Vizuelni utisak BG-a je upravo onakav kakav jedino može da bude kada se već godinama uređuje tako da liči na nešto što je neko negde video (bilo zapadno, bilo istočno), a rešenja se preslikavaju bez ikakvog osećaja, uz pun prezir prema lokalnom identitetu grada, nasleđima perioda kroz koje je prošao i samim njegovim stanovnicima. To se reflektuje na svakom koraku - od javnih prostora koji kao da su pali s Marsa i nikada ne zažive, preko neadekvatnog mobilijara, pa do mučkog ubijanja autentične kulturne ponude u centru grada. On se tako uređuje zbog nekakvih imaginarnih turista, iako je prvo što svaki turista pita Imaš li ti brate ovde da ja vidim ili probam nešto što nema kod mene na svakom koraku? U dubini, to su vladaočevi kompleksi niže vrednosti, koji ne treba da budu vodilja ni u čemu, a ponajmanje u uređenju grada.
Da se vratim na temu... Skoro je ovde hvaljen neki fejslifting trola, u kome je potpuno izbrisan onaj gornji odvojeni deo za displej i ubačeno jednodelno šofersko staklo. Meni to bilo bezveze rešenje, ali me mrzelo nešto da pišem taj dan. Mislim, te trole su mi ružneks bile i nove, ovako im je samo obrisano i ono malo vizuelne svojstvenosti. Da, sad spreda liči na sve ostalo, ali ne mora sve da liči na sve ostalo.
Slažem se sa Migom ovde. Higer je vizuelno ista onakva sklepotina kakva je u svim ostalim aspektima i, što se mene tiče, njegova pojava je osetno poružnela ulice. Kao što je Keša rekao, otpozadi je vrlo neprijatan, bukvalno se pogled sapliće o ono rešenje. Za utehu mu je jedino to što u klasi niskopodnih ima još odvratnih otpozadi - gotovo svaki sem Solarisa. Zatamnjena stakla su odličan izum, između ostalog zato što maskiraju razne gluposti koje se naprave i vide iznutra. A unutra Higer ima vizuelna rešenja koja ga čak, ionako zbijenog i pretrpanog sedištima, dodatno zatvaraju i smanjuju. Tu je ono neobjašnjivo rešenje sa kip-šiberima, gde gotovo pola prostora predviđenog za njih otpada na neku crnu neprovidnu masku, a ono malo što se otvara opušteno može i da se ne otvara, isti je efekat. Između drugih i trećih vrata (i prekoputa) stakla počinju previsoko, toliko da neko niži šeni kroz prozor kao svinjče kad se propne na zadnje noge u oboru. Da sad ne nabrajam sve, ali prosto - autobus je dizajniran sa fantastičnim manjkom osećaja za prostor, ne samo zbog broja sedišta.