Šta je novo?

Aerodrom Nikola Tesla - (Avijacija)

Nije opravdano graditi novi sistem, uz nove specifikacije i uz potrebu da se uvozi kadar da bi se neki sistem naoravio i održavao. Sve to bi morali da uradimo, a dobili bi presedanje u Zemun polju. Apsolutno nema nikakvog smisla. Izgradiš prugu koja se svuda gradi od Zemun polja do Aerodroma i pustiš direktan voz, čak možeš i do Pančeva da ga produžiš.
Ko nam trenutno gradi pruge? Sami? Sami proizvodimo vozove? Gde se odrzavaju nasi vozovi? Da li je moguce produziti voz do Panceva bez dupliranja koloseka, sto ce se sigurno desiti u skorijoj buducnosti (nece)? A do tada 72 i A1. Ako vec mastamo, kada Beograd dobije metro moze da se napravi stanica na Ledinama do koje bi autobus fider, neka bude 601, dovozio ljude iz Surcina.
 
Evo koristio sam i skytrain u Diseldorfu a i viseću železnicu u Vupertalu. Za oba mesta to je sjajno rešenje.

Pogledajte gde i kako ide skytrain u na aerodromu u Diseldorfu, terminal je tako postavljen u odnosu na železnički koridor da bi bilo jako teško i preskupo izgraditi direktnu železničku vezu do terminala. A skytrain je jeftiniji i efikasniji nego tramvaj. On bukvalno ide od terminala pa preko saobracajnica aerodroma do železničke stanice koja je istočno od pisti.

Viseća železnica u Vupertalu je isto jedino moguće iznuđeno rešenje, ceo grad je duguljast u dolini reke Vuper pa je to i izgrađeno uglavnom iznad reke.

Beograd nema takvih geografskih ili ozbiljnijih tehničkih prepreka da se izgradi normalna pruga do aerodroma. Beogradske prepreke su više u vidu ljudi koji upravljaju gradom.
 
Ko nam trenutno gradi pruge? Sami? Sami proizvodimo vozove? Gde se održavaju naši vozovi? Da li je moguće produžiti voz do Pančeva bez dupliranja koloseka, što ce se sigurno desiti u skorijoj budućnosti (neće)? A do tada 72 i A1. Ako već maštamo, kada Beograd dobije metro, može da se napravi stanica na Ledinama do koje bi autobus fider, neka bude 601, dovozio ljude iz Surčina.
To što taj "leteći voz", zapravo jednokolosečna železnica odnosno monorejl, može da vozi 50 km/h, ne znači da pruga kao takva ne može za voz da bude 120 km/h ili 160 km/h, što, opet, realno, nije potrebno. Ne razumem se toliko u tehničke stvari, ali sigurno nije isplativo praviti skroz novi sistem zarad nekakvog presedanja ili pukog "da i mi imamo".

Ako već maštamo...
Uglavnom se mašta u nekim, ipak, realnijim okolnostima.

EDIT:
Beograd nema takvih geografskih ili ozbiljnijih tehničkih prepreka da se izgradi normalna pruga do aerodroma. Beogradske prepreke su više u vidu ljudi koji upravljaju gradom.
I, ovo je ključan zapravo razlog. Mi imamo ravnicu. Jedina naša prepreka jeste eksproprijacija. Jeste da gubimo na poljoprivrednom zemljištu, ali se treba i pitati koliko odatle išta zdravo može da bude, ako uzmemo u obzir avione koji nadleću, a i auto-put koji prolazi tik uz taj prostor.
 
Poslednja izmena:
To što taj "leteći voz", zapravo jednokolosečna železnica odnosno monorejl, može da vozi 50 km/h, ne znači da pruga kao takva ne može za voz da bude 80 km/h ili 120 km/h, što, opet, realno, nije toliko potrebno. Ne razumem se toliko u tehničke stvari, ali sigurno nije isplativo.


Uglavnom se mašta u nekim, ipak, realnijim okolnostima.

