Šta je novo?
Od:
Filteri

ABlok - Blok 67a [ Stambeno poslovni kompleks | 137 000 m²]

U lameli B ima najviše jednosobnih i dvosobnih, zatim troiposobnih i cetvorosobnih. U lamelama C i D, dvosobi i trosobni i u potkrovlju cetvorosobni. Cene su od 1450+pdv za stanove u prizemlju i 1600+pdv za veće stanove.
Inače veoma su funkcionalni i dobro projektovani u sklopu celog naselja. Mislio sam da će one tri zgrade u sredini biti skucene ali rekao bih da ima dosta prostora. Lamele C,D i E su udaljene od lamela A i B 35 metara. Razmak izmedju E i D i izmedju D i C je 30 metara. Lamela E je od lamele A (po horizontalnoj liniji) udaljena 25 metara, isto koliko je i lamela C udaljena od B. Inače lamela F je poslovni objekat, a H će biti hotel. Dakle 5 stambenih a ne 6 kako je bilo rečeno na početku. Trista parking mesta na otvorenom i 240 garaznih mesta po ceni od 9600 evra sa pdv-om. Planira se početak druge faze (lamela A i E) pre useljenja u stanove iz prve faze (da se završi priprema terena i pobijanje šipova). Useljenje planirano za jul 2015.

Sent from my HTC One mini using Tapatalk
 
Imaju li gde da se vide projekti stanova,mislim na netu?
 
Bice uskoro vise informacija, malo strpljenja ;)
 
Na netu još nema nigde.

Sent from my HTC One mini using Tapatalk
 
Evo i mene sa novim slikama:

1.jpg


2.jpg


3.jpg


4.jpg


6.jpg


7.jpg


8.jpg


9.jpg


10.jpg


I za kraj pogled na Kalemegdan preko Belvila:

5.jpg
 
Одличне слике. Штета што је пројекат прејадан пошто су извођачи врхунски а инвеститори са гомилом свежег капитала. Дакле имали смо све предуслове за одлично архитектонско и урбанистичко дело осим једног - Креативност и знање струке.
 
Да, та "врхунска струка" која критикује Београд на води као лоше урбанистичко решење сама ствара још јаднија архитектонско-урбанистичка решења ... апсолутно ме не чуди што нису контактирани ... и не треба да буду са оваквим "резултатима"
 
Pa u svakoj struci imate lose i dobre. Bio je i konkurs za ovo celo naselje, dakle investitor je ovo izabrao. Mislim da se generalno ne shvata kako sve funkcionise u realnosti.

Prvo, osnovno i najvaznije sto gleda svaki investor je broj KVADRATA za prodaju! Nema filozofije, nema lepo-ruzno, broj kvadrata za prodaju i tacka. Na 100.000 m2 kompleksa, nek neko punidi 103.000m2 pa makar bilo i tri puta ruznije, izabrace to. Jer 3000m2 vise x 1500e je 4.5 miliona evra vise, tj svako ko mu ponudi manje, smatra ga losim arhitektom jer ste mu iz dzepa izbacili 4.5 mil evra. I tako gleda svaki investitor, ne vezano za to koliko ima para. (osim kada gradi objekat za sebe)

Sve druge strvari su mu daleko manje vaznije od ove.
 
Тачно Миланче, инвеститор је тај који одлучује шта да ради са парама. Ту ситницу велики део форума одбија да прихвати.

Међутим, очајна струка је својим очајним резултатима омогућила да ово бедно решење буде уопште могуће.
 
A šta ako neko napravi 3,000 m2 manje a pritom napravi lepše naselje koje će se brže prodati i samim tim kraće držati zarobljen kapital? Jeste da west ima mnogo manje stanova ali je dobar primer kako u rekordnom roku rasprodati maltene celu ponudu. Da li je razlog tome što su gledali da naprave makar malo drugačiju priču od ostatka ili je neki drugi razlog ne bih znao, ali u svakom slučaju svaka čast čipsiju na optimizmu.
 
može li neko da kaže koliko bi skuplji projekat bio da su umesto tri praseta u sredini sve ostale zgrade povećane za isti broj kvadrata?

