Ја сам једном погрешио. Наиме, рекао сам да Т1 има капацитет негде око 1,5 а Т2 5 милиона путника. Међутим, цео аеродром има капацитет 5 милиона путника. Зато се и сада раде разне реконструкције, које ће подићи капацитет на неких 8 милиона.
Као што се зна, Ер Србија планира да узме Т1 за своје летове. Поставља се питање шта онда са нискотарифним компанијама које лете из Београда? Може да се Т2 подели на Т2а и Т2б, где би се на А чекирале регуларне авио компаније, са постојећим ценовником, а на Б нискотарифне, које би плаћале нижу цену услуге. Онда, испод Ц капија направити аутобуске капије (Ц7-Ц10) кроз које би путници улазили у аутобусе и ишли до авиона који су постављени на Ц7-Ц10 паркинг позиције.
Ово је најјефтинија варијанта, која ће користити док аеродром не приђе цифри од 8 милиона.
Е, а шта онда? Онда би требало кренути у изградњу новог терминала (Т3), јер баш нема пуно простора за проширење Т1 и Т2. Постоји више локација, а мој предлог су следеће две:
- Преко пута садашњег терминала, на локацији код Б стајанке.
- На месту хангара Јат Технике.
Предности локације Б платформе:
- Постоји стајанка.
- Близина главне зграде, што олакшава и појефтињује изградњу потенцијалне шинске везе између зграда (даљина 300 метара од зида до зида).
Мане:
- Локација зграде ватрогасне службе и службе одржавања, која би морала да се сели.
- Изградња потпуно нових електро и водо инсталација.
- Изградња нове саобраћајнице дужине око 1,5 км око хангара Јат Технике, или тунелске саобраћајнице испод зграда терминала. Друмска даљина између зграда је 3 км.
У првој фази би се селила зграда ватрогасне службе и службе одржавања и почела градња саобраћајнице.
А у другој, изградња остатка саобраћајнице и терминала дужине око 400 м.
Предности локације хангара Јат Технике
- Постоји сва комунална и електро инфраструктура.
- Постоји саобраћајна веза са главним путем.
- Релативна близина главне аеродромске зграде (око 700 метара преко стајанки и 1,5 км путем).
- Постоји стајанка, која би морала да се мало прошири.
Мане:
- Хангар Јат Технике који би морао да се сели.
- Хангар за мање авионе који би морао да се сели.
- Изградња нове рулне стазе за прилазак Техници и терминалу.
У првој фази би се селили постојећи хангари, градила би се нова стајанка за потребе Јат Технике и нова рулна стаза за прилазак Техници и терминалу.
У другој фази би се изградио терминал 420 м дужине.
Видећете да је стајанка дугачка 70 м, што је и више него довољно за све авионе који сада лете ка Београду.
Оригинално, терминал је замишљен без авио мостова, јер је првенствена његова замисао нискотарифни саобраћај. Уколико би се градили авио мостови, онда је најбоља варијанта два, јер су на њој авиони нормални на зграду, јер би авиони на Б стајанци били постављени укосо у односу на зграду, што компликује изградњу авио мостова.