EDIT:

I, ovo je ključan zapravo razlog. Mi imamo ravnicu. Jedina naša prepreka jeste eksproprijacija. Jeste da gubimo na poljoprivrednom zemljištu, ali se treba i pitati koliko odatle išta zdravo može da bude, ako uzmemo u obzir avione koji nadleću, a i auto-put koji prolazi tik uz taj prostor.
Leteci voz nije jednokolosecna zeleznica. Odnosno, moze da bude ali i ne mora. Kacio sam sliku iz Dizeldorfa gde se vidi da se fakticki radi o 'dvokolosecnom sistemu'. Rastojanje izmedju aerodroma i stanice Zemun Polje je 7 km. Ako uzmemo da se skytrain krece prosecnom brzinom od 30 km/h preci ce dato rastojanje za 14 min. Neka se voz krece prosecnom brzinom od 80 km/h (verovatno bi bila manja), deonicu od 7 km prelazi za 5.25 min. Dakle razlika nije ni 10 min.
Eksproprijacija bi bila skuplja, definitivno. Takodje, moje pitanje je da li je aerodromu koji ima relativno mali broj putnika je potrebna zeleznicka veza sa gradom. Beogradski aerodrom trenutno u proseku ima 19178 (jasno mi je da ce ovaj broj odredjenim danima biti veci) putnika dnevno (7 mil/365). Cak i kada bude imao 15 miliona, sto je cilj do kraja koncesije (2043), opet izadje u proseku 41095 putnika dnevno. Naveo sam da visecu zeleznicu u Vupertalu koristi preko 80000 ljudi dnevno.
 
Pa Surčinu sigurno treba voz, pošto treba i Batajnici.
Nije bas za poredjenje. Batajnica ima voz zato sto ima srecu da se naselje nalazi pored pruge Beograd - Novi Sad. Budimo realni, cak i kada bi se vlast odlucila da uradi prugu do aerodroma, nastavak do Surcina bi bila faza 2 na koju bi cekali, verovatno, dodatnih 10 god. Nasa realnost je da 79310 stanovnika blokova nema normalnu vezu sa gradom (bus 95 i spore tramvajske linije).
Surcin u perspektivi moze da se veze sa gradom i tako sto bi se buduca metro linija iz blokova nadzemno prosirila do Surcina.
 
Poslednja izmena:
Nije u planu, nego je u planu voz. I svakako je realnije, jer je Surčinu aerodrom bliži od Bloka 45, u koji će metro stići kroz 12 milijardi € od danas.
Kao sto ce i pruga stici u Surcin (mozda i hoce, ali pitanje da li cemo mi to doziveti). Moj predlog je, ponavljam kao laika, bio da bi mozda jeftinije i jednostavnije (dakle i brze) izgraditi koliko toliko stabilnu vezu aerodroma sa gradom. A naselje od 14k stanovnika bi moglo i da saceka bolja vremena. Kao sto cekaju i stanovnici ostalih beogradskih opstina.
 
Ko nam trenutno gradi pruge? Sami? Sami proizvodimo vozove? Gde se odrzavaju nasi vozovi? Da li je moguce produziti voz do Panceva bez dupliranja koloseka, sto ce se sigurno desiti u skorijoj buducnosti (nece)? A do tada 72 i A1. Ako vec mastamo, kada Beograd dobije metro moze da se napravi stanica na Ledinama do koje bi autobus fider, neka bude 601, dovozio ljude iz Surcina.
1) Da, mi još uvek imamo građevinsku industriju koja zna da napravi normalnu prugu, za monorail takva industrija ne postoji

2) Vozove svakako uvozimo, ali nije isto da li kupujemo 50 komada za celokupnu mrežu ili 5 komada za neki skytrain. Cena održavanja, eksploatacije, kadra i svega ostalog je višesteuko manja.

3) Naši vozovi se trenutno održavaju u radionicama širom Srbije, garniture i vagoni najviše u TPS Zemun gde bi se u slučaju izgradnje pruge klasične železnice do Aerdroma isto održavalo. Za bilo kakav novi tip vozila mora novi depo, novi uređaji, novi kadar za održavanje.

4) Pruga do Pančeva je dvokolosečna i moglo bi fizički u ovom trenutku da se produži linija do Pančeva, problem je pravne prirode.

5) Nakon završetka metroa će se svakako reorganizovati linije javnog prevoza, vtlo verovatno će postojati fider sa Ledina do Blokova i iz Surčina do ŽS Surčin. Broj direktnih linija i polazaka će biti smanjen.