Drugim rečima, da smo išli smao 1-2 sprata u visinu ostalih zgrada?
 
Био би скупљи око 0 (нула) динара а можда чак и јефтинији јер је по правилу најскупљи део грађевиснких радова у сваком кутку НБГ-а управо фундирање а и лаику је јасно да је јефтиније димензионисати темеље да прихвати спрат-два више него градити поред потпуно нове темеље,побијати потпуно нове шипове итд за нову крмачицу.


Миланче, мени је првом јасно како функционишу и по којим критеријумима одлучују клијенти тј инвеститори али превиђаш две ствари:

1. Струка је крива на првом месту за идиотске, немаштовите и нехумане урбанистике услове у блоку.

2. Струка је крива јер инвеститору није понудила архитектоснки пристојно решење по жељеној цени. Ти најбоље знаш да добра архитектура у великом броју случајева ≠ скупа архитектура.
 
mekbejn":26htiryy je napisao(la):
može li neko da kaže koliko bi skuplji projekat bio da su umesto tri praseta u sredini sve ostale zgrade povećane za isti broj kvadrata?

Drugim rečima, da smo išli smao 1-2 sprata u visinu ostalih zgrada?
Kliknite za proširenje...

Bio bi jeftiniji
 
uh, sad mi je još gore.

Dakle onda zaista verovatno ide na dušu arhitekata ovo glupo rešenje sa tri praseta.

Možda je pitanje da li bi na 7-8 spratu te veće zgrade investitor morao da proda jeftinije kvadrate, nego na 3-4 spratu praseta.

Ali sa druge strane, u 3 praseta dobija još 3 prizmelja gde je opet jeftinija cena kvadrata.

Najgore mi je kad je bez nekog pravog razloga neko napravio nešto glupo ili makar neoptimalno. Zato se i trudim da nađem makar neko opravdanje, ali ne ide.
 
Спорије и теже би се продали станови у вишим зградама. Супротно овом форуму, већина света жели да живи до четвртог спрата. Станови на десетом спрату и више по новобеоградским блоковима нуде се по огласима готово у бесцење.
 
Све и да су ове крмаче више за спрат-два то би опет било за коју етажу ниже од суседног белвила.

Притом, добра архитектура треба уважити неке навике грађана али идиотске заблуде настале услед неодржавања неких или боље речено свих стамбених кула у Београду свакако не треба уважити па и према томе обликовати читава насеља и зграде.
 
Ма, слажем се, ја још нисам становао испод шестог спрата, али знам како људи размишљају. И Белвил је киксирао између осталог и зато што, за укус већине наших купаца, има "вишак" спратова.
 
Delija":1aspl9jb je napisao(la):
Миланче, мени је првом јасно како функционишу и по којим критеријумима одлучују клијенти тј инвеститори али превиђаш две ствари:

1. Струка је крива на првом месту за идиотске, немаштовите и нехумане урбанистике услове у блоку.
Kliknite za proširenje...

Kao prvo da kazem da se slazem sa tobom da su mogli biti malo bolji urbanisticki uslovi. Recimo meni jako smeta uvodjenje parkinga i pristupnih ulica unutar bloka na racun uredjenih zelenih povrsina, prostora za igru dece itd. I za to jeste kriva struka.

Drugo sto se tice urbanizma, teznja je da se napravi kompromis izmedju zatvorenog gradskog bloka (stari deo grada) i otvorenog bloka (veci deo NBg). Dakle prave se poluotvoreni blokovi, koje karakterise formiranje jakih ulicnih frontova sa pretezno komercijalnim sadrzajima u prizemlju koji bi uticali na stvaranje novih aktivnosti i vece koriscenje javnih prostora. Rastojanje izmedju zgrada unutar bloka je oko 25-30m (=1h zgrade). Moje misljenje je da to nije malo, i da moze da se prave niz razlicitih ambijenata za odmor i rekreaciju izmedju tih zgrada.
Delija":1aspl9jb je napisao(la):
2. Струка је крива јер инвеститору није понудила архитектоснки пристојно решење по жељеној цени. Ти најбоље знаш да добра архитектура у великом броју случајева ≠ скупа архитектура.
Kliknite za proširenje...
Generalno su upravu. Niko ne spori da je arhitektonski ovo ocajno i zastarelo resenje, u oblikovnom, konepcijiskom i estetskom smislu. Za biro ZAPP sam cuo dosta prica, od toga da su "politicki biro" do toga da im je arhitektura 0 , ali daju najvise moguce kvadrata. Ono sto mozda dobru arhitekturu cini "skupljom" je sto nemoze uvek da se dobije najvise moguce kvadrata.

