Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=577885#p577885:2dv61k1i je napisao(la):
DzonTravolta » 30 Oct 2018 02:53 pm[/url]":2dv61k1i]@Zuma: Možeš li nešto više o tom šancu da podeliš? U smislu - odakle se napajao vodom i sl...
Elementarni oblik jarka sa palisadama, naprimer kad se vojska ukopava, je ovaj. Zemlja iskopana iz jarka na unutrašnjoj strani pravi uzvišenje za dodatne palisade i zaklon za vojnike odbrane.

Pogledajte prilog 2
Stalna odbrana grada u Tursko vreme je verovatno bila ozbiljnija verzija osnovnog dizajna sa prethodne slike. Međutim sam šanac i sve kapije na njemu su iskopali Austrijanci između 1718. i 1739., kad su osvojili Beograd, pripremajući se za očekivani pokušaj Turaka da ga povrate. Ta prva verzija odbrane je bila daleko ambicioznija i skuplja od kasnije Turske, i bila je pozicionirana ovako, ucrtano na modernoj mapi grada. To je i originalno poreklo nekih naših "venaca" i pružanja ulica.

Pogledajte prilog 1
Detaljni crtež Austrijskih rovova i sistema odbrane Virtembergove (Stambol) kapije, odnosno tadašnjeg stanja današnjeg Trga Republike (ako je prethodna skica tačna rovovi koji brane kapiju su išli sve do Terazija).


Međutim, kad su bez bitke grad morali da ponovo predaju Turcima, prethodno su porušili veći deo vojnih odbrana koje su napravili (Stambol kapija je ostala). Kasniji šanac iz Turskog perioda je koristio kanale koji su iskopali Austrijanci, ali je sve bilo bitno jednostavnije.

Pošto se šanac protezao polukružno od Save do Dunava, na nižem, plavnom područiju reka, šanac se vodom snabdevao iz njih, a na višim kotama je to verovatno bila kombinacija kišnice, prirodnih izvora kojih je bilo puno i drenaže-kanalizacije raznih površinskih voda.
 
dosen":2gpc34g7 je napisao(la):
Isto vazi i za Trg republike, bolje je - ne dirati ga, jer svasta moze da padne na pamet vlasti i ovoj generaciji gradjana koje tesko mogu da se nazovu gradjanima.

Pa valjda i ti pripadaš ovoj generaciji građana (?!).

Ili možda ne pripadaš, pošto očigledno smatraš da si nešto posebno (?).
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=577837#p577837:22nm4f0m je napisao(la):
Zuma » 30 Окт 2018 11:32 am[/url]":22nm4f0m]Na kraju, za razliku od kapija na Tvrđavi, SVI naši preci iz tog perioda su sasvim sigurno gazili baš po tih par metara pločnika unutar ove kapije.

Опет субјективна интерпретација историје заснована на личним жељама. Пре ће бити да је највећи број наших предака избегавао Стамбол капију због већ изнетих разлога набијања на колац. Други разлог је техничке природе. Српски део вароши простирао се од врха гребена ка Сави те су наши преци у највећој, или чак апсолутној мери користили Варош капију - зато се тако и зове.

На крају, вешто си избегао да одговориш на најважније питање ... у ком то европском граду нису срушили спољне градске бедеме и капије и у ком то граду их презентују као вредан археолошки налаз? Има ли иједан такав град или ћемо опет да будемо најпаметнији, односно најглупљи у Европи.

То је важно пошто се овде изврће историја и доказује се упорно да су наши преци волели ову капију и бедеме и горке су лили сузе што су били на силу натерани од страних сила да поруше те изузетно вредне објекте. Где су исти такви бедеми у градовима земаља које су нас натерале да срушимо ту баснословну вредност? Где су?
 
Stefane, i tvoja interpretacija istorije je subjektiva i bazirana na licnim zeljama. Za istoriju i arheologiju nije bitno gde je koja etnicka skupina zivela, sve je to sada Beograd. Kada bi malo vise ziveli SADA, a ne u proslosti, mozda ne bi imali diktatore na vlasti, pa bi sacuvali neki minimum dostojanstva i ugleda.