Leteci voz nije jednokolosecna zeleznica. Odnosno, moze da bude ali i ne mora. Kacio sam sliku iz Dizeldorfa gde se vidi da se fakticki radi o 'dvokolosecnom sistemu'. Rastojanje izmedju aerodroma i stanice Zemun Polje je 7 km. Ako uzmemo da se skytrain krece prosecnom brzinom od 30 km/h preci ce dato rastojanje za 14 min. Neka se voz krece prosecnom brzinom od 80 km/h (verovatno bi bila manja), deonicu od 7 km prelazi za 5.25 min. Dakle razlika nije ni 10 min.
Eksproprijacija bi bila skuplja, definitivno. Takodje, moje pitanje je da li je aerodromu koji ima relativno mali broj putnika je potrebna zeleznicka veza sa gradom. Beogradski aerodrom trenutno u proseku ima 19178 (jasno mi je da ce ovaj broj odredjenim danima biti veci) putnika dnevno (7 mil/365). Cak i kada bude imao 15 miliona, sto je cilj do kraja koncesije (2043), opet izadje u proseku 41095 putnika dnevno. Naveo sam da visecu zeleznicu u Vupertalu koristi preko 80000 ljudi dnevno.
Skytrain u Dizeldorfu je specijalni sistem, a ne klasičnan. Poenta priče je da ti time dobijaš 2 različite mreže bez mogućnosti da jedan voz ide sa jedne na drugu.
Brzina od 30 km/h je jako smešna, nek ide i 50 km/h nema šanse da konkuriše novoj trasi pruge koja bi u teoriji mogla imati maksimalnu brzinu od 160 km/h, nek je prosek 130 km/h.
Tvojom računicom dobijenih 10 minuta je mnogo na te razdaljine, možda nije toliko zmačajno na Užice-Beograd, ali ovde jeste.

Zamisli sad ocaj scenario, uzećemo novu prugu Zemun polje-Aerdrom-Obrenovac. Pustimo voz i od Aerodroma do Novog Beograda se stigne za nekih 15ak minuta uz nove vozove. Opet, nije Beograd Centar jedina stanica, taj voz bi sigurno stajao i u Zemunu i na Tošinom bunaru i na Novom Beogradu a verovatno bi bio prosužen kroz Vukov spomenik do Pančeva. Vukov Spomenik-Aerdrom bi bilo negde 21 min.
Sad uzmemo prugu koju sam ja spomenuo, Tošin Bunar-Aerdrom-Batajnica i pustimo sve vozove Beograd-Novi Sad-(Subotica), Beograd-Šid i ostale međunarodne da prolaze ispod aerdroma. Do Novog Sada za 27 minuta vozom. Nešto neverovatno bi to bilo.

Skytrainom bi putnik morao da se vozi do Zemun polja pa čeka sledeći prevoz (pri tom fizički mora pređe neke stepenice, perone itd). Nepotrebno komplikovanje ako samo može da se izgradi kao normalna pruga sve to. Razlika u eksprorijaciji ovakve pruge bi bila ništa u odnosu na neki autoput recimo.
 
1) Da, mi još uvek imamo građevinsku industriju koja zna da napravi normalnu prugu, za monorail takva industrija ne postoji

ok, imamo. Ali, posto bi se i ova pruga najverovatnije finansirala iz kineskog kredita verovatno bi i njihova firma radila prugu

2) Vozove svakako uvozimo, ali nije isto da li kupujemo 50 komada za celokupnu mrežu ili 5 komada za neki skytrain. Cena održavanja, eksploatacije, kadra i svega ostalog je višesteuko manja.

vozove uvozimo. Cena skytraina je sigurno manja od cene klasicne em garniture.

3) Naši vozovi se trenutno održavaju u radionicama širom Srbije, garniture i vagoni najviše u TPS Zemun gde bi se u slučaju izgradnje pruge klasične železnice do Aerdroma isto održavalo. Za bilo kakav novi tip vozila mora novi depo, novi uređaji, novi kadar za održavanje.

zar se Stadleri ne servisiraju u Madjarskoj?

Pruga do Pančeva je dvokolosečna i moglo bi fizički u ovom trenutku da se produži linija do Pančeva, problem je pravne prirode.

nije problem pruga do Panceva nego pruga do Prokopa. Cak i po trenutnom planu se predvidja da voz putuje od aerodroma do Novog Beograda. Dakle potrebno je da se dupliraju koloseci na toj deonici, sto pitanje kada ce da se desi.

5) Nakon završetka metroa će se svakako reorganizovati linije javnog prevoza, vtlo verovatno će postojati fider sa Ledina do Blokova i iz Surčina do ŽS Surčin. Broj direktnih linija i polazaka će biti smanjen.

