Arheološka istraživanja i prezentacije
- Začetnik teme bigvlada
- Datum pokretanja
Rišnjani bi da zatrpaju arheološki lokalitet "Carine", djeca ugrožena, struka podijeljena
Lokalitet Carine gdje su prethodnih godina vršena iskopavanja koja su radili naši i arheolozi iz Poljske i koji važi za jedan od najbitnijih takvih antičkih lokaliteta ...
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
Из часописа Енергија Колубара о археолошким истраживањима у Колубари
- Чување древног блага - (ПДФ - 308 KB)
- Слојеви прошлости - (ПДФ - 212 KB)
Utvrdjenja srednjovekovnog grada Novog Brda/Fortifications of the Medieval Town of Novo Brdo (2020)
Utvrdjenja srednjovekovnog grada Novog Brda/Fortifications of the Medieval Town of Novo Brdo (2020)
www.academia.edu
Crkva Svetog Nikole. Katedrala grada Novog Brda (St Nicholas Church. The Orthodox Cathedral of the Town of Novo Brdo
Crkva Svetog Nikole. Katedrala grada Novog Brda (St Nicholas Church. The Orthodox Cathedral of the Town of Novo Brdo
www.academia.edu
Sweet Dee
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 25.06.2021.
- Poruke
- 1.230
- Pohvaljen
- 2.903
U istrazivanju navode da je Novo Brdo imalo 4-5 hiljada stanovnika, najvise 10 hiljada sa okolinom, to jeste napredan grad za srednji vek ali i dalje nedovoljno da bude city. London je recimo 1300.godine imao oko 80 hiljada stanovnika, Pariz i do 200 hiljada, Venecija, Konstantinopolj, Firenca, Rim, Djenova, Solun i mnogi drugi su bili pravi gradovi tog vremena.
Настављена археолошка истраживања на Кознику, после вишегодишњег застоја
Већ девет векова долином Расине доминира тај утврђени град на 1.000 метара надморске висине. Тешко је било градити га, освојити,а данас обновити! Археолози већ имају нека важна открића, али Кознику прети опасност од каменолома!
www.rts.rs
Duleja
Advanced
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
Arheološko istraživanje i restauracija Vodene kapije 1 je najznačajniji projekat takve vrste na Beogradskoj tvrđavi za mnogo godina ili čak decenija. Zbog toga svakako zaslužuje najveću moguću pažnju. Ne samo zbog dopunjavanja nedostajućih znanja o delovima tvrđave u Donjem gradu, ili zbog koristi koju prezentacija ovako važnog i dobro pozicioniranog objekta može imati, nego možda i pre svega zbog velike potrebe za širenjem svesti o pravom istorijskom blagu koji nam je ostavila ovako burna istorija grada. Ako se o tome stalno ne priča, ako se ne koristi svaka prilika da pokaže koliko je naše nasleđe zanimljivo i važno, sigurno neće biti dovoljno glasova koji se jedino kad ih ima dovoljno mogu efikasno suprostaviti nezajažljivim apetitima investitora i postepenoj destrukciji tog nasleđa. Zbog svih ovih razloga svakako treba detaljno ispratiti šta se dešava sa ovim istraživanjem i kakvu će sudbinu na kraju doživeti prostor tvrđave i bivšeg naselja u Donjem gradu.
Ja sam se do sada uzdržavao od većeg komentarisanja istraživanja kapije očekujući da će nas stručnjaci koji na tome rade i koji su svakako kvalifikovaniji od nas da pričaju, redovno obaveštavati šta se dešava, šta su otkrili i kako se na osnovu toga menjaju građevinski planovi Linijskog parka u inače strogo zaštićenoj zoni. Nema Beogradska tvrđava 50 očuvanih kapija, pa da jedna više ili manje nije važna. Nažalost, sem par uopštenih izjava, sve što smo o bilo kakvim detaljima "čuli" je potpuna tišina. Sve izgleda kao da je ponovo uvedena neka vrsta emabraga na informacije, pa smo o tome od struke saznali isto što i o Virtemberškoj kapiji na Trgu Republike, ili o antičkom nalazištu u Rajićevoj ulici: Praktično ništa.
Zbog toga ću pokušati da opišem bar ono što se ovako amaterski moglo primetiti ili zaključiti gledajući spolja, čisto da u vreme kada se o ovome odlučuje postoje makar nešto od javno dostupnog materjala o onome što je otkriveno tokom ovako značajnih promena na delu tvrđave u Donjem Gradu, prostoru koji obuhvata istorijsko jezgro i sam početak modernog Beograda kao Srpske prestonice. Svaka čast preciznom i bez sumnje u svakom detalju tačnom naučnom izveštaju koji će se - možda - pojaviti posle ko zna koliko godina ili decenija, ali bilo bi lepo da javnost ima bar NEŠTO u vreme kad se ustvari donosi odluka o sudbini ovog postora. Kasnije je za mnoge stvari već kasno.
Ja sam se do sada uzdržavao od većeg komentarisanja istraživanja kapije očekujući da će nas stručnjaci koji na tome rade i koji su svakako kvalifikovaniji od nas da pričaju, redovno obaveštavati šta se dešava, šta su otkrili i kako se na osnovu toga menjaju građevinski planovi Linijskog parka u inače strogo zaštićenoj zoni. Nema Beogradska tvrđava 50 očuvanih kapija, pa da jedna više ili manje nije važna. Nažalost, sem par uopštenih izjava, sve što smo o bilo kakvim detaljima "čuli" je potpuna tišina. Sve izgleda kao da je ponovo uvedena neka vrsta emabraga na informacije, pa smo o tome od struke saznali isto što i o Virtemberškoj kapiji na Trgu Republike, ili o antičkom nalazištu u Rajićevoj ulici: Praktično ništa.
