Ne mogu da verujem, ali pronašao sam čitav jedan novi bedem!
Ideja mi je bila samo da detaljno snimim spoljni priobalni bedem jer on svaki dan može osvanuti ponovo zatrpan. Znamo da se projekat prezentacije Vodne kapije 1 već radi, a projekti se ne rade ako tek treba da se dodatno istraži ono što treba projektovati. Što znači da i pored svih apela nemaju nameru da Vodenu kapiju čak ni istraže kako treba, a još manje da je posle prikažu celu. Arheolozi su očistili samo prolaz kroz unutrašnji bedem i ostatke zgrade straže iznad njega, jer je to sve što je potrebno ako nameravaju da Vodenu kapiju tvrđave svedu na podzemni prolaz za pešake Linijskog "parka".
Sasvim slučajno sam primetio tek naznaku dela jedne ivice cigle, odmah pored armature za betoniranje i skoro sasvim zatrpanu novim slojem sitnog kamena za šetalište. Potencijalno neobična je bila samo činjenica da je naizgled savršeno paralelna unutrašnjoj ivici spoljnog priobalnog bedema. Kad sam samo ovlašno razgrnuo nabacani lomljeni kamen, to je izgledalo ovako.
A posle samo još malo razgrtanja tucanika koji će biti osnova šetališta, ispalo je da se bukvalno na samoj njegovoj površini nalazi ovo:
Slučajnost ili zid? Desetak cm zemljane prašine u dubinu, pa su postala vidljiva dva reda cigli i početak trećeg, lepo omalterisani i savršeno u istoj ravni. Dakle zid.
Lokalni zid ili ne? Koliko se to pruža po dužini?
Sad je već trivijalno. 90 cm od unutrašnje ivice spoljnog bedema, pa gde god se i malo razgrne zemljana i kamena prašina na površini, odmah se pojavljuje ivica istog zida.
Međutim, da li je to samo zid na površini, ili ide i mnogo dublje, dakle da li je u pitanju čitav novi bedem?
To je sada lako videti kad se zna šta treba gledati. Prvo bočni pogled da se dobro zapamti postepeni pad u desno preostale gornje površine spoljnog bedema.
Pa zatim pogled iz profila.
I sad više nema sumnje. Spoljni priobalni bedem Beogradske tvrđave se sastoji iz DVA različita, nezavisna i paralelna bedema.
Međutim ako je unutrašnji deo spoljnog priobalnog bedema ustvari nezavistan i samostalan bedem koji ima svoju ravnu i glatku zidanu "fasadu" na strani prema bedemu od kamena, šta je sa unutrašnjom fasadom kamenog bedema? Da li i ona postoji kao glatka i ravna površina koja gleda ka unutrašnjosti?
Odgovor je (vrlo verovatno) da. Prvo je jasno da takav gladak finiš sigurno postoji u nadzemnom delu. Čak je i maltene savršeno geometrijski ravan.
Desno na slici se vidi njegova pravilna površina udaljena od "nove", spoljne ivice bedema sa spoljnim oblogom od cigli, otprilike isto toliko koliko je "cigleni bedem" na ovoj visini širok. Inače, ovde se vidi i armatura armirano-betonske grede nove metalne ograde koja ide između njih, pri čemu se beton od betonske grede širi na levo, pa treba proveriti da li on na mestima pokriva ivicu i deo unutrašnjeg bedema od cigli.
Kad su u pitanju niži unutrašnji delovi spoljnog bedema od kamena, malo je teže zaključiti kakva mu je površina jer arheolozi nisu hteli da očiste nabacani građevinski šut. Ipak, mislim da se i to može videti. Postoji jedno mesto gde je mali deo građevinskog šuta otpao. Tu je vidljiva veoma glatka površina obrađenog kamena i cigli. Svi imaju ravnu stranu, ona gleda upolje, nalazi se uvek u istoj ravni i svuda se vidi zdrav malter između spojeva, takođe u istoj ravni. Izgleda prilično verovatno da je ovo parče prava, glatka unutrašnja fasada spoljnog kamenog bedema. Upozorenje: Budite oprezni i ne dirajte ništa, ovo je odron jer ništa bitno ne drži sav materijal iznad ovog mesta, pogotovo ako je kamena fasada ispod glatka, kao što verujem da jeste.
Detalj. Vidite i cigle i kamen i malter koji ih spaja. Šteta što ovo parče nije samo malo veće, mada verujem da i ovo dovoljno da pretpostavka bude dovoljno verovatna kao osnova za dalje ispitivanje arheologa.
