Šta je novo?

Arheološka istraživanja i prezentacije

maxresdefault.jpg
 
Zbog izgradnje garaže uskoro počinju arheološka istraživanja u parku kod Skupštine.

Iako prostor gradskog parka u Vlajkovićevoj ulici do sada nije arheološki istraživan, rezultati istraživanja koja su pre više od 40 godina izvršena duž Kosovske ulice, ukazuju da na ovom prostoru možemo očekivati veliki broj rimskih grobova iz vremena 3. i 4. veka, sa različitim tipovima sahrana, od spaljenih ili inhumiranih pokojnika u jednostavnim grobnim rakama do kompleksnih grobnica zidanih opekom i kamenom, kao i brojne pogrebne stele i žrtvenike i kamenu plastiku”, rekao je rukovodilac arheoloških istraživanja iz Muzeja grada Beograda, Milorad Ignjatović za portal.

Pored ovoga, pisani i likovni izvori ukazuju da se na ovom prostoru mogu očekivati ostaci čuvene Batal, odnosno Ejnehan-begove džamije, koja je podignuta krajem 16. veka, a na osnovu građe Odeljenja za urbanizam Muzeja grada Beograda, jasno je da na ovom prostoru treba očekivati i ostatke stambenih struktura iz 30.tih godina 20. veka, koji su stradali u bombardovanju Beograda tokom drugog svetskog rata,” istakao je kolega Ignjatović.

“Rezultati merenja georadarom pokazuju da se u prvih 50-tak cm nalazi sloj savremenog nasipa zemlje koji ćemo ukloniti mašinski. Potom ćemo na čitavom prostoru naići na ostatke zidova i podruma građevina iz 30-tih godina prošlog veka. Temelji ovih objekata idu do dubine od oko 2,5 m, ali su između njih već na dubini od oko 1,5 m uočeni arheološki ostaci iz starijih perioda, koji će biti iskopani arheološkim mistrjama i četkicama.”

Ostaci antičke nekropole detektovani su u delu parka bliže Kosovskoj ulici, na dubini od oko 2,8 m i po svemu sudeći radi se o grupi grobnica koje su zidane opekama. Međutim, ono što nas je iznenadilo je da smo na istoj dubini detektovali i ostatke pravougaone građevine dimenzija 4×5 m, čiji se temelji pružaju do dubine od oko 3,2 m. U kontekstu nekropole ova građevina bi mogla predstavljati ostatke rimske porodične grobnice a možda čak i ostatke svetilišta. Ipak, da nagađanja za sada ostavimo po strani, do građevine ćemo stići arheološkim metodama i verujem utvrditi njenu namenu.”

Prostor oko Skupstine iz aviona.jpeg


Ejnehan-begova (Batal) džamija

Džamiju je 1585. godine sagradio, kao svoju zadužbinu, jedan jako bogat čovek sa kraja 16. veka, Ejnehan-beg. On je nekoliko godina upravljao različitim Sanžacima u okviru Osmanskog carstva i zaradio je ogromno bogatsvo. Džamija je, za to doba bila ogromna, visine skoro kao današnja šestospratnica, pa su je poredili čak i sa Aja Sofijom u Carigradu - objašnjava za 24sedam arheolog Rade Milić.

Uvek na brisanom prostoru, između branilaca i napadača, i uvek na udaru topova, ipak je, i tako "zabataljena", potrajala skoro 300 godine (1585-1869) i umalo postala Narodni muzej.

246345_batal-dzamija_orig.jpg


246346_batal-dzamija_orig.jpg



 
Poslednja izmena:
Počelo je zaštitno arheološko istraživanje na lokaciji buduće podzemne garaže, pored Skupštine Srbije. Pojavili su se delovi kaldrmisane ulice i delovi zgrade.

IMG_6047.JPG


IMG_6049.JPG


IMG_6050.JPG


IMG_6053.JPG


IMG_6055.JPG


IMG_6061.JPG


IMG_6062.JPG


Zanimljivo je rešenje kanala za oticanje kišnice i slivnika.

IMG_6058.JPG


IMG_6066.JPG


IMG_6064.JPG


IMG_6065.JPG


Skoz levo dole, u produžetku linije slivnika desno gore, takođe se vidi da kaldrma formira blago upušteni V kanal za oticanje kišnice.

IMG_6060.JPG


Ovo je nešto niže niz ulicu.

IMG_6043.JPG


Kaldrma je definitivno daleko bolje postavljena od ove naše nove, na Kosančićevom vencu.