Zbog toga ću pokušati da opišem bar ono što se ovako amaterski moglo primetiti ili zaključiti gledajući spolja, čisto da u vreme kada se o ovome odlučuje postoje makar nešto od javno dostupnog materjala o onome što je otkriveno tokom ovako značajnih promena na delu tvrđave u Donjem Gradu, prostoru koji obuhvata istorijsko jezgro i sam početak modernog Beograda kao Srpske prestonice. Svaka čast preciznom i bez sumnje u svakom detalju tačnom naučnom izveštaju koji će se - možda - pojaviti posle ko zna koliko godina ili decenija, ali bilo bi lepo da javnost ima bar NEŠTO u vreme kad se ustvari donosi odluka o sudbini ovog postora. Kasnije je za mnoge stvari već kasno.
Poslednja izmena:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
Za početak, zbog koristi od što ranijeg sticanja bar nekog opšteg utiska o celini kompleksa Vodene kapije 1, možda nije loše kreniti sa kraja, ili bolje reći iz sredine, sa time šta je do sada otkopano i šta meni izgleda da bi se iz toga moglo zaključiti o njenom nekadašnjem izgledu i načinu funkcionisanja. Naravno, pošto je do je nekih starih planova u visokoj rezuluciji teško doći, deo ove rekonstrukcije treba prihvatiti sa izvesnom rezervom.
Spoljni priobalni bedem ima dvostruku funkciju. On je istovremeno i obaloutvrda i odbrambeni bedem. Pošto obaloutvrda već zbog reke ionako mora da postoji, onda je logično da se može iskoristiti kao još jedan red odbrane ispred unutrašnjeg bedema. Na sledećoj slici se vidi da mu je vrh uobličen u dva nivoa, sa šetnom stazom u nižem nivou, što veoma liči na klasični tvrđavski "skriveni put". On inače omogućuje da vojnici odbrane mogu da se premeštaju duž bedema na ugrožena mesta i da budu zaklonjeni dok to rade, a formira i niz potencijalnih vatrenih mesta sa kojih je moguće gađati napadača. Spoljašnji bedem je nešto niži od unutrašnjeg, pa se tako formiraju dve vatrene linije za odbranu od napada sa reke, jedna iznad druge.
Pre početka ovih iskopavanja nigde u literaturi nisam mogao da nađem odgovor čak ni na sasvim elementarno pitanje, kom tipu vodene kapije ona pripada? Da li je bilo predviđeno da pri dovoljno visokom vodostaju brodovi ili čamci prolaze KROZ kapiju, pa se ONDA istovaruju, ili su ukotvljni ispred nje, pa robu kroz kapiju prenose radnici? Takođe, pošto je "Vodena kapija" ustvari kompleks od DVA prolaza kroz dva paralelna bedema, da li brodovi možda prolaze samo kroz prvi prolaz, da bi tokom istovara ili iskrcavanja posade bili od neprijateljske vatre i radoznalih očiju zaštićeni spoljnim bedemom, ali ne i kroz drugi prolaz? Naprimer Dunavska vodena kapija je pripadala prvom tipu jer je imala vodeni kanal koji je vodio u pravo unutrašnje jezero, koje se na mapama jasno vidi.
Posle ovih iskopavanja postalo je jasno da to ovde ne može biti slučaj. Prvo, sem za čamce, otvor na spoljnom bedemu je previše uzak za sve ostala plovila većih dimenzija.
I drugo, važnije, u osnovi između otvora na spoljnom bedemu postoji ozidani "prag", neka vrsta ravne platforme od cigli koji je na previše visokoj koti za uobičajene vodostaje Save u to vreme. Većim delom godine vode iznad tog "praga" ili uopšte ne bi bilo, ili ne bi bilo dovoljno za uobičajni gaz iole većih brodova čak i da prolaz po širini odgovara. Pa ispada da je ideja u dizajnu ove kapije očigledno bila da se brodovi ukotve ispred kapije, u Savi, i da se zatim tamo prazne, a roba prenosi nekim suvozemnim putem.
Takav zaključak potvrđuju i mape. Naprimer na ovoj je to sasvim jasno. Pošto je u boji, za vodu je dosledno korišćena plava boja, a pešačke staze su žute. Vidi se da se ŽUTA traka pešačke staze produžuje kroz OBA bedema i da završava duboko u isturenom delu spoljnog bedema, na obali Save.
Sledeće pitanje je da li je ta povezujuća pešačka staza originalno išla po površini tla između dva bedema, ili je između bedema postojao rov čije je dno bilo ispod nivoa te staze, odnosno nivoa kaldrme u unutrašnjem delu Vodene kapije, jer na tu kotu staza na kraju mora da izađe?
Na drugoj mapi (nažalost nemam veću rezoluciju iako znam da postoji) je ucrtano nešto što i ovako zamrljano ipak veoma liči na zakošeni most preko rova (otvor u spoljnjem bedemu je podužno smaknut u odnosu na vrata kapije na unutrašnjem bedemu zbog izbegavanje direktne vatre sa reke, pod pravim uglom na nju).
Takav zaključak potvrđuje i jednostavna logika. Kapije su najosetljivija mesta na tvrđavi i zato su uvek najbolje zaštićene. Apsolutno osnovna mera koja se univerzalno primenjivala je da ispred kapije postoji dubok rov, tako da napadači ni fizički ne mogu da se skupe ispred nje, na nivou ulaza, jer tu bukvalno nemaju na čemu da stoje.
