Stf,
počeo si da pričaš stvari koje su skoro očigledno neozbiljne kao argument pa više i ne znam koliko ima smisla raspravljati o njima.
"Ostaci su ružni i ne liče ni na šta." Pa naravno da napola otkopani, neočišćeni i prošarani naknadno iskopanim kanalima za intalacije ne izgledaju bog zna šta. Kad se sve otkopa, očisti malter i drugi ostaci, zatim poprave naknadno nastala oštećenja, ukratko, kad se završi restauracija, ONDA će sve izgledati sasvim drugačije.
"Пре ће бити да је највећи број наших предака избегавао Стамбол капију због већ изнетих разлога набијања на колац." Ovo više liči na šalu nego na nešto ozbiljno. Grad ima svega nekoliko kapija, i sad ljudi kao neće da prolaze kroz kapije zbog glava nabijenih na kolac? Valjda ne misliš da su Turci to radili svaki dan, onako iz zabave? To je bilo posebno zastrašivanje posle Srpskih buna, pa i to najviše tamo gde su one izbijale, pošto je upravo TO stanovništvo trebalo zaplašiti, a manje ono gde se NISU podigli na ustanak. Koliko je njih bilo? A ta kapija je tu bila čitavih 140 godina i ljudi su svo to ogromno vreme prosto živeli svoj svakodnevni život svuda oko nje. Pa sam onda lepo skicama pokazao da se nabijanje na kolac i nije moglo dešavatii previše blizu kapije zbog rovova, brda od zemlje i drugih odbramenbinh instalacija (bilo im je potrebno veliko polje za gledaoce), pa je nejasno zašto bi ljudi baš Stambol kapiju povezali da nabijanjem na kolac. Ona je verovatno prosto bila najbliži, svima poznati gradski toponim, dakle oznaka kraja i naziv za neimenovane livade izvan grada i te kapije, pa su je samo zato spominjali u spisima (kao sada "Crveni krst", dakle odnosi se ne na sam objekat nego na deo grada), što je kasnije pogrešno shvaćeno i preuveličano. Što se tiče "izlaganja" pogubljenih, znamo da se to radilo duž puteva ("ka Terazijama"), a ako je toga bilo i na kapijama, onda je valjda bilo i na drugim kapijama - pogotovo onim koje SRBI više koriste - a ljudi moraju NEGDE izaći iz grada. Pa je cela priča o izbegavanju Stambol kapije zbog "nabijanja na kolac" apsurdna.
Slično je i sa potencijalnom negativnom asocijacijom vezanom za ratove i pogibije na kapiji. Od 140 GODINA Srbi su valjda ozbiljno ratovali na Stambol kapiji jedan dan, ne računajući opsadu bez puno događaja, koliko je Karađorđu trebalo da osvoji grad. Pri tome je Turke uhvatio na iznenađenje, i pobedio pobivši 300 Turaka, dok je sam izgubio svega 50 ljudi. Pa je i tu glavni prodor bio na Sava kapiji, gde je svega 7 Srba prerušavanjem i iznenadnim napadom otvorilo prolaz Srpskoj vojsci, a ne na Stambol kapiji. Dakle ta bitka oko gradskih kapija bi pre mogla biti razlog za slavlje i njihovo čuvanje kao spomenika. Ni to ne može biti razlog za loše asocijacije.
"Српски део вароши простирао се од врха гребена ка Сави те су наши преци у највећој, или чак апсолутној мери користили Варош капију - зато се тако и зове." Taj Srspski deo izvan šanca se tek kasnije počeo zaista razvijati. A Srba je uvek bilo i unutar grada. Jesu dakle koristili i Varoš kapiju, ali su koristili i Stambol kapiju.
"На крају, вешто си избегао да одговориш на најважније питање ... у ком то европском граду нису срушили спољне градске бедеме и капије и у ком то граду их презентују као вредан археолошки налаз? Има ли иједан такав град или ћемо опет да будемо најпаметнији, односно најглупљи у Европи." Nije li očigledno da su ih svuda, i kod nas i u Evropi, rušili zato, i onda, kada su postali smetnja razvoju grada, plus što onda zaista nije postojalo shvatanje da su njihovi sopstveni stari i preživeli ostaci toliko vredni da bi zauvek svi trebali da obigravaju oko njih. Tada je u Evropi naučni napredak, osavremenjavanje, razvoj tehnologije i industrijalizacija bio maltene religija. I tamo i ovde kod nas, kad smo se najzad oslobodili Turaka. Nije potrebno izmišljati druge i posebne razloge za rušenje. Savršeno nema smisla argument da mi SADA ne treba da prikazemo stare ostatke zato ih u Evropi NEKADA nisu prikazivali. Potrebe, shvatanja, vrednosti i prioriteti se menjaju. Ranije je tu bila ulica, sada kombinovana pešačka zona. Ni ograničenja dakle nisu ista.