Naravno, pitanje je samo kada ce Beograd da dobije metro i kakav.

Brzina od 30 km/h je jako smešna, nek ide i 50 km/h nema šanse da konkuriše novoj trasi pruge koja bi u teoriji mogla imati maksimalnu brzinu od 160 km/h, nek je prosek 130 km/h.

Nema sanse da ce voz od aerodroma da ima prosecnu brzinu od 130 km/h. Dovoljno je pogledati brzine brzog voza Soko na deonici od Beograda do Batajnice. Rastojanje od aerodroma do Zemun polja je manje od 7 km. Ako uzmemo da je potrebno 10 min do Zemun polja + 5 min presedanje + 14 min od Zemun polja do Prokopa dobijemo 29 min. Sasvim pristojno.

Zamisli sad ocaj scenario, uzećemo novu prugu Zemun polje-Aerdrom-Obrenovac. Pustimo voz i od Aerodroma do Novog Beograda se stigne za nekih 15ak minuta uz nove vozove. Opet, nije Beograd Centar jedina stanica, taj voz bi sigurno stajao i u Zemunu i na Tošinom bunaru i na Novom Beogradu a verovatno bi bio prosužen kroz Vukov spomenik do Pančeva. Vukov Spomenik-Aerdrom bi bilo negde 21 min.
Sad uzmemo prugu koju sam ja spomenuo, Tošin Bunar-Aerdrom-Batajnica i pustimo sve vozove Beograd-Novi Sad-(Subotica), Beograd-Šid i ostale međunarodne da prolaze ispod aerdroma. Do Novog Sada za 27 minuta vozom. Nešto neverovatno bi to bilo.

Sve je to lepo, ali, to treba neko i da plati. A znamo snagu srpske ekonomije. I pitanje da li je potrebno. Aerodrom Beograd je relativno mali aerodrom (po broju putnika).
 
ok, imamo. Ali, posto bi se i ova pruga najverovatnije finansirala iz kineskog kredita verovatno bi i njihova firma radila prugu



vozove uvozimo. Cena skytraina je sigurno manja od cene klasicne em garniture.



zar se Stadleri ne servisiraju u Madjarskoj?



nije problem pruga do Panceva nego pruga do Prokopa. Cak i po trenutnom planu se predvidja da voz putuje od aerodroma do Novog Beograda. Dakle potrebno je da se dupliraju koloseci na toj deonici, sto pitanje kada ce da se desi.



Naravno, pitanje je samo kada ce Beograd da dobije metro i kakav.



Nema sanse da ce voz od aerodroma da ima prosecnu brzinu od 130 km/h. Dovoljno je pogledati brzine brzog voza Soko na deonici od Beograda do Batajnice. Rastojanje od aerodroma do Zemun polja je manje od 7 km. Ako uzmemo da je potrebno 10 min do Zemun polja + 5 min presedanje + 14 min od Zemun polja do Prokopa dobijemo 29 min. Sasvim pristojno.



Sve je to lepo, ali, to treba neko i da plati. A znamo snagu srpske ekonomije. I pitanje da li je potrebno. Aerodrom Beograd je relativno mali aerodrom (po broju putnika).
Opet mašiš poentu

1) Nek se i gradi iz kineskog kredita, kinezi svakako kao podizvođače uzimaju naše firme. Ovo ne bi bilo moguće kad bi se gradio specijalni sistem za koje naše firme nisu obučene. Time bi skoro 100 posto radova bilo povereno stranoj firmi.

2) Cena skytraina jeste pojedinačno manja ako kupujemo 1 skytrain vs 1 voz. Međutim ako bi se dodatni vozovi kupovali u okviru velike nabavke pojedinačna cena vozila opada. Međutim, ti ne leži glavna razlika. Glavna razlika je u kadru i održavanju. Dakle potrebne su: nove hale za održavanje, novi podsistemi signalizacije, novi sistemi napajanja, obika mašinovođa i mehaničara (stvaranje novih smerova u školama, obika na takvim sistemima), održavanje vozila samo može mnogo više da košta od običnog voza. Za obiĉan voz već imamo iškolovane mašinovođe, mehaničare, inžinjere, itd. Nepotrebno komplikovanje cele logistike, na kraju bi nas izašlo dosta skuplje, a dobili bi inferiorniji sistem.

3) Štadleri (i KISS i FLIRT) se servisiraju kod nas, imamo sva potrebna postrojenja. Jedino ide u Mađarsku kad istrče kilometre (mislim da je milion kilometara) pa idu na reviziju. Dakle jednom u 6-7 godina.