Iz ovoga proizilazi više stvari. Trenutni nivo iskopine između bedema ni izdaleka nije dovoljno dubok. Tu je originalno postojao dubok rov, što znači da i bedemi moraju da idu daleko dublje. To je nešto što bi se moralo otkriti daljim iskopavanjem, videti šta ima na dubljim nivoima, i zatim prikazati. Sada je pravo vreme za to jer je vodostaj Save minimalan, sve je iskopano i slobodno za radove, mašine i radnici su već tu, a leto i niski vodostaji će se produžiti dovoljno dugo.
Druga stvar. Ako je postojao rov, onda smo ovde originalno imali i zakošeni drveni most koji ga premošćuje. Ili pokretni ili demontažni, da bi se lako mogao ukloniti u vreme vojne opasnosti i zatim ponovo vratiti bez puno oštećenja. I ne samo to. Pošto visinska kota za taj most očigledno mora da ogovara koti kaldrme u prolazu kroz unutrašnji bedem, onda je ona prilično viša od tadašnje kote obale Save (što je zbog rečnih nanosa bitno niže od sadašnje obale). Pa dakle most mora da ima i svoj nastavak u obliku relativno ozbiljne drvene konstrukcije koja ide dalje, ka obali reke, omogućujući prolaz ljudi i lak prenos robe sa brodova.
Kako je mogla izgledati ta drvena konstrukcija u nastavku mosta? Može li se o tome išta reći na osnovu do sada vidljivog? Neke stvari mogu. Gledajući prolaz Vodene kapije u spoljnom priobalnom bedemu često sam se pitao čemu su tačno služili mali otvori u njemu. Vidljiva su tri, dva veća okrugla i jedan manji četvrtasti. Očigledno za tako profilisane balvane i četvrtastu gredu koje su se u te otvore mogli ubaciti. Do sada sam pretpostavljao da je njihova funkcja bila da spreči uplovljavanje brodova u vreme opsade.
Međutim ovo iskopavanje je pokazalo da iste rupe postoje i dublje u Vodenoj kapiji, u samoj osnovi ozidanog prolaza kroz bedem. Evo ih ovde. Bar dve, a verovatno četri ili još više.
OVDE njihova uloga očigledno ne može biti da spreče prolaz bilo čega jer su celom donjim polovinom uzidane u bedem. Međutim MOGU da budu osnova na koju se oslanja eventualna drvena konstrukcija iznad njih. To zvuči sasvim razumno. Umesto da pokušaju fundiranje drvene šetne staze u nesigurno tlo rečne obale, ona se oslanja na horizontalno postavljene balvane, koji se sa svoje strane oslanjaju na već veoma dobro i duboko fundirane bedeme. To je i najlakše i najsigurnije. I plus je čak i taj oslonac šetne staze moguće izvaditi i posle vratiti ako treba. To je veoma elegantno konstruktivno rešenje.
Poslednji deo ove slagalice se uklopio kad mi je palo na pamet da uporedim visinske kote okruglih otvora na isturenom delu prolaza kroz spoljašnji bedem, i kotu poda, tj kaldrme u unutrašnjoj kapiji. Ovo bez instrumenata baš nije lako izvesti jer zbog naslaganih ostataka bedema ne postoji vizuelna veza jednog i drugog, ali je uz nešto veću grešku moguće indirektno izračunati. Ispalo da su visine jednog i drugog otprlike iste! Drugim rečima, drvena staza koja od nivoa kaldrme vodi preko mosta pa preko drvene šetne staze sve do kraja isturenog dela bedema i obale reke, je praktično horizontalna na celoj dužini. Iako je to možda slučajnost, ipak je sugestivno, pa deluje da bi teorija o ovako formiranoj, dužoj drvenoj konstrukciji za prelaz rova i prilaz brodovima mogla biti tačna.
Teško je predložiti najbolje rešenje linijskog parka u zoni tvrđave ako prvo ne pođemo od originalnog izgleda tog prostora, pa rešenje parka uklapamo u potrebe restauracije i što vernijeg prikazivanja tvrđave, a ne obrnutro, da tvrđavu uklapamo u često veoma arbitarne početne ideje nekog parka. Međutim da bi što većem broju ljudi bilo sasvim jasno čemu treba težiti, tj kako je kompleks Vodene kapije 1 zaista izgledao, pa time i šta bi trebao biti cilj uređenja ovog prostora (što uostalom traži i Zavod u svojim Uslovima), bilo bi korisno sve ovo prvo nacrtati. Potrudio sam se zato da napravim dve detaljne skice za koje se nadam da su relativno verne kad su u pitanju međusobni odnosi i proporcije, bar koliko je to moguće bez profesionalnih merenja. Evo ih (povećajte slike za detalje):
Preglednija verzija, bez trenutnog nivoa tla novog šetališta linijskog parka i bez nivoa do koga je zemljište između bedema trenutno iskopano.
Spoljni priobalni bedem ima dvostruku funkciju. On je istovremeno i obaloutvrda i odbrambeni bedem. Pošto obaloutvrda već zbog reke ionako mora da postoji, onda je logično da se može iskoristiti kao još jedan red odbrane ispred unutrašnjeg bedema. Na sledećoj slici se vidi da mu je vrh uobličen u dva nivoa, sa šetnom stazom u nižem nivou, što veoma liči na klasični tvrđavski "skriveni put". On inače omogućuje da vojnici odbrane mogu da se premeštaju duž bedema na ugrožena mesta i da budu zaklonjeni dok to rade, a formira i niz potencijalnih vatrenih mesta sa kojih je moguće gađati napadača. Spoljašnji bedem je nešto niži od unutrašnjeg, pa se tako formiraju dve vatrene linije za odbranu od napada sa reke, jedna iznad druge.
