Ni takvih uskoro neće biti.
Mnogo vozača autobsa danas su to silom prilika, jer eto tu ima posla. Seli su sposobna vozila, osećaju se moćno, pokušavajaći da iskoriste sve performanse vozila koje mogu da budu vrlo blizu slabijih automobila.
Ali, zaboravljaju šta znači voziti autobus - voziti ljude, gde se mira voditi računa i o njihovoj udobnosti. Zaboravljaju ko je tu zbog koga. A kako su upali sa strane, preskočili su neke faze učenja vožnje teškog vozila - lagano kreni, smiri kad se zaustavljaš... Ne znaju da je moguće postići dobro vreme, a da vožnja ne bude cimanje, nabadanje putnika.
Šta ćemo, to je sada nova realnost. Firme ih trpe jer su svesne da će drugačije teško naći. Mada, i tu u sveopštem raspadu, izostaje instruktivni rad.
GSP je nekad držao do toga i pratio vozače kako rade, rukuju vozilom i odnose se prema putnicima. Nekad.