U 19. veku (najkasnije) u Evropi su se masivno rusili bedemi oko starih gradova koji su se brzo razvijali, jer su smatrali da su odvec nepotrebni, stavise, bili su smetnja i daleko od modernog shvatanja urbanizma, i bili su u pravu.
Pitanje je da li bi danas to isto ucinili? Mislim da sigurno ne bi. Barem struka ne bi to dozvoljavala, verovatno bi doslo do neke vrste moderacije - neke ulice bi otvorili ka spoljnjem gradu, a na nekim mestima bi zadrzali bedeme i uklopili u neku sasvim drugaciju arhitekturu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578026#p578026:33p7bc40 je napisao(la):
Drakche » Sre Okt 31, 2018 9:54 am[/url]":33p7bc40]Stefane, i tvoja interpretacija istorije je subjektiva i bazirana na licnim zeljama. Za istoriju i arheologiju nije bitno gde je koja etnicka skupina zivela, sve je to sada Beograd. Kada bi malo vise ziveli SADA, a ne u proslosti, mozda ne bi imali diktatore na vlasti, pa bi sacuvali neki minimum dostojanstva i ugleda.

Kako je lepo povezana istorija naroda koji su ziveli na prostoru danasnjeg Beograda sa opozicionim botovskim komentarom, na ovome bi se postideli i najveci sns sendvicari. Baca mi se pegla :bash:
 
A jel' lepo povezano? :laugh:
Neka sam ja opozicioni bot, a sta si ti vracarac? kulturna gradjanska manjina koja se gadi svega politickog?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578000#p578000:1mlr5wtn je napisao(la):
Vladivoje » 31 Oct 2018 02:25 am[/url]":1mlr5wtn]
dosen":1mlr5wtn je napisao(la):
Isto vazi i za Trg republike, bolje je - ne dirati ga, jer svasta moze da padne na pamet vlasti i ovoj generaciji gradjana koje tesko mogu da se nazovu gradjanima.

Pa valjda i ti pripadaš ovoj generaciji građana (?!).

Ili možda ne pripadaš, pošto očigledno smatraš da si nešto posebno (?).

@vladivoje

Potpuno pripadam nasem narodu i generaciji, bar po jednoj stavci - propalim zubima.

Taj problem sa generacijom BB i njihove dece je nastao usled velikog priliva u gradove. Srbija je imala pre Kine najveci priliv iz sela u grad. Nazalost usled rata i unistenja elite, nije bilo nikog da ih civilizuje. Socijalizam je po nesto uspeo ali je velika masa ostala nepretopljena u gradjane. Sa slobom je doslo do nove negativne selekcije i egzodusa. I mi danas imamo stanovnistvo koje cini supa stanovnistva prepariranih za vreme Slobe, socijalizma, potonjeg primitivizma, danasljeg dziberizma i njihova egoisticna i primitivna deca.

Ima tu jos jedan momenat, osim skart obrazovanja koje nudi nase skolstvo ( cak i elitno ), cela ta supa ociscenog stanovnistva zivela je vec pola veka u stalnoj krizi resursa: stan, gradjevinska dozvola, zaposlenje, veze, zdravstvo, cekanje u redu u posti, veza za upis i sl. Lose obrazovanje i kulturni ambijent i vecita kriza i grabez formirali su moral, mentalitet ovih generacija koje danas hodaju Srbijom.

I sta ocekujemo da se bave arheologijom i drustvenim dobrom. Nas narod ce da iscupa i odnese sa cenralnog gradskog trga i bandere, ako nisu dobro ankerisane, i ovaj sa "fakultetom" i penzos sa cegerom. A blazirane gospodze sa Gornjeg Dorcola, ce dovesti kuce da kake na patrljak od bandere.

@Zuma
Na ovoj mapi sa sancevima izgleda kao da kapija stoji paralelno sa ulazom. Nesto je tu cudno.
 
@ dosen,

uglavnom se slažem sa ovim što si naveo.

Ali čoveče, nemoj baš toliko crno da bojiš ionako sivu i surovu realnost. :wink:
Unesi bar malko optimističnih nijansi. :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578133#p578133:3pjs4vey je napisao(la):
dosen » 31 Oct 2018 05:46 pm[/url]":3pjs4vey]
....

@Zuma
Na ovoj mapi sa sancevima izgleda kao da kapija stoji paralelno sa ulazom. Nesto je tu cudno.

Ma Zuma je u svom zanosu po drugi put postavio ilustaciju neke druge kapije... sad čekamo objašnjenje kako je već sve to već objasnio :D
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578016#p578016:2kr4draz je napisao(la):
stf » Sre Okt 31, 2018 10:08 am[/url]":2kr4draz]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=577837#p577837:2kr4draz je napisao(la):
Zuma » 30 Окт 2018 11:32 am[/url]":2kr4draz]Na kraju, za razliku od kapija na Tvrđavi, SVI naši preci iz tog perioda su sasvim sigurno gazili baš po tih par metara pločnika unutar ove kapije.
На крају, вешто си избегао да одговориш на најважније питање ... у ком то европском граду нису срушили спољне градске бедеме и капије и у ком то граду их презентују као вредан археолошки налаз? Има ли иједан такав град или ћемо опет да будемо најпаметнији, односно најглупљи у Европи.

da nije mozda rim? gde su sacuvali i starije (unutrasnje) i novije (spoljasnje) bedeme onako kako su ih nasli nakon varvarskog razvaljivanja, kao sto je stambol kapija sacuvana a ostatak porusen od strane turaka
 
Sta je sacuvano od stambol kapije cigla u temeljima narodnog pozorista ...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578133#p578133:hn5d9m8i je napisao(la):
dosen » 31 Oct 2018 05:46 pm[/url]":hn5d9m8i]
@Zuma
Na ovoj mapi sa sancevima izgleda kao da kapija stoji paralelno sa ulazom. Nesto je tu cudno.
Koliko ja vidim sve je u redu. Paralelno sa kojim ulazom? Misliš da su osa ulice i osa kapije paraleni? Onda gledaš pogrešan revelin. Stambol kapija je na ulazu u ovaj najdonji revelin na slici u prethodnoj poruci (3), a on je zakošen u odnosu na osu Vasine ulice, na obe slike.

Inače, sa prve slike vidimo i zašto je Stambol kapija ukoso u odnosu na Vasinu ulicu. Austrijanci su spoljni prsten odbrane Beograda trasirali tako da čini relativno pravilan polukrug. Zbog toga svaki sledeći revelin mora biti pod nešto različitim uglom u odnosu na strane sveta. Samo je onaj koji je bio u nastavku Gospodar Jevremove ulice u osi te ulice. Međutim Stambol kapija je na ulazu u revelin ispod njega (broj 3 na drugoj mapi u prethodnoj poruci, "Aleksandrova").

Evo pogleda na sve reveline. Broje se od Save ka Dunavu.

 
Kartograf je bio prlično detaljan. Evo i mesta za "Pravdu" :

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578026#p578026:nxmmhdmi je napisao(la):
Drakche » 31 Окт 2018 09:54 am[/url]":nxmmhdmi]Stefane, i tvoja interpretacija istorije je subjektiva i bazirana na licnim zeljama.

Па наравно Драгче. Ја то не спорим, чак сам више пута нагласио. Зато бих и тебе, и све остале замолио да са мало више концентрације читају написано а не да читају нечије писање са унапред формираним мишљењем о аутору. Форумаши углавном не пале мозак кад читају шта други пишу већ пружају подршку ономе кога готиве без икаквог размишљања о томе ко шта у ком моменту пише.

Ево суштинске разлике између Зуме и мене:

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=577837#p577837:nxmmhdmi je napisao(la):
Zuma » 30 Окт 2018 11:32 am[/url]":nxmmhdmi]Na kraju, za razliku od kapija na Tvrđavi, SVI naši preci iz tog perioda su sasvim sigurno gazili baš po tih par metara pločnika unutar ove kapije.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578016#p578016:nxmmhdmi je napisao(la):
stf » 31 Окт 2018 09:08 am[/url]":nxmmhdmi]Пре ће бити да је највећи број наших предака избегавао Стамбол капију због већ изнетих разлога набијања на колац.

И тако ми дискутујемо годинама ...