Pre početka ovih iskopavanja nigde u literaturi nisam mogao da nađem odgovor čak ni na sasvim elementarno pitanje, kom tipu vodene kapije ona pripada? Da li je bilo predviđeno da pri dovoljno visokom vodostaju brodovi ili čamci prolaze KROZ kapiju, pa se ONDA istovaruju, ili su ukotvljni ispred nje, pa robu kroz kapiju prenose radnici? Takođe, pošto je "Vodena kapija" ustvari kompleks od DVA prolaza kroz dva paralelna bedema, da li brodovi možda prolaze samo kroz prvi prolaz, da bi tokom istovara ili iskrcavanja posade bili od neprijateljske vatre i radoznalih očiju zaštićeni spoljnim bedemom, ali ne i kroz drugi prolaz? Naprimer Dunavska vodena kapija je pripadala prvom tipu jer je imala vodeni kanal koji je vodio u pravo unutrašnje jezero, koje se na mapama jasno vidi.
Posle ovih iskopavanja postalo je jasno da to ovde ne može biti slučaj. Prvo, sem za čamce, otvor na spoljnom bedemu je previše uzak za sve ostala plovila većih dimenzija.
I drugo, važnije, u osnovi između otvora na spoljnom bedemu postoji ozidani "prag", neka vrsta ravne platforme od cigli koji je na previše visokoj koti za uobičajene vodostaje Save u to vreme. Većim delom godine vode iznad tog "praga" ili uopšte ne bi bilo, ili ne bi bilo dovoljno za uobičajni gaz iole većih brodova čak i da prolaz po širini odgovara. Pa ispada da je ideja u dizajnu ove kapije očigledno bila da se brodovi ukotve ispred kapije, u Savi, i da se zatim tamo prazne, a roba prenosi nekim suvozemnim putem.
Takav zaključak potvrđuju i mape. Naprimer na ovoj je to sasvim jasno. Pošto je u boji, za vodu je dosledno korišćena plava boja, a pešačke staze su žute. Vidi se da se ŽUTA traka pešačke staze produžuje kroz OBA bedema i da završava duboko u isturenom delu spoljnog bedema, na obali Save.
Sledeće pitanje je da li je ta povezujuća pešačka staza originalno išla po površini tla između dva bedema, ili je između bedema postojao rov čije je dno bilo ispod nivoa te staze, odnosno nivoa kaldrme u unutrašnjem delu Vodene kapije, jer na tu kotu staza na kraju mora da izađe?
Na drugoj mapi (nažalost nemam veću rezoluciju iako znam da postoji) je ucrtano nešto što i ovako zamrljano ipak veoma liči na zakošeni most preko rova (otvor u spoljnjem bedemu je podužno smaknut u odnosu na vrata kapije na unutrašnjem bedemu zbog izbegavanje direktne vatre sa reke, pod pravim uglom na nju).
Takav zaključak potvrđuje i jednostavna logika. Kapije su najosetljivija mesta na tvrđavi i zato su uvek najbolje zaštićene. Apsolutno osnovna mera koja se univerzalno primenjivala je da ispred kapije postoji dubok rov, tako da napadači ni fizički ne mogu da se skupe ispred nje, na nivou ulaza, jer tu bukvalno nemaju na čemu da stoje.
Iz ovoga proizilazi više stvari. Trenutni nivo iskopine između bedema ni izdaleka nije dovoljno dubok. Tu je originalno postojao dubok rov, što znači da i bedemi moraju da idu daleko dublje. To je nešto što bi se moralo otkriti daljim iskopavanjem, videti šta ima na dubljim nivoima, i zatim prikazati. Sada je pravo vreme za to jer je vodostaj Save minimalan, sve je iskopano i slobodno za radove, mašine i radnici su već tu, a leto i niski vodostaji će se produžiti dovoljno dugo.
Druga stvar. Ako je postojao rov, onda smo ovde originalno imali i zakošeni drveni most koji ga premošćuje. Ili pokretni ili demontažni, da bi se lako mogao ukloniti u vreme vojne opasnosti i zatim ponovo vratiti bez puno oštećenja. I ne samo to. Pošto visinska kota za taj most očigledno mora da ogovara koti kaldrme u prolazu kroz unutrašnji bedem, onda je ona prilično viša od tadašnje kote obale Save (što je zbog rečnih nanosa bitno niže od sadašnje obale). Pa dakle most mora da ima i svoj nastavak u obliku relativno ozbiljne drvene konstrukcije koja ide dalje, ka obali reke, omogućujući prolaz ljudi i lak prenos robe sa brodova.
Kako je mogla izgledati ta drvena konstrukcija u nastavku mosta? Može li se o tome išta reći na osnovu do sada vidljivog? Neke stvari mogu. Gledajući prolaz Vodene kapije u spoljnom priobalnom bedemu često sam se pitao čemu su tačno služili mali otvori u njemu. Vidljiva su tri, dva veća okrugla i jedan manji četvrtasti. Očigledno za tako profilisane balvane i četvrtastu gredu koje su se u te otvore mogli ubaciti. Do sada sam pretpostavljao da je njihova funkcja bila da spreči uplovljavanje brodova u vreme opsade.
Međutim ovo iskopavanje je pokazalo da iste rupe postoje i dublje u Vodenoj kapiji, u samoj osnovi ozidanog prolaza kroz bedem. Evo ih ovde. Bar dve, a verovatno četri ili još više.