IMG_6044.JPG


I trotoar uz ulicu.

IMG_6045.JPG
 
Kakva je praksa u ovakvim situacijima, da li će ova kaldrma i cigle da se samo bace kao građevinski šut na neku deponiju ili se čuvaju za rekonstrukciju nekih istorijskih građevina npr. za rekonstrukcije na Kalemegdanu?
 
Divno, jos jedan projekat ce ce da postane arheolosko-istrazivacks odiseja bez kraja i to ni manje ni vise nego zbog jedne - dzamije.
 
Divno, jos jedan projekat ce ce da postane arheolosko-istrazivacks odiseja bez kraja i to ni manje ni vise nego zbog jedne - dzamije.
Pa ja uploadovah plan da biste shvatili da nije džamija na mestu buduće garaže. Ovo što se trenutno iskopava (fotke koje je Zuma uploadovao) je dvorišni deo zgrade iz prve polovine XX veka. Ispod su rimska i možda turska nekropola. A koji je to arheološko-istaživački projekat bio odiseja bez kraja?
 
Svako kopanje bilo cega u uzem centru Beograda.

Zgrada iz prve polovine XX veka vec imamo dovoljno. A turska groblja nam ne trebaju.
 
Pa kako da Vam kažem, niste upućeni u tematiku.
Sama iskopavanja Rajićeve su trajala minimalno. Početak izgradnje je odlagan zbog imovinsko-pravnih odnosa.
Šine su trajale minimalno, kada smo im predali ceo lokalitet trebalo im je dva meseca da počnu izgradnju.
Studentski trg 9, ne sećam se da je trajalo nešto dugo. Da, zaboravih, Cincar Jankova, opet je problem sa investitorom, beše MPC, pa oni nisu imali para, volje ili već čega, pa jel vidite da još uvek nije završeno. Isto je i sa uglom Tadeuša i Jovanove, Knez Mihajlovom 30... itd.
Da rezimiramo, nikada arheolozi ne usporovaju izgradnju objekata. Shvatite to. Uvek je problem sa investitorima.
I ova garaža će tek da bude problem, ali.....sačekajmo da vidimo razvoj stiuacije.
Ja kapiram da Vi ne shvatate da ovaj grad ima istoriju 7000 godina, bukvalno, i materijalno (konkretan kontinuitet naseljavanja na Gornjem Gradu Beogradske Tvrđave) ali je naš posao da o tome vodimo računa. Kada preovladaju ljudi u sistemu odlučivanja koji ne shvataju značaj materijalne kulture, onda se pojavljuju problemi.
Potrebna su nam turska groblja, stoga što su i ona deo naše istorije. Da ne ulazim u to da su sahranjeni pokojnici naši ljudi, muhamedanske veroistpovesti. Turskim ga nazivam stoga što je iz perioda turske dominacije u Begradu.
 
Pariska, Studentski trg, plato Filozofskog fakulteta, Rajiceva i jos nekoliko drugih lokacija. Sada i okolina Skupstine. sve su ispastale ili se otezale zbog nadjenog kamena ispod zemlje. Ne kazem da treba sve to izignorisati ali problem je sto se sva ta arheoloska istrazivanja i pipkanja uvek otegnu u beskraj.

Ziveo sam skoro ceo svoj zivot u blizini jednog od najvecih i najpoznatijih spomenika kulture na Balkanu. Ali opet mislim da nam turska groblja ne trebaju. Ako nadju nesto Rimsko, onda cu da vidim sta je, pa cu dalje da komentarisem. Ali turskog nasledja, pogotovu u vidu grobova (ili dzamija), nam ne treba vise.
 
Извините, не познајем Вас, али рекао бих да сте поприлично задрти, каква Париска, и Рајићева, лепо сам Вам објаснио. Плато испред Филозофског факултета је ископаван пре него што сам ја рођен (више од пола века) и то тек када је срушен већи део локалитета, што је иначе велика срамота за Филозофски факултет.
У близини којег споменика културе сте живели већи део свог живота? Управо то што сте живели поред њега би требало да је утицало на Ваше ставове поводом значаја и очувања споменичког наслеђа.
Слажем се да свако треба да има став о свему, али се животни ставови успостављају на основу сазнања, а не без њега.
Заборавих да додам, Студентски трг никада није ископаван, не разумем зашто говорите само да би привидно испало да сте у праву. Па није најважнији друштвени циљ бити у праву.....
 
