Pre nedelju dana počela je "kompletna rekonstrukcija" parkirališta pored Vidin kapije, neposredno pored K-Distrikta.
Јавно комунално предузеће „Паркинг сервис” саопштило је да реконструкциј
www.beograd.rs
Ne izgleda da se nešto radikalno menja,
ali ono što se menja i kopa je nažalost skoncentrisano upravo na ostacima bivšeg, izuzetno važnog revelina ispred Vidina kapije, zbog čega su on i spoljni bedemi oko njega u velikoj opasnosti da budu uništeni ili oštećeni zajedno sa mogućnošću da se kasnije rekonstruišu. Ovo je međutim i velika šanasa da se snimi tačna pozicija i stanje ostataka, da bi se na vreme pripremili za buduću rekonstrukciju i da bi bilo jasno na kojim se površinama oko K-distikta ne smeju predviđati nove instalacije.
Revelin je struktura koje se stavlja ispred tvrđavske kapije, kao najslabije tačke obrane, da bi onemogućila da topovi napadača imaju bilo koju poziciju sa koje bi mogli direktno da gađaju samu kapiju.
Zbog čega je upravo revelin Vidin kapije izuzetno važan za Beograd? Sve do modernog doba glavni metod transporta robe su bile reke, zbog velike nepouzdanosti, cene, teškoća i dugog trajanja prevoza lošim putevima. Zbog toga je maltene sav robni transport za Beograd i dalju okolinu dolazio do Savskih pristaništa. Pošto je visina Kalemegdanskog i Terazijskog grebena bitno iznad nivoa obale, svakodnevno dizanje tako velikog obima robe dizalicama do tvrđave i varoši nije dolazilo u obzir, isto kao i korišćenje stepenica i nosača. Zbog toga se sva roba koja nije bila za Donji Grad prvo u pristaništu tovarila na zaprežna kola koja su je zatim zabilazno, preko Dunavske obale i Doćola, vozila naviše, do visine varoši i tvrđave. Pošto je sa strane Dunava uspon do Varoši i Tvrđave blaži od uspona sa Savske strane, roba je prolazila uglavnom baš kroz Vidin kapiju, pa preko njenog mosta (plan mosta Vidin kapije),
na revelin, odakle se put račvao u više pravaca. Na taj način je upravo revelin Vidin kapije
stotinama godina bio glavno transportno čvorište Beograda. Sve što je bilo za naselje, za okolinu, ili je išlo dalje ka unutrašnjosti i Stambolu, prolazilo je upravo kroz ovih nekoliko kvadratnih metara raskršća unutar revelina Vidin kapije. To se lako vidi na starim mapama, pa čak i danas, pošto se sve podužne glavne ulice u Dunavskom priobalju zrakasto šire baš sa revelina Vidin kapije. Naprimer
Glavne ulice u donjem delu grada na mapi iz 1789.
Ista konvergencija glavnih pravaca ka Vidin kapiji se vidi i na ulicama danas (označene ulice unutar šanca nisu menjale poziciju od 1738.)
To znači da se na svaki način moramo potruditi da sačuvamo ostatke revelina kao glavnog transportnog čvorišta grada kroz čitav srednji vek i kasnije. Uostalom, sama lokacije je upravo to verovatno oduvek i bila, jer se topologija grada nije menjala otkad ljudi ovde žive. Pri tome imamo izuzetnu sreću da je njegova pozicija na takva da je to izgleda i dalje moguće bez previše promena trenutnih planova i zatečenog stanja.
Da bih dobio preciznu lokaciju spoljnih priobalnih bedema i revelina Vidin kapije, mapirao sam dva stara plana na ortofoto snimak ovog prostora.
Suteren plan iz 1790.
Plan tvrđave iz 1920.
Iz njih se dobija precizna pozicija kontura spoljnog priobalnog bedema na Dunavskoj strani, samog revelina i njihov odnos prema parkingu i zoni predstojećih radova.
Ovakvo pozicioniranje je potvrđeno i činjenicom da je odmah sa druge strane zida, u zoološkom vrtu, ostao sačuvan nastavak spoljnjeg priobalnog bedema, pa nema sumnje da je on zaista baš tu. On tamo čini jedan od dva zida velikog rova, što se lepo vidi na slikama. Tu čak i danas postoji ukrasno jezero kako potsetnik na vodu koja je bila ispod mosta od Vidin kapije do njenog revelina. Dakle ovakvo određivanje pozicije bedema i revelina nije upitno. Kad bude na redu rekonstrukcija - ako se sada ne unište delovi ostataka ovih bedema - kopanje treba samo nastaviti na mestu prekida bedema iz zoološkog vrta.