OVDE njihova uloga očigledno ne može biti da spreče prolaz bilo čega jer su celom donjim polovinom uzidane u bedem. Međutim MOGU da budu osnova na koju se oslanja eventualna drvena konstrukcija iznad njih. To zvuči sasvim razumno. Umesto da pokušaju fundiranje drvene šetne staze u nesigurno tlo rečne obale, ona se oslanja na horizontalno postavljene balvane, koji se sa svoje strane oslanjaju na već veoma dobro i duboko fundirane bedeme. To je i najlakše i najsigurnije. I plus je čak i taj oslonac šetne staze moguće izvaditi i posle vratiti ako treba. To je veoma elegantno konstruktivno rešenje.
Poslednji deo ove slagalice se uklopio kad mi je palo na pamet da uporedim visinske kote okruglih otvora na isturenom delu prolaza kroz spoljašnji bedem, i kotu poda, tj kaldrme u unutrašnjoj kapiji. Ovo bez instrumenata baš nije lako izvesti jer zbog naslaganih ostataka bedema ne postoji vizuelna veza jednog i drugog, ali je uz nešto veću grešku moguće indirektno izračunati. Ispalo da su visine jednog i drugog otprlike iste! Drugim rečima, drvena staza koja od nivoa kaldrme vodi preko mosta pa preko drvene šetne staze sve do kraja isturenog dela bedema i obale reke, je praktično horizontalna na celoj dužini. Iako je to možda slučajnost, ipak je sugestivno, pa deluje da bi teorija o ovako formiranoj, dužoj drvenoj konstrukciji za prelaz rova i prilaz brodovima mogla biti tačna.
Teško je predložiti najbolje rešenje linijskog parka u zoni tvrđave ako prvo ne pođemo od originalnog izgleda tog prostora, pa rešenje parka uklapamo u potrebe restauracije i što vernijeg prikazivanja tvrđave, a ne obrnutro, da tvrđavu uklapamo u često veoma arbitarne početne ideje nekog parka. Međutim da bi što većem broju ljudi bilo sasvim jasno čemu treba težiti, tj kako je kompleks Vodene kapije 1 zaista izgledao, pa time i šta bi trebao biti cilj uređenja ovog prostora (što uostalom traži i Zavod u svojim Uslovima), bilo bi korisno sve ovo prvo nacrtati. Potrudio sam se zato da napravim dve detaljne skice za koje se nadam da su relativno verne kad su u pitanju međusobni odnosi i proporcije, bar koliko je to moguće bez profesionalnih merenja. Evo ih (povećajte slike za detalje):
Preglednija verzija, bez trenutnog nivoa tla novog šetališta linijskog parka i bez nivoa do koga je zemljište između bedema trenutno iskopano.
Poslednja izmena:
Da li bi mogao da pošalješ ovo republičkom zavodu, čisto da vidimo da li ćeš dobiti odgovor?Za početak, zbog koristi od što ranijeg sticanja bar nekog opšteg utiska o celini kompleksa Vodene kapije 1, možda nije loše kreniti sa kraja, ili bolje reći iz sredine, sa time šta je do sada otkopano i šta meni izgleda da bi se iz toga moglo zaključiti o njenom nekadašnjem izgledu i načinu funkcionisanja. Naravno, pošto je do je nekih starih planova u visokoj rezuluciji teško doći, deo ove rekonstrukcije treba prihvatiti sa izvesnom rezervom.
Spoljni priobalni bedem ima dvostruku funkciju. On je istovremeno i obaloutvrda i odbrambeni bedem. Pošto obaloutvrda već zbog reke ionako mora da postoji, onda je logično da se može iskoristiti kao još jedan red odbrane ispred unutrašnjeg bedema. Na sledećoj slici se vidi da mu je vrh uobličen u dva nivoa, sa šetnom stazom u nižem nivou, što veoma liči na klasični tvrđavski "skriveni put". On inače omogućuje da vojnici odbrane mogu da se premeštaju duž bedema na ugrožena mesta i da budu zaklonjeni dok to rade, a formira i niz potencijalnih vatrenih mesta sa kojih je moguće gađati napadača. Spoljašnji bedem je nešto niži od unutrašnjeg, pa se tako formiraju dve vatrene linije za odbranu od napada sa reke, jedna iznad druge.
Pogledajte prilog 139797
Pre početka ovih iskopavanja nigde u literaturi nisam mogao da nađem odgovor čak ni na sasvim elementarno pitanje, kom tipu vodene kapije ona pripada? Da li je bilo predviđeno da pri dovoljno visokom vodostaju brodovi ili čamci prolaze KROZ kapiju, pa se ONDA istovaruju, ili su ukotvljni ispred nje, pa robu kroz kapiju prenose radnici? Takođe, pošto je "Vodena kapija" ustvari kompleks od DVA prolaza kroz dva paralelna bedema, da li brodovi možda prolaze samo kroz prvi prolaz, da bi tokom istovara ili iskrcavanja posade bili od neprijateljske vatre i radoznalih očiju zaštićeni spoljnim bedemom, ali ne i kroz drugi prolaz? Naprimer Dunavska vodena kapija je pripadala prvom tipu jer je imala vodeni kanal koji je vodio u pravo unutrašnje jezero, koje se na mapama jasno vidi.
Posle ovih iskopavanja postalo je jasno da to ovde ne može biti slučaj. Prvo, sem za čamce, otvor na spoljnom bedemu je previše uzak za sve ostala plovila većih dimenzija.
