ABlok - Blok 67a [ Stambeno poslovni kompleks | 137 000 m²]

[direktor]

 

[milanche]

Investitor je u obavezi da postuje visinsku regulaciju, ali naravno da moze da zgradi manje kvadrata kroz manju zaizetost parcele ili kroz manji koef izgradjenosti. Naravno niko to nece uraditi, vec ce maksimalno moguce izgraditi i prodati kvadrate.

Ja sam izneo svoje misljenje da 25m, odosno udaljenost 1h zgrade nije malo. Ovo 1h visine zgrade, je bitno, zbog osuncanja, provetrenosti itd, sto znaci sto veca zgrada veca mora biti udaljenost da bi se zadrzao isti nivo. Mozda su trebali da u urb uslove unesu udaljenost od 1.5h zgrade, ali ne mislim da je tragicno 25m udaljenosti za zgradu od 6 spratova. Mozete pogledati primere ostalih evropskih gradova (Barselone, Berlina, Pariza...) i uporediti. Jednostavno stanovanje u gradu ima svoje prednosti i mane. Ocekivati ziveti u potpunoj privatnosti i ne videti komsiju, je moguce, ali u ruralnim oblastima, ili u rezincecionalnim kvartovima gde se ta ugodnost debelo placa. Ali to isto ocekivati u (centralnim) gradskim sredinama gde se ocekuje i gde je potrebna velika frekventnost i aktivnost je nerealna.

Takodje moje misljenje je da nije lose uzeti dobre stvari iz urb matrice starog grada i implementirati ga. Koncept Novog Beograda se pokazao da nije dobar, nije covekomeran, neki prostori su predimenzionisani i usled toga dolazi, da kazem, do manje frekventnosti koriscenja javnog prostora. Kad skeniram postavicu par ilustracia iz knjige Iskustva proslosti od Milosa R.Perovica da bi bilo malo jasnije o cemu pricam. To je naravno moje misljenje, sto ne znaci da svi tako treba da mise

Evo par primera koje sam se setio sa Novog Beograda iz mog okruzenja (udaljenost u oba slucaja je 1.5h, na zgrade od 5 spratova udaljenost je 30m), prvo kako je mogao biti uredjen prostor izmedju zgrada tkz 'kockice secera' http://binged.it/1rM27CG
i drugi slicno kako je predvidjeno (ovo je kod istorijskog arhiva) http://binged.it/1rM2kpr

 

[Пантограф]

Миланче, истина је да је урбанизам "класичног" Новог Београда превазиђен - јер се тако више нигде не зида - али морам да ти кажем да је, по мени, и Перовићева књига, нажалост, поприлично млаћење празне сламе. Ту су, између осталог, наведени и аргументи неких страних аутора да не ваља кад деца имају уређене просторе за играње (дабоме, као на Новом Београду), јер се тако не развија њихова интелигенција (боље је, дабоме, да играју фудбал између паркираних, или аутомобила у покрету) и слично. Све у свему, једна чисто академска и поприлично испразна критика Новог Београда - на начин популаран осамдесетих година. Уз то, критика превазиђена нашом праксом, која је показала да је све касније изграђено испало знатно горе од онога што смо толико критиковали.

Или скоро све. Заправо, новији полузатворени блокови нису дали тако лош резултат. Примера има, рецимо, на Бежанијској коси. Блок "Енергопројектових" зграда усељених, ако се не варам, 2007. године, један је од најбољих стамбених блокова у целом Београду.

Мислим да је истина негде између, и да ово у Блоку 67 неће бити баш толико лоше како се мисли.

 

[milanche]

Slazem se, on u knjizi malo preteruje, sto bi rekao, 'postmodernizam ih je tad udario u glavu'. Ali ono sto mi je zanimljivo u toj knjizi su ilustracije odnosa starih gradskih blokova i trgova i novobeogradskih blokova, koja najvise moze da prikaze uzroke u razlici u intezitetu koriscenja javnog prostora.

I potpuno se slazem da kompromos u vidu poluotvzatvorenog bloka dao najbolje rezultate za sada i napravio dobar odnos izmedju ugodnosti i inteziteta akivnosti koji se javlja.

 

[Пантограф]

Slazem se, on u knjizi malo preteruje, sto bi rekao, 'postmodernizam ih je tad udario u glavu'.

Баш то. Или екстремни антимодернизам, који је сјединио ликове од крајњих левичара до Драгоша Калајића.

 

[Delija]

Mozete pogledati primere ostalih evropskih gradova (Barselone, Berlina, Pariza...) i uporediti.

Не можемо упоредити и не знам зашто бисмо уопште упоређивали пошто колико је мени познато Париз, Барса и Берлин немају празне блокове 400х400 (или колико већ) са свом потребном инфраструктуром у сред урбане матрице града и у сред свакако несавршеног али врло могуће најуспешнијег модернистичког насеља у Европи ако не и у свету.

Да закључим, блок 67, јуче Белвил,блок 72, сутра блок 42,блок 26 су имали све могућности за наставак приче НБГ-а на један још квалитетнији и иновативнији начин. Уместо тога добили смо нешто што је било за класу испод онога што је на том истом НБГ-у грађено пре 50-60 година.

И мени је савршено јасно на шта ти мислиш под доступношћу садржаја и мери човека али ако ти мислиш да ће затварање блокова и натрпавање ламела то побољшати онда се дубоко не слажемо.

Урадили су то у ју бизнис центру па су гараже постале пословни простор (и то језиви) а саме зграде острва у мору аутомобила. Блок онако баш живи, али животом Бранкове улице код Зелењака.

 

[DusanBG]

Investitor je u obavezi da postuje visinsku regulaciju, ali naravno da moze da zgradi manje kvadrata kroz manju zaizetost parcele ili kroz manji koef izgradjenosti. Naravno niko to nece uraditi, vec ce maksimalno moguce izgraditi i prodati kvadrate.

Ja sam izneo svoje misljenje da 25m, odosno udaljenost 1h zgrade nije malo. Ovo 1h visine zgrade, je bitno, zbog osuncanja, provetrenosti itd, sto znaci sto veca zgrada veca mora biti udaljenost da bi se zadrzao isti nivo. Mozda su trebali da u urb uslove unesu udaljenost od 1.5h zgrade, ali ne mislim da je tragicno 25m udaljenosti za zgradu od 6 spratova. Mozete pogledati primere ostalih evropskih gradova (Barselone, Berlina, Pariza...) i uporediti. Jednostavno stanovanje u gradu ima svoje prednosti i mane. Ocekivati ziveti u potpunoj privatnosti i ne videti komsiju, je moguce, ali u ruralnim oblastima, ili u rezincecionalnim kvartovima gde se ta ugodnost debelo placa. Ali to isto ocekivati u (centralnim) gradskim sredinama gde se ocekuje i gde je potrebna velika frekventnost i aktivnost je nerealna.

Takodje moje misljenje je da nije lose uzeti dobre stvari iz urb matrice starog grada i implementirati ga. Koncept Novog Beograda se pokazao da nije dobar, nije covekomeran, neki prostori su predimenzionisani i usled toga dolazi, da kazem, do manje frekventnosti koriscenja javnog prostora. Kad skeniram postavicu par ilustracia iz knjige Iskustva proslosti od Milosa R.Perovica da bi bilo malo jasnije o cemu pricam. To je naravno moje misljenje, sto ne znaci da svi tako treba da mise

Evo par primera koje sam se setio sa Novog Beograda iz mog okruzenja (udaljenost u oba slucaja je 1.5h, na zgrade od 5 spratova udaljenost je 30m), prvo kako je mogao biti uredjen prostor izmedju zgrada tkz 'kockice secera' http://binged.it/1rM27CG
i drugi slicno kako je predvidjeno (ovo je kod istorijskog arhiva) http://binged.it/1rM2kpr

Ja apsolutno nisam strucnjak, ali 25 m kao širina manja od dužine košarkaškog terena mi jasno govori koliko će biti udaljene te zgrade. One će možda biti niže od 25m, ali neće imati 6 nivoa, već prizemlje + 6 spratova + povučeni sprat, to meni dve zgrade ove veličine sa širinom manjom od košarkaškog terena deluju malo.
Razlika je velika između ovih zgrada i onih kod arhiva, je da će ove biti u potpunosti okružene sa objektima iste visine na 25m. Blokovi na Bežanijskoj kosi upravo ne pate od ovog nedostatka.

A, ponovo kao apsolutni laik i oduvek stanovnik Novog Beograda (i to 60-ih blokova), ne mogu da se složim ni sa time da je ovde iko očekivao da živi kao na selu i da ne vidi komšije, pa to i nema nigde na NBG. Ne znam koji delovi samih stambenih blokova (ne prostora okolo) su toliko predimenzionirani da je potrošen silan prostor na NBG prema stavovima tih stručnjaka. Ali jesmo naviklli da možemo bar na neku stranu da se okrenemo i ne vidimo zgradu već otovoren prostor što kod ovih zatvorenih i "poluzatvorenih" blokova, ne vidim gde će da se desi. Pa silni blokovi su ostali prazni po NBG, ali nigde nije napravljen nijedan park, baš zatom što su računali da između zgrada valjda ima dovoljno zelennila.

