урађено са ПКБ-ом. Лично бих волео да радим у Икарбусу и да имам одрешене руке по питању преуређења фирме - пљуштали би откази на све стране, а завршна обрада би била боља од немачке. То је само једна ствар, која се може урадити врло брзо, али уз много рада и ангажовања. А либерални капитализам је највеће зло које постоји, најодвратнија ствар на свету, али као и комунизму и њему ће доћи крај.
Иначе, иако сам против куповине Икарбуса у оваквом издању какав је сад, кад год могу купујем домаће производе, наравно ако нису бофл. Производе и екс-источног блока (нарочито Румуније и Бугарске) и екс-ЈУ репубилка не пазарим, па макар ми их поклонили. Тек да не испадне да сам неко ко мисли да смо неспособни да направимо било шта.
За крај - један снимак у коме се види зашто Икарбус са овим начином рада никада не може да изађе из буле у којој се налази.
http://www.youtube.com/watch?v=3ZppGSotsmE