[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578178#p578178:nxmmhdmi je napisao(la):
nekianonimnilik » 31 Окт 2018 09:39 pm[/url]":nxmmhdmi]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578016#p578016:nxmmhdmi je napisao(la):
stf » Sre Okt 31, 2018 10:08 am[/url]":nxmmhdmi]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=577837#p577837:nxmmhdmi je napisao(la):
Zuma » 30 Окт 2018 11:32 am[/url]":nxmmhdmi]Na kraju, za razliku od kapija na Tvrđavi, SVI naši preci iz tog perioda su sasvim sigurno gazili baš po tih par metara pločnika unutar ove kapije.
у ком то европском граду нису срушили спољне градске бедеме и капије и у ком то граду их презентују као вредан археолошки налаз?

da nije mozda rim? gde su sacuvali i starije (unutrasnje) i novije (spoljasnje) bedeme onako kako su ih nasli nakon varvarskog razvaljivanja, kao sto je stambol kapija sacuvana a ostatak porusen od strane turaka
Да су на Тргу Републике нађени остаци римског утврђења или какве јавне грађевине, ни ја не бих имао ништа против да се налаз презентује и то не делимично, него потпуно. Налази Римске империје, најразвијеније културе свог доба су далеко вреднији од ових безвредних темеља градске капије периферног града најзаосталије империје у Европи тог доба ... једноставно није за поредити.

Остатке римских терми на платоу код Филозофског факултета откопати и ставити под стакло. Ову беду од темеља Стамбол капије затрпати. То је мој предлог.

Јуче су на Тргу настављени "археолошки" радови око темеља. Госпођа из Завода је била ту са невиђено смореном фацом док је један радник копао у дубину између темеља капије тражећи зумине "подрумске просторије" или штагод ... па погледајте бре на шта ово на фотографији личи .... и за ово се залажете да буде доминантна тема главног градског трга? Па ја и даље не верујем шта на овом форуму могу да прочитам ...

a46d2.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578133#p578133:q6hr4fni je napisao(la):
dosen » Сре Окт 31, 2018 6:46 pm[/url]":q6hr4fni]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578000#p578000:q6hr4fni je napisao(la):
Vladivoje » 31 Oct 2018 02:25 am[/url]":q6hr4fni]
dosen":q6hr4fni je napisao(la):
Isto vazi i za Trg republike, bolje je - ne dirati ga, jer svasta moze da padne na pamet vlasti i ovoj generaciji gradjana koje tesko mogu da se nazovu gradjanima.

Pa valjda i ti pripadaš ovoj generaciji građana (?!).

Ili možda ne pripadaš, pošto očigledno smatraš da si nešto posebno (?).

@Zuma
Na ovoj mapi sa sancevima izgleda kao da kapija stoji paralelno sa ulazom. Nesto je tu cudno.

Mislim da te zbunjuje objekat što na planu podseća na ostatke Stambol kapije, kako ih danas vidimo, a stoji paralelno sa ulazom - to je veliki kompleks kasarne princa Aleksandra Virtemberškog, upravitelja Beograda i Kraljevine Srbije u to vreme. Stambol kapija na planu je mali roze pravougaonik sa desne strane kasarne, kod broja 3, kao što kaže @Zuma
 
Ako je mislio na to, taj objekat je bio zaista veliki, bitno veći od kapije. Evo gravire kasarne princa Aleksandra Virtemberškog.

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578253#p578253:210lflzr je napisao(la):
Zuma » Чет Нов 01, 2018 10:43 am[/url]":210lflzr]Ako je mislio na to, taj objekat je bio zaista veliki, bitno veći od kapije. Evo gravire kasarne princa Aleksandra Virtemberškog.


file.php

Mislim da ova prelepa barokna zgrada ("najistočniji primerak baroka"), pokazuje da Austrijanci nisu tretirali Beograd kao provincijski grad ali da je gradnja fortifikacija na tvrdjavi i oko nje kao i obalskih utvrdjenja bila prioritetna u odnosu na razvoj grada, pojas utvrdjenja oko grada i redut na Tašmajdanu. Da grad nisu tako malodušno predali 1739. godine danas bi Beograd bio istočni Prag... ali sigurno ne bi bio u Srbiji..
 
