Šta je novo?
Od:
Filteri

Arheološka istraživanja i prezentacije

Glavni arheolog na lokalitetu u Vlajkovićevoj ulici u Beogradu, Milorad Ignjatović, rekao je da je cilj arheoloških istraživanja, u parku kod Skupštine Srbije, pronalaženje ostataka rimske nekropole kao i drugih ostataka iz tog perioda.

"Istražujemo arheološko nalazište antički Singidunum i to je najveće arheološko nalazište na teritoriji grada. Očekivanja su da će se naći ostaci rimske nekropole, jer je ranije duž Kosovske ulice bilo dosta nalaza iz 3. i 4. veka" rekao je Ignjatović za Tanjug.

On je istakao da su pre samih iskopavanja urađena brojna geofizička istraživanja, koja pokazala se na dubinama od jednog metra nalaze ostaci savremenih objekata, a da su na većim dubinama od oko 1,5-2 metra prisutni stariji ostaci i dodao da je u arheologiji savremeno ono što se vezuje za period od sredina 20. veka.

"Tokom ovog perioda od skoro mesec dana, koliko istražujemo, na nekim mestima smo se spustili na te dubine od oko metar i po. Tu se pojavljuju ostaci rimske nekropole. Sada istražujemo dva groba, u jednom je spaljen pokojnik u drugom inhumiran", rekao je Ignjatović.

On je otkrio i da su između ta dva sloja, savremenog i rimskog, pronađeni ostaci koji datiraju sa početka i sredine 17. veka.

"To bi moglo da bude naselje koje se formiralo oko Batal džamije, za koju se svi pitaju gde je bila. Mi je za sada nismo našli, ali taj horizont svakako postoji", rekao je.

Objasnio je da arheolozi savremene slojeve nasipa skidaju mašinski, a da nakon toga, kada se približe starijim slojevima pristupaju ručnim čišćenjem objekata.

"Analize iskopanog materijala daju sliku o tome kako su ljudi tada živeli. Jer je to suština arheologija. Mi se ne bavimo time kako su rituali sahranjivanja izgledali, već kako su ljudi živeli pre nego što su preminuli. Od čega su bolovali, kako su se hranili i uopšte kakvo je u to vreme bilo njihovo okruženje. To je ono što moderna arheologija pokušava da otkrije", naveo je Ignjatović.

Rekao je da postoji plan da se predmeti koji budu pronađeni na lokalitetu prezentuju u okviru nove podzemne garaže u Vlajkovićevoj ulici, ali da će najveći deo biti izložen u prostorijama Muzeja grada Beograda.

"Da li će biti u samoj garaži ili na površini u samom parku, to još uvek nije jasno. Zavisi od toga šta pronađemo. Nešto može biti značajno za nauku, ali ne i publici. U tom slučaju nema smisla prezentovati na taj način. Samog početka je ideja da se takva vrsta prezentacije napravi na tom lokalitu. Tu ne moraju biti izloženi sami predmeti. Postoje i digitalni oblici prezentacije i rekonstrukcije", kazao je Ignjatović.

On ističe da će sav materijal završiti u muzeju na konzervaciji i na obradi, a kako je objasnio to je proces koji dosta dugo traje.

"Verujemo da će dosta materijala biti izloženo u stalnoj postavci Muzeja Grada Beograda. Muzej 30 do 40 godina nije uopšte vršio istraživanja u užem centru grada, a i to što je ranije rađeno je izvođeno drugačijim metodologijama" dodao je.

Ocenio je da je arheološka baština veliki potencijal za razvoj svakog grada.

"Beograd ima takvu arheološku ostavštinu u svojim temeljima da bi mnogi gradovi samo od toga mogli da žive. I da to bude glavna turistička atrakcija. Mi još uvek čekamo da se to pokrene i da šetnja kroz antičke ulice postane naša svakodnevica", zaključio je Ignjatović.

www.b92.net

Šta arheolozi traže pored Skupštine Srbije?