Pogledajte prilog 139796
I drugo, važnije, u osnovi između otvora na spoljnom bedemu postoji ozidani "prag", neka vrsta ravne platforme od cigli koji je na previše visokoj koti za uobičajene vodostaje Save u to vreme. Većim delom godine vode iznad tog "praga" ili uopšte ne bi bilo, ili ne bi bilo dovoljno za uobičajni gaz iole većih brodova čak i da prolaz po širini odgovara. Pa ispada da je ideja u dizajnu ove kapije očigledno bila da se brodovi ukotve ispred kapije, u Savi, i da se zatim tamo prazne, a roba prenosi nekim suvozemnim putem.
Pogledajte prilog 139798
Takav zaključak potvrđuju i mape. Naprimer na ovoj je to sasvim jasno. Pošto je u boji, za vodu je dosledno korišćena plava boja, a pešačke staze su žute. Vidi se da se ŽUTA traka pešačke staze produžuje kroz OBA bedema i da završava duboko u isturenom delu spoljnog bedema, na obali Save.
Pogledajte prilog 139805
Sledeće pitanje je da li je ta povezujuća pešačka staza originalno išla po površini tla između dva bedema, ili je između bedema postojao rov čije je dno bilo ispod nivoa te staze, odnosno nivoa kaldrme u unutrašnjem delu Vodene kapije, jer na tu kotu staza na kraju mora da izađe?
Na drugoj mapi (nažalost nemam veću rezoluciju iako znam da postoji) je ucrtano nešto što i ovako zamrljano ipak veoma liči na zakošeni most preko rova (otvor u spoljnjem bedemu je podužno smaknut u odnosu na vrata kapije na unutrašnjem bedemu zbog izbegavanje direktne vatre sa reke, pod pravim uglom na nju).
Pogledajte prilog 139795
Takav zaključak potvrđuje i jednostavna logika. Kapije su najosetljivija mesta na tvrđavi i zato su uvek najbolje zaštićene. Apsolutno osnovna mera koja se univerzalno primenjivala je da ispred kapije postoji dubok rov, tako da napadači ni fizički ne mogu da se skupe ispred nje, na nivou ulaza, jer tu bukvalno nemaju na čemu da stoje.
Iz ovoga proizilazi više stvari. Trenutni nivo iskopine između bedema ni izdaleka nije dovoljno dubok. Tu je originalno postojao dubok rov, što znači da i bedemi moraju da idu daleko dublje. To je nešto što bi se moralo otkriti daljim iskopavanjem, videti šta ima na dubljim nivoima, i zatim prikazati. Sada je pravo vreme za to jer je vodostaj Save minimalan, sve je iskopano i slobodno za radove, mašine i radnici su već tu, a leto i niski vodostaji će se produžiti dovoljno dugo.
Druga stvar. Ako je postojao rov, onda smo ovde originalno imali i zakošeni drveni most koji ga premošćuje. Ili pokretni ili demontažni, da bi se lako mogao ukloniti u vreme vojne opasnosti i zatim ponovo vratiti bez puno oštećenja. I ne samo to. Pošto visinska kota za taj most očigledno mora da ogovara koti kaldrme u prolazu kroz unutrašnji bedem, onda je ona prilično viša od tadašnje kote obale Save (što je zbog rečnih nanosa bitno niže od sadašnje obale). Pa dakle most mora da ima i svoj nastavak u obliku relativno ozbiljne drvene konstrukcije koja ide dalje, ka obali reke, omogućujući prolaz ljudi i lak prenos robe sa brodova.
Kako je mogla izgledati ta drvena konstrukcija u nastavku mosta? Može li se o tome išta reći na osnovu do sada vidljivog? Neke stvari mogu. Gledajući prolaz Vodene kapije u spoljnom priobalnom bedemu često sam se pitao čemu su tačno služili mali otvori u njemu. Vidljiva su tri, dva veća okrugla i jedan manji četvrtasti. Očigledno za tako profilisane balvane i četvrtastu gredu koje su se u te otvore mogli ubaciti. Do sada sam pretpostavljao da je njihova funkcja bila da spreči uplovljavanje brodova u vreme opsade.
Pogledajte prilog 139799
Pogledajte prilog 139800
Međutim ovo iskopavanje je pokazalo da iste rupe postoje i dublje u Vodenoj kapiji, u samoj osnovi ozidanog prolaza kroz bedem. Evo ih ovde. Bar dve, a verovatno četri ili još više.
Pogledajte prilog 139804
Pogledajte prilog 139801
Pogledajte prilog 139802
Pogledajte prilog 139803
OVDE njihova uloga očigledno ne može biti da spreče prolaz bilo čega jer su celom donjim polovinom uzidane u bedem. Međutim MOGU da budu osnova na koju se oslanja eventualna drvena konstrukcija iznad njih. To zvuči sasvim razumno. Umesto da pokušaju fundiranje drvene šetne staze u nesigurno tlo rečne obale, ona se oslanja na horizontalno postavljene balvane, koji se sa svoje strane oslanjaju na već veoma dobro i duboko fundirane bedeme. To je i najlakše i najsigurnije. I plus je čak i taj oslonac šetne staze moguće izvaditi i posle vratiti ako treba. To je veoma elegantno konstruktivno rešenje.
Poslednji deo ove slagalice se uklopio kad mi je palo na pamet da uporedim visinske kote okruglih otvora na isturenom delu prolaza kroz spoljašnji bedem, i kotu poda, tj kaldrme u unutrašnjoj kapiji. Ovo bez instrumenata baš nije lako izvesti jer zbog naslaganih ostataka bedema ne postoji vizuelna veza jednog i drugog, ali je uz nešto veću grešku moguće indirektno izračunati. Ispalo da su visine jednog i drugog otprlike iste! Drugim rečima, drvena staza koja od nivoa kaldrme vodi preko mosta pa preko drvene šetne staze sve do kraja isturenog dela bedema i obale reke, je praktično horizontalna na celoj dužini. Iako je to možda slučajnost, ipak je sugestivno, pa deluje da bi teorija o ovako formiranoj, dužoj drvenoj konstrukciji za prelaz rova i prilaz brodovima mogla biti tačna.
