Из тешко докучивих разлога вечерас није радило ниједна светиљка на стубовима, светлост је долазила само од околних зграда; Трг је био попуњен и изгледало је да би исто било и да је његова повришина неколико пута већа; насупрот мојим бојазнима, од саобраћаја који је лагано и равномерном брзином пролазио није долазила бука од точкова по грубој каменој подлози:
Нити су вратили кугле на светиљке око Споменика, нити су споменик заштитили тако да не може да се пење, седи, жрља, лепе налепнице и жваке по њему ...:
У врху Француске улице, код НП, семафори су за аутомобиле и пешаке око 30 секунди
истовремено показивали црвено; пешаци су на крају изгубили стрпљење и прешли улицу према Позоришту противно прописима.
Три клупе с дрвеним делом за седење, интернетом и пуњачима су у реду уз Дом Штампе. Од два телефона с којима смо покушали, један је остварио везу, а други није. На плочи с упутством о пуњењу (има и могућност бежичног пуњења) и интернету сав текст је ни на званичном српском, ни на неком страном језику, што указује или на ружан пропуст у контроли, или на то да неко Р у ТР још схвата као Републику Југославију, а не Србију.
Корпе окачене о стубове су премале, и прениско постављене:
На граници Трга и Коларчеве фали неколико плоча:
Није ми јасно бесплатно коришћење Врапца, ни како и докле ће то тако моћи - ко ће спречити обесне да се не возикају без потребе кад хоће и колико хоће?; зашто се не би плаћао и долазио по позиву? Овако ће морати да се уведе нов начин за превоз групица хотелских гостију и њиховог пртљага кроз пешачку зону:
Жардињере с дрвцима су знато улепшале део Чика Љубине улице уз НМ!; с друге стране, још није поправљена искривљена светиљка у њој (објавио сам пре извесног времена њену слику овде):
Дрворед и ред клупа испред НМ га одвајају од Трга и баште оближњег кафића, тако да башта не смета музеју као што би то био случај да их нема. Кафића и ресторана има на доста главних европских тргова (фиренца, Краков, Праг), у зависности од тога шта се налази на њима, тако да је добро да и на ТР има понеки. Лепо је сести уз пиће, одморити се и посматрати значајне зграде и кретање живота около.
У Македонској улици на стубу нема ознаке за линију 37, али се долазак тог аутобуса најављује на дисплеју - опет ни на званичном српском, нити на неком корисном страном језику. Аутобус се појавио из Француске улице у 20:44, на пример, и отишао Коларчевом ка Теразијама!
На крају, семафор на граници Македонске и ТР у смеру ка Тргу потпуно је закривен рекламним паноом који стоји испред њега.