Glavni arheolog na lokalitetu u Vlajkovićevoj ulici u Beogradu, Milorad Ignjatović, rekao je da je cilj arheoloških istraživanja, u parku kod Skupštine Srbije, pronalaženje ostataka rimske nekropole kao i drugih ostataka iz tog perioda.
www.b92.net www.b92.net
 
Kako reče Milorad Ignjatović mnogi gradovi bi živeli samo od bogatstva arheoloških ostataka koje ima Beograd, pretvorivši ih u glavnu turističku atrakciju i razlog da se on poseti.

Ali ... evo dva zanimljiva podatka o našem odnosu prema sopstvenoj kulturi i istoriji:

  • Muzej grada Beograda nema svoju zgradu već 120 godina.
  • A kad je u pitanju muzej Zemuna, upravo je u toku DVADESETA GODINA renoviranja zgrade. Prizemne. Možda ima ukupno tri sobe. Ili četri.

Treba li još nešto reći ili je i iz ovoga sve jasno?
 
Treba, da ni Istorijski muzej Srbije posle 60 godina i dalje nema prostor da predstavi stalnu postavku, a nešto se busamo i hvalimo našom slavnom istorijom.

A kako tek izgleda nalazište u Vinči.. ma..
 
Претворити ово налазиште у археолошки локалитет и присилити посланике да паркирају у постојећој гаражи код Двора и ослободе нашу Скупштину

Таман да изгубе прасци стомачине шетајући 100 метара до посла
 
n1info.rs

Otkud pečat Stefana Nemanje na aukciji u San Marinu, trenutna cena - 6.000 evra

U San Marinu će se naći na aukcijskoj prodaji naći pečat velikog župana Stefana Nemanje iz 12. veka.
n1info.rs n1info.rs

Otkud pečat Stefana Nemanje na aukciji u San Marinu, trenutna cena – 6.000 evra
Kultura Autor N1 Beograd 24. apr 202319:24

Istoričari Petar Nešić i Bogdan Pantić, okupljeni oko portala "Srpska srednjovekovna istorija", otkrili su da će se uskoro u San Marinu naći na aukcijskoj prodaji naći pečat velikog župana Stefana Nemanje iz 12. veka.

Kako je potvrđeno, za aukciju se prijavio i Istorijski muzej Srbije, pa se ovdašnja javnost nada srećnom ishodu nadmetanja zakazanog za 6. i 7. maj.

„Često pretražujem strane aukcijske kuće da vidim šta se pojavljuje od naših predmeta, pošto sam veliki ljubitelj srednjovekovne numizmatike. Jednog jutra dok sam to pretraživao, naišao sam na pečat, što je za mene bio veliki šok. Odmah sam kontaktirao jednog kolegu, i utvrdili smo da se najverovatnije radi o autentičnom pečatu. Pozvao sam zatim Bogdana i rekao mu da imamo senzaciju i da moramo da pišemo o tome“, kazao je Nešić.

Dodaje da su nakon toga obavestili nadležne institucije kako bi učestvovali u tome, Istorijski muzej i Ministarstvo kulture.

„Istorijski muzej se prijavio za aukciju, jer oni u svojim zbirkama nemaju predmete koji pripadaju dinastiji Nemanjić“, kazao je Nešić.

Inače, Narodni muzej ima dva pečata Stefana Nemanje koji su slični ovom, ali nisu potpuno identični. Da je pečat identičan, to bi značilo da je ovo falsifikat.

„Ono po čemu znamo da je pečat Stefana Nemanje je revers pečata, gde stoji natpis na grčkom jeziku: ‘Pečat velikog župana Stefana Nemanje’. U pitanju je olovni pečat, težine dvadeset grama i 35 milimetara je njegov prečnik“, predočio je Nešić.

Bogdan Pantić otkriva da je početna vrednost ovog pečata 1.000 evra, a da je trenutna ponuđena cena 6.000 evra.