Teško je predložiti najbolje rešenje linijskog parka u zoni tvrđave ako prvo ne pođemo od originalnog izgleda tog prostora, pa rešenje parka uklapamo u potrebe restauracije i što vernijeg prikazivanja tvrđave, a ne obrnutro, da tvrđavu uklapamo u često veoma arbitarne početne ideje nekog parka. Međutim da bi što većem broju ljudi bilo sasvim jasno čemu treba težiti, tj kako je kompleks Vodene kapije 1 zaista izgledao, pa time i šta bi trebao biti cilj uređenja ovog prostora (što uostalom traži i Zavod u svojim Uslovima), bilo bi korisno sve ovo prvo nacrtati. Potrudio sam se zato da napravim dve detaljne skice za koje se nadam da su relativno verne kad su u pitanju međusobni odnosi i proporcije, bar koliko je to moguće bez profesionalnih merenja. Evo ih (povećajte slike za detalje):
Preglednija verzija, bez trenutnog nivoa tla novog šetališta linijskog parka i bez nivoa do koga je zemljište između bedema trenutno iskopano.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
Ovo je stvarno lepa vest. Ko zna koliko ovakvih ostataka još uvek ima i u Beogradu, samo što niko neće posebno da se potrudi i prikaže ono što je još uvek moguće. Pogotovo za Rimski vodovod. Dalje od centralne zone Beograda sigurno ima placeva koji još uvek nisu izgrađeni, pa bi se na njima mogli naći i prikazati njegovi ostaci. A možda i u Kalemegdanskom parku ili negde u samom centru. Pri tome ipak treba biti makar malo realan, pa uzeti u obzir da retko ko ima običaj da posećuje podrum Biblioteke Grada, čisto da unapred odgovorim na uobičajeni "argument" kad se o ovome priča.
Kanal rimskog vodovoda iz Singidunuma, otkriven u Ulici kneza Miloša u Beogradu
Poslednja izmena:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
Pošto se novi projekat već uveliko radi, postoji problem sa tajmingom. Efikasnije bi bilo videti ko bi mogao biti taj profesor sa arhitektonskog fakulteta, pa sve predloge poslati direktno njemu. Pošto iz iskustva znamo da će to što on sada nacrta biti konačno rešenje, ma šta to bilo. Zna li neko ko bi to mogao biti po ovom opisu:
Како је објаснила Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, после завршених радова утврђено је да се мора кориговати пројектована траса пешачке и бициклистичке стазе.
– Предвиђено је да пешачка и бициклистичка стаза иду спољним делом бедама како би Водена капија била видљива и презентована на прави начин. Планирано је да се кроз њу може пролазити, што подразумева и изградњу степеништа да би се могло доћи до саме капије, јер је њена кота око четири метра нижа у односу на тај део приобаља. Да би све било урађено како ваља, за радове на тој корекцију пројекта ангажован је стручњак, професор Архитектонског факултета, који је иначе упућен у послове конзервације овог простора – рекла је Ђукановићева.
Водена капија мења трасу пешачке и бициклистичке стазе
Истраживачко-археолошки радови на Воденој капији један, широј јавности познатој однедавно, када је почела изградња Линијског парка, приведени су крају. У току је обрада налаза и њихова конзервација, а затим следи и израда пројекта обнове. Како је објаснила Дубравка Ђукановић, директорка...www.politika.rs
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
I još jedna važna stvar vezana za izbor prezentacije Vodene kapije 1.
U raznim neformalnim razgovorima više puta sam čuo da nije dobro ponovo otvarati prolaz kroz spoljni priobalni bedem zato što bi se tako otvorio put da Sava uđe između bedema i "onda pravi razne probleme". Mora se spomenuti da ovaj argument ne stoji iz vrlo jednostavnog razloga. Neko vreme sam lupao glavu kako da bez instrumenata odredim nadmorske visine. Na kraju sam shvatio da postoji javni podatak vezan za nadmorske visine, a to je vodostaj Save. Prosto se izmeri visinska razlika između trenutne visine vode i onoga što se meri. To je lako moguće sa spoljašnje strane spoljnog bedema. Sa unutrašnje je malo teže, ali su srećom između bedema iskopali jednu malo dublju sondu koja je uvek pod vodom. Međutim da li je voda u njoj rezultat proceđivanja površinske vode iz zaleđa ili je ona posledica direktne veze sa Savom? Da bi to razrešio više dana sam zapisivao nivo vode u toj rupi i vodostaja na Savi. Ispalo je da se savršeno sinhronizovano i bez ikakvog kašnjenja zajednički menjaju. Takođe, malo indirektnim računom i merenjem od gornje ivice spoljnog bedema pa nadole (sa obe strane), ispalo da su nivoi dve vode negde blizu, tj da se ne razlikuju više od verovatne greške takvog merenja. Drugim rečima, skoro da nema sumnje da su nivoi vode u sondi između bedema i nivoi vode u Savi uvek ISTI, tj da je prostor između bedema veoma dobro hidraulički povezan sa Savom. A to znači da je savršeno svejedno da li mi otvorimo prolaz kroz spoljni bedem ili ne, dovoljan prolaz za vodu VEĆ POSTOJI kroz zemljište i spoljni bedem. Kakav god da bude vodostaj Save, takav će biti i nivo vode između bedema, pa ništa ne dobijamo time što eventualno izbegavamo otvaranje prolaza kroz spoljni bedem da bi tako kompletirali originalni izgled čitave Vodene kapije. Otvaranje je ustvari bolje zbog lakše izmene vode i sprečavanja ustajalosti ako je ona previše statična i ako ne cirkuliše.
