Ај мало да се поделим искуствима са ЕрСрбијом...
До сада сам само једном летео из Солуна до Београда и више нисам имао прилике. Прескочио сам период Етихада, и пробао "продукт" Јири Марека.
Утисак ми је мешан, не могу још да дам неку реалну оцену, а да не буде производ емоције и неке трезвене оцене.
ЕрСрбија је јединствена компанија која лети на релацији Русија Београд, и тренутно једна од две европске компаније која уопште лети тамо. Цене карата су адекватно томе за мој укус превисоке. Не теши чињеница што је сада свуда авиосабраћај јако поскупео, елементарни недостатак конкуренције (аерофлот) и вештачка обраничења (до скора само 6 летова недељно, а пре ковида било је 5 дневно).
Пошто не ради платни промет са Русијом, плаћање карата је у МОскви могуће само на једном месту у згради где је преставништво ЕрСрбије. Карте ипак продаје нека агенција а не сама ЕрСрбија. Потребно је отићи тамо, сачекати реди и купити карте, агенција продаје за многе авио компаније, не само за ЕрСрбију.
Решио сам да путујем из Санкт Петербурга јер је за нас двоје карта била јефтинија чак 1000 евра, па се исплатило да у сопственој режији организујем пут Москва-Питер и обратно.
Правих директних летова на релацији Москва-Београд нема сваки дан, већ се лети аерофлотом Москва-Питер, па трансфер за Београд. Чак и када се лети директно, због ситуације у Украјини маршрута је измењена па се лети прво на Питер па даље за Београд тако да је лет осетно дужи него раније.
Нешто мало о утисцима са лета:
Лет је каснио неких 35-40 минута јер у време кад је требало да крене укрцавање, на флајтрадару сам видео да је тек почео да се спушта на Пулково. Та инфомрација није била нигде објављена, мада имам утисак да је укупно кашњење мерено из Београда мање од 20 минута. Обзиром да је летња сезона (летео сам 30ог августа), и да има кнап авиона, мислим да је то ок. Прилично сам се изненадио кад см чуо "Добар дан" и "добродошли" на спрском, јер то заиста нисам чуо од 2006те године кад сам последњи пут летео Јатом, Солун не рачунам, јер је било јако касно, слабо се сећам лета. Није ми се допала конфигурација претанких "сардина" седишта, као ни њихова удобност, јер за лет 2:50ч та седишта су на граници да моја пета тачка почиње силно да даје кичми сигнал да је време да се напусти авион. Ентеријер је стар, измучен, прслук за спасавање се клати као керећа јајца. И то не само код мене, већ на многим седиштима...
Моја највећа бол је свакако "послужење" у авиону. Вода и 2 ноблице! Да, неколико пута смо расправљали, и ја сам и тада говорио да је то срамотно мало, за дуг пут, а тим пре за такву цену. Јер осим поменуте воде и ноблица, све остало се плаћа. Кафа је рецимо 2 евра. Ма мајку му, за карту у једном смеру од 500+ евра, да ли није било могуће узети и тих 2 евра или се одрећи те зараде него се циганчити и имати утисак као да те вози Рајан. Примера ради, Аерофлот на три пута краћем лету који кошта 6 пута мање даје то исто и још: влажне марамице, кафу, воду колико си жедан, чај, лимун, сок три врсте...
Стевке су уредне, оперативно раде посао. Објаве капетана на енглеском су замуљане. Информације су штуре, контатк са путницима је редак, реклама Србије или догађаја у Србији не постоји.
Повратак је био на време, КД смо пролазили два пута, једном онај општи, други пут непосредно пред укрцавање у авион. Претпостављам да је то због оних силних лажних дојава. Мене су још у време чекирања у Београду извукли из реда и прегледали кофер. И не само мене, доста често су тако проваравали.
- Поздрављам одлуку да повећају број градова у Русији до којих ће летети.
- Мареку поручујем да мало поради на менију, јер ово је срамота, а и проблем је. Ја сам у Београду вечерао у 20ч, целу ноћ нисам спавао, и клопао тек у Питеру 12-30 следећег дана. Мислим, нисам умро, али би било пријатније да се у авиону послужи нешто мало више...
- Вучићу поручујем да поради на повећању броја летова за Москву, Руси имају јако мало алетрнативе за летење, штета је не искорсити овај период.
- Мареку, Вучићу и туристичком савезу и надлежном министарству препоручујем да мало искористе ЕрСрбију за промоцију дешавања у Србији, часопис Елевејт је заиста сиромашан и нема оного што свака водећа копманија државе ради: промовише своју домицилну земљу.