„Kada se proda, na cenu se dodaje provizija aukcijske kuće od 20 odsto“, napomenuo je Pantić.

Sagovornici N1 objašnjavaju da se ne zna ništa o postojanju samog pečata i konstatuju da nije poznato kojim putem je ovaj artefakt došao do aukcijske kuće u San Marinu.

„Pitanje je da li je iznet iz zemlje pre par meseci ili pre 800 godina, kada je nastao. On se nije nalazio na nekoj povelji koja je u Hilandaru, pa da na osnovu toga znamo da je bio ukraden“, rekao je Nešić.

Pantić je poželeo puno uspeha Istoijskom muzeju na predstojećoj aukciji i izrazio je nadu da će se ovaj pečat uskoro naći u našoj zemlji.
 
Kompletna zamena svih instalacija u Glavnoj ulici u Zemunu podrazumeva i duboko i obimno kopanje u sred Starog jezgra Zemuna. Uzevši u obzir da je ova ulica u najmanju ruku trasirana još u vreme Rimljana, a sasvim je moguće i ranije jer joj je pozicija u ko zna koje preistorijsko doba bila trajno fiksirana obimnim zemljanim radovima na prosecanju uspona na vrh lesne zaravni kod Muhara (ili je to prosekao neki potok, svejedno), to u stvari znači da je jedinstvena u Beogradu jer kao ulica sasvim sigurno služi NAJMANJE dve hiljade godina, a vrlo verovatno i bitno duže. Prosek kroz lesnu zaravan kod Muhara, bez obzira kakvo mu je poreklo, i skela preko Save blizu ušća, definišu dve istorijski skoro nepomerljive prirodne fiksne tačke, pa možemo biti prilično sigurni da je zaista tako, jer je trasa Zemunske Glavne ulice najkraća veza između njih. Zbog toga bi arheolozi svakako trebali da obrate pažnju da li će se ovde tokom radova naći nešto zanimljivo. Ne dešava se svaki dan da se u Beogradu kopa put koju bi sasvim lako mogao biti naš lokalni savremenik Jerusalimskog hrama Kralja Solomona.

Naravno, treba biti svestan da se ispod gradskih ulica retko nalazi nešto vredno jer su tokom stoleća bile prekopavane mnogo puta. Pogotovo se to odnosi na ostatke iz Austrijskog vremena pošto su vrlo plitko ispod površine. Međutim antički sloj je bitno dublji, pa možda ipak postoji šansa se nešto nađe.

Pripremio sam istorijsku mapu dela Glavne koji se trenutno radi, od Stevana Markovića do Davidovićeve. Ovaj deo je vrlo zanimljiv jer je baš tu bila glavna gradska kapija Zemuna prema Beogradu u vreme kad je tokom Austrijske vlasti bio opasan zidom. Ispred kapije je bio dubok rov spojen sa Dunavom, 8 metara širok i 6 metara dubok, uvek pun vode, preko koga je vodio most.

Uzevši u obzir da je to bila glavna i najrizičnija kapija, prema Turcima, moguće da je bila rađena nešto temeljnije i da je bila dublje ukopana nego ostatak gradskih bedema. Takođe, ova ne baš jednostavna struktura koja se pružala popreko, preko današnje ulice, možda je mogla da za sobom ostavi neke tragove koji bi se sada mogli naći pošto ne verujem da je prekopan baš svaki santimetar ulice (cevi se ukopavaju podužno, duž ulice, pa se ne kopa šire nego što je neophodno). Iako se mora priznati da je verovatnoća za neke nalaze mala, ipak se Glavna ulica u Zemunu ne kopa svaki dan pa se isplati nadzirati radove. Nadajmo se da će neki arheolozi bar povremeno da se pojavljuju.