Bilo bi važno da to zna onaj ko bira rešenje za prezentaciju Vodene kapije, pošto sumnjam da su se bavili takvim eksperimentima, iako bi i bez toga trebalo da bude relativno očigledno da je rov previše blizu Savi, pa da se zbog toga voda ne može sprečiti da uđe između bedema. Ako kopamo do nivoa kapijske kaldrme, a očigledno da bar toliko duboko moramo, onda će tu sigurno biti vode uvek kad je vodostaj viši od toga. A onda ne vidim da je prevliki gubitak ako kopamo i dublje, da bi se video i rov ispred ulaza u kapiju, a zatim ako ispred nje takođe postoji i prolaz do reke kroz spoljni bedem, čisto da bi "Vodena KAPIJA" imala gledaocima očiglednu svrhu i smisao.
U raznim neformalnim razgovorima više puta sam čuo da nije dobro ponovo otvarati prolaz kroz spoljni priobalni bedem zato što bi se tako otvorio put da Sava uđe između bedema i "onda pravi razne probleme". Mora se spomenuti da ovaj argument ne stoji iz vrlo jednostavnog razloga. Neko vreme sam lupao glavu kako da bez instrumenata odredim nadmorske visine. Na kraju sam shvatio da postoji javni podatak vezan za nadmorske visine, a to je vodostaj Save. Prosto se izmeri visinska razlika između trenutne visine vode i onoga što se meri. To je lako moguće sa spoljašnje strane spoljnog bedema. Sa unutrašnje je malo teže, ali su srećom između bedema iskopali jednu malo dublju sondu koja je uvek pod vodom. Međutim da li je voda u njoj rezultat proceđivanja površinske vode iz zaleđa ili je ona posledica direktne veze sa Savom? Da bi to razrešio više dana sam zapisivao nivo vode u toj rupi i vodostaja na Savi. Ispalo je da se savršeno sinhronizovano i bez ikakvog kašnjenja zajednički menjaju. Takođe, malo indirektnim računom i merenjem od gornje ivice spoljnog bedema pa nadole (sa obe strane), ispalo da su nivoi dve vode negde blizu, tj da se ne razlikuju više od verovatne greške takvog merenja. Drugim rečima, skoro da nema sumnje da su nivoi vode u sondi između bedema i nivoi vode u Savi uvek ISTI, tj da je prostor između bedema veoma dobro hidraulički povezan sa Savom. A to znači da je savršeno svejedno da li mi otvorimo prolaz kroz spoljni bedem ili ne, dovoljan prolaz za vodu VEĆ POSTOJI kroz zemljište i spoljni bedem. Kakav god da bude vodostaj Save, takav će biti i nivo vode između bedema, pa ništa ne dobijamo time što eventualno izbegavamo otvaranje prolaza kroz spoljni bedem da bi tako kompletirali originalni izgled čitave Vodene kapije. Otvaranje je ustvari bolje zbog lakše izmene vode i sprečavanja ustajalosti ako je ona previše statična i ako ne cirkuliše.
Bilo bi važno da to zna onaj ko bira rešenje za prezentaciju Vodene kapije, pošto sumnjam da su se bavili takvim eksperimentima, iako bi i bez toga trebalo da bude relativno očigledno da je rov previše blizu Savi, pa da se zbog toga voda ne može sprečiti da uđe između bedema. Ako kopamo do nivoa kapijske kaldrme, a očigledno da bar toliko duboko moramo, onda će tu sigurno biti vode uvek kad je vodostaj viši od toga. A onda ne vidim da je prevliki gubitak ako kopamo i dublje, da bi se video i rov ispred ulaza u kapiju, a zatim ako ispred nje takođe postoji i prolaz do reke kroz spoljni bedem, čisto da bi "Vodena KAPIJA" imala gledaocima očiglednu svrhu i smisao.
Poslednja izmena:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
Primer za ugled. Kako se se može prikazati arheološko nalazište.
Mada je bez veze da za dobar prikaz jedne Slovenske naseobine iz 9. i 10. veka treba ići u Nemačku.
Jabuke i med.
de.wikipedia.org
www.arbeitskreis-historischer-schiffbau.de
Mada je bez veze da za dobar prikaz jedne Slovenske naseobine iz 9. i 10. veka treba ići u Nemačku.
Jabuke i med.
Archäologisches Freilichtmuseum Groß Raden – Wikipedia
Archäologisches Freilichtmuseum Groß Raden
Erleben Sie die Welt der Slawen in der nachgebauten Siedlung mit Burgwall, bei Veranstaltungen oder in der Ausstellung.
www.freilichtmuseum-gross-raden.de
Mitglieder - ihre Schiffe - Slawenboot BIALY KON - Arbeitskreis historischer Schiffbau e.V.
Poslednja izmena:
Železničar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.11.2008.
- Poruke
- 641
- Pohvaljen
- 1.024
Један аквадукт и гробнице су пронађени и у Чортановцима тј. Чортановачкој шуми, приликом изградње вијадукта за нову пругу. Рађено је испитивање али је све поново затрпано и ништа се даље није урадило. Ту постоји и некадашњи римски град Castra Herculis, до ког је ишао аквадукт. То би била фантастична локација за туризам али за сада ништа од презентације.
Na trasi pruge u Čortanovcima pronađeno rimsko naselje