Из прве руке:
Како Ц фингер још нема све дозволе (био неки велики зајеб са ППЗ пројектом) за сваки локал закупац мора да обезбеди пројектантско правно лице са А лиценцом. У преводу за пројекат адаптације сваког појединачног локала неопходна је пројектна документација као да се пројектује аеродром од нуле). То изискује по закону о планирању и изградњи чини ми се негде око 16 различитих пројеката, елабората и гомиле сагласностти, лиценци, дозвола.... У мом случају клијент је након ових сазнања одустао од датог локала у новом делу аеродрома.
Генерално, цела концесија је јако мутан посао. За рачун концесионара сатрали смо нишки аеродром. Квалитет радова је врло упитан и сви стандарди су испоштовани најминималније могуће. а бирократија је таква да ју је скоро немогуће испоштовати. Последњу информацију коју сам имао од пре неких 4 месеца је да још ни један локал није обезбедио сву тражену техничку документацију коју је вероватно и немогуће комплетирати све док исту не комплетира и сами пројектант проширења аердорома.
Такође, спомињу се нека домаћа позната имена која стоје иза концесије, што мислим да више никога ни не чуди.