Ovo je lokacija Zemunske gradske kapije ka Beogradu, na samoj raskrsnici ispred bitno kasnije podignute zgrade. Ulica desno, Dr. Petra Markovića, je ustvari bila kanal stalno otvoren ka Dunavu, pa je uzevši u obzir njegove velike dimenzije 8x6m, u kanalu sigurno bilo i riba za pecanje :)

Raskrsnica Glavne i Dr. Petra Markovica - IMG_7812.JPG


A otprilike su ovako bile pozicionirane njene konture 1830. godine. Verovatno greške nisu veće od 5 metara, a sumnjam da su veće od 10.

Pozicija Beogradske kapije gradskih bedema Zemuna.jpg
 
Poslednja izmena:
Ovu zadnju sliku pozicija i veličina Singidunuma i Taurunuma često viđam i uvek je nacrtana na sličan način. Pa moram da pitam zbog čega je Taurunum svuda nacrtan kao da ima bitno manju površinu? Iako njegove granice nisu sasvim jasne zbog tragičnog manjka ozbiljnijih istraživanja istorije Zemuna, ipak se one mogu bar okvirno proceniti. Jugozapadna granica utvrđenja Taurunum je verovatno današnja Vrtlarska ulica, severoistočna Dunavska obala, jugoistočna Preradovićeva ulica, a severozapadna je ograničena pozicijom lesnog odseka. Ako bi to bile granice jednog približno pravougaonog utvrđenja, a postoje ostaci koji sugerišu nešto slično, onda su dimenzije Taurunuma 840 x 415 metara (480m kod Dunava), a Singidunuma 568 x 426 metara. Drugim rečima, ne samo da Zemunski Taurunum nije bio manji od Beogradskog Singidunuma nego je po površini veći za 44%. A ipak se svuda crta kao da je bio bitno manji. Postoje li neki razlozi za to?
 
,, ... Jugozapadna granica utvrđenja Taurunum je verovatno današnja Vrtlarska ulica ... ,,

Ako gledamo po raširenosti čevapćinica onda je jeste tolika površina Taurunuma ,🤣
Ako pogledaš sve gde mogu se nači izlazi iz vezanih laguma a ima ih i iza Tošinog bunara što jeste dosta dalje od Vrtlarske, onda je površina gradskog Taurunuma daleko veca nego što navodiš.

Totalno drugi parametri veličine su za Singidunum zbog dr. vrste terena., Možda i raširenost ,,krčmi,, mogu biti jedan od mernih parametara. 😃
 
Poslednja izmena:
Mislio sam na poziciju bedema vojnog logora i površinu unutar njih. A gde je sve bilo civilno naselje i šta se sve može tako zvati je već drugo pitanje.
 
OK, u postu nije bilo precizirano o kojoj gradskoj površini je reč. Isto kao i danas, teritorija Bgda je u ,,varijabilnim,, prstenovima gde je prsten starog gradskog jezgra naj manji.
U principu teritorije svih gradova su bile mnogo vece nego što predpostavljamo. Čovek je onda imao potrebu za vecim ,,ličnim,, prostorom nego danas.
Eto danas se zadovoljava i ličnim prostorom od 20-tak m2 što je onda bilo za držanje običnog domaceg psa... neki bi rekli -,, ***beš takvu životnu modernizaciju , kad jedan drugom živimo na glavi ,,
Arheološka tehnika metodika taktika zbog velikog utroška vremena i novca ne može ni da sagleda dokle se šta prostiralo. Naj jeftinije je sondiranjem terena utvrditi postojanje ostataka gradjevina a nama je i to nedostizno jer i ono se vrši sporadično a ne sistematski što nas drži u vodama običnih pretpostavki
Pisao si o temeljima stare kapije na trgu Republike koj su smukom locirani a na žalost ni 10-20 cm nisu izašli na svetlost dana, da ne bi pokvarili sadašnji blesavi ,,tiganjast,, stajling.
 
Poslednja izmena:
Zuma je napisao(la):
Ovu zadnju sliku pozicija i veličina Singidunuma i Taurunuma često viđam i uvek je nacrtana na sličan način. Pa moram da pitam zbog čega je Taurunum svuda nacrtan kao da ima bitno manju površinu? Iako njegove granice nisu sasvim jasne zbog tragičnog manjka ozbiljnijih istraživanja istorije Zemuna, ipak se one mogu bar okvirno proceniti. Jugozapadna granica utvrđenja Taurunum je verovatno današnja Vrtlarska ulica, severoistočna Dunavska obala, jugoistočna Preradovićeva ulica, a severozapadna je ograničena pozicijom lesnog odseka. Ako bi to bile granice jednog približno pravougaonog utvrđenja, a postoje ostaci koji sugerišu nešto slično, onda su dimenzije Taurunuma 840 x 415 metara (480m kod Dunava), a Singidunuma 568 x 426 metara. Drugim rečima, ne samo da Zemunski Taurunum nije bio manji od Beogradskog Singidunuma nego je po površini veći za 44%. A ipak se svuda crta kao da je bio bitno manji. Postoje li neki razlozi za to?
Kliknite za proširenje...
Da skratim priču, o vojnoj postaji ( cilj je bio da se šematski prikaže) Taurunuma 2-3 veka ne zna se ništa, osim da je najverovatnije postojala. Dimenzije utvrđenja su nepoznate. Taj nalaz iz Vrtlarske i sama Danica Dimitrijević stavlja kao upitan.....
Da je Taurunum imao vojnu postaju (legijski logor) dimenzija 840x415 m tu bi bile smeštene najmanje dve legije i to bi onda bilo vojno utvrđenje iz I veka. Svi pomeni bedema i kula u Zemunu su veoma upitni. Za sada rešenja nema. Kao što Boca-ica reče, rešenje bi bila tematska sondažna istraživanja ( kao što je rađeno u Sremskoj Mitrovici) ali za to bi bila potrebna ogromna sredstava i brojne dozvole, najpre od vlasnika privatnih poseda.
 
Zuma,

Da li postoji mogucnost da se Via Militaris u Beogradu negde otkrije i da bude "stalna postavka" za javnost?
 
To je teško reći.

Međutim morao je dolaziti do Singidunuma, a znamo gde je bila južna kapija kastuma. Pa je moguće da je njegov deo uništen gradnjom tržnog centra u Rajićevoj. Pošto ni posle 5 godine nije objavljen izveštaj šta su tačno našli a šta nisu, ne možemo pogađati napamet. Jesu tamo bile neke dve ulice, ali kakve? Ako je išao tuda, pa dalje Vasinom ulicom, Bojović je 1974. u njoj našao deo Rimske ulice i kolektor. Evo njegovog crteža

Singidunum, Beograd, Civilno naselje, Vasina 13, AP 16, 1974, Bojovic, 2.jpg


Singidunum, Beograd, Civilno naselje, Vasina 13, AP 16, 1974, Bojovic, 3.jpg


Pošto sam tokom iskopavanja Stambol kapije stalno pokušavao da snimim zanimljive stvari na Trgu Republike, slučajno sam slikao trag nečega što bi mogao da bude nastavak tih Bojovićevih nalaza. Tako da bi se deo te ulice, ako je to deo Via Militaris, mogao nalaziti negde ispod Trga Republike. To bi bila jedna mogućnost. Druga je da se da se najzad uradi dugo najavljivano ispitivanje Studentskog parka i dela Vasine ulice uz nju. Pa se možda i tamo nađe deo tog puta.
 
Via militaris je manje više moderan izraz (valjda ga je Konstantin Jireček prvi upotrebio, na osnovu jednog natpisa koji pominje vojne puteve - viae militares). U antici su glavni izvori za putne pravce u stvari itinerari, i preostale karte (opisno). Najpoznatija tabula peutingerijana.
Da skratim, kolokvijalno se u modernoj istioriografiji i arheologiji pominje via militaris kao naziv za put koji je vodio od Singidunuma do Konstantinopolja, mada Konstantinopolj podiže Konstantin, pa je i to jedna nedoslednost koju pojedini moderni naučnici previđaju. I za trasu puta nisu dosledni. Istraživanja putnih pravaca uz Dunav i u zaleđu pokazuju da je uz Dunav (zbog sistema utvrđenja) i u unutrašnjosti provincija bila relativno gusta mreža puteva, za koje možemo pretpostaviti da je gradila vojska. Makar za Meziju bih mogao da tvrdim da je sve puteve izgradila vojska. Ali to je jedna druga tema.
Pretpostavljam da mislite konkretno na put koji je vodio od Singidunuma ka Viminacijumu.
U Singidunumu su grad (municipijum i od III veka kolonija) i logor, na obodima su nekropole i radionice brojne i raznovrsne i putevi najpre. U gradu su ulice, izvan njega putevi.
E sad šta je problem.
Od ostataka ulice mi znamo za dužu trasu jedne, odnosno one koja je najjugoistočnije otkrivena pre rata u Vlajkovićevoj 4, koja se preko Dositejeve i Zmaj Jovine prati do Etnografskog muzeja. Negde su poprilično uništeni i zastor (popločanje) i supstrukcija, a negde su veoma dobro očuvani, kao što pokazuju fotografije sa istraživanja Dragoljuba Bojovića na uglu Vasine i Zmaj Jovine, koje je Zuma priložio.
Trentuno se rade iskopavanja u blizini Vlajkovićeve 4, a čujem da su otkrili deo rimskog akvedukta (vodovoda). Ukoliko je zaista rimski akvedukt u pitanju on bi se nalazio blizu, da ne kažem pored ulice, odnosno puta. Uvek su postojale komunikacije pored infrastrukturnih sistema kao što je akvedukt, odnosno akvedukti se podižu pored komunikacija. Današnji primer je trasa optičkog kabla pored auto-puta.
Ukoliko je sreće, i na iskopavanjima kod Skupštine se pojavi neki deo ulice odnosno puta, on bi bio kandidat za taj put koji bi išao prema VIminacijumu.
Sad dolazimo do Zuminog pomena kastruma i Rajićeve.
Ispred porta decumane su otkriveni ostaci ulice od najstarije iz I veka (?) do pozno antičke u IV veku u više nivoa. Ona se račva ispred kapijeprema JI, otprilike trasom današnje Knez Mihajlove, ali samo otprilike. I prilikom rekonstrukcije Knez Mihajlove 88-89 su otkriveni delovi supstrukcije od ove komunikacije negde do zgrade SANU, ukoliko se dobro sećam. Međutim dalje prema JI nema naznaka njenog postojanja. Ovo bi isto mogla biti ulica koja na istoku negde kod prostora Name postaje put koji vodi ka viminacijumu. Možda
Pomenuo sam da se ulica račva kod izlaza iz porta dekumane, drugi deo je usmeren prema istoku odnosno usmerena je prema prostoru Etnografskog muzeja. Ovaj deo povezuje dijagonalno prethodno pomenutu ulicu kod Etnografskog muzeja i porta dekumanu (RImska dvorana u Biblioteci grada Beograda).
Cijenim da bi smisao u prezentaciji ostataka Singidunuma mogla imati ulica u Rajićevoj da nije uništena prekopavanjem ili negde na Studentskom trgu, kada bi se u okviru pešačke zone prikazala sva otkrivena arhitektura, pa i sama ulica, ali i portici, zgrade, terme u Studentskom parku. Mada bi to imalo smisla kada bi se ozbiljno pristupilo konzervaciji, delimičnoj rekonstrukciji i samoj prezentaciji. Poznavajući suštinski problem zaštite i prezentacije svog spomeničkog nasleđa (od paleolita do XX veka) na teritoriji Srbije, smatram da je onome što je pod zemljom, za sada, najbolje pod zemljom. Mi ne možemo da uredimo Kapiju Karla VI na BT, ili Felix Romulijanu (jedini rimski spomenik na listi svetske baštine UNESCO) a ne da održavamo rimsku arhitekturu u centru Beograda. Terme u studentskom parku u prilog mojoj tezi.
Ima još jedna interesantna ulica Singidunuma koja na izlasku iz grada može biti via militaris. Ona vodi od Donjeg grada, preko Dušanove (još uvek je živa), Gundulićevog venca), Višnjičke prema Kastrum Oktavumu (Gradina kod Višnjice - Rimsko vojno utvrđenje ispod šume). Ona je isto na trasi tog sistema vojnih utvrđenja na Dunavu. Trenutno su neki radovi ispod Karaburme, ali su relativno plitko iskopi pa se ne vidi da li su ostaci rimskog puta ispod današnjeg.
Kada bi se otkrio deo puta prema Oktavumu, u sklopu prezentovanog rimskog utvrđenja, to bi imalo smisla. Toliko o tome ukratko
Rajiceva-ulica-I vek.JPG
Rajiceva-komunikacije.jpg
 