A deca se hoće igrati na parkiralištima, više nema gde drugde. Navodna igrališta koja se sada uz pompu grade po Beoogradu su mini igrališta prilagođene SAMO najmlađoj deci, čitaj sa roditeljima, ja samo ne vidim u ovakvim blokovima gde deca od preko 1o godina mogu da izađu i da budu bez nadzora roditelja, što je u svim starim blokovima sasvim normalna stvar. Ovko i mogu postati samo uličari koji sede po parkinzima, pošto nigde ni loptu ne mogu da šutnu osim ako ne plate članarinu da negde treniraju. E ako je i ovo tekovina života u gradu onda j****š grad, hoću socijallizam, tu ovo nije bila tekovina života u gradu.

Sada ispade da je bitnije imati parking, umesto da se on plaća ako hoćeš da živiš u gradu, nego mesto za decu ili park, što je na rangu pravih potreba daleko više od ovog elitističkog stava da je moj auto sa besplatnim parkingom moje pravo (da ne bude zabune vozima auto i nisam nikako neki zaluđeni mrzitelj).

Dakle blok ni blizu nije katastrofa kao neki skorašnji primeri, ali da se oduševim neću.

 

[spatiotecte]

Или скоро све. Заправо, новији полузатворени блокови нису дали тако лош резултат. Примера има, рецимо, на Бежанијској коси. Блок "Енергопројектових" зграда усељених, ако се не варам, 2007. године, један је од најбољих стамбених блокова у целом Београду.

Мислим да је истина негде између, и да ово у Блоку 67 неће бити баш толико лоше како се мисли.

Slazem se sa ovim, polu zatvoreni blok je zapravo povratak nazad po ugledu na zatvorene blokove iz proslosti.
Ti savremeni poluzatvoreni blokovi nude neko resenje izmedju modernistickog bloka iz 60tih sa klasicnom izgradnjom u vidu tacaka i duguljastih zgrada sa zelenilom okolo i klasicno zatvorenog bloka tipicnog za centar grada.

 

[DusanBG]

i da podržim i Deliju koji ovo mnogo stučnije objasni!

 

[eee]

Да, та "врхунска струка" која критикује Београд на води као лоше урбанистичко решење сама ствара још јаднија архитектонско-урбанистичка решења ... апсолутно ме не чуди што нису контактирани ... и не треба да буду са оваквим "резултатима"

U potpunosti se slazem sa vama! Sto bi danasnji mladi rekli "svaka ti je ka' Njegoseva" ili "potpisujem svaku tvoju rec".

 

[stf]

:kk:

Мука ми је више од наших "стручних" удружења који своје врхунске домете упропаштавања овога града захваљујући корупцији реализују задњих 20 година и деградирају овај јадни град до мере без повратка.

Још ми је више мука када се та удружења јаве да критикују само онда када они не добију посао ... Лицемери!

 

[Nevenkovic]

Danas (zvanicno) pocela prodaja. Zakazuju se sastanci telefonom. Projekti stanova nece biti postavljeni na sajt, uradjeni su katalozi, ako sam dobro zapamtio u ponudi su 92 verzije stanova razlicitih po strukturi i povrsini. Najvise 2-s, povrsine 55-65m2. Cene sa pdv-om 1.628 - 1.760 e/m2, ima jos dve cene izmedju ovih krajnjjh. Najskuplji su stanovi na poslednjem (povucenom) spratu i skoro svi iz prve faze su rezervisani.

Nivo unutrasnje opreme je veoma visok, dosta iznad Westa i Belvila.

Losa vest za stanare u okoline je da se na jesen nastavlja sa pobijanjem sipova za ostatak projekta. Planiraju da sve zemljane radove, iskope i pobijanje sipova zavrse pre roka za kraj prve faze koji je predvidjen za 20.04.2014.

p.s.
Jos da mi Bojan i Andrej plate ovaj marketing :laugh:

p.p.s.
I dalje nema smajlija koji se prevrce od smeha.

p.p.p.s.
Pre mesec dana mi je nagovestena mogucnost da ce se u slucaju avansnog placanja dobijati i neki mali popust. Danas zaboravih.

 

[Гага]

p.p.s.
I dalje nema smajlija koji se prevrce od smeha.

Има овај а може и овај да прође

Ооо велики наш вођо Игоре убаци и ова два осмеха у избор "Смајлића".