Iz ovakvog mapiranja se lepo vidi i jedna srećna okolnost. Trasa dela bedema pored K-Distrikta (ako tada nije uništen, a ne deluje da je kopano tako blizu ulice) izgleda da ide tačno po travnjaku između trotoara i ulice pored zgrada K-Distrikta. Ako je stvarno tako, što kad se ukloni asvalt treba proveriti iskopavanjima, predlažem da se taj deo spoljnog priobalnog bedema sa druge strane ulice dozida do visne od nekih 70 cm iznad trotara i tako postane ne samo vidljiv, nego dobije i modernu funkciju. Otprilike ovako
Tako bi poslužio kao linearna klupa za sedenje i druženje tinejdžera iz bloka, ili ograda do ulice za decu, a istovremenu bi bilo vidljivo da je to nerazdvojni istorijski par bedema sa dve stane ulice, tj druga strana nekadašnjeg rova između unutrašnjeg i spoljnog priobalnog bedema. Ulica je ustvari originalno provučena baš tako da ide po bivšem rovu, između dva bedema (naravno da će i onaj levo i onaj desno biti vidljiviji kad se poprave). Zato spoljni bedem i jeste na samoj ivici ulice. Time bi se vratilo nekadašnje stanje i umanjila vizuelna dominacija neprimerenog modernog objekta blizu tvrđave.
Postoji znatna verovatnoća da je ovaj deo tvrđave (revelin i spoljni bedem) uglavnom očuvan, i da mu se ostaci nalaze tik ispod zemlje. To nam sugerišu ove dve fotografije.
Prva je iz vremena prvog svetskog rata. Vidimo da je tada još uvek ovaj kompleks bedema ispred Vidin kapije postojao u pristojno očuvanom stanju. Vidi se i početak ulice Cara Dušana koja ustvari počinje baš od revelina Vidin kapije, koji joj je odredio i početak i trasu, sve to u vreme kad na čitavom potezu još ništa nije građeno jer je bio vlasništvo vojske.
Druga je iz perioda između 1924. i 1931. Deo bedema na desno (sada pored K-Distrikta) i dalje postoji dok je sam revelin odsečen do nivoa zemlje, kao danas.
Nažalost, plan radova na rekonstrukciji parkinga predviđa najveće kopanje upravo na mestu revelina Vidin kapije. Spominju se radovi na "na hidrotehničkim, elektro, telekomunikacionim i signalnim instalacijama" kao i "dva mesta sa punjačem za vozila na elektropogon". To zahteva obimne radove na podzemnim instalacijama nekoliko različitih vrsta (jer sada, uz samu tvrđavu, nema nikakvih), i to upravo na mestu revelina, pošto se upravo tu gradi nadstrešnica i nekoliko infrastrukturnih objekata. Ovo je render tog mesta i sve ovo će biti prekopano i zbog temelja i zbog vodovodnih, kanalizacionih, kišnih, signalnih i energetskih instalacija (stanice za punjenje električnih automobila i drugo).
Slično je i sa druge strane ulice. Uobičajeno mesto za polaganje novih podzemnih instalacija je trotoar i travnjak pored njega. Ispod zgrade (K-Distrikta) ne može, a ispod ulice se kopanje izbegava. Dakle šta god da se ubuduće kopa pored zgrada K-Distrikta, kopaće se baš na samom spoljašnjem bedemu koji je ispod tog travnjaka.
Zbog svega toga apelujem na sve koji to mogu, a pogotovo na one kojima je to posao, da učine sve da se trenutni radovi na parkingu iskoriste u najmanju ruku da se detaljno istraži i snimi gde se tačno nalaze i šta je ostalo od tvrđavskih bedema posle K-Distrikta, kao i na prostoru parkinga (bivšeg rova između priobalnih bedema), a zatim da se planovi prilagode tako da se ne nastavi uništavnje tvrđave koje je započeo K-Distikt. Valjda tamo ima dovoljno parking mesta? Moraju li se uništavati i delovi tobože zaštićene tvrđave? Naši preci su sve to do sada čuvali koliko su mogli. Moramo li baš mi da uništimo ono što je ostalo? I zbog čega? Zbog jednog parkinga gde mu nije mesto?
