Arheološka istraživanja i prezentacije

[ccc]

Fossils of alleged 'alien' corpses put on display at Mexican Congress

The fossilised bodies presented in glass cases by journalist and UFO scientist Jaime Maussan at Mexico's parliament are said to be 1,000 years old.

www.euronews.com

Pre je za ovu temu, nego za svemirska istraživanja

 

[Zuma]

Najzad su uklonjeni ostaci izgorelog restorana i bašte na uglu ulica Pariske i Uzun Mirka. Tu je ranije bio jedan od najluksuznijih hotela tadašnjeg Beograda, "Srpski Kralj". Rušenje ostataka i njihovo uklanjanje je počelo pre par dana, a odmah zatim i skidanje prvog sloja zemljišta. Pošto je dakle na taj način kopanje temeljne jame praktično već počelo, važno je imati na umu da se u tome krije istovremno i velika šansa i velika opasnost za istoriju Beograda. Na tabli se može videti da će nova zgrada imati čak 4 podzemna nivoa. A to znači potpuno uništenje svih arheoloških slojeva na jednom ovako posebnom i nalazima bogatom mestu. Zbog toga je, kao i za tržni centar "Rajićeva", koji je u istom ovom bloku zgrada, nužno arheološko istraživanje pre nego što se nastavi kopanje. Moramo snimiti i dokumentovati ono što je ovde milenijumima ležalo ispod zemlje pre nego što bude zauvek uništeno.

Naprimer, samo malo dalje, iza sledeće zgrade, nađena je bogata nekropola iz perioda bronzanog doba, od 1300. do 900. godine pre nove ere. Naš Beograd i upravo ovo mesto u njemu su bili naseljeni čak i tada! Pa zatim, tačno kroz ovaj plac prolazi jugoistočni bedem Rimskog kastruma. To je isti onaj bedem koji je izložen u podrumu Biblioteke grada u kojoj je bila i glavna kapija između Rimskog naselja i vojnog logora. To je samo dve zgrade uz ulicu, pa zato sigurno znamo da isti taj bedem prolazi i ovuda. Od sve četri strane Rimskog vojnog utvrđenja, samo se ovoj moglo lako prići, po ravnom terenu. Zbog toga je upravo jugoistočni bedem verovatno bio najbolje branjen i imao veći broj kula koje bi se sada najzad mogle proučiti. Kao granica civilnog i vojnog dela Singidunuma i za napad najrizičnija strana, baš je ovaj bedem imao najveći značaj, a uprkos tome o njemu i dalje znamo malo. A nažalost, nema još puno mesta gde bi on i dalje mogao ostati očuvan, pa je zato ovo verovatno poslednja prilika.

Da bih procenio možemo li se nadati da je deo jugoistočnog bedema ostao neoštećen kopanjem temelja i podruma hotela Srpski Kralj, ili ranijim zgradama, mapirao sam očekivanu trasu bedema i konture zgrada. Kako što vidite, imamo puno sreće jer bedem prolazi kroz dvorište hotela, pa je bar u tom delu izbegao prostor unutar horizontalne projekcije objekta na površinu zemlje, gde su verovatno kopani podrumi. Pa iako u dvorištu mogu postojati recimo bunari, sumnjam da su i tu masovno kopali podrume davne 1867. godine. A tamo gde bedem ulazi ispod zgrade, pitanje je da li su njegovi temelji na većoj dubini od poda podruma, ili da li podrum na baš tom mestu uopšte postoji, pa bi se temeljna zona bedema možda mogla naći i tu.

Verovatnoću kopanja podruma na ovom mestu pre gradnje kasnijeg hotela "Srpski Kralj" je već teže proceniti. Ipak sam uneo snimak "postojećeg stanja" Emilijana Joksimovića koji je rađen pre 1867. Na osnovu oblika placeva moglo bi se naslutiti da su ranije zgrade u ovom bloku imale dvorište koje je gledalo ka tvrđavi, a da su same zgrade bile na strani ka bivšoj trolebuskoj okretnici. Onda i u tom slučaju ispada da je približna trasa Rimskog bedema na samoj ivici dvorišta, i verovatno ne ispod zgrada i njihovih eventualnih podruma.

