Šta je novo?

Arheološka istraživanja i prezentacije

Najveća atrakcija je naravno otkopavanje i kasnija restauracija Vodene kapije 1 i njene okoline koja je i sama po sebi vrlo zanimljiva. Ponovo čestitke svima koji su u to uključeni. Recimo nađen je i kameni okvir vrata sa očuvanim metalnim šarkama na obe strane.

Međutim samo da završim sa listom žalbi na razne posledice brzog rada izvođača i nepromišljenog skidanja prevelikog sloja zemljišta bez prethodnog arheološkog istraživanja. Ili možda na nepažljivo rukovanje teškim mašinama. Arheologija se ne radi bagerima kad su oni iole blizu osetljivim delovima nalazišta, ili ako čak i ne znamo gde je šta.

Upravo taj kameni okvir vrata sa očuvanim metalnim šarkama je ozbiljno napukao i treba ga što pre 3D snimiti da bi se mogla napraviti replika pre nego što se raspadne, tj dok mu je još jasan originalni oblik. Izgleda da se to desilo sada pošto je vrh tog stuba od Beogradskog pešara ozbiljno "ostrugan" ili odlomljen, a presek loma je i dalje savršeno beo. To se dakle desilo sada. Nema šanse da bi bio tako beo da je tako odlomljen stajao zakopan decenijama ili stolećima. Pritisak koji mu je odlomio tako veliki deo, i pravac u kome je sila delovala, izgledaju sasvim odgovarajući da bi to bio razlog da mu napukne i ostatak. Nego je ili grejder kod skidanja sloja zemlje ispred Vodene kapije zakačio njegov vrh (što se tiče potpore sa jedne strane mu je bila zemlja, možda blato, a sa druge kompaktan zid ostatka bedema, pa je i potpora koja bi trebala da se odupire sili na njegovom vrhu bila asimetrična), a znamo da je grejder ostrugao čak 2,5 metra kamena i cigle po dubini Vodene kapije, ili ga je možda zakačila kašika bagera kod početka otkopavanja, moguće i pre nego što se znalo šta se tu u dubini nalazi, dok je izgledao samo kao kamen u tlu. Ipak, dok se ima po čemu napraviti nov, nije tako strašno.

IMG_9675r.JPG


IMG_9634r.JPG


Ovaj vrh stuba od peščara je ovako ozbiljno oštećen sada, ne ranije.

IMG_9715r.JPG


Pukotina.

IMG_9721r.JPG
 
Bravo, ovo je obiman i kvalitetan materijal i sa paznjom cu ga procitati. Sve pohvale!
 
:):gobb:

IMG_9988.JPG


Pogledajte šta ovo znači. Sad je dovoljno samo iskopati malo zemlje u prolazu ka Savi, pa će prvi put posle čitavog stoleća, ili ko zna koliko, reka ponovo da uđe u tvrđavu!

IMG_9989.JPG


Bilo je i vreme. Beograd je uvek bio grad na vodi. Ako dobro računam, u razna vremena i na raznim mestima smo imali čak PET vodenih kapija. I dva pristaništa. Otuđili smo se od sopstvenih korena.

A možda i bar dva pristaništa, jer je moguće da ih je bilo tri samo na ovoj, Savskoj strani. Jer pogledajte sad ovo. Jeste sasvim slobodna spekulacija, ali ko zna. Videćemo kad se još malo otkopa.

Na sledećoj slici vidite da se kameni okvir vrata pri dnu SUŽAVA. Sa obe strane.

IMG_0016.JPG


Vidi se i nešto što liči na tragovi vrata, tj na usečene žlje*******ove na bočnoj strani kamenog "dovratka".

Evo pogleda sa druge strane. Jasno se vidi da to nije slučajan lom, kamen je oblikovan tako da bude zakošen. Sa obe strane vrata.

IMG_0029.JPG


Zašto bi se mučili da prave teška, okovana vrata koja su u donjem delu konusnog oblika (položaj šarki sugeriše da vrata nisu kompletno - ili uopšte - sa unutrašnje strane dovratka, nego su uglavljena baš između dva kamena dovratka, budući da se u njima vidi usečeni žlje*******)?

Pa, možda zato što su i kod ove "male vodene kapije" brodovi prolazili KROZ vrata, a ne samo pristajali na doku ISPRED vrata, u donekle zaštićenom prostoru između spoljašnjeg i unutrašnjeg priobalnog bedema? Ako je recimo oblik dna kamenog prolaza bio ovakav, što sugeriše oblik u kome su obrađena dva naspramna sačuvana kamena,

Dno Vodene Kapije, IMG_0029a.JPG


tj ako je bio jednak poprečnom preseku trupa broda, kao manje-više njegov "negativ", to bi povećalo raspon vodostaja pri kojima je vodena kapija upotrebljiva, uz manje kopanja naniže, i uz zato stabilnije bedeme. Dakle brod bi mogao da prođe kroz kapiju i kad je vodostaj niži nego što bi mogao da je dno kapije ravno. Dakle optimizacija upotrebljivosti, truda i otpornosti konstrukcije.

Ali ako je tako, onda smo imali još jedno "jezero" u tvrđavi, unutar priobalnih bedema! Tj brodovi bi se onda istovarivali, ili privremeno čuvali, unutar bedema, potpuno zaštićeni od napada spolja. Međutim to nigde nisam video na mapama niti to neko spominje, pa možda postoji drugo objašnjenje. Ali zašto je onda kamenja u okviru vrata tako oblikovano?

Ipak, zamislite da je stvarno bilo tako, da je kroz Vodenu kapiju 1 zaista prolazila i voda i brodovi, i da se to restaurira? Sa malim jezerom za hranjenje ptica između dva bedema, prodorom Save kroz vodenu kapiju i unutrašnji bedem, i sa još jednim malim jezercem, sa dokom za čamce, rekreativce i ribare, i to unutar bedema?

Plus jednog dana i "Dunavska vodena kapija" sa svojim velikim jezerom. To jezero doduše ne može da bude vezano sa Savom, isuviše je daleko, ali vodu je moguće i reciklirati kao u svakom bazenu. Kao ustalom i ovde, ako baš ne sme da postoji veza sa Savom. Mada stoji činjenica da kod Dunavske kapije ima još puno posla da bi se to realizovalo,

jezero-kod-dunavske-kapije-pogled-iskosa-jpg.116568


a sada već kod Vodene kapije 1 treba odneti svega još par metara zemlje između dva leva bedema, pa voda ponovo ulazi u tvrđavu, kao nekada.

img_9988-jpg.132378
 
Poslednja izmena:
Zuma
- odlična reportaža +1 😀

- Nije dobra romantčna ideja da se pusti voda ununutar bedema Slažem se da je nužna revitalizacja svih vodenih kapija , ali ,,živu,, vodu ne puštati iz razloga što može pogubno uticati na čitav kompleks Kalemegdana

- Još jednom odlična reportaža 😀
 
Poslednja izmena:
Slažem se da bi prethodno bile potrebne ozbiljne stručne pripreme i da postoji izvestan rizik. Međutim da li je taj rizik baš tako veliki?

Ova kapija je pravljena da bude u vodi , i u raznim inkarnacijama je u vodi bila stolećima. Spoljni, na prethodnim slikama levi bedem, je i sada u vodi jer je istovremeno i obaloutvrda. A svi ostali bedemi su oduvek bili u tlu prepunom podzemnih voda jer je korito Save svega par metara daleko, a ceo ovaj teren je godinama nasipan raznim otpadnim materjalom, delovima cigli i lomljenog kamena, pa je za vodu porozan kao švajcarski sir. To nije prirodno stvoreno tlo. Zato sve to već jeste u vodi čim se vodostaj dovoljno podigne. Pri tome bi puštanjem vode kroz otvor spoljašnjeg bedema značio da su njegovi unutrašnji delovi i dalje zaštićeni od dinamičkog dejstva vode, tj i dalje ne bi bilo ni talasa ni toka reke, samo bi imali prisustvo vode, što je ionako slučaj i sad zbog podzemih voda. Naravno, svi oštećeni delovi bedema bi se prethodno popravili i sve bi ponovo bilo malterisano specijalnim maltrom koji se u takvim slučajevima koristi. A plus je moguć i neki dodatni "plastični" premaz koji, ako treba, pruža i dodatnu zaštitu. Tako da mi ne izgleda da bi se nešto preterano promenilo u odnosu na trenutnu situaciju.

Ovo nam je najbolja prilika da bar negde vratimo reku u tvrđavu, kao što je nekada bilo. Na svim ostalim mestima je to bitno komplikovanije, dok je ovde, kad su grubi radovi u pitanju, sve već spremno. Samo se još malo prokopa kanal iza otvora na sledećoj slici. Ostalo je ne više od dva ili tri metra.


IMG_9997.JPG
 
I još jedna stvar. Pronašao sam da je vodeni kanal između Save i Dunavskog pristaništa (kod kule Nebojša i kapije Karla VI), dakle ovo (slovo "r")

Plan dela kod Dunav kapije, Popovic 1790.jpg


bio kaldrmisan i očigledno služio malo kao kanal, a malo kao ulica. To ima velikog smisla jer je ukupni opseg promena vodostaja Save kod Beograda neverovatnih 7 metara. Ni jedan dizajn vodenih kapija ne može da pokrije toliki raspon, pa je očigledno da su sva pristaništa i sve vodene kapije morale biti veoma fleksibilne u načinu korišćenja. Kad ima dovoljno vode, brodovi mogu da prođu kroz kapiju i pristanu na unutrašnji dok. Kad nema, pristanu gde mogu, pa kanal postaje ulica kojom se prenosi roba. Evo tog citata:

Gavrilo Vitkovic o pristanistu, Bogumil Hrabak.jpg


Tako da postoji mogućnost da ćemo kopajući još niže i ovde, kod Vodene kapije 1, naići na kaldrmu. Dok su se kapije koristile takvo popločavanje bi bilo od velike pomoći jer bi se izbegli problemi sa blatom i zaglavljivanjem kola kad je vodostaj nizak, ali još ne dovoljno nizak da ne bi bilo priobalnog blata.

Evo i jedne divne ilustracije kako je Beograd, a to je značilo luka i naselje između tvrđave i reke, izgledao posmatran sa nje. Naš današnji Beograd na brdu je tada bi samo samo šikara, močvara i pokoja njiva ili seoska kuća. Idući kroz njega obavezni rekvizit je bio dobar štap za odbranu od divljih pasa. Tako da stvarno mislim da je krajnje vreme da se i starom srcu grada pokloni dužna pažnja.

1521 Beograd.jpg
 
Jedna golema sramota za Srbiju i Beograd koji zatrpava svoje nasledje po ko zna koji put.
2D7933D8-F9FA-4D83-95F1-2FA5BEE2CADB.jpeg
 
Danas je očišćeno dno ulaza u vodenu kapiju i odnet još jedan deo nanosa sa suprotne strane, na početku prolaza ka Savi.

Ovaj deo od cigli izgleda kao kasniji dodatak. Možda je korišćen kao podrum kasnije zgrade koja je bila izgrađena iznad Vodene kapije. Očuvane šarke za vrata se sada još bolje vide.

IMG_0119.JPG


Oblikovani urezi za vrata u kamenom dovratku su takođe lepo očuvani.

IMG_0156.JPG


IMG_0157.JPG


IMG_0158.JPG


Teorija o prolazu brodova kroz kapiju, tj o oblikovanju dna kapije prema obliku brodskog korita je i dalje moguća. Oblik otvora je sada već maltene krug, i to još sa dodatnim izrezom nadole za kobilicu broda. Naravno, ova dva donja kamena je neko naknadno obio da bi imao lak prolaz u svoju "sobu", jer su originalni delovi dovratka pravilno isečeni i lepo uglačani. Međutim opšti oblik čitavog otvora je i dalje grubo ovalan, pa je sasvim moguća teorija o originalnom oblikovanju prema brodskom trupu.

IMG_0133.JPG


Sada izgleda da ni istraživanja Vodene kapije neće završiti kako treba i do kraja, a kamoli da sledi restauracija. Neko je očigledno postao nervozan što radovi na Lineranom parku stoje, a izbori se bliže (iako je nejasno zašto stoje i oni koji bi mogli da se rade jer pristup mašinama postoji sa obe strane rupe). A gde je tek istraživanje ostalih bedema, recimo onih Despota Stefana. Mi ovde imamo čak i tri prave priobalne kule iz 14. i 15. veka koje su čuvale ulaz u luku, Mlinaricu i još dve. Jedna važna ugaona sa dva reda bedema na dva nivoa, i jedna isturena u reku koja je istovremeno bila i velika vodenica za mlevenje brašna, sve na poznatim mestima, treba samo zakopati. Plus one delove bedema koje su betonirali na redanu. Kakva šteta, imali su apsolutno idealne uslove za arheološka istraživanja pored same reke, jer je ranije visok nivo podzemnih voda obično onemogućavalo dalji rad i dublje sonde koje su ovde zbog nasipanja terena neophodne. A pogledajte sada. Divno, sunčano i suvo vreme, a još od polovine januara vodostaj ostaje drastično ispod proseka.

