Možda nije adekvatna tema, ali definitvno je delimično mesto ovde ovoj priči.
Juče sam posle duže vremena išao na aerodrom, u pitanju je transfer grupe stranih turista, organizovani su minibus i autobus i onda nešto čega treba da bude sramota svakog u ovom gradu, stanje na Aerodromu, u najmanju ruku izgleda kao zemlje trećeg sveta, u kojima je razvoj samo priča i želja.
Ispostaviće se, na aerodromu nema mesta gde autobus može da sačeka da grupa završi sve aerodromske procedure, pa su se dva autobusa vozila u krug, jer ne postoji nikakvo mesto za čekanje. Po dobijanju informacije o izlasku grupe, sledi tek horor, ne postoji mesto na kome se sakupljaju putnici. Kroz gomilu radova, suženja, kanala, delova ivičnjaka, nekako se provlači do zone odakle kreće A1, na tom mestu ne može da se okrene ni minibus, a kamoli turistički autobus, oko predviđenog mesta su svuda parkirani automobili, kolica, delovi ivičnjaka, barijere. Ljudi sa stvarima tumaraju tuda, preskaču preko barijera, automobili takođe prelaze preko plastičnih barijera, apsolutna pometnja i opšti haos, da bi autobus pokupio grupu, morao je da napravi čitav kolaps, ne bi li se odnekuda pojavila komunalna policija koja je omogućila okretanje autobusa, pomeranjem parkiranih vozila. Za prestonicu i aerodrom ovakvog tipa, sa ovakvim značajem, jedna velika bruka i sramota, a ono što je najgore sve ovo se dešava u jeku sezone, kada najveći broj stranih turista upravo ovim putem obilazi našu prestonicu.
Ako je za utehu, Indijci su se verovatno osetili kao kod kuće, a Beogradu svaka čast i nadležnima na aerodromu.
Dakle, 21. vek, nema mesta za autobus za čekanje, nema mesta za autobus za prijem putnika, o nekakvim drugim pratećim sadržajima, da ne trošimo reči. Po ko zna koji put, jako smo podbacili.