@Bender Rodriguez
Razumem tvoj stav, jer gledaš da to bude što jednostavnije, jer na kraju krajeva, navikli smo se na to. Al činjenica da bi se sa više različitih tipova autobusa mnogo više približili potrebnim, odnosno stvarnim kapacitetima za svaku liniju posebno. Na duge staze, tu bi imali i dosta velike uštede na gorivu, prilikom održavanja, pri plaćanju naknada operaterima itd. Autobusi normalne širine, a dužine između 10.5 i 10.8 metara, i nisu baš mali, tj klasični midibusi. Midibus je tipa vozilo dužine 9m, a širine između 2.2 i 2.3m. Solaris Urbino 8.9, na primer. Znači i to što je bus kraći preko metar, jer upravo prepusti predstavljaju veliki problem pri manervisanju, a i svako skraćenje međuosovinskog rastojanje znači mnogo. Da ne idemo sad posebno po linijama, al baš ih ima i za manji tako midibus od 9m, a malo više za kraći normalan bus. Ništa to posebno ne komplikuje održavanje operaterima. A što se tiče tih prepravljenih kombija, iskreno, meni su oni nužno zlo. Realno loša vozila za putnike, dok za vozače i bože pomozi. Postoje ozbiljnije izvedbe na IVECO šasijama, pošto su to možda i jedine prave šasije U profila na tržištu, al generalno je tu problem i mehanika. Smešni motori od 2 do 2.2L najčešće, teško pokriju i rad klime, a kamoli da se bore sa većom masom proširenih nadgradnji. IVECO valjda tu opet ima malu prednost, ako i dalje imaju motor od 2.8L. Ovo pominjem jer i novi TP Sprinteri dosta loše hlade. Dok su novi ok su, al opet ti gibnjevi ubijaju na zadnjoj osovini. O teskobi klaustrofobičnog enterijera tek da ne trošim reči. Autobus treba da bude autobus. Znači normalna kutijasta konstrukcija, ravan patos, nizak naravno, normalni točkovi, a motor pozadi, sem ako je električar u pitanju, a oni uveliko uzimaju primat kod manjih autobusa, pogotovu minibusa, a dosta midibusa se i ne nudi više sa dizel motorom. Mislim na one isključivo namenjene za grad.
Pored jednostavnosti i koncepta težnji ka što većem stepenu standardizacije (3 veličine naspram 5), jedan od razloga što ja preferiram aktuelni model je i to što ne volim situacije gde mi neko u sitna crevca broji svaki parametar i onda me pakuje u svoje kalupe, u ovom slučaju vozila, po svom nahođenju i slepo sledeći podatke sa papira. A toga je danas pun svet, u svakoj sferi i svakoj disciplini.
Imali smo cirkus sa SMART planiranjem i merama, tokom kojih su išli brojači po vozilima i brojali ljude. I onda ljudima poput Tice dostavljali sirove podatke. Ali ti sirovi podaci kažu samo da u solo ili zglobnom vozilu na liniji toj i toj, se od 14 do 15 h našlo toliko i toliko ljudi. Ti podaci ne zalaze u to koje je to vozilo - da li prostrana Temsa sa puno mesta za stajanje ili Higer sa čak 32 mesta za sedenje. Da li je IK-218N sa lakim cirkulisanjem ljudi ili glupi BMC zglob koji je prepun prepreka i uskih grla. Ne zalaze u druge sate izvan brojanja. Ne zalaze u druge linije koje nisu popisane. Ne zalaze u to da li megde ima dosta ljudi sa koferima (npr linije oko Autokomande) ili su uglavnom ljudi praznih ruku. I onda dođu Tica i ljudi poput njega, koji se nisu kao putnici vozili javnim prevozom 30 godina, uzmu te sirove podatke, sprovedu kroz Excel tabele i svoje računice, i odluče da: na liniji toj i toj mož' se ukine zglob. Na liniji toj i toj može da se prorede polasci i onda će vozila umesto sa 80% kapaciteta, voziti sa 100% (čitaj - stišnjeni ko sardine, a leti i skuvani). A znam te ljude o kojima govorim, predavali su mi a znam ih i van toga, i znam koliko su u nekim stvarima operisani od realnosti i od stanja na terenu. A pride sujetni do koske.
E zato ja ne volim to detaljisanje i seckanje da svako i sve ima svoju kategoriju, svoju računicu, svoju nišu, svoju dužinu vozila... Jer znam da to u praksi znači da ako sam u nekom vozilu svoja putovanja u toku špica provodio normalno stojeći sa dovoljno mesta i vazduha oko sebe, sutradan ću nakon raznih SM(A)RT analiza i "optimizacija" provoditi stojeći zbijen u gužvi i znoju. Jer je npr. neko rešio da umesto Connecta od 12 metara, na moju liniju stavi Connecta od 10, iako će time na kraju godine uštedeti jako malo, a i nama putnicima a i sebi stvoriti nove, dodatne probleme i izazove.
Stoga mislim da je za Beograd, a i mnoge druge gradove, što se autobusa tiče, sasvim dovoljno imati: minibuse, solo od 12 i zglobna vozila od 18 metara. Što se tiče varijanti dužih od 18 metara, protiv njih sam samo zato što znam koliko često i koliko lako se ovdašnje zakržljale ulice lako blokiraju velikim vozilima. I pritom ne mislim samo na ulice poput Žičke. Nego sam prošle nedelje gledao iz autobusa kako Katice u Nemanjinoj blokiraju i parališu Sarajevsku, jer se naređa njih 3-4 pajsera na stajalištu-ostrvu, upali se semafor za Sarajevsku, oni još stoje, a automobili ne mogu da prođu od njih jer onaj napred čeka glupi semafor kod spomenika/Savske.
Stoga je bolje, pogotovu u ovakvim gradovima, držati stvari jednostavnim i težiti što manjoj varijaciji glede kapaciteta i dimenzija. Neće ništa biti ako 83 zglobnjak saobraća van špica sa 80% kapaciteta. Neka ga, neka saobraća. Nismo mi Indija pa da JGP služi samo da te preveze od tačke A do tačke B pa makar visio sa vrata. Nije greota da se čovek nekad oseti i kao čovek u tom vozilu, a ne kao krompir ili vakuumirano zrno kikirikija. Ne mora sve non stop da radi sa 100.00% kapaciteta i mogućnosti.
A za te pomenute Beogradaske potrebe i uslove, meni su 1) minibus kombiji 2) solo autobusi od 12 m i 3) zglobni autobusi od 18 m sasvim dovoljni dijapazon alata. Mada bih ostavio prostor i za 4) midibuse od 10 m. S tim što ne znam sada ni gde bi ih uopšte iskoristio. Jedina linija koja mi pada na pamet za midibus su linije do aerodroma. A koliko znam, one i nisu deo ITS.
P.S.
Iste stavove vezane za veličine vozila, imam i za goriva. Ova papazjanisanja sa autobusima na struju i gas, u gradu koji već ima autobuse na dizel, trolejbuse i tramvaje, su čisto zamajavanje naroda i glumatanje ekologije. Ili ostaješ na dizelima još neko vreme, ili presecaš i kažeš e ok, od danas polako menjamo sve dizelaše električnim. A ovo od svega pomalo a ništa konkretno, to je čisto majmunisanje koje na kraju donese više troškova nego koristi. A priče o ekologiji su presmešne, jer par desetina autobusa bez auspuha neće ništa promeniti u gradu gde ih inače ima još 700.000.