Vodostaj Save 2022.03.28. - ah45099.gif


Čak toliko da se sa druge strane bedema stvorila prava rečna plaža. Ali ipak ovde ništa više neće istraživati sem što treba što pre da završe sa Vodenom kapijom. A posle, zatrpaj i zaboravi, kao i Virtemberšku kapiju na Trgu Republike i sve kilometre varoških bedema koji od nje ispod zemlje i dalje vode na obe strane. Ostanu samo praktično nevidljivi urezi u granitu kao "simbol". Pa ko shvati šta je to, ako ih uopšte vidi, čovek je genije. Ko TIME može da se ponosi i da u tim linijama vidi nacionalnu istoriju, svaka mu čast. Tako će biti i ovde. Zaštitna istraživanja za kapiju, a sve ostalo što ovde postoji neka se štiti samo. AKO ovom prilikom nije uništeno.

IMG_9846.JPG
 
Zuma opet +1 😀
Izuzetno precizna percepcija sa obiljem podataka potkovano sličicama koje omogucavaju realan uvid u ,,novo,, otkriveno stanje, koje pokazuje genijalnost ondašnjih graditelja.

Avaj,
tokom raznih epoha taj prostor je imao neprekidnu smenu ratnih i mirnododobskih namena.

U ratnm periodima je dodatno ojačavan i utvrdjivan što je doprinosilo vecoj zaštiti i stabilnosti kompleksa.
U mirnodobskim periodima je kopano, bušeno radi rentabilnijih raznih namena kao što su trgovački lagumi magacinski i slično potrepština .
Mnogi su ,,izgubljeni,, i zaboravljeni a neki malo uzvodno i danas kao atrakcija postoje.

E baš ti ,,izgubljeni,, lagumi mogu vodu dovest vrlo duboko ka središtu Kalemegdana i izazvati urušavanje znanih i ne znanih podzemnih prostorija što bi se manifestovalo kao sleganje terena i bitno odrazilo na narušavanje statike mnogih nadzemih gradjevina.
Samo radi potsecanja- ne tako davno imali smo naginjanje spomenika Pobednika zbog urušavanja svoda jedne od ,,izgubljene,, podzemne prostorije....

Više bih voleo da se što više radi na suvoj revitalizaciji tog prostora, bez dovodjenja ,,žive,, vode, umesto ponovnog zatrpavanja, koje je izvesnije
zbog pomanjkanja stručnosti i hroničnog ne dostatka novca za arheologiju.

Tvoj doprinos jeste veliki i značajan u upoznavanju što veceg dela javnosti sa ne procenjivim vrednostima našeg Kalmegdana .
 
Poslednja izmena:
Zanimljiva je paralela spoljnog izgleda sa porušenom Gornjom Vodenom kapijom u Novom Sadu ( drugi nazivi su Novosadska kapija, Dunavska kapija, Nepomukova kapija, Glavna Vodena kapija ).

Novosadska:

Gornja Vodena kapija, Ober wasser thor, Petrovaradin - 104288257_172537884242116_5014598002727...jpg


Beogradska

vodena-kapija-1-jpg.90733


Isti ukrasni dvostruki stubovi, fasadni ukrasi...

vodena-kapija-1-nekadasnji-izgled-jpg.90732


Naprimer ova dva pravilno obrađena i spojena kamena bi mogla biti vizuelna "osnova" dva ukrasna stuba sa obe strane vrata. Ta osnova se lepo vidi na novosadskoj fotografiji kapije ali ne i na Beogradskoj pošto je tu tada teren već bio nasut. Novosadska vodena kapija bi zato mogla biti još jedan izvor informacija pri rekosntrukciji Beogradske.

IMG_9902.JPG
 
Zuma, kao što smo čuli, kapija će biti istražena i konzervirana, ne i rekonstruisana.
 
Poslednja izmena:
Bez obzira šta će sada uraditi verujem da je veoma važno da detaljno ispratimo ove radove. Nemamo često priliku da uživo pratimo ovakva istraživanja. Ne samo zbog dodatnog dokumentovanja onoga što se ovde može videti samo sad, dok je sve otkriveno i u originalnom stanju, nego pre svega zbog što šire popularizacije mnogih vrednosti koje u Beogradu postoje, a još uvek su zakopane. Činjenica je da dok privreda ne postane zaista uspešna, sve vlasti još uvek dobrim delom žive od prodaje i komercijalizacije tobože "slobodnog" prostora u Beogradu, pa ako javnost nije zaista svesna kakvo je za sada nevidljivo bogatstvo dobila u nasleđe, mnogo će toga biti zauvek uništeno budući da su stručne službe potpuno nemoćne bez pomoći javnosti. Ako im narod "ne čuva leđa", nema od njih ništa. To je tužna ali objektivna činjenica ovakvog stepena razvoja i političkog sistema, ne samo kod nas.

A poruke koje slušamo su nejasne i protivrečne kad su u pitanju namere. Zavod spominje samo "zaštitna istraživanja", što znači zatrpavanje i ništa drugo. A ceo politički deo ekipe iz ovog videa spominje kapiju kao nešto što će biti i praktično upotrebljivo. Evo dva trenutaka kad se to eksplicitno kaže ...


Mada odmah sledi nečija brza intervencija da se kapija "konzervira i čuva", što je suprotno onome što je rekao Marko Stojčić.


Onda Vesić kaže da "treba da bude otkrivena". Međutim to podrazumeva neke radove na njoj. Koje?

Frustrirajuće je da su te priče obično formulisane na već dobro poznati dvosmisleni način, tj ne kažu ni tačno ŠTA, ni KADA će to "nešto" biti, da li sada odmah posle OVIH radova, ili samo imaju tu nameru jednog lepog dana, a ovo je "prvi korak", pa se kobajagi zato računa kao "početak ostvarivanja tih namera". Bledoliki ima dvostruki jezik? Ili grešim dušu, pa stvarno i misle ono što izgleda da kažu. Ko zna. Jer je moguće sve ovo:

- Moglo bi biti da će se sve sada zatrpati, i to je kraj.
- Moglo bi biti da će se konzervirati u zatečenom stanju, ali ostaviti otkopano da se vidi, ali NE i koristi na bilo koji drugi način.
- Moglo bi biti da će izabrati neka buduća praktična funkcija, recimo prolaz pešaka kroz bedem, pa bi se kapija rekonstruisala samo do nivoa koji je neophodan da ta nova funkcija bude moguća, ali ne više od toga.
- Moglo bi biti da će ići i na restauraciju ranijeg izgleda. A onda postoji čitava lepeza mogućnosti do kog bi se stepena vernosti ranijem izgledu moglo ići. Naprimer bilo bi lepo rekonstruisati i par metara bedema iz 18. veka, sa obe strane kapije, budići da je ona nerazdvojni deo tih bedema. Tako bi se videlo kako su oni izgledali pre nego što su im Nemci srušili jedan deo zbog pruge, a kapija bi imala i svoj organski nastavak, tj ne bi se pojavljivala odjednom iz ničega, iz gomile zemlje sa obe strane.
- Pa bi moglo biti da će ići na slojevitu prezentaciju iz raznih epoha jer se tik pored ove kapije, unutar bedema iz 18. veka na koji se ona naslanja, nalazi i bedem Despota Stefana Lazarevića iz 15. veka. On je ugrađen u taj kasniji bedem. I to je bukvalno pola metra desno i levo od nje. Samo da se još malo zakopa. Ustvari su čak i počeli sa baš tim otkopavanjem, pa su su brže bolje povukli, možemo samo da nagađamo zašto:

IMG_9891c.JPG


IMG_9702c.JPG
 
Poslednja izmena:
Zuma,

слажем се да археолози, историчари.. Треба да имају пуну подршку јавности.
Не и да се јавност прави паметнија и стручнија од њих, као што то политичари (одувек) раде, већ праву и искрену подршку и поверење.


Немам живаца да гледам клипове које си поставио, али ако је Завод предвидео "zaštitna istraživanja", она не подразумевају "zatrpavanje i ništa drugo" како кажеш, већ археолошко истраживање и заштиту, односно конзервацију пронађеног, што опет није у колизији са нечим што је "praktično i upotrebljivo". Не мора се догодити потпуна обнова капије, да би она била употребљива.

Истраживање и конзервација отварају могућност за њену употребу од стране посетилаца тврђаве и кеја. На другој теми сам навео пример истражене и конзервиране Унутрашње Сава капије.
 
Poslednja izmena:

Расписан међународни конурс за уређење археолошког налазишта у Винчи​

Републички завод за заштиту споменика културе и Удружење архитеката Србије у сарадњи са националном платформом „Србија ствара“ Владе Републике Србије расписали су међународни урбанистичко-архитектонски конкурс за реконструкцију и адаптацију комплетне зоне археолошког налазишта Бело брдо у Винчи са припадајућим приобљањем!

Крајњи рок за подношење конкурсних радова је 8. август до 23:59 часова.



Више детаља о конкурсном задатку, начину учешћа и проипозицијама конкурса могуће је пронаћи на званичној веб страници: vinca.konkurs
 

207310_mostmarijeterezije01kovin14032022_f.jpg
207308_mostmarijeterezije02kovin14032022_f.jpg
 
278133625_284787250509058_2482413675278849214_n.jpg

 
Vrh