4) Jeste problem kapacitet te pruge, ali opet ti putnici negde moraju da odu, dal će na drum, ili napakovane vozove ka Batajnici isto mu dođe. Dodatni razlog da se što pre izgradi ta 2 koloseka. U slučaju Sky traina bi dosta manje ljudi koristilo voz, a svakako bi išli na BGvoz

5) Ne mora da znači, gradi se potpuno nova pruga sa novim parametrima trase, onako kako inženjeri proraĉunaju da može tako će biti.

6) Mišljenja sam da bi dobili inferiorniji sistem za veću cenu (mžd ne početnu, ali i kroz održavanje itd)

Evo sad suština Skytraina, tj. kad se on koristi. On je jako koristan za izgrađena područja. Tj. recimo na nekom aerdromu gde postoji toliko objekata i infrastrukture da moraš da razmišljaš ili o dugoj i skupoj podzemnoj deonici ili o jeftinijoj nadzemnoj deonici. Takođe tamo gde je potreban radijus krivine manji od mogućeg kod klasične železnice. Isto tako je bolji za kratke relacije, a na duže ga klasična železnica uvek pobedi. Skytrainom bi se dobio neki lokalni voz koji bi koristio skoro isključivo beograđanima i to u manjem obimu zbog potrebe presedanja gde se gubi vreme. Eto, nadam se da sam bar malo razjasnio, a ja ću u narednom periodu detaljno razraditi moj predlog sa 2 pruge. (Zaboravio sam da kažwm da bi njime vozom iz Novog Sada moglo da se dođe od Aerdroma do Novog Beograda za svega 6-7 minuta)
 
OK, 18 min od Surcina do stanice Beograd Centar i koliko jos od stanice Beograd Centar do centra Beograda? Plus, opet mora da se preseda.

Potpuno si isključio činjenicu da bi se taj voz zasutavljao svuda gde se i trenutno vozovi iz sistema BG:VOZ-a zaustavljaju, odnosno kao što je delimično naveo i Boki.
Znači:
1) Zemun Polje
2) Altina
3) Zemun
4) Tošin Bunar
5) Novi Beograd
6) Beograd Centar
7) Karađorđev Park
8) Vukov Spomenik
9) Pančevački most
10) Krnjača most
11) Krnjača
12) Sebeš
13) Ovča
Kada se sabere to je odlična pokrivenost, uz Bokijevu ideju produženja ka Pančevu privuklo bi se i otuda stanovništvo.

Ako se uspostavi dobra presedačka mreža na Prokopu, otvaraju se prostori sa vozovima ka unutrašnjosti, a možda i bitnije sa drugim linijama BG:VOZ-a, sa ne višeod 5-10 minuta čekanja.
Tako bi putnici dobili još veću mrežu:

1) Rakovica
2) Kneževac
3) Kijevo
4) Resnik
5) Ripanj Kolonija
6) Ripanj
7) Klenje
8) Ripanj Tunel
9) Ralja
10) Sopot Kosmajski
11) Vlaško Polje
12) Mladenovac
-------------------------
1) Bela Reka
2) Barajevo Centar
3) Veliki Borak
4) Leskovac Kolubarski
5) Stepojevac
6) Vreoci
7) Lazarevac

Sa druge strane, putnici bi u Zemun Polju presedali na unutrašnje vozovie ka Severu, sa opet ne više od 10-15 minuta čekanja & naravno BG:VOZ-om:

1)Kamendin
2) Batajnica
U budućnosti
3) Nova Pazova
4) Stara Pazova

Da dam primer iz korisničkog iskustva:
1) Stara Pazova-Aerodrom sa jednim presedanjem od 10 minuta u Zemun Polju i ukupnim trajanjem putovanja od ~ 34 minuta
2) Mladenovac-Aerodrom sa jednim presedanjem u Prokopu od 10 minuta i ukupnim trajanjem putovanja od ~ 1h 50 min (uzeti u obzir da će se pruga izmedju Bg Centra i Mladenovca modernizovati i time će doći do drastičnih skraćenja voznih vremena.)
3) Pančevo-Aerodrom bez presedanja sa ukupnim trajanjem putovanja od ~ 55 min.
4) Vukov Spomenik-Aerodrom ~ 30 min
5) Lazarevac-Aerodrom sa jednim presedanjem od 5 minuta u Beograd Centru sa ukupnim trajanjem putovanja od ~1h 35 min
Pak, uzeti u obzir da su ovo relativna, a ne precizna vozna vremena (pretpostavke).