@stf Citam vec godinama sta pises, sto bi se reklo znamo se :laugh: pa ne moram da citam svaki post da bih nesto zakljucio. Al 'ajde nije bi bitno.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=578253#p578253:13jn8ev1 je napisao(la):
Zuma » 01 Nov 2018 09:43 am[/url]":13jn8ev1]Ako je mislio na to, taj objekat je bio zaista veliki, bitno veći od kapije. Evo gravire kasarne princa Aleksandra Virtemberškog.


file.php

Da li znas gde se ova zgrada tacno nalazila? Ako imas neki prikaz na mapi.
 
Najveći crveni objekat levo od Stambol kapije i njenog revelina. Nacrtan kao neki uprošćeni i šematizovani presek. Piše iznad nje "Kasarna". Između Vasine i Knez Mihajlove.

file.php
 
Stf,
počeo si da pričaš stvari koje su skoro očigledno neozbiljne kao argument pa više i ne znam koliko ima smisla raspravljati o njima.

"Ostaci su ružni i ne liče ni na šta." Pa naravno da napola otkopani, neočišćeni i prošarani naknadno iskopanim kanalima za intalacije ne izgledaju bog zna šta. Kad se sve otkopa, očisti malter i drugi ostaci, zatim poprave naknadno nastala oštećenja, ukratko, kad se završi restauracija, ONDA će sve izgledati sasvim drugačije.

"Пре ће бити да је највећи број наших предака избегавао Стамбол капију због већ изнетих разлога набијања на колац." Ovo više liči na šalu nego na nešto ozbiljno. Grad ima svega nekoliko kapija, i sad ljudi kao neće da prolaze kroz kapije zbog glava nabijenih na kolac? Valjda ne misliš da su Turci to radili svaki dan, onako iz zabave? To je bilo posebno zastrašivanje posle Srpskih buna, pa i to najviše tamo gde su one izbijale, pošto je upravo TO stanovništvo trebalo zaplašiti, a manje ono gde se NISU podigli na ustanak. Koliko je njih bilo? A ta kapija je tu bila čitavih 140 godina i ljudi su svo to ogromno vreme prosto živeli svoj svakodnevni život svuda oko nje. Pa sam onda lepo skicama pokazao da se nabijanje na kolac i nije moglo dešavatii previše blizu kapije zbog rovova, brda od zemlje i drugih odbramenbinh instalacija (bilo im je potrebno veliko polje za gledaoce), pa je nejasno zašto bi ljudi baš Stambol kapiju povezali da nabijanjem na kolac. Ona je verovatno prosto bila najbliži, svima poznati gradski toponim, dakle oznaka kraja i naziv za neimenovane livade izvan grada i te kapije, pa su je samo zato spominjali u spisima (kao sada "Crveni krst", dakle odnosi se ne na sam objekat nego na deo grada), što je kasnije pogrešno shvaćeno i preuveličano. Što se tiče "izlaganja" pogubljenih, znamo da se to radilo duž puteva ("ka Terazijama"), a ako je toga bilo i na kapijama, onda je valjda bilo i na drugim kapijama - pogotovo onim koje SRBI više koriste - a ljudi moraju NEGDE izaći iz grada. Pa je cela priča o izbegavanju Stambol kapije zbog "nabijanja na kolac" apsurdna.

Slično je i sa potencijalnom negativnom asocijacijom vezanom za ratove i pogibije na kapiji. Od 140 GODINA Srbi su valjda ozbiljno ratovali na Stambol kapiji jedan dan, ne računajući opsadu bez puno događaja, koliko je Karađorđu trebalo da osvoji grad. Pri tome je Turke uhvatio na iznenađenje, i pobedio pobivši 300 Turaka, dok je sam izgubio svega 50 ljudi. Pa je i tu glavni prodor bio na Sava kapiji, gde je svega 7 Srba prerušavanjem i iznenadnim napadom otvorilo prolaz Srpskoj vojsci, a ne na Stambol kapiji. Dakle ta bitka oko gradskih kapija bi pre mogla biti razlog za slavlje i njihovo čuvanje kao spomenika. Ni to ne može biti razlog za loše asocijacije.

"Српски део вароши простирао се од врха гребена ка Сави те су наши преци у највећој, или чак апсолутној мери користили Варош капију - зато се тако и зове." Taj Srspski deo izvan šanca se tek kasnije počeo zaista razvijati. A Srba je uvek bilo i unutar grada. Jesu dakle koristili i Varoš kapiju, ali su koristili i Stambol kapiju.