Ukratko, postoje znatni izgledi da se bar u zoni dvorišta hotela "Srpski Kralj" mogu naći očuvani delovi jugoistočnog bedema Rimskog kastruma i eventualnih drugih arheoloških ostataka kao što su oni iz bronzanog doba. Dakle, moralo bi se što pre zaustaviti dalje kopanje dok arheolozi ne izađu na teren i ne urade istraživanje isto kao i za tržni centar Rajićeva, budući da će sve biti uništeno isto kao i tamo. Pa bi zaista morali da iza sebe ostavimo bar zapis o tome. Ionako je teren već rasčišćen, a tu su i bageri za grubi deo kopanja.

Pogledajte gde vodi Rimski kanal. Pravo na ovaj plac (iza u levo isturene zgrade iza biblioteke).

Odnos Biblioteke i placa porušenog restorana. Razdvajaju ih samo dve zgrade. Bedem kastruma je otprilike u sredini podruma biblioteke i ide skoro paralelno ulici (mada ne sasvim).

Nalazi uz Bronzanog doba nedaleko odavde, ispod nove elitne zgrade iza Pedagoškog muzeja. To je samo jedna zgrada dalje.

Bedem kastruma i manji deo stražarske kule (desno) u podrumu Biblioteke grada.

Veliki, obrađeni kameni blokovi bedema kastruma.

Stanje rasčišćavanja pre par dana

 

[Zuma]

Sad sam shvatio nešto još lepše. Ako su kule na jugoističnom bedemu kastruma postavljene simetrično u odnosu na osu kapije, a Rimljani su se uglavnom trudili da sve bude geometrijski pravilno ako nema neki većih smetnji da se to postigne, onda kula broj 7 na ovom planu ima svoj simetrični parnjak na drugoj strani kapije, na istoj udaljenosti od nje. Recimo da je označim sa 7'. A onda je ta kula zaista tačno u DVORIŠTU bivšeg hotela Srpski kralj, tačno kao što sam spomenuo da bi se slučajno moglo desiti ako budemo imali sreće. Međutim sad to već bitno manje ima veze sa srećom. Ako je zemljište u dvorištu i dalje nedirnuto na potrebnoj dubini i Rimljani nisu imali neki neobjašnjivi napad asimetrije na jednom isto tako (u profilu) relativno simetričnom Kalemegdanskom grebenu, onda je vrlo verovatno da je kula zaista bila upravo tu, ispod dvorišta hotela Srpski kralj, tj izvan zgrade i dela gde su kopani podrumi

I samo još da ispravim grešku u crtežu iz prethodne poruke. Obe bočne strane hotela Srpski kralj su duže nego što je tamo nacrtano. Na tom planu tvrđave su ucrtane stare parcele i konture objekata. Tako je sivi pravougaonik pored zgrade u Pariskoj broj 20, sa dve dijagonalne i ukrštene linije, oznaka sada srušenog a ranije izgorelog prizemnog objekta kafane u bašti. A bašta je ucrtana posebno, pored njega. Pomešao sam ga sa drugom parcelom postojeće zgrade. Kafana naravno ranije nije postojala, pa su bočne strane hotela Srpski kralj išle sve do zgrade broj 20, tj preko tog objekta koji je u ovom planu izdvojen i ucrtan posebno od bašte na koju se naslanja. Tako da je dvorište hotela, tj nadajmo se nedirnuto zemljište u dvorištu, ustvari bitno duže nego što je tamo nacrtano. Ovo je ispravna slika.

 

[Саша]

Разни пројекти

Стање - одсуства - радова на изградњи подземне гараже поред Скупштине:


















...... ...... ......

Било би јако добро када би нова зграда на месту х. "Српски краљ" добила заобљен угао према раскрсници.
Премало пажње се придаје том урбанистичком - и архитектонском - детаљу, који би могао значајно да побољша изглед града.
Мање кањонски и кутијаст улични изглед, више умекшан и органски, отвореније визуре и природнији прелази на крају низова зграда, друкчији продор светлости, друкчији поглед и доживљај из самих зграда на угловима, више могућности за архитектонско обликовање угаоних зграда.

 

[Zuma]

Sad postaje interesantno. Počeli su iskopavanje podruma hotela Srpski kralj. Ključna stvar je da li je dvorište bilo bez podruma i drugih većih zemljanih radova jer se onda verovatno mogu očekivati i ostaci iz Rimskog perioda. Međutim i sam hotel je zanimljiv pošto je izgleda izgleda i u čisto građevinskom smislu nudio vrhunski kvalitet.

Bočni podrumski hodnici.