Ovde postoji još jedna, spolja jasno vidljiva karakteristika bedema. Evo prvo slike bez dodatnih linija.
Verzija sa označene tri različite površine koje se ovde mogu prepoznati.
Crveno su spoljne granice bedema obloženog ciglom.
Plavo su jedini sada vidljivi ostaci unutrašnje fasade bedema obloženog kamenom. Verujem da svi pripadaju istoj, glatkoj, vertikalnoj spoljnoj površini bedemske fasade. Spoljni, "kameni" bedem ovde polako skreće u reku, pa je plavo označeni deo krajnje desno, baš na toj krivini (dakle zato nije u istoj ravni sa ostala dva označena plavom bojom, ali jeste na istoj zakrivljenoj površini).
Zeleno je zanimljivi deo. Jasno se vidi popločana, (ovde spuštena) šetna staza, postavljena po vrhu ispune između dva bedema. Napravljena je od niza velikih kamenih komada sa jednom ravnom stranom. Ravna strana je orjentisana naviše, u istoj je ravni, pa je ovo očigledno zamišljeno kao staza kojom se prolazi. Da li je ovo kamenom popločana kosa rampa ili kamene stepenice, moglo bi se se lako videti kad bi se arheolozi smilovali samo da razgrnu vrlo plitak i uglavnom nepovezan nanos na gornjoj strani.
Činjenica da spoljni priobalni bedem ima opisanu strukturu jednostavno razrešava i jedan očigledan problem. Kako je moguće da jedna strana istog bedema bude od cigala (unutrašnja), a druga od lomljenog kamena (spoljašnja)? Odgovor je da su to dva različita bedema, građena u različito vreme, različitim tehnikama.
I još nešto veoma bitno. Razvojem tehnologije vatrenog oružija i sve jačih topova, pojavila se potreba da se tvrđavski bedemi drastično proširuju i ojačavaju. To se standardno radilo tako što se paralelno starom bedemu napravi sasvim novi, pa se međuprostor ispuni zemljom, što onda zajednički formira drastično širi i jači bedem. Tada nije bitno ako topovsko đule uništi spoljni zid bedema, pošto će široki i donekle elastični sloj zemljane ispune da amortizuje njegovu kinetičku energiju. Tako je recimo rađen i unutrašnji priobalni bedem, gde su bila čak dva takva proširenja (tj unutar njega postoje bar tri paralelna zida, ako ne računamo još starije zidove koji su takođe obuhvaćeni novim i koje takođe izgleda sada neće da istražuju, isto kao ni ove novije).
Tako smo saznali još još jednu važnu činjenicu o kojoj nigde nije bilo ni spomena, ili bar ne da sam to ja pročitao. A to je da je i SPOLJAŠNJI priobalni bedem ojačavan na isti način. Dakle gradnjom sasvim novog paralenog bedema i ubacivanjem ispune između njih. Toga nema ni kod Popovića ni kod Bojovića. Čak smo se ranije ovde natezali da li je spoljni bedem samo "obaloutvrda", dok sam ja tvrdio da nešto na takvom položaju prosto MORA istovremeno biti i bedem, a ne samo obaloutvrda.
Sada je lako razumeti elegantnu logiku koja stoji iza dizajna Vodene kapije 1. Unutrašnji deo spoljašnjeg bedema (bedem od cigli) je prosto prekinut, jer baš tu izlazi drveni most preko rova, a spoljašnji (od kamena) se izvija u stranu formijajući i drugi, spoljni otvor, koji koso ulazi u tok reke.
I dodatna posledica. Ako sam u pravu, pa je gladak finiš unutrašnjih zidova između dva bedema (koji zajedno čine spoljni priobalni bedem), onda nije potreban veliki trud da se ovi bedemi otkriju. Ispuna od zemlje i građevinskog šuta ne može čvrsto da prione uz glatke zidove, pa će se posle male pomoći sva ispuna između njih prosto srušiti otkrivši lice oba bedema. Ono što ne padne samo, neće biti teško ukloniti jer nije čvrsto vezano za same bedeme. Tako da ne treba propuštati ovako dobru priliku da se i oni otkriju, budući da za to sada nije potreban veliki trud.
www.novosti.rs
www.gradnja.rs
magnificent7festival.org
www.politika.rs
www.b92.net
www.b92.net