али рекао бих да сте поприлично задрти
Pa umem da budem, svakako.
У близини којег споменика културе сте живели већи део свог живота?
Pored Kalemegdana.
Па није најважнији друштвени циљ бити у праву....
Nije meni do toga, nego da ne zivim u vecitim iskopinama i ruinama.
 
Ако сте ишли у школу "Браћа Рибар" или "Прву", можда се и знамо.....
 
Potrebna su nam turska groblja, stoga što su i ona deo naše istorije. Da ne ulazim u to da su sahranjeni pokojnici naši ljudi, muhamedanske veroistpovesti. Turskim ga nazivam stoga što je iz perioda turske dominacije u Begradu.
Naši ljudi muhamedanske veroispovesti, pa šta sve neće čovek pročitati.

Ne bi me začudilo da se pojavi inicijativa da se sruši skupština i da se obnovi džamija.
 
Postoji jedna uobičajena praznina u skoro svakoj istoriji. Znamo dosta o kraljevima i kraljicama, ali malo kako su živeli obični ljudi poput nas. Pa sem ako svi misle da su tajni i vanbračni potomci uzvišenih osoba plave krvi, kraljevi i kraljice nemaju baš puno veze sa precima onih koji ovo čitaju. Zato je meni zanimljivo i da svojim očima vidim kako je recimo izgledalo jedno tipično dvorište jednog običnog stambenog bloka u Beogradu, u vreme početaka Srpske države i kasnije. Pa ovde ima šta da se vidi i sada, pre nego što se dođe do starijih slojeva i starih naroda na ovom mestu. Bilo bi lepo videti jedno tipično dnevno okupljanje oko zajedničkog bunara u dvorištu i čuti lokalna ogovaranja...

Nažalost nemoguće, ali povremeno, iz ovakvih ostataka, možemo naslutiti bar nešto.

img_20230329_190459-jpg.157746
 
Naši ljudi muhamedanske veroispovesti, pa šta sve neće čovek pročitati.

Ne bi me začudilo da se pojavi inicijativa da se sruši skupština i da se obnovi džamija.
Da, možda ste neupućeni, pa odlučih da Vam objasnim, dakle, nas Srba ima mahom pravoslavne, ali i muhamedanske i katoličke veroispovesti.
Da se otkriju ostaci Ejnehan begove Džamije, prilikom nekih iskopavanja, bilo bi logično da se oni prikažu i da se postavi neka info tabla.
To što neki ne poštuju naše crkve i hramove ne znači da mi ne treba da poštujemo tuđe. Mi bi trebalo da budemo bolji.

@ Sweet Dee
Nažalost, ova iskopavanja nemaju mnogo vremena, sudeći prema javnoj nabavci koja kaže da imaju 18 dana u prvoj fazi i 42 u drugoj, nije im ostalo mnogo vremena, a nemaju ni celu površinu otvorenu. Rimski sloj bi trebalo da je veoma dubok ovde. Neki grobovi bi mogli da budu na 3 metra od ove kote.
 
Opisi Ejnehan-begove, kasnije "Batal" (zapuštene) džamije, izgrađene čak davne 1585. godine.

Zamorski ističe, 1855/1856. godine: ”Nedaleko od Palate (Dvora) na pustom prostoru iza nje, stoji ruševina male, ali lepe od crvenkastog kamena sagrađene džamije, uništene u poslednjim ratovima, koju vredi sačuvati kao spomenik i ukras toga mesta”.

Putnik Ležea, 1867. godine, piše: ”Među ovim džamijama ima jedna koja zaslužuje da joj se pokloni pažnja. To je Batal-džamija, koju su vojnici Crnog Đorđa oteli od Turaka, napuštena je već pola stoleća i leži usamljena, na jednom velikom trgu, preko puta groblja. (Reč je o groblju u današnjem tašmajdanskom parku koji je zasađen u radnim akcijama nakon svršetka Drugog svjetskog rata.) Vreme joj je obojilo zidove onom sivkastom bojom koja daje čar starim zdanjima; u pukotinama njenih zidova ptice su svile gnezda dok joj je polusrušeno kube obraslo u divlji šeboj”.