Obratite pažnju na izrazito malu krivinu podrumskog svoda sa desne strane. Poluprečnik krivine je zaista veliki. To su veliki elegentni svodovi, čak i u podrumu.

I zato je debljina svoda takođe velika. Ne vidi se dobro ali bar tri cigle po dužini.

Zid ispod maksimalne tačke svoda.

Ovo što liči na liniju povučenu kredom je kontura istog tog svoda sa duge strane. Plafon podruma je lučan po oba međusobno normalna pravca.

Pozicija u odnosu na zgradu.

 

[Zuma]

Danas su otvorili još nekoliko rupa na plafonu podruma bivšeg hotela Srpski Kralj u pokušaju da shvate kako on ustvari izgleda i kako najbolje da ga sruše. Interesantno je videti način gradnje luksuznih zgrada 1867. godine.

Skroz levo, do tržnog centra u Uzun Mirkovoj. Bočni noseći podrumski zid.

Skroz desno, na samom uglu, na raskrsnici Pariske i Uzun Mirkove.

Čak je i podrum imao neku vrstu pločica

Svod je svuda odmah ispod površine.

Ovo je zanimljivo. Vreme pre armiranog betona za horizontalne ploče. Po ovom pravcu plafon podruma izgleda uopšte nije u obliku luka, nego je iz dva ravna dela, zidan od cigala i u obliku dve vrlo malo zakošene ploče ( ^ ). Cela ova konstrukcija ne pada nadole zato što je pod bočnim pritiskom, tj on se skoro horizontalno prenosi na "ključni kamen" u sredini.

Evo kako "ključni kamen" (keystone) izgleda izbiza.

Ovo je jučerašnja rupa u sredini, u Uzun Mirkovoj.

Međutim sada sam uz pomoć baterije sa usko umerenim snopom, uspeo da vidim suprotni zid. Verovatno je to zid do dvorišta. Ne izgleda duboko, tj verovatno nije bitno dalje od ovog luka

Malo bliže.

Evo još jedne nove rupe. Ova je u Pariskoj ulici. I tu je podrum. Postoji i neki zazidani prolaz, ali za gde? U hodnik iza ovog zida ili u dvorište?

 

[Zuma]

Danas sam imao bolje, dnevno svetlo, pa su neke stvari jasnije.

Ovo desno nije potencijalni zazidani prolaz u podrumski deo dvorišta, kao što je po mraku izgledalo da bi moglo biti, nego zakošeni oslonac nosećih lukova osnovne strukture.

Zato su cigle pod uglom. To se bolje vidi na ovom ćošku kod tržnog centra.

Kad se pogleda sa desna na levo ...

Jasno je da su ove cigle pod uglom i oslonac lukova takođe zidanih od cigle.

A to razjašnjava i dilemu da li su ovi nosači horizontalne ploče lučni ili ravni ali pod uglom. Izgleda (bar po ovim uglom gledanja) jedno i drugo. Lučno su zidani nosači horizontalnih zidanih "greda" između vertikalnih linija na preseku zidova (ta zamišljena vertikalna linija, tj taj deo zida, ima funkciju "nosećih stubova", jer se tu prenosi pritisak), a zatim se na horizontalne "grede" oslanjaju uzdužno prelomljeni ravni plafoni koji su u obliku plitkog "krova" ( ^ ), tj dve malo zakošene ravni koje se u sredini oslanju jedna na drugu. Nisam često imao priliku da vidim ovako nešto. Na sledećoj slici se lepo vide obe vrste zidanih oslonaca, i luk i (verovatno) ravna ploča (ili bar drugi luk sa vrlo velikim poluprečnikom).

Po danu je vidljiv deo podrumskog hodnika i malo parče ne baš tankog lučnog svoda iznad njega.

A ovo je verovatno čuveno moderno kupatilo koje su hvalili u reklamama. U podrumu. To su i pločice i vodovodna cev, pa je valjda kupatilo.

A ovo sledeće je lep mali detalj koji mi je umalo promakao jer je suviše duboko u rupi, pa se iz normalnog ugla gledanja ne vidi. Pogledajte

Na pločicama kupatila je uprkos bombi, rušenju i požaru ostao mali deo ukrasne šare. Pa maštovitiji deo čitaoca sada može pokušati da zamisli kako je nekada izgledalo biti ugledan gost u kupatilu hotela Srpski Kralj u Beogradu. Ili, recimo, mada malo teže, šta smo sve mogli i dalje imati da nije bilo svih ratova, bombardovanja i umiranja.