I jos da dodam da zaista fali 'naglaseni ugao' i po urbanistickoj logici, sa kulom na uglu Jurija Gagarina i Omladinskih brigada.
 
milanche":1ysvrnxd je napisao(la):
Drugo sto se tice urbanizma, teznja je da se napravi kompromis izmedju zatvorenog gradskog bloka (stari deo grada) i otvorenog bloka (veci deo NBg). Dakle prave se poluotvoreni blokovi, koje karakterise formiranje jakih ulicnih frontova sa pretezno komercijalnim sadrzajima u prizemlju koji bi uticali na stvaranje novih aktivnosti i vece koriscenje javnih prostora. Rastojanje izmedju zgrada unutar bloka je oko 25-30m (=1h zgrade). Moje misljenje je da to nije malo, i da moze da se prave niz razlicitih ambijenata za odmor i rekreaciju izmedju tih zgrada.
Kliknite za proširenje...

Џаба лепи опис урбанистичког решења блока када је решење за недовољну оцену. Види се да си студирао на АТФ-у. :)

Просечном становнику неће много значити што је висина зграде једнака ширини "слободне" површине када ће од погледа моћи само да бира у чију приватност ће да задире код комшија преко пута.

Исто тако, тежња ка компромису између старог града и НБГ-а у сред НБГ-а није ништа друго до јерес и силовање Новог Београда.

У осталом сама идеја да се прави компромис између отвореног и прозрачног блока што омогућује дата локација и величина блока и затворених изнуђених решења по старом делу града је ван сваке памети.

И немојмо заборавити и кретенско ограничење на 12 спратова у непосредној околини десетина 18спратница у блоковима 61-64 и 70-45.
 
Dokle god ima kupaca kojima sve pomenuto mnogo ne znaci iz razloga koji ide na kraju recenice, investitore nece biti briga da biraju kvalitetne projekte, sve i da se nadje neki talentovani arhitekta i da to ne kosta ni dinara vise, gradi genericne krmace jer to kupuje i za bolje ne zna
 
Свака роба нађе купца. АЛи чињеница је, као што рече Директор, да се више размишља када се купује парадајз него стан ...
 
Investitor, odnosno arhitekte, su ugurali ove krmace iz jednostavnog razloga sto je ovo bila maksimalna visina dozvoljena u zadnjem delu bloka, dok je samo u delu prema Jurija Gagarina dozvoljena nesto visa gradnja, sto ce biti i napravljeno. MEni su se neka druga resenja vise svidjala, ali investitor je izabra ovo (ne znam sta ih je vodilo), a verujej da su svi u par stotina kvadrata projektovali objekte.

Dakle sve je krenulo i zavrsilo se na urbanistickim uslovima posto 100 hiljada kvadrata sa ogranicenjem u spratnosti od 6 i 10 etaza (mozda gresim ovo je okvirno ima na pocetku foruma), jednostavno ne moze nikako nego ovako.

25m izmedju zgrada se u danasnje vreme moze prodavati kao nesto, ali to je krajnje skucen prostor i nema veze sa Novim Beogradom, kao ni sva ostala novogradnja
 
Da ne zaboravim, ovih 100 hiljada je odredjeno i sa predvidjenom maksimalnom zauzetoscu parcele, a uglavno se ovi uslovi guraju tako da investitor mora da uradi projekat sa maksimalnom zauzetoscu parcele i maksimalnom spratnoscu da izgradi maksimalni broj kvadrata.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh