Велика је грешка што је музеј везан искључиво за војску, оригинална идеја је била да њиме заједно управљају аеродром, војска, ЈАТ, уптава летења, ваздухопловни савез и ваздухопловна индустрија.
Ovo bi bilo po principu - mnogo babica kilavo dete.
Vojska je oduvek bila dobar domaćin što se tiče čuvanja poverenih materijalnih dobara. Ponekad čak i više nego što bi trebalo, sve do nivoa apsurda.
Decenijama, pa da ne kažem i vekovima razrađen sistem odgovornosti pojedinca nad svakom pojedinačnom poverenom stvari, višeslojna kontrola uslova čuvanja sa redovnim popisima uz uvid u fizičko postojanje, uslove čuvanja i trenutno stanje svake pojedinačne stavke na popisnoj listi kojom se odgovorno zadužuje pojedinac imenom i prezimenom. Stavku sa popisa stvari može da obriše samo neko lice ,,odozgo" koje nije direktno uključeno u nadzor i kontrolu nad pomenutom stvari i sa proporcionalno visokog nivoa prema vrednosti predmeta (npr. tenk može da obriše, tj. rashoduje samo npr. predsednik države ili ministar odbrane). U slučaju ,,manjka" odmah se pokreće postupak, ako se desi da se ne pokrene odmah onda se pokreće uz navedeni postupak i pitanje odgovornosti onog koji odmah nije pokrenuo postupak za utvrđivanje manjka.
U konkretnoj situaciji za muzej vazduhoplovstva treba imati u vidu i kapacitete vojske za održavanje vazduhoplova koji se tu čuvaju.
Nije problem u vojsci, već u demokratskoj tekovini zvanoj ,,civilna kontrola vojske".
Nadam se da nije problem da malo skrenem sa teme da pojasnim te ponekad apsurdne pojave u vezi sa čuvanjem zaduženih stvari, a za koje sam i lično čuo. Recimo, čuvanje u magacinu nemačkih prehrambenih konzervi iz Drugog sv. rata jer ih neko vodi na stanju, navodno kad su proizvedene bile su bez roka trajanja, niko neće da ih izda iz magacina za ishranu jer su stare, istovremenu niko neće da ih otpiše jer im nije istekao rok upotrebe....
Ili drugi slučaj - čuvaju se i redovno popisuju stare zarđale komercijalne baterije koje je neko pametan davno (pre više decenija) zadužio kao akumulator, a akumulator može da razduži samo neko iznad jedinice u kojoj se akumulator čuva (komplikovana procedura koju niko ne pokreće zbog zarđalih baterija), dok je bezvezno staro, izraubovano sredstvo za koje se koriste navedene baterije (npr baterijska lampa) odavno rashodovano jer je to moguće uraditi na nivou jedinice.
Jedan od mojih prvih iznenađenja tokom služenja vojnog roka je bio pojam FURDA. Ono što je meni izgledalo kao deponija smeća u uglu kasarne je u očima vojske bio nepresušan rudnik sirovina i polufabrikata. Svaki stari komad drveta, metala, žice.... je završavao kao furda na toj deponiji očekujući svoje ponovno vaskrsnuće.