Ova ivica, ili ivice, možda čak sugerišu i mali bazen, ali to bi već bila previše slobodna tvrdnja jer se još jedva vidi pa može biti bilo šta.

 

[Zuma]

Sada je vidljiv skoro ceo ogroman raspon zidanog svoda. Fali samo malo parče sa desne starne.

Detalj dva potporna luka.

 

[Дошљак]

Зума, да ли си видео пројекат антрополошке реконструкције ликова устаника чије су лобање уграђене у Ћеле кулу?

 

[Vox91]

Podrum u lukovima, tzv. "pruski svod", ako se ne varam.. nije to ništa toliko neobično za to vreme, i suteren Starog dvora je bio tako napravljen.

 

[Дошљак]

Подрум зграде у којој је живела моја баба изграђене почетком 20. века исто има лукове у подруму.

 

[terdzuman]

Sada je vidljiv skoro ceo ogroman raspon zidanog svoda. Fali samo malo parče sa desne starne.

Pogledajte prilog 174304

Pogledajte prilog 174305

Pogledajte prilog 174306

Detalj dva potporna luka.

Pogledajte prilog 174301

Pogledajte prilog 174302

Pogledajte prilog 174303

Svaka čast za postove i za trud! Hvala!

 

[Zuma]

Зума, да ли си видео пројекат антрополошке реконструкције ликова устаника чије су лобање уграђене у Ћеле кулу?

Nisam.

 

[Дошљак]

Nisam.

Ново лице Ћеле-куле

Пројекат од националног значаја

novolicecelekule.com

 

[Zuma]

Svaka im čast. Tako se radi. Gde bi nam bio kraj kad bi svako ko dobru ideju bar pokušao da uradi konkretno, bilo šta. Makar i samo da piše o tome i prenese drugima.

 

[Zuma]

Kakva šteta za ovakvu zgradu. Još jedna žrtva 6. aprila 1941. odlazi pravo na đubrište. I niko da bar prošeta kroz tone ostataka ovako značajnog hotela koje su ljudi tada uredno nagurali u podrume da odozdo drže preostale podrumske svodove i da možda ostanu kao svedočanstva za nekoga kome bi u miru, 80 godina kasnije, i takva istorija nešto značila. Da uzme bar poneki tipičan predmet, recimo za muzej grada. Ali ovako, pravac deponija.

Ukrasni mermer iz unutrašnjosti hotela.

 

[Zuma]

Zid ka Uzun MIrkovoj

Ovde se vide tri različite strukture koje su deo spoljinog nosećeg zida.

Bočni pregradni zid, početak i oslonac luka svoda (koji nije uvek na ukrštanju zidova) i kosu rampu podrumskog prozora.

Nekada su zgrade zimi trošile velike količine ogreva, a pogotovo velike zgrade. Zato su pravili podrumske "prozore" koji su prolazili kroz spoljni noseći zid i delimično bili istureni na trotoar, tj bili su delom izvan gabarita zgrade. Pa je deo bio horizontalan, na trotoaru, a deo vertikalan, na zidu. Onda kad se doveze par tona ogreva dovoljno je samo ga izručiti u rupu na trotoaru, pa niz kosu rampu sve samo ode u podrum. To se vidi na gornjoj slici.

Zid ka tržnom centru

Desno se u zidu lepo vidi "otisak" podrumskog hodnika iznad koga je kompletan polukrug lučnog svoda.

Panorama

Strujni razvod

Čelični profili kao osnova zida

Betonska osnova zida

Skoro sve u spoljnom delu je već porušeno

Retko ko od prolaznika ne zastane da pogleda.

 

[Дошљак]

@Zuma добре вести за тебе

View this content on Instagram

View this content on Instagram

 

[Zuma]

Otišlo u pogrešnu temu, pa evo samo linka na tekst koji ustvari pripada ovoj temi.

Srpski kralj

Ne mislim na hotel, nego ove ciglice što vire ispod krša :) Deluje malo starije?

forum.beobuild.rs

 

[Zuma]

Mali dodatak onoj novinskoj reklami za hotel. Eko gradnja od pre dva veka:

"Vrhunska akustička, energetska i termička izolacija ..."

Puni zid debljine 60 cm.

Plus mermer

 

[Zuma]

Donesena je odluka o sudbini arheoloških nalazišta kod Skupštine Srbije. Sarkofazi i zidani grobovi idu u muzej, a deo akvadukta će biti premešten i izložen u parku iznad podzemne garaže.