Što se tiče negativnih strana tih drugih "fantazarija", evo ih:
1) Velika cena nečega što trenutno nemamo u državi.
2) Putnici bi već presedali nakon 10-15 min vožnje,što je izuzetno nepopularno, a i otežava stvaranje presedanja ka svim mojim gore navedenim pravcima.
3) Voz bi bio brži, ujednom i jeftniji za gradnju.
4) Aerodromski Voz bi bio kompatibilan sa drugim vozovima, te bi bili drastično manji troškovi eksploatacije.
5) Itd...

Što se tiče rešenja kako bih navukao voz na aerodrom, pa ukopao bih ga ispod, tunel dužine 2km (verovatno i više), mislim da je za razliku od bacanja para na metro, ovde je zaista vredno uložiti takav novac, a i dopao mi se takav sistem u inostranstvu, izuzetno praktično je imati stanicu odmah ispod terminala.
Sa razvojem javnog prevoza oko stanica tog budućeg "Aerodromskog voza" (mada i možda bitnije svih ostalih vozova na mreži) ceo sistem bi bio kompletno zaokružen.
 
Opet mašiš poentu

1) Nek se i gradi iz kineskog kredita, kinezi svakako kao podizvođače uzimaju naše firme. Ovo ne bi bilo moguće kad bi se gradio specijalni sistem za koje naše firme nisu obučene. Time bi skoro 100 posto radova bilo povereno stranoj firmi.

2) Cena skytraina jeste pojedinačno manja ako kupujemo 1 skytrain vs 1 voz. Međutim ako bi se dodatni vozovi kupovali u okviru velike nabavke pojedinačna cena vozila opada. Međutim, ti ne leži glavna razlika. Glavna razlika je u kadru i održavanju. Dakle potrebne su: nove hale za održavanje, novi podsistemi signalizacije, novi sistemi napajanja, obika mašinovođa i mehaničara (stvaranje novih smerova u školama, obika na takvim sistemima), održavanje vozila samo može mnogo više da košta od običnog voza. Za obiĉan voz već imamo iškolovane mašinovođe, mehaničare, inžinjere, itd. Nepotrebno komplikovanje cele logistike, na kraju bi nas izašlo dosta skuplje, a dobili bi inferiorniji sistem.

3) Štadleri (i KISS i FLIRT) se servisiraju kod nas, imamo sva potrebna postrojenja. Jedino ide u Mađarsku kad istrče kilometre (mislim da je milion kilometara) pa idu na reviziju. Dakle jednom u 6-7 godina.

4) Jeste problem kapacitet te pruge, ali opet ti putnici negde moraju da odu, dal će na drum, ili napakovane vozove ka Batajnici isto mu dođe. Dodatni razlog da se što pre izgradi ta 2 koloseka. U slučaju Sky traina bi dosta manje ljudi koristilo voz, a svakako bi išli na BGvoz

5) Ne mora da znači, gradi se potpuno nova pruga sa novim parametrima trase, onako kako inženjeri proraĉunaju da može tako će biti.

6) Mišljenja sam da bi dobili inferiorniji sistem za veću cenu (mžd ne početnu, ali i kroz održavanje itd)

