Za početak, zbog koristi od što ranijeg sticanja bar nekog opšteg utiska o celini kompleksa Vodene kapije 1, možda nije loše kreniti sa kraja, ili bolje reći iz sredine, sa time šta je do sada otkopano i šta meni izgleda da bi se iz toga moglo zaključiti o njenom nekadašnjem izgledu i načinu funkcionisanja. Naravno, pošto je do je nekih starih planova u visokoj rezuluciji teško doći, deo ove rekonstrukcije treba prihvatiti sa izvesnom rezervom.
Spoljni priobalni bedem ima dvostruku funkciju. On je istovremeno i obaloutvrda i odbrambeni bedem. Pošto obaloutvrda već zbog reke ionako mora da postoji, onda je logično da se može iskoristiti kao još jedan red odbrane ispred unutrašnjeg bedema. Na sledećoj slici se vidi da mu je vrh uobličen u dva nivoa, sa šetnom stazom u nižem nivou, što veoma liči na klasični tvrđavski "skriveni put". On inače omogućuje da vojnici odbrane mogu da se premeštaju duž bedema na ugrožena mesta i da budu zaklonjeni dok to rade, a formira i niz potencijalnih vatrenih mesta sa kojih je moguće gađati napadača. Spoljašnji bedem je nešto niži od unutrašnjeg, pa se tako formiraju dve vatrene linije za odbranu od napada sa reke, jedna iznad druge.
Pogledajte prilog 139797
Pre početka ovih iskopavanja nigde u literaturi nisam mogao da nađem odgovor čak ni na sasvim elementarno pitanje, kom tipu vodene kapije ona pripada? Da li je bilo predviđeno da pri dovoljno visokom vodostaju brodovi ili čamci prolaze KROZ kapiju, pa se ONDA istovaruju, ili su ukotvljni ispred nje, pa robu kroz kapiju prenose radnici? Takođe, pošto je "Vodena kapija" ustvari kompleks od DVA prolaza kroz dva paralelna bedema, da li brodovi možda prolaze samo kroz prvi prolaz, da bi tokom istovara ili iskrcavanja posade bili od neprijateljske vatre i radoznalih očiju zaštićeni spoljnim bedemom, ali ne i kroz drugi prolaz? Naprimer Dunavska vodena kapija je pripadala prvom tipu jer je imala vodeni kanal koji je vodio u pravo unutrašnje jezero, koje se na mapama jasno vidi.
Posle ovih iskopavanja postalo je jasno da to ovde ne može biti slučaj. Prvo, sem za čamce, otvor na spoljnom bedemu je previše uzak za sve ostala plovila većih dimenzija.
Pogledajte prilog 139796
I drugo, važnije, u osnovi između otvora na spoljnom bedemu postoji ozidani "prag", neka vrsta ravne platforme od cigli koji je na previše visokoj koti za uobičajene vodostaje Save u to vreme. Većim delom godine vode iznad tog "praga" ili uopšte ne bi bilo, ili ne bi bilo dovoljno za uobičajni gaz iole većih brodova čak i da prolaz po širini odgovara. Pa ispada da je ideja u dizajnu ove kapije očigledno bila da se brodovi ukotve ispred kapije, u Savi, i da se zatim tamo prazne, a roba prenosi nekim suvozemnim putem.
Pogledajte prilog 139798
Takav zaključak potvrđuju i mape. Naprimer na ovoj je to sasvim jasno. Pošto je u boji, za vodu je dosledno korišćena plava boja, a pešačke staze su žute. Vidi se da se ŽUTA traka pešačke staze produžuje kroz OBA bedema i da završava duboko u isturenom delu spoljnog bedema, na obali Save.
Pogledajte prilog 139805
Sledeće pitanje je da li je ta povezujuća pešačka staza originalno išla po površini tla između dva bedema, ili je između bedema postojao rov čije je dno bilo ispod nivoa te staze, odnosno nivoa kaldrme u unutrašnjem delu Vodene kapije, jer na tu kotu staza na kraju mora da izađe?
Na drugoj mapi (nažalost nemam veću rezoluciju iako znam da postoji) je ucrtano nešto što i ovako zamrljano ipak veoma liči na zakošeni most preko rova (otvor u spoljnjem bedemu je podužno smaknut u odnosu na vrata kapije na unutrašnjem bedemu zbog izbegavanje direktne vatre sa reke, pod pravim uglom na nju).
Pogledajte prilog 139795
Takav zaključak potvrđuje i jednostavna logika. Kapije su najosetljivija mesta na tvrđavi i zato su uvek najbolje zaštićene. Apsolutno osnovna mera koja se univerzalno primenjivala je da ispred kapije postoji dubok rov, tako da napadači ni fizički ne mogu da se skupe ispred nje, na nivou ulaza, jer tu bukvalno nemaju na čemu da stoje.
