Списак археолошких локалитета евидентираних на парцелама 709, 806 и 1790 К.О. Стари град, и у њиховој непосредној близини
Ovo je zaista impresivan spisak nalazišta. Današnji Beograd bukvalno leži na Rimskom Beogradu, gradu koji je još tada imao popločane ulice i razuđenu vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Bilo je potrebno skoro 2000 godina razvoja samo da bi smo ponovo dostigli taj nivo urbanizacije. A ipak o tako slavnoj prošlosti Beograda ne znamo skoro ništa. Par slučajnih i nepovezanih nalaza onda kad se radnici na uličnim instalacijama smiluju da obaveste nadležne. I sem kod nekolicine stručnjaka-entuzijasta kao što si ti, ne izgleda ni da postoji volja da arheolozi svojim kopanjima tobože ometaju "razvoj grada". Izgleda mi, ni sa jedne od dve strane, ni vlasti ni struke (opet, čast retkim izuzecima). Prvi ne žele kopanja uopšte, a drugi bi (u proseku) radije otišli na neku udaljenu livadu u planini, daleko od svega, i onda tamo neometani proveli sledeću deceniju pišući stručne radove, što je dalje moguće i od vlasti i od komplikacija modernog grada. A ipak su najznačajniji lokaliteti obično baš u i danas naseljenim mestima, jer ta naselja nisu slučajno na tom mestu. Najbolja lokacija za život pre par hiljada godina je obično i dalje najbolja lokacija za život. Pa bi razrađen, realan i dugoročno održiv sistem zakona i pravila za arheološko istraživanje prošlosti današnjih gradova bio izrazito bitan. Međutim to ne postoji.
Jer ovo što danas imamo je besmisleno i nemoguće. Svaka firma koja radi neka iskopavanja u gradu tobože sama treba da prijavi kad nađe arheološke ostake, a zatim investitor treba da plati istraživanje!? Prvo što obični radnici ne mogu da prepoznaju šta je arheološki značajno u haosu podzemnih ostataka ispod savremenih ulica, a zatim, čak i kad mogu da prepoznaju, ne žele da štete i samima sebi i svom investitoru prekidajući radove za koje su plaćeni. Verovatno već imaju zakazan i sledeći posao na kome moraju da budu određenog datuma. Zašto bi onda prijavili potencijalni arheološki nalaz, koji statistički posmatrano obično stvarno nije značajan, samo da bi "bili sigurni" da su prijavili "nešto što je možda značajno, a verovatno nije". Od njih se bukvalno traži da dobrovoljno bacaju sopstvene pare i dragoceno vreme "kroz prozor", umesto da prosto odmah iskopaju i uklone tragove bilo čega što nađu. Niti u praksi mogu da budu kažnjeni za to, niti neko spolja, izvan ograde gradilišta, uopšte fizički može da vidi šta se nalazi duboko u mračnoj rupi. Vidni ugao je nemoguć, pa prolaznici ništa dublje i ne mogu da vide. Takođe, dinamika radnog dana je obično ovakva. Bager ujutru iskopa rov, tokom dana se u rov postavlja i povezuje sledeći segment cevi ili kabla, a na kraju radnog vremena se u rov naspe šljunak da se stranice rova ne bi obrušavale ako počne kiša ili zbog vibracija od saobraćaja. Dakle ujutro je rov iskopan, a već uveče je zatrpan. Tako je jedino vreme u kome se dragoceni arheološki ostaci mogu videti obično samo između 10 i 14 časova tokom nekog određenog radnog rada, jednog od bezbroj sličnih u kojima se ne iskopa ništa važno. Posle toga su već delom uništeni, a delom nedostupni sledećih 50 godina.
Ovakav sistem tobožnje "zaštite" kulturnog nasleđa grada je apsurdan i realno nesprovodiv u praksi. To je tako možda moglo da funkcioniše u vreme komunizma i prve faze socijalizma, u vreme strogo centralizovane države, gde su sva preduzeća ionako bila državna i centralno upravljana, pa je svima bilo svejedno da li će posao završiti danas ili za godinu dana. Ako nadležni kažu da nešto u principu treba da se radi, recimo da se prijavljuju arheološki nalazi, tada je retko ko dalje o tome nije razmišljao. Radili su kako je po zakonu ili kako im je rečeno da treba da se radi. Ali u kapitalizmu, a pogotovo u ovakvoj državi, gde je sve korumpirano, gde su svi akteri nezavisni "biznis" i gledaju samo svoj materjalni interes, ovakav sistem arheološke zaštite je prosto nemoguć i praktično nesprovodiv. Nezavisne firme koje odrađuju posao i institucije ili firme koje naručuju i plaćaju radove, niti hoće niti uopšte ekonomski mogu same da plaćaju za "narodnu kulturu", za koju sve druge zaboli uvo. Da li će im iko kompenzovati troškove i gubitke? Naravno da neće. A ipak imaju svoje fiksirane budžete i svoj kalendar obaveza. Odakle im dodatne
sopstvene pare i dodatno
sopstveno vreme za arheologiju? Kakve oni veze imaju sa tim? Cela ova priča liči na neku farsičnu karikaturu zakona. Činjenica da baš takav zakon ipak i dalje važi može da znači samo jedno. Niko i ne želi da se "gubi vreme" na arheologiju u gradu. Ono što takav zakon u praksi postiže - a to je ništa - je upravo ono što mu i jeste namera da postigne, a to je ništa. Da niko dugim istraživanjima ne ometa radove u gradu, a pogotovo ne arheolozi koji uvek uzimaju najviše vremena. Naravno da postoje izuzeci kad je kulturna šteta isuviše velika i (najvažnije) svima vidljiva, pa se arheološka istraživanja na kraju ipak odrade, ali u odnosu na fantastičan tempo dnevnog uništavanja arheoloških ostataka iz prebogate prošlosti Beograda, to nije ništa. Koliko se ulica u gradu dnevno raskopa? Koliko je od toga prijavljenih potencijalnih arheoloških nalaza koje treba proveriti? Nula procenata?