"На крају, вешто си избегао да одговориш на најважније питање ... у ком то европском граду нису срушили спољне градске бедеме и капије и у ком то граду их презентују као вредан археолошки налаз? Има ли иједан такав град или ћемо опет да будемо најпаметнији, односно најглупљи у Европи." Nije li očigledno da su ih svuda, i kod nas i u Evropi, rušili zato, i onda, kada su postali smetnja razvoju grada, plus što onda zaista nije postojalo shvatanje da su njihovi sopstveni stari i preživeli ostaci toliko vredni da bi zauvek svi trebali da obigravaju oko njih. Tada je u Evropi naučni napredak, osavremenjavanje, razvoj tehnologije i industrijalizacija bio maltene religija. I tamo i ovde kod nas, kad smo se najzad oslobodili Turaka. Nije potrebno izmišljati druge i posebne razloge za rušenje. Savršeno nema smisla argument da mi SADA ne treba da prikazemo stare ostatke zato ih u Evropi NEKADA nisu prikazivali. Potrebe, shvatanja, vrednosti i prioriteti se menjaju. Ranije je tu bila ulica, sada kombinovana pešačka zona. Ni ograničenja dakle nisu ista.
 
Чуј ја неозбиљан ... па цела дискусија је и почела на основу твоје неозбиљне и комичне идеје да се остаци капије презентују под стаклом као да смо нашли римски форум, јавну билбиотеку из Ефеса, Артемидин храм или нешто сличне важности, а не обичну бедемску капију чија презентација сада треба да наруши форму јединог правог трга у овом граду и уз то најважнијег јавног простора.

Јавног простора који представља центар културе целе нације, центар друштвеног догађања града. Да би нешто ту било презентовано од археолошких остатака, треба да има изузетну археолошку, историјску и културну вредност. Капија је нема. То је само капија. Сваки је град у Европи имао и сваки их је порушио и ниједан град их накнадно није презентовао. А имали су далеко лепше капије. А није да испод бечког ринга нема остатака бедема. Па има их, али их нису презентовали. Зашто би? За чије бабе здравље? Па немају вредност за тако нешто ...

Ти не разумеш колико је однос овде дисбалансиран. Данашња вредност коју Трг има је превише велика да би била нарушена археолошким остацима који немају довољну вредност. Зашто толико волимо да себе као народ обезвређујемо? Презентација остатака бедемских капија је обезвређивање институција културе испред којих се налазе. Нису у истом рангу колико год се ти упирао да докажеш да јесу. Нису. И неће никада бити.

Као што је члан Зидар пар страница раније написао ... да је капија имала неки квалитетан елемент, неки остатак славолука, капитела, нешто што има неку препознатљиву и вредну форму па ајде и да се стави под стакло ... али остатак темеља без икаквог карактера и акцента ставити под стакло ... па то је толико смешно и јадно да ја не разумем како то неки не схватају....то представља исмевање рођеног града. Буквално презентујемо и својим грађанима и туристима како немамо историју, немамо ништа вредно, немамо остатке античких градова, немамо остатке средњевековних дворова, римских вила .... али зато имамо темеље капијетине. Браво за нас. За нашу културу и историју. Немамо шта вредно да прикажемо па ћемо да прикажемо нешто што имају сви и нико није презентовао ...(АПЛАУЗ)

Мислим да је и теби самом јасно да капија нема толику вредност. Зато се прича све време напумпава романтизираним описима тог времена. Сад прича окреће на околне објекте. Ето, Витембергова касарна је била поред Стаблом капије, просечна барокна зградица која је већ описана као "прелепа" па је то сад доказ да је капија битна. А касарна се налазила на месту данашње зграде Народног музеја. Чекам сад предлог да се зграда музеја сруши да би се саградила касарна. Или да се барем фасада зграде промени и изимитира касарна ... мислим, не би ме чудило.
 
Čovek se prezivao Virtemberg (Württemberg)... a sama zgrada je bila mnogo lepša od monotonih zgrada oko katedrale sv. Vita na Hradčanima... koje su, usput, danas deo UNESCO svetske baštine.. toliko o provincijalnosti iste.
 
Vrh