 

[Bad-Toro]

Informacija o ceni koju sam ja dobio je da svi trosobni stanovi imaju istu cenu nevezano za spratnost. Osim prizemlja gde je kvadrat najjeftiniji.
U svakom slučaju koga zanima saznace cenu na licu mesta.

Sent from my HTC One mini using Tapatalk

 

[DusanBG]

Nivo unutrasnje opreme je veoma visok, dosta iznad Westa i Belvila.

Za Belvil ajde i da se složim, ali objekta koji spolja je toliko ružnije projektovan od Westa da unutra ima ne znam koliko bolju unutrašnju opremnu čisto sumnjam. Pa dovoljno je videti da je hlađenje predviđeno preko split sistema koji će ponovo visiti po fasadama, šta će unutra onda da ih izvadi mermer u kupatilu?

 

[DusanBG]

A da, za cenu sam mislio da će biti niža, ova cena ih ničim ne izdvaja od projekata okoliko (neimar i preostali Belvil, West bar na prvi pogled i dalje deluje kvalitetnije ali na lošijoj lokaciji). :kafa:
Bosal u 63 ne računam oni imaju suludu cenu za onu divlju gradnju u sred bloka.

 

[Nevenkovic]

Za Belvil ajde i da se složim, ali objekta koji spolja je toliko ružnije projektovan od Westa da unutra ima ne znam koliko bolju unutrašnju opremnu čisto sumnjam. Pa dovoljno je videti da je hlađenje predviđeno preko split sistema koji će ponovo visiti po fasadama, šta će unutra onda da ih izvadi mermer u kupatilu?

U pravu si, pobegla mi je misao, trebalo je da pise: dosta iznad Belvila i iznad Westa.

O arhitekturi ne bi da sudim, za mene je to stvar ukusa, nadjite mi jedan jedini projekat o kome se ovde diskutovalo a da je unisono misljenje bilo da je to fenomenalna/prelepa/spejs satl arhitektura

Tacno je da su, ne znam iz kog razloga zasrali sa splitovima, ali na "iznad" mislim na Alu-drvo stolariju sa motorizovanim alu roletnama, gotovi parketi velikih dimenzija (u najvecim stanovima dim. brodskog poda, u manjim ce te dimenzije biti skracene, a i besmisleno je u 30m2 stavljati parket duzine 1,2 ili 1,5m) sanitarije jos nisu definisane, uzi izbor je Vileroy Boch ili Duravit Starck) italijanaska elektro galanterija, prvoklasna italijanska polirana granitna keramika...

E sad, cena od cca 400 eura/m2 niza nego u Westu, a u rangu cena u Belvilu ili cak za neke stanove i ispod toga...

 

[Homer Jay]

Tacno je da su, ne znam iz kog razloga zasrali sa splitovima, ali na "iznad" mislim na Alu-drvo stolariju sa motorizovanim alu roletnama, gotovi parketi velikih dimenzija (u najvecim stanovima dim. brodskog poda, u manjim ce te dimenzije biti skracene, a i besmisleno je u 30m2 stavljati parket duzine 1,2 ili 1,5m) sanitarije jos nisu definisane, uzi izbor je Vileroy Boch ili Duravit Starck) italijanaska elektro galanterija, prvoklasna italijanska polirana granitna keramika...

Nevezano za ovaj projekat, ali ovo je velika boljka domaćih investitora. Naročito na Vračaru. Stavljaju fensi parket, fensi stolariju, fensi keramiku, fensi kamene ploče i drvene panele na fasade - za to ti uzmu silne pare - a prozor ti gleda na komšijinu sobu, nemaš parking prostor i nemaš dnevne svetlosti u stanu

Kažem - nevezano konkretno za ovaj projekat. Videćemo još kako će da ispadne. Mada, svi smo imali zamerke da su baš maksimalno popunili blok.

Dosta toga je do (lošeg) gradskog urbanizma, ali i do toga da investitori još uvek ne vode toliko računa o samoj arhitekturi objekata.

 

[Bad-Toro]