Poznati arheolog, pisac i putopisac F. Kanic boravio je u više navrata u Beogradu, i pored ostalog napisao: ”Usred hrišćanskog Beograda stajala je do 1878. godine Batal-džamija (batal na turskom: zapušten) kao neosporno najlepša turska građevina u Srpskom vilajetu, usamljena i veličanstvena, kao da žali za sjajnim danima Polumeseca kojeg se još sećala. Ističući se nad okolinom svojom masivnošću, njen kvadratni centralni deo od mrkooksidisanog peščara prelazio je na polovini visine u osmougao koji je nosio gordu kupolu. Uz južnu fasadu se, takođe, sa osmostranog pijedestala, uzdizalo kitnjasto, vitko minare, sa koga je nadaleko odjekivao poziv vernicima na molitvu, a Laudon je pomoću njega odredio pravac napada na obližnju tvrđavu. Kad je Karađorđe osvojio Beograd, šerefe i vrh minareta su se sručili sa svoje gorde visine, a centralni deo je, prkoseći zubu vremena, ostao postojan, izuzev nasilno razvaljenog glavnog portala. Kroz dvadeset prozora sa šiljatim lukovima prodirala je sunčana svetlost u unutrašnji prostor, od čijih osam kitnjastih rebrastih lukova, na koje se oslanja kupola, četiri, kao nosači pandatife koji obrazuju svod, imaju i konstruktivnu funkciju. Spoljni zakošeni trapezi, posrednici pri prelasku iz kvadrata ka osmokutnom tamburu, bili su s unutrašnje strane sveta na kojoj se nalazi Meka, ukrašeni gracioznim visuljcima, kako se to vidi i na mojoj skici koju sam radio 1860. godine”.

Omiljena ideja upravnika Biblioteke Šafarika bila je da se Batal-džamija pretvori u srpski nacionalni muzej, međutim, na putu ka ostvarenju te zamisli stajali su obziri prema tadašnjem sizerenu, koji su isključivali primenu ove velelepne građevine u nacionalno-kulturne i crkvene svrhe, ona je ostala neiskorišćena sve dok nije, po naređenju energičnog namesnika Blaznevca, na žalost, sravnjena sa zemljom”.

K.N. Hristić zapisuje: ”Unutrašnjost džamije bila je smetlište, za čitavu okolinu, puno svakojake nečisti. Glavni joj je ulaz bio sa severne strane prema varoši, ali su joj svi prozori unaokolo bili razvaljeni, gotovo do zemlje, te je izgledala kao da stoji na svodovima. Vrh u minareta bio je podrubljen… Po dupljama na džamiji legli su se, na hiljade, vrapci i čavke, a uveče su je obletala čitava jata slepih miševa. Krov, godinama zasipan zemljom i prašinom, bio je pokriven trnjem i travuljinom. Čak je iz onih pukotina nikao jedan mali dud crnoga roda, oko koga su vrapci džaveljali, da vam čak dole uši zaglušnu”.

M.Đ. Miličević je u svome dnevniku pisao da se knez Mihailo ustavljao na ovoj džamiji i govorio ”da bi trebalo opraviti i u njoj smestiti državnu arhivu, ali ga preteče smrt…”.

”18. maj 1869. godine; juče na noć srušena je Batal-džamija. Kafedžija Panđalo dao je Cincarima 230 dukata da je poruše.”

ARHITEKTURA. Batal-džamija je bila jednoprostorna potkupolna džamija, sa trompama na prelazu iz četverougla u osmougaoni tambur koji je bio bez prozora. Iznad trompi, sa vanjskih strana, bili su trouglasti delovi krova. Prema dr. D. Đurić-Zamolo, dužina vanjske strane objekta bila je oko 15,00 m, a visina je iznosila do vrha kupole oko 18,00 m. Navedene dimenzije su bile približne dimenzijama mnogih preostalih džamija u Beogradu 60-tih godina XIX veka. Arhitektura Batal-džamije se u mnogome razlikovala od ondašnjih beogradskih džamija. Monumentalno sagrađena od tesanog kamena-pješčara, koji je vremenom dobio crvenkasto-sivu boju, ona je bila harmoničnih proporcija, osvetljena sa dvadeset prozora. Prozori su se završavali šiljatim lukovima. U zidove tambura nisu bili ugrađeni prozori. Ulaz u džamiju nalazio se sa severne strane. Pretpostavlja se da se ispred ulaza u džamiju, ranije, nalazio trem sa stupovima i kupolicama radi zaštite od nevremena, koji je u toku burnih vremena i ratova porušen, jer je nemoguće da je ovako monumentalna džamija bila bez ulaznog trema. Minaret je bio izgrađen na osmostranom pijedestalu, od istog kamena kao i zidovi džamije, sa kitnjasto obrađenim kamenim elementima sa donje strane šerefe, dok je po celoj visini imao udubljenja-kanelure. Minaret se skladno uklapao sa objektom džamije. Pretpostavlja se da je kupola džamije nekada bila pokrivena olovom koje je vremenom – promenom vlasti – skinuto. Po raspoloživim skicama i crtežima (R. Kanica i K. Jovanovića) lako se da zaključiti da je dekoracija unutrašnjih površina bila vrlo bogato urađena, a posebno mihraba i minbera. Mihrab-niša (udubljenje) u zidu prema kibli je imao pravokutni okvir, koji je bio krasno profilisan i sa floralnom dekoracijom ukrašen. Pri vrhu mihraba (niše) bio je, u kamenu, izrađen ukras u obliku stalaktita, koji je vjerovatno bio i obojen. Iznad mihraba, između i iznad trompi, isticali su se povijeni, šiljati konstruktivni i dekorativni lukovi, izrađeni od naizmenično nanizanih kamenih blokova, tamnih i svetlih. Trompe su u donjem delu bile ukrašene kitnjasto obrađenim kamenom u obliku stalaktita.