Ja za sada ne vidim drugo rešenje sem da se građani i oni stručnjaci koji to žele samoorganizuju i da koliko mogu bar laički prate sve radove u gradu, prijavljujući kad god vide nešto potencijalno značajno. Inače će čitavo naše dugo urbano nasleđe koje i dalje postoji ispod zemlje ubrzo biti uništeno, uzevši u obzir koliko se DANAS instalacija ukopava u zemlju (dva odvojena tipa kanalizacije, vodovod, struja, stare analogne telefonske linije, moderne telekomunikacije i optički kablovi, kontrola semafora, mreža video kamera, par toplovoda vrlo velikog preseka, gasna mreža). Do sada ih uopšte nije bilo toliko mnogo, pa je arheološko nasleđe ispod ulica uglavnom još očuvano u dovoljno velikim delovima da se prepozna gde je šta bilo i šta verovatno i dalje postoji negde u okolini. Ali ne zadugo.
Poslednja stvar je uobičajena primedba da su gradske ulice toliko puta prekopavane da za arheologiju ispod njih i nije ostalo puno toga. To NIJE TAČNO. Tek je relativno nedavno počelo duboko kopanje po ulicama. Kroz čitavu istoriju grada kopalo se samo ašovima i plitko, i to samo za vodovod i kanalizaciju. Drugih podzemnih instalacija nije ni bilo. Takođe, moderne podzemne instalacije se ukopavaju uskim bagerskim kašikama koje kopaju samo malo šire nego što je neophodno za polaganje cevi ili kabla. Procent površine ulice u horizontalnoj ravni ispod koga su arheološki slojevi uništeni uopšte nije tako veliki koliko se misli (ili bar nije bio do sada, pre obnavljanja kanalizacije i masovnijeg uvođenja gasa i toplovoda). Otkad imam običaj da to gledam, redovno sam viđao nedirnutu zemlju "zdravicu" u rovovima za nove instalacije. Dakle iole dublji slojevi ispod ogromne većine Beogradskih ulica su skoro potpuno nedirnuti, a u plitkim slojevima ispod ulica i dalje postoji značajan procenat zemljišta koji nije bio prekopan u moderno doba. Taman dovoljno da se vidi šta se tu nekada nalazilo i u kom pravcu se pružalo, tj gde bi trebalo tražiti nastavak te strukture po gradskim dvorištima i podrumima okolnih zgrada.
Tako bi se vremenom napravila GIS baza podataka, i sigurnih informacija i indicija, tj arheološka mapa perspektivnih lokacija grada (i njihovih potencijalnih veza) za detaljnije arheološko istraživanje čim se za to ukaže prilika. Recimo kad se umesto stare zgrade pravi nova, ili ako se negde obnavlja stara kanalizacija. Tada bi iz nekog budućeg arheološkog GIS programa gde su sve te informacije objedinjene, odmah bilo jasno da predstojeća obnova kanalizacije recimo seče pretpostavljenu trasu Rimskog vodovoda ili nekih vrlo starih temelja koje je neki građanin primetio u nekom obližnjem rovu ko zna koliko godina ranije. Pa bi baš tamo već dežurao arheolog pre nego što bageri i dođu na to mesto. Recimo kao na Pašićevom trgu gde niko nije hteo ni da pogleda mogući nastavak nedaleko nađenog Rimskog vodovoda, iako je deo Trga tik uz Dečansku bio prekopan i pust mesecima, i iako je bilo očigledno da vodovod iz buduće garaže može da se nastavi ili samo preko Trga ili da skreće u Dečansku ulicu. Druge varjante i nisu bile moguće. Ne da se vodovod istražuje i tamo, nego samo jedna istražna sonda, samo uski rov, ništa više, da se za ubuduće utvrdi trasa njegovog nastavka, da bi smo znali koji pravac ubuduće moramo posebno čuvati. Što je samo par sati posla za bager koji je ionako već bio tamo. Ali ništa se takvo nije desilo, naravno. Jasno je da nije realno da arheolozi budu gde god se nešto u gradu kopa. Ali kad bi se ovakve informacije skupljale i redovno ubacivale u Arheološki geografski informacioni sistem (GIS), uvek bi se znalo u kom rovu će se skoro sigurno pojaviti nešto potencijalno bitno. Onda se sigurno ne bi desilo da su Rimske ostatke glavne ulice Singidunuma nalazili i na jedan metar dubine, a da potom IPAK iskopaju rov dubine 2 do 3 metra duž celog Studentskog trga, bez ijednog arheologa koji bi tamo bio. To više nije samo običan "propust". To je sistem. Znam da i arheolozi vole velika, bogata i pusta nalazišta gde im niko ne smeta, ali je čitav sistem i odnos prema arheologiji kriv da se ni o tako velikim gradovima kao što su bili Signidunum i Taurunum ne zna skoro ništa što bi iole ličilo na neku celinu znanja, sem što je ponegde stručno-akademska organizacija pod imenom "Vodovod i kanalizacija" našla komade keramike ili nadgrobni spomenik. To je ponižavajuće.