Pre par nedelja sam pricao sa jednim starijim gospodinom koji je gradjevinski inženjer u penziji. Samo desetak godina je živeo radeći u inostranstvu i radio je na mnogobrojnim projektima sa raznim nacijama. Pitam ja njega koliko su se ugradjivali tada u cenu projekta i čovek mi kaže oko 7 procenata i da su sa tim mogli odlično da se "pokriju". Na početku ove teme neko je napravio kalkulaciju kolika je ugradnja sa cenom od 1500 evra, i dobio da je to 46%.
A ovde na forumu iz teme u temu samo čitam kako se pljuje po urbanistima (ne kažem da ne treba) ali cinjenica je da će ovde investitor da zaradi 60 miliona evra samo na stambeni deo objekta. Pa da li sada mislite da i bahatost i alavost investitora doprinosi tome da ih boli uvo kakav će projekat da bude, da se uklopi u okolinu i kolika će zauzetosti placa biti. Čisto sumnjam da bi u inostranstvu imali toliku zaradu po građevinskom projektu (mada možda i grešim, ipak nisam iz ove struke), jer bi svakako tamo gradili nešto pre nego ovde.
Da je nekom bilo dovoljno da zaradi 10-20 miliona evra (priznaćete da nisu male pare), ovaj projekat bi sada izgledao humanije, i ne bismo kukali na urbaniste. Ali koga boli uvo za humanizam i renesansu u doba surovog kapitalizma
Da su stavili te pare u banku (što u Srbiji ne bi mogla da oroči nijedna banka) ne bi dobili ove pare za dva života.


Sent from my HTC One mini using Tapatalk

 

[direktor]

Pa meni je tetka radila u sad vec pokojnoj gradjevinskoj firmi RAD kao ekonomista i kaze da kad se na krasju poslovne godine podvuce crta slaiv kad bi imali 15 % profita imali su cini mi se 7 000 radnika koji su bili prijavljeni a ne ko danas

 

[Igor]

Bad toro, zanemarujes cinjenicu da prodajna cena diktira povracaj investicije i profit. Uprosceno receno kvadrat u izgradnji je prakticno konstantna u odnosu na zahtevan kvalitet. Zapravo cinjenica je da urbanisti blokiraju investitore posto bi investitor istu kvadraturu mogao da izvede i sa vecom spratnoscu i drugacijim uredjenjem prostora.

 

[majk]

http://ablok.rs/
Evo kompletne prezentacije projekta sa tipovima stanova.
Po meni,jedino ovaj najveci zavredjuje paznu,i cini mi se da je render malo drugaciji.

 

[DusanBG]

Hvala majk na linku. Sta ovo ide na fasadu posto srecom nece biti demit, ili bar ne u velikoj meri?

Nevenkovic, kao sto ti bad toro rece nije sve u ceni baterije u kupatilu, je ne znam projekat iznutra pa necu da ti protivrecim. Human izgled bloka i malo zelenila bi izvadili stvar mnogo vise nego parket od metar i po. Ovde west doduse nista ne odskace i oni ce se naslazu kao slagalica jedna zgrada do druge, ali verujem da se vecina forumasa slozila da je izled zgrade drasticno bolji od ostatka novogradnje po NBG (da izuzmem verovatno par zgradica po vracaru),,a meni se i svidela cinjenica dugackih terasa i staklenih zidova sto je isto retko vidjeno ovde. Vidim da su u ABloku bar predvideli poneki trokrilni prozor, pozdravljam!

Nego posto imate vise informacija, moze li neki plan sprata, ne mogu da nadjem na sajtu AB da vidimo kako je reseno po lamelama, koliko znam ne bi trebalo da je puno stanova po spratu. Gde ce da se kace spoljene jedinice klima na fontovima ka ulici, obzirom da maske vidim samo sa unutrasnje strane?

 

[Bad-Toro]

Igore, iskreno uopšte ne razumem šta si hteo da mi kažeš. Ja sam samo konstatovao da urbanisti nisu jedini krivci. Da li može neko da mi kaže da je, na primer, zauzetost placa u 70 bloku gde su cetvorospratnice bila definisana na 50% ili koliko već, ili je investitor imao i humanu notu kada je razmišljao kakav projekat će izvesti.
S obzirom da je poslednjih 20 godina stanje u Srbiji takvo da svako gleda isključivo svoj sedalni deo telesne konstitucije i kako da zaradi na tuđ račun, ne čudi me što investitor koristi maksimum onoga što su urbanisti propisali.
I zašto bi nekao razmišljao da li će to što se gradi biti humano za život kada je samo jedan život i drugačije se ni ne treba postavljati (rekao jedan voljeni političar, iako nisam siguran koji je smisao želeo da iskaže). Pre bih bio iznenadjen da naidjem na projekat gde investitor nije hteo da zaradi najviše moguće.
Lakše bih prihvatio činjenicu da neko kaže: ako želite da živite u gradu, onda morate da prihvatite činjenicu da ćete gledati komšiju u prozor, ali to vas neće koštati kao Svetog Petra kajgana kako bi investitor ulozio dinar a vratio dva.

Sent from my HTC One mini using Tapatalk

 

[svsavic]

http://ablok.rs/
Stanovi su klasični i ne izdvajaju se po funkcionalnosti od drugih, u novogradnji.