Batal dzamija – do 1789. godine Ejnehan begova dzamija - batalDzamija02.jpg
 
Nažalost, ova iskopavanja nemaju mnogo vremena, sudeći prema javnoj nabavci koja kaže da imaju 18 dana u prvoj fazi i 42 u drugoj, nije im ostalo mnogo vremena, a nemaju ni celu površinu otvorenu. Rimski sloj bi trebalo da je veoma dubok ovde. Neki grobovi bi mogli da budu na 3 metra od ove kote.
Ovo kazem amaterski da se ogradim unapred, ali gledajuci razne emisije spominjali su razne sonare koji mogu detaljno da mapiraju podzemlje nekoliko metara u dubinu, tako su radili u Egiptu sa prestonicom Ramzesa II PI-Ramses ako se secam. Mozda i nasi imaju slicne uredjaje, to bi moglo da im znacajno ubrza istrazivanje, ako znaju gde tacno treba da kopaju?
 
Geofizički snimci naravno mogu da pomognu. Georadar u slučaju intenzivnog šuta bi mogao da pomogne. Na osnovu nekih javno dostupnih informacija nisam siguran da je korišćen geo-radar, pošto se pominju geo-bušotine i neka rimska grobnica na dubini od preko 4. m.
U ovom slučaju gde je planirana izgradnja podzemne garaže, kriterijum za arheološka istraživanja bi trebalo da bude totalna iskopavanja cele kubature koja će biti iskopavana zarad građevinskih radova. Stoga je nepotrebno trošiti novac i vreme na geo-fiziku, pošto bi već morali da iskopavate sve.
U svakom slučaju kako je navedeno da se za 8 miliona planira istraživanje u periodu od 60 dana ne vidim kako je to moguće izvesti. Negde će morati da se uštine i to debelo.
 
Da, možda ste neupućeni, pa odlučih da Vam objasnim, dakle, nas Srba ima mahom pravoslavne, ali i muhamedanske i katoličke veroispovesti.
Da se otkriju ostaci Ejnehan begove Džamije, prilikom nekih iskopavanja, bilo bi logično da se oni prikažu i da se postavi neka info tabla.
To što neki ne poštuju naše crkve i hramove ne znači da mi ne treba da poštujemo tuđe. Mi bi trebalo da budemo bolji.
Prilično dobro sam upućen.
To što su neki od turskih stanovnika imali srpsko poreklo, nikako ne znači da su imali ikakvu identifikaciju sa Srbima, naprotiv po svakom obeležju pa čak i po jeziku bili su sličniji stanovništvu iz Anadolije, nego Srbinu iz Šumadije.
Banalna težnja da se strpaju medju Srbe dolazi tek posle formiranja Jugoslavije, a danas je propagiraju oni koji su muslimana videli samo na tv.
Čak i posle WW2 muslimansko stanovništvo, bežeći iz Jugoslavije, masovno odlazi u Tursku, koju su smatrali svojom matičnom državom.

A ako te interesuje i druga strana priče, tj. srpska, pitaj starije stanovnike iz mešovitih sredina kako su zvali “braću muhamedance” pre nego što se odomaćio termin Bošnjak i formirala bošnjačka nacija tokom 20. veka.

Sve u svemu, podizati obeležja neprijateljskoj upravi, bilo bi jednako podizanju spomenika Maksu Luburiću, jer navodno i on je imao srpsko poreklo.
 
Vau, kakva rezonovanja zato sto je arheoloski pronalazak mozda jedna dzamija. Bravo junaci, nauka je ponosna na vas.
 
Vrh