Arheološka istraživanja na uglu Vlajkovićeve i Kosovske ulice u Beogradu​

Tokom arheoloških istraživanja na uglu Vlajkovićeve i Kosovske ulice u Beogradu, arheolozi Muzeja grada Beograda okrili su antički sloj koji sadrži ostatke dela rimskog vodovoda sa taložnikom, grobove i sarkofage, saopštavaju iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ovi nalazi predstavljaju nepokretno kulturno dobro u okviru utvrđenog kulturnog dobra „Antički Singidunum” zbog čega je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda osnovao Komisiju za vrednovanje i prezentaciju otkrivenih nepokretnih nalaza sa idejom da arheološka struka donese stav o značaju i načinu prezentovanja pronađenih nalaza.

Članovi komisije su Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, Milorad Ignjatović, muzejski savetnik Muzeja grada Beograda i rukovodilac arheoloških istraživanja, dr Vesna Bikić, naučni savetnik Arheološkog instituta u Beogradu, dr Adam Crnobrnja, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu, Mirjana Blagojević, arheolog, konzervator-istraživač i savetnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Nela Mićović, viši konzervator, i Ksenija Milenković, konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

U skladu sa zaključcima komisije koja je utvrdila da deo rimskog vodovoda sa taložnikom iz perioda od 2. do 3. veka predstavlja jedinstven primer očuvanog dela rimskog akvedukta u Singidunumu, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda propisao je mere tehničke zaštite za izradu projekta njegove preventivne konzervacije i privremenog izmeštanja na osnovu uslova Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Grobovi i sarkofazi iz perioda od 3. do 4. veka biće trajno izmešteni i sačuvani u Muzeju grada Beograda.

Deo rimskog akvedukta će biti izmešten i na odgovarajući način odložen na adekvatno mesto do završetaka radova. Posle izgradnje podzemne garaže, nepokretna kulturna dobra biće prezentovana na parkovskoj površini iznad garaže. Ovo će biti prvi put da na prostoru koji je nekada pripadao jugoistočnoj nekropoli antičkog Singidunuma budu prezentovani ostaci rimskog akvedukta na način na koji su takvi nalazi već predstavljeni u metropolama sveta, saopštavaju iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Arheološka istraživanja na uglu Vlajkovićeve i Kosovske ulice u Beogradu

Током археолошких истраживања на углу Влајковићеве и Косовске улице у Београду,

www.beograd.rs

 

[Дошљак]

Ово ми делује као рационално решење.

 

[Zuma]

Bilo bi dobro da se organizuju posete sa stručnim vođstvom dok još sve postoji u originalu. Još ima možda desetak lepih dana. A to vam je sad i nikada više. Plus što je dobra reklama za sve. Verujem da bi odziv bio dovoljno veliki ako se to na dovoljno vidljiv način objavi u medijima. U svakom slučaju bi služilo kao neophodna popularizacija istorijskih vrednosti i milenijumskog kontinuiteta Beograda, što je osnovna pretpostavka zainteresovanosti javnosti da takve vrednosti štiti i u budućnosti. Ljude nije briga za ono o čemu ništa ne znaju i nikada nisu videli.

Evo recimo jednog mogućeg "cool" P.R. postera za obilazak nalazišta (usmerenog pre svega ka mladima) ... Samo treba smisliti dobar tekst za gornji levi ćošak ...

 

[Гага]

Интересантан чланак, вреди прочитати

РИМСКИ АКВАДУКТ У ПАРКУ: Грађани ће имати прилику да виде значајно арехолошко откриће код Скупштине Србије
Б.Б., 06. 10. 2023. у 22:06
ПОСЛЕ изградње подземне гараже код Скупштине Србије, непокретна културна добра, оодносно остаци римског водовода биће презентована на парковској површини изнад гараже.
https://www.novosti.rs/c/beograd/ve...cajno-areholosko-otkrice-kod-skupstine-srbije

 

[direktor]

Археолошко наслеђе пронађено у неким од београдских улица биће измештено и сачувано у музеју

Током заштитних археолошких истраживања на углу Влајковићеве и Косовске улице у Београду, археолози су открили остатке дела римског водовода, гробове и саркофаге. Завод за заштиту споменика културе града Београда, основао је Комисију за вредновање и презентацију откривених непокретних налазишта...

www.rts.rs