Iz ovoga proizilazi više stvari. Trenutni nivo iskopine između bedema ni izdaleka nije dovoljno dubok. Tu je originalno postojao dubok rov, što znači da i bedemi moraju da idu daleko dublje. To je nešto što bi se moralo otkriti daljim iskopavanjem, videti šta ima na dubljim nivoima, i zatim prikazati. Sada je pravo vreme za to jer je vodostaj Save minimalan, sve je iskopano i slobodno za radove, mašine i radnici su već tu, a leto i niski vodostaji će se produžiti dovoljno dugo.
Druga stvar. Ako je postojao rov, onda smo ovde originalno imali i zakošeni drveni most koji ga premošćuje. Ili pokretni ili demontažni, da bi se lako mogao ukloniti u vreme vojne opasnosti i zatim ponovo vratiti bez puno oštećenja. I ne samo to. Pošto visinska kota za taj most očigledno mora da ogovara koti kaldrme u prolazu kroz unutrašnji bedem, onda je ona prilično viša od tadašnje kote obale Save (što je zbog rečnih nanosa bitno niže od sadašnje obale). Pa dakle most mora da ima i svoj nastavak u obliku relativno ozbiljne drvene konstrukcije koja ide dalje, ka obali reke, omogućujući prolaz ljudi i lak prenos robe sa brodova.
Kako je mogla izgledati ta drvena konstrukcija u nastavku mosta? Može li se o tome išta reći na osnovu do sada vidljivog? Neke stvari mogu. Gledajući prolaz Vodene kapije u spoljnom priobalnom bedemu često sam se pitao čemu su tačno služili mali otvori u njemu. Vidljiva su tri, dva veća okrugla i jedan manji četvrtasti. Očigledno za tako profilisane balvane i četvrtastu gredu koje su se u te otvore mogli ubaciti. Do sada sam pretpostavljao da je njihova funkcja bila da spreči uplovljavanje brodova u vreme opsade.
Pogledajte prilog 139799
Pogledajte prilog 139800
Međutim ovo iskopavanje je pokazalo da iste rupe postoje i dublje u Vodenoj kapiji, u samoj osnovi ozidanog prolaza kroz bedem. Evo ih ovde. Bar dve, a verovatno četri ili još više.
Pogledajte prilog 139804
Pogledajte prilog 139801
Pogledajte prilog 139802
Pogledajte prilog 139803
OVDE njihova uloga očigledno ne može biti da spreče prolaz bilo čega jer su celom donjim polovinom uzidane u bedem. Međutim MOGU da budu osnova na koju se oslanja eventualna drvena konstrukcija iznad njih. To zvuči sasvim razumno. Umesto da pokušaju fundiranje drvene šetne staze u nesigurno tlo rečne obale, ona se oslanja na horizontalno postavljene balvane, koji se sa svoje strane oslanjaju na već veoma dobro i duboko fundirane bedeme. To je i najlakše i najsigurnije. I plus je čak i taj oslonac šetne staze moguće izvaditi i posle vratiti ako treba. To je veoma elegantno konstruktivno rešenje.
Poslednji deo ove slagalice se uklopio kad mi je palo na pamet da uporedim visinske kote okruglih otvora na isturenom delu prolaza kroz spoljašnji bedem, i kotu poda, tj kaldrme u unutrašnjoj kapiji. Ovo bez instrumenata baš nije lako izvesti jer zbog naslaganih ostataka bedema ne postoji vizuelna veza jednog i drugog, ali je uz nešto veću grešku moguće indirektno izračunati. Ispalo da su visine jednog i drugog otprlike iste! Drugim rečima, drvena staza koja od nivoa kaldrme vodi preko mosta pa preko drvene šetne staze sve do kraja isturenog dela bedema i obale reke, je praktično horizontalna na celoj dužini. Iako je to možda slučajnost, ipak je sugestivno, pa deluje da bi teorija o ovako formiranoj, dužoj drvenoj konstrukciji za prelaz rova i prilaz brodovima mogla biti tačna.
Teško je predložiti najbolje rešenje linijskog parka u zoni tvrđave ako prvo ne pođemo od originalnog izgleda tog prostora, pa rešenje parka uklapamo u potrebe restauracije i što vernijeg prikazivanja tvrđave, a ne obrnutro, da tvrđavu uklapamo u često veoma arbitarne početne ideje nekog parka. Međutim da bi što većem broju ljudi bilo sasvim jasno čemu treba težiti, tj kako je kompleks Vodene kapije 1 zaista izgledao, pa time i šta bi trebao biti cilj uređenja ovog prostora (što uostalom traži i Zavod u svojim Uslovima), bilo bi korisno sve ovo prvo nacrtati. Potrudio sam se zato da napravim dve detaljne skice za koje se nadam da su relativno verne kad su u pitanju međusobni odnosi i proporcije, bar koliko je to moguće bez profesionalnih merenja. Evo ih (povećajte slike za detalje):
Preglednija verzija, bez trenutnog nivoa tla novog šetališta linijskog parka i bez nivoa do koga je zemljište između bedema trenutno iskopano.