Evo sad suština Skytraina, tj. kad se on koristi. On je jako koristan za izgrađena područja. Tj. recimo na nekom aerdromu gde postoji toliko objekata i infrastrukture da moraš da razmišljaš ili o dugoj i skupoj podzemnoj deonici ili o jeftinijoj nadzemnoj deonici. Takođe tamo gde je potreban radijus krivine manji od mogućeg kod klasične železnice. Isto tako je bolji za kratke relacije, a na duže ga klasična železnica uvek pobedi. Skytrainom bi se dobio neki lokalni voz koji bi koristio skoro isključivo beograđanima i to u manjem obimu zbog potrebe presedanja gde se gubi vreme. Eto, nadam se da sam bar malo razjasnio, a ja ću u narednom periodu detaljno razraditi moj predlog sa 2 pruge. (Zaboravio sam da kažwm da bi njime vozom iz Novog Sada moglo da se dođe od Aerdroma do Novog Beograda za svega 6-7 minuta)
1. Prilikom izgradnje skytrain-a isto nase firme mogu da ucestvuju u izgradnji kao podizvodjaci. Mislim da su nase gradjevinske firme sasvim sposobne da urade recimo temelje koji bi nosili stubove, da izgrade stajalista, itd.
2. Skytrain je potpuno automatizovan sistem i masinovodja nije potreban. Da li smo znali da odrzavamo Stadlere kada su dosli? Verovatno su ljudi koji rade na odrzavanju prolazili obuku. Ne vidim u cemu bi bio problem i ovde da se uradi isto. Skytrain nije svemirski brod. Verovatno je i jednostavniji sistem za odrzavanje od klasicnog voza.
3. OK, moja greska. Izvinjavam se.
4. Vozovi iz Batajnice nisu napakovani. Naveo sam da je 2019 citav sistem BG voza dnevno koristilo 35k ljudi (izvor Vesic). Takodje da visecu zeleznicu u Vupertalu koristi 82k.
5. Deonica je kratka i tesko da ce biti moguce dostici prosecnu brzinu od 130 km/h.
6.Vrlo moguce. Opet ponavljam, ja nisam ekspert i predlozio sam skytrain kao potencijalno jeftiniju varijantu da se aerodrom poveze sa zeleznicom. Meni je jasno da kada bi postojala direktna zeleznicka veza da bi putovanje trajalo krace i da bi se izbeglo presedanje. Medjutim, da li je ekonomski opravdano vuci prugu do aerodroma?
 
A sigurno ti je izdvojen tramvaj-visuljak od Plavih horizonata do Surčina ekonomski opravdaniji od nadgradnje postojećeg sistema kratkom prugom koja podiže iskorišćenost na nekoliko puta dužoj glavnoj trasi... i koristi već postojeći depo, osoblje i alate za servisiranje...

Trebalo bi u školama da se razmatraju ovakva laka pitanja, bio bi narod ekonomski i finansijski pismeniji.
 
A sigurno ti je izdvojen tramvaj-visuljak od Plavih horizonata do Surčina ekonomski opravdaniji od nadgradnje postojećeg sistema kratkom prugom koja podiže iskorišćenost na nekoliko puta dužoj glavnoj trasi... i koristi već postojeći depo, osoblje i alate za servisiranje...

Trebalo bi u školama da se razmatraju ovakva laka pitanja, bio bi narod ekonomski i finansijski pismeniji.
Ne tvrdim da jeste. Vrlo moguce i da nije. Ali "Surcin treba da ima voz zato sto ima i Batajnica" sigurno nije validan argument koju bi iznela jedna ekonomski i finansijski pismena osoba.
 
Čekaj, krv ti je***, kako smo stigli do skytrain-a!?
Ja sam predlozio skytrain kao opciju kako bi mogao da se poveze aerodrom sa zeleznicom. Uglavnom, ovo je moj poslednji post na temu skytrain-a, da ne davim vise.
Evo koristio sam i skytrain u Diseldorfu a i viseću železnicu u Vupertalu. Za oba mesta to je sjajno rešenje.

Pogledajte gde i kako ide skytrain u na aerodromu u Diseldorfu, terminal je tako postavljen u odnosu na železnički koridor da bi bilo jako teško i preskupo izgraditi direktnu železničku vezu do terminala. A skytrain je jeftiniji i efikasniji nego tramvaj. On bukvalno ide od terminala pa preko saobracajnica aerodroma do železničke stanice koja je istočno od pisti.

Viseća železnica u Vupertalu je isto jedino moguće iznuđeno rešenje, ceo grad je duguljast u dolini reke Vuper pa je to i izgrađeno uglavnom iznad reke.

Beograd nema takvih geografskih ili ozbiljnijih tehničkih prepreka da se izgradi normalna pruga do aerodroma. Beogradske prepreke su više u vidu ljudi koji upravljaju gradom.
Aktivno sam koristio navedene sisteme u sva tri grada. Tacno je da je fakticki bilo nemoguce dovesti zeleznicu do aerodroma u Dizeldorfu usled velikog broja objekata koji smetaju. Medjutim, rastojanje izmedju zeleznicke stanica Dizeldorf aerodrom i samog terminala je, vazdusnom linijom, oko 2 km. Pitanje moze da bude zasto nije izgradjena zeleznicka stanica ispod zgrade terminala i podzemno provucena pruga do mesta gde se sada nalazi stanica i tamo spojena na postojeci koridor? Naravno morali bi da uvedu novu liniju od Aerodroma do Dizeldorfa. Ipak je odabrana opcija da se terminal spoji sa zeleznickom stanicom, koja je izgradjena na postojecem zeleznickom koridoru, skytrain-om. Mozda zato sto je bilo jeftinije? Slicno resenje se predlaze i u slucaju Beograda. Da se kopa tunel ispod autoputa i piste do stanice koja bi bila ispod terminala. Gle cuda, duzina tunela bi bila isto oko 2 km. Druga opcija, sto je valjda i usvojen plan, da se obidje pista i da se napravi zeleznicka stanica u blizini. Pitanje kolika bi bila udaljenost stanice od samog terminala. Mozda 200, mozda 300 m (a mozda i vise). Nije katastrofalno ali nije bas ni idealno.

Kacim i plan. Ne da nije planirana direktna veza sa Pancevom, Mladenovcem, itd. vec ni sa Beograd Centar. Dakle, uveli bi novu liniju BG voza koja bi povezivala novi stadion, Surcin i aerodrom sa Novim Beogradom. Pretpostavljam da sa trenutnim brojem koloseka bi morali da smanje ucestalost polazaka na liniji BG voza iz Batajnice sto ne bi bilo idealno za stanovnike naselja Batajnica, Kamendin, Zemun polje i Altina.

plan.jpg
 
Čekaj, krv ti je***, kako smo stigli do skytrain-a!?
Mislim da sam ja svojim prethodnim predlogom inicirao neke jače reakcije :ROFLMAO:.
Neki su se pobunili da voz mora da se dovede ukopan direktno ispod aerodroma, pa su neki onda dali druge predloge, uključujući i skytrain.
Bilo je tu i dobrih predloga. Skytrain isto nije loše ali samo za kraće lokacije u lokalu.
Na primer ako imamo stanicu voza ili metroa na kilometar od aerodromskog terminala, onda skytrain može da se stavi da kruži na svakih 5 minuta između stanice i terminala.
Sve je pitanje koliko para, jer moramo biti realni kolike su naše mogućnosti.
 
Auuu ova tema se pretvorila u neku železničku temu, niko avion da spomene..
 
Francois Berisot je naučio u Jordanu kako da nađe jeftinu radnu snagu. Prema tome možemo očekivati više takvih priča sa dovođenjem strane jeftine radne snage.
Vinci Airports ima samo 25 godina da izvuče profit iz ove naše priče. A dve godine im je već pojela korona.
Ovi naši jadnici (mislim na naše političare) se tu ne pitaju. Džaba naši zakoni. Ako se nešto bune, ima da im dođe Macron i kaže da ne talasaju previše.
Nego mi da uradimo što možemo svojim snagama u široj okolini aerodroma (što nije pod nadzorom Vinci) i čekamo da ovih 25 godina prođe.
 
Francois Berisot je naučio u Jordanu kako da nađe jeftinu radnu snagu. Prema tome možemo očekivati više takvih priča sa dovođenjem strane jeftine radne snage.
Vinci Airports ima samo 25 godina da izvuče profit iz ove naše priče. A dve godine im je već pojela korona.
Ovi naši jadnici (mislim na naše političare) se tu ne pitaju. Džaba naši zakoni. Ako se nešto bune, ima da im dođe Macron i kaže da ne talasaju previše.
Nego mi da uradimo što možemo svojim snagama u široj okolini aerodroma (što nije pod nadzorom Vinci) i čekamo da ovih 25 godina prođe.
Аеродром кетеринг није под Вансијевом управом и није део концесионог уговора.
 
Аеродром кетеринг није под Вансијевом управом и није део концесионог уговора.
Preduzeće Aerodrom ketering je u stranom vlasništvu i dovedeno je na preporuku Vincija.
To oni rade svugde, manje i prljave poslove "outsource". Ali ih i dalje drže pod svojom kontrolom, jer ih oni i plaćaju.
Ketering ima 3 direktora, jedan je naš čovek (reda radi) a druga dva su Egipćanin i Saudijac.

Pogledaj izjavu sindikata:
"Sindikati i bivši radnici ubeđeni su da je strani vlasnik rešio da dovede jeftiniju radnu snagu, a državljane Srbije proglasi tehnološkim viškom, rečeno je danas na konferenciji "

Novih 65 radnika iz Bangladeša i okolnih zemalja je doveo ovaj Saudijac.
 
Vrh