Odlicni tekstovi svaka vam cast. Dokle se stiglo sa iskopavanjima?
 
Koliko sam saznao od kolega, otkriveno je nešto veoma interesantno, akvadukt. Gde je vodio, odnosno koju građevinu je napajao, za sada nije jasno. Pravac prostiranja Z-I, sa promenom trase u istočnom delu prema Kosovskoj je poprilično interesantan. Meni nešto pada napamet da ima neke veze sa time današnji vodo-zahvat na vrhu Aberdareve? Ukoliko imamo geo-hidrologa na forumu koji dobro poznaje hidrologiju užeg Beograda, molio bih da mi se javi na PM, ima nekih interesantnih zapažanja u vezi sa izvorima i pravcima prostiranja vode u užem gradskom jezgru.
Za sada rimskih sahrana nema. Realno, mi imamo pouzdane potvrde o rimskim sahranama samo neposredno uz pravac Kosovske i u Pionirskom parku kod podzemne garaže. Da li su to pokazatelji dva odvojena rimska puta prema jugo-istoku, otvoreno je pitanje. I na planovima iz 17-18 veka vide se dva puta - carski drum - Ilije Garašanina (ispod Tašmajdana kod kamenoloma) i drugi, koji je otrpilike isti kao Bulevar kralja Aleksandra.
Kolege imaju još nekih mesec-mesec i po dana za iskopavanja, te očekujem neke nove interesantne podatke.
 
Znači, pošto znamo da voda teče nizbrdo, a ne obrnuto, znamo i smer i pravac u kome treba dalje kopati. Gore je izvor vode, tj dovodni kanal (Bulevar), a dole je njeno odredište, tj mesto nameravane potrošnje. Samo se prati onaj krak kanala koji ide nadole, ka Skupštini i Kosovskoj, pa će već da nas odvede do neke bogate Rimske kuće sa vodovodom ;)
 
,, ... pa ce da nas odvede do.... ,,
😃
Za početak ime - stari djeram-
gvorii mnogo ako vec znamo da je istii na samoj naj poznatijom Bg gredom koja je vodo ne propustljiva a isti sistem održavali oni što ih odvedoše u Bg Stambol..
 
Znaci ovo se iskopa sve lepo slika, dokumentuje i rusi zauvek?
 
Ukoliko komisija zavoda za zaštitu spomenika ne donese drugačiju odluku.
Formalno moguće (po zakonu), praktično ne verujem. Pretpostavljam da će pokušati sa idejom vađenja samog vodovoda i i premeštanjem na neko mesto.....
 
Neka odustanu papani, ili neka naprave nadzemne etazice ali da se sacuvaju nepokretni nalazi...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh