Ко им ово дозволи? (nelegalna, divlja gradnja)

[Nenad]

Dragane, jel si se ti to zbog mene na Genex popeo? Hvala, hvala

Nije toliko lose, ali konkretno na toj lokaciji. Problem je ne u ovoj jednoj zgradi, vec u citavom trendu koji je zahvatio Novi Beograd.

 

[cosmic]

Moze li neko da mi pojasni gde je tacno ova lokacija? Hvala unapred.

 

[Nenad]

^^Evo ovde
http://maps.google.com/maps?f=q&hl=...20.403253&spn=0.001982,0.006255&t=k&z=18&om=1

 

[Milance]

^^Iz ove pticije perspektive se lepo vidi koliko poslovni centar koji se gradi ne pripada lokaciji na kojoj se gradi. Potpuno nepotrebno trpanje tih staklenih skalamerija na tako uzak prostor.

 

[dragan]

..

Dragane, jel si se ti to zbog mene na Genex popeo? Hvala, hvala

Morao sam da bi bio malo jasniji položaj objekta, a vetar mi odneo

periku sa glave ... dok sam snimo web-kamerom.

 

[Nenad]

POKOSIO POLICAJCA!

Policajac Igor Marinković (24) povređen je sinoć oko 21 sat u ulici Maksima Gorkog 1, kada je na njega naleteo automobil marke „opel astra“ koga je pokušao da zaustavi. Kada je Marinković, zajedno sa kolegom, pokušao da zaustavi vozilo, vozač je u punoj brzini udario u njega i naneo mu povrede donjih ekstremiteta. Drugi policajac je potom pucao u vozilo, pokušavajući da ga zaustavi. Povređeni policajac prebačen je u Urgentni centar.
U automobilu su se nalazili mladić i devojka na mestu suvozača. Vozilo je pronađeno u Pop Stojanovoj ulici 28.

Izvor: Kurir
Link: http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-12-11-2007/pokosio-policajca

Pa kakav nam je bre ovo mentalitet??

Koliko „žute trake“ doprinose ubrzanju gradskog prevoza?

Poštuju ih, ako vide policiju
Autor: Goran Svilar | 12.11.2007 - 06:00

Nesavesni vozači, ne mareći za kazne, i dalje na svoju ruku koriste „žute trake“, što u velikoj meri otežava javni prevoz u gradu. Po mišljenju stručnjaka, na beogradskim ulicama trenutno ima mnogo manje „žutih traka“ nego što je potrebno.

Poštovanje pravila korišćenja „žutih traka“ u velikoj meri bi ubrzalo gradski prevoz i omogućilo vozačima da manje koriste svoje automobile i da u grad češće idu autobusima, tramvajima ili trolejbusima. To bi u velikoj meri smanjilo broj automobila na ulicama Beograda, kojih po nekim procenama svakodnevno ima oko 400.000.

JEDAN PREČI OD STO PUTNIKA
Sekretarijat za saobraćaj je, u cilju poboljšanja uslova kretanja vozila Javnog gradskog prevoza, još 2004. godine započeo akciju obeležavanja saobraćajnih traka po ugledu na velike evropske gradove. „Žute trake“ su rezervisane za kretanje autobusa, trolejbusa, minibuseva i taksi vozila. Ako se zna da Beograđane svakodnevno prevozi oko 1.000 autobusa, 100 trolejbusa, 44 minibusa i bar 4.000 taksista koji rade u dnevnoj smeni, onda je jasno da vozači „običnih“ automobila nemaju šta da traže u „žutim trakama“.
- Beograd ne može da živi ukoliko ne postoji javni prevoz građana i vozila javnog prevoza moraju imati apsolutni primat u odnosu na druga vozila na ulicama grada. Neko ko u jednom trenutku prevozi stotinak putnika, mora imati prednost u odnosu na nekoga ko prevozi dva ili tri, odnosno samo jednog putnika, što je najčešće slučaj sa automobilima. „Žute trake“ treba da postoje u svakoj ulici kuda prolazi javni prevoz i trenutno ih ima mnogo manje nego što je potrebno - kaže Milan Smiljanić, šef Katedre za bezbednost u saobraćaju na Saobraćajnom fakultetu.
Oko 40 kilometara gradske putne mreže obeleženo je na ovaj način. „Žute trake“ postoje u svim važnijim ulicama u gradu, kao što su Bulevar vojvode Mišića, Kneza Miloša, Vojislava Ilića, Bulevar Mihaila Pupina, Bulevar despota Stefana...

KRIJU SE IZA AUTOBUSA
Bahate vozače može da smiri samo saobraćajna policija. Svakodnevno se zbog ovakvih prekršaja sankcioniše oko 150 vozača koji na licu mesta plaćaju kazne od 2.000 dinara ili u roku od osam dana istu cifrum ali uz naplatu sudskih taksi. Broj kažnjenih vozača očigledno nije dovoljan da bi se oni obuzdali.
- Apsurdno je da imamo policajce na svakom ćošku u gradu, jer bismo onda bili policijska država. Svakodnevno kažnjavamo nesavesne vozače i mogu da kažem da 90 odsto vozača poštuje zabranu kretanja u „žutim trakama“. Međutim, veliki problem imamo na Brankovom mostu, jer nije poželjno zaustavljati automobile nasred mosta, jer bi se time remetio saobraćaj - ističe Nedeljko Munjas, načelnik Uprave saobraćajne policije za grad Beograd.
Sekretarijat za saobraćaj imao je svojevremeno i dobro osmišljenu kampanju pod nazivom „Skloni se sa puta, kad je traka žuta“, ali su vozači vrlo brzo ponovo počeli da voze rezervisanim trakama kako bi se dograbili željene destinacije. Promućurni vozači kriju se iza autobusa ili trolejbusa, jer obično znaju gde stoji saobraćajna policija. Takva situacija se obično može zateći u Bulevaru oslobođenja, na delu od Autokomande do Slavije, gde saobraćajci obično stoje kod Hrama Svetog Save. Kad se približe svetosavskom platou oni se prestroje u trake namenjene za automobile i tako izbegavaju kazne.
- U Bulevaru oslobođenja trenutno postoje dve trake rezervisane za javni prevoz. Ne bi bilo loše kada bi se još jedna traka obeležila žutim, kako bi prioritet prevoza putnika bio naglašen. Takođe, mislim da bi trebalo pojačati kontrolu do 14 do 16 sati, kad su gužve najveće - naglašava Smiljanić.

PROBLEM VOZILA HITNE POMOĆI
Ove kolovozne trake mogu da koriste i vozila Hitne pomoći i Vatrogasne brigade kad su im uključena rotaciona svetla, što znači da je i njima u velikoj meri otežan rad, ako se u ovim trakama nalaze vozila koja ne bi smela da ih koriste.
- Problem nastaje pri vraćanju naših ekipa sa terena, kad je najbitnije da se one što pre stave na raspolaganje građanima. Teško je probiti se kroz sve gužve, pogotovo u saobraćajnom „špicu“. Zbog toga smo više puta podnosili zahtev Sekretarijatu za saobraćaj da i naša vozila dobiju pravo kretanja saobraćajnim trakama, ali do sada nismo dobili odgovor - kaže Branislav Lazić, direktor Hitne pomoći.
U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da su zahtevi Hitne pomoću upućeni na pogrešnu adresu, jer u zakonu jasno piše da je vozilima Hitne pomoći i Vatrogasne službe dozvoljeno ketanje u žutim trakama samo pod rotacionim svetlima.
Beograđanima je trenutno na usluzi 67 vozila Hitne pomoći, a u toku je tender za nabavku novih 19 vozila, koji će biti završen do kraja godine.

Suprotan smer za javni prevoz
Primera koliko je javni prevoz važan je situacija u Engleskoj gde postoje ulice u kojima se vozila javnog prevoza kreću u suprotnom smeru od ostalih učesnika u saobraćaju. To nije loš primer, i mogao bi se uvesti u nekim jednosmernim ulicama u Beogradu, pa da onda vidimo da li će nekome pasti na pamet da se prestroji u rezervisanu traku - kaže Milan Smiljanić.

Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=19392

 

[Nenad]

 

[Nenad]

Poslanici baš bahati

R. Dragović - M. Č. Prelević, 4. decembar 2007
NARODNI poslanici svakodnevno svoje automobile parkiraju na platou ispred Doma narodne skupštine, i to uprkos najstrožoj zabrani. Vozila bahatih predstavnika naroda su tokom celodnevnih zasedanja parkirana na trotoaru i pločniku ispred bivšeg Saveznog parlamenta, pa čak i - ispred samih stepenica. Sve to ne bi bilo toliko čudno da parlamentarci, između ostalih privilegija koje uživaju, nemaju i pravo besplatnog korišćenja pet javnih garaža, za šta je u prvoj polovini godine iz budžeta izdvojeno više od pola miliona dinara!

Parkiralište "Pionirski park" nalazi se nadomak zgrade parlamenta, a jedva koju stotinu metara dalje su i garaže "Zeleni venac", "Masarikova", "Obilićev venac"... Za sve njih poslanici redovno dobijaju elektronske kartice na neograničeno korišćenje.

Na trotoaru ispred razigranih konja nalazi se znak za zabranjeno parkiranje, ali se deputati na njega ne obaziru. Osim što uzurpiraju pešački prostor, njihovi automobili su i zaštićeni - između ostalog, i na njih motri žandarmerija. Treba li i napomenuti da bi tako parkiran automobil nekog "običnog" Beograđanina "pauk" pokupio za samo desetak minuta?

Reporteri "Novosti" uverili su se u utorak ujutru kako se skupštinski trotoar na centralnom gradskom trgu pretvara u parking prostor. U "špicu" oko 10 časova, kada počinje zasedanje, između dva jarbola "baškarilo" se skoro 50 vozila! Među prvima je sivim "mercedesom" kruševačkih tablica pristigla potpredsednica parlamenta iz redova Srpske radikalne stranke Nataša Jovanović, u pratnji kolege Momčila Duvnjaka. Na samo nekoliko metara od njih već je bio parkiran "pežo" kojim su stigli njihovi "saborci" Srboljub Živanović i Vitomir Plužarević.

U kršenju saobraćajnih propisa boje Demokratske stranke, između ostalih, branili su poslanici Vlatko Ratković, svojim "krajslerom", i Žarko Pivac iz Požarevca - skromnim "stojadinom". Jedan od najmlađih delegata, Konstantin Samofalov iz DS, pokazao je malo više obzira, pa je svoj "sitroen" "uvukao" u prolaz do stepenica. Doduše - naspram ulaza. Niko od njih, već po navici, nije ni pogledao znak zabrane ne samo parkiranja, nego i zaustavljanja, sa jasnim "paragrafom" - i na trotoaru!
Branko Smiljanić, zamenik gradskog sekretara za saobraćaj, kaže da Grad nema mogućnost da suzbije ovu ružnu naviku srpskih parlamentaraca.

- Sekretarijat je postavio signalizaciju o zabranjenom parkiranju, ali sprovođenje toga u delo je u isključivoj nadležnosti Saobraćajne policije - objašnjava Smiljanić, i nabraja alternative za parkiranje poslanika koje ne bi maltretirale Beograđane. - Na Trgu Nikole Pašića postoji javni parking, a poslanici mogu da koriste i prostor ispred Doma Narodne skupštine koji nije na saobraćajnoj površini. U blizini su i javne garaže. Omogućeno je i kratkotrajno zaustavljanje automobila ispred same zgrade parlamenta.


KOME TREBA "ZEBRA"?

DA poslanici ne drže mnogo do saobraćajnih propisa svedoči i njihov običaj da kada automobil nepropisano parkiraju, na putu ka Parlamentu, Bulevar kralja Aleksandra pretrčavaju - van pešačkog prelaza. Iako se "zebra" nalazi na samo pedesetak metara, mnogi se rešavaju na provlačenje između žardinjera na sredini ulice. Poslaničko pretrčavanje ulice obično ne izaziva pažnju ni patrole saobraćajne policije koja svakodnevno dežura na raskrsnici Takovske i Kneza Miloša.

SLOBODNO

NE koriste "privilegiju" nepropisnog parkiranja na Trgu Nikole Pašića samo parlamentarci. Tokom sednica, među njihova vozila komotno se ubacuju i - "padobranci", Beograđani koji su otkrili ovu "pogodnost". Kako vozila narodnih poslanika nisu posebno obeležena, policija, valjda iz straha da ne kazni predstavnike naroda, ne kontroliše nikoga.

BROJKE

630,485 DINARA iz budžeta izdvojeno za parkiranje poslanika

27.175 DINARA najviše isplaćeno jednom poslaniku u tu svrhu

6.300 DINARA kazna i troškovi odnošenja vozila "paukom"

Izvor: Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=112259&datum=2007-12-05

Činovnici mimo zakona

...
"RADIM U MINISTARSTVU"

PRINCIP parkiranja na svim lokacijama prilično je jednostavan - dovoljno je da vozač na komandnoj tabli automobila ostavi svoju vizit-kartu sa brojem telefona (i obaveznim državnim grbom), službenu legitimaciju, stari putni nalog, ili, čak, samo rukom napisanu poruku "Radim u ministarstvu"! Saobraćajnoj policiji to je i više nego dovoljno da im za grube prekršaje gledaju kroz prste.

Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=112319&datum=2007-12-05

 

[Влада]

Неколико примера какви смо и колико нас посла чека.
Ево првог са Зелењака

 

[Влада]

Други, такође са Зеленог венца

 

[Nenad]

Ma taj "tunel" na Zelenjaku treba deratizovati, desinsekovati, srusiti do temelja i onda aj u gradnju necega ljudskog!

A ove gradske "face" koje su "baje" i "frajeri" jer su zapalili kantu se granice sa vicevima o ruskoj mafiji koja pozove lift pa pobegne...

Nego, Vlado, da nemas ti nesto sa paljenjem te kante. Vidim, nesto je sveze zapaljena!

 

[Влада]

Трећи из Булевара. Мало жвака и мало парадокса на углу са улицом С. Марковића

 

[Влада]

Nego, Vlado, da nemas ti nesto sa paljenjem te kante. Vidim, nesto je sveze zapaljena!

Знаш како је, Нова Година слабо се шта дешава па морамо "правити" вести

 

[Влада]

И последњи са Трга, ништа овде не може без вашара да прође. Мало клизања, мало кобаја

 

[Nenad]

^^Ma dobro sto je kobaja, ali mogli su bar taj stand da malo lepse naprave, u novogodisnjoj atmosferi... Ovako izgleda k'o da su ga sa sajma knjiga doneli...

 

[Igor]

hahah pa kao da je sajam knjiga bolij od vasara kod nas

 

[Nenad]

Pa bar je ozbiljniji... malo

 

[Ambassador]

A propo Z. Venca, meni je jako žao što se izgradio onaj objekat gde je Mek, mislim da bi mnogo bolje blio da ga celokupno nema, a Mek baš ako hoće tu da bude, nek bude na mestu nekadašnje kafane, odnosno onih stakala na pretposlednjoj slici. Mnogo bi lepši bio. Ali, pohvalno je to što su napokon sklonili preprodavce iz prolaza, više ih uopšte nema (ili bar kad god sam ja u poslednje vreme prolazio)..

 

[Steva]

ah taj objekat je strava ali je strasno unakazen raznim glupostima, da tu bude neki servisno turisticki centar gsp-a bilo bi sjajno... nekada je to izgledalo ovako... neprepoznatljivo

 

[Ambassador]

Meni taj objekat skroz nekako zatvara Zeleni venac, ovako bez mi izgleda mnoogo bolje..

 

[Nenad]

Z. Venac, tj. okretnica je unistena devedesetih godina. Koliko je samo trafika i rostiljijada izgradjeno, a u medjuvremenu i poruseno...

Delovi okretnice do ulice, i sa strane Brankove i sa strane pijace su verovatno najprometniji delovi grada. Samim time su i jako atraktivne lokacije, a nikoga nema da taj potencijal i iskoristi. Do sada su ga jedino ulicni buvljaci iskoristili!

 

[Влада]

Mnoge građevinske firme ugrožavaju normalan život u gradu
Bacaju šut gde im volja
JKP „Vodovod i kanalizacija“ svakodnevno se susreće sa gomilama peska i cementa u kanalizacionim slivnicima. Kada se cement zalepi za rešetku, mora da se ugradi novi slivnik od 50.000 dinara uuu„Gradska čistoća“ iznajmljuje kontejnere za šut, ali među investitorima malo je interesovanja

U JKP „Gradska čistoća“ postoje specijalni kontejneri za odlaganje šuta, peska i drugih otpadaka, koje je moguće i iznajmiti. Ipak, većini investitora i manjih građevinskih firmi ne pada na pamet da, na ovaj način, propisno odlaže građevinski otpad, već ga ostavljaju gde stignu.
Da je reč o ozbiljnom problemu potvrdio je i Bogdan Milosavljević, direktor kanalizacionog sektora JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“. Naime, zaposleni u ovom komunalnom preduzeću svakodnevno se susreću sa gomilama peska i cementa u kanalizacionim slivnicima, rešetkama...
- Kada se taj odbačeni pesak i cement zalepe za rešetku, pomoći nema, osim da se zameni novom, a to košta. Jedan novi slivnik je oko 50.000 dinara - rekao je Milosavljević.

Za iznošenje napunjenog kontejnera od šest kubika, „Gradska čistoća“ naplaćuje 2.500 dinara, plus 500 dinara koliko košta dnevna ležarina. Zapremina kontejnera je od šest do 32 kubna metra.

- Odnošenje punog kontejnera od 32 kubika naplaćujemo oko 13.000 dinara - kaže Bogoljub Radić, šef operative „Gradske čistoće“. - Međutim, sudeći po gomilama šuta, polomljenih cigli i drugog smeća koje svakodnevno naši radnici moraju da kupe sa divljih deponija, nesavesni građani i raznorazni graditelji kojih je u gradu sve više ne haju mnogo za ove kontejnere. Izgleda da im je najlakše da smeće šutnu u tuđe dvorište - istakao je Radić.
Sa mnogobrojnih divljih deponija na teritoriji 10 beogradskih opština radnici „Gradske čistoće“ svakodnevno odnesu između 50 i 100 kubnih metara smeća. Izuzetno je kritično područje Zrenjaninskog puta.

- Sa područja oko Zrenjaninskog puta svake sedmice odnesemo između 70 i 100 kubnih metara šuta i drugih građevinskih otpadaka. Oni koji izbacuju šut i drugo smeće tamo gde ne treba uglavnom ostaju neidentifikovani - pojasnio je Radić.

Radić je ukazao i na to da mnogi od građevinara ne misle o čistoći ulica, tako da se tragovi blata, peska od točkova kamiona i druge građevinske mehanizacije neretko mogu videti na ulicama.
- Skoro svakodnevno moramo da peremo ulice u kojima se izvode neki građevinski radovi. Vredi pomenuti da „Čistoća“ ima specijalno vozilo na deponiji u Vinči koje pere točkove svakog našeg kamiona koji izlazi sa deponije - rekao je Radić.
Autor:
Nada Rakić

izvor Glas javnosti
link http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-16-01-2008/bacaju-sut-gde-im-volja

 

[Nenad]

Kazne, kazne, kazne!

 

[Влада]

:rant::bash:
Mnogo zapuštenih gradilišta širom grada
Milioni kvadrata stoje nezavršeni

Autor: Svetlana Palić | 24.01.2008 - 10:27

Milioni kvadrata stoje nezavršeni

Tri godine od odluke da se nesavesnim investitorima oduzmu lokacije koje godinama stoje nezavršene, Beograd je i dalje pun zapuštenih gradilišta. Od evidentiranih 573 sporna placa, Komisija za oduzimanje zemljišta obradila je svega 60-tak. Za slab učinak Komisije, kažu, kriv je nedorečen zakon.

Nestašica lokacija za gradnju podstakla je gradske vlasti da početkom 2005. godine formiraju Komisiju koja bi nesavesnim investitorima oduzimala placeve. Tada je Direkcija za gradsko građevinsko zemljište evidentirala čak 573 zapuštena gradilišta, koja godinama, a neka i decenijama, stoje nezavršena.

Tri godine status quo
Najviše nerealizovanih lokacijia bilo je tada u Novom Beogradu (134) i Starom Gradu (104). Na Čukarici su popisana 83 nezavršena objekta, na Savskom vencu 67, Vračaru 53, Zvezdari 42, Voždovcu 35, Paliluli 22, a najmanje u Zemunu (19) i Rakovici (14). Situacija se, posle tri godine, nije bitnije promenila.

- Za mog mandata, od godinu i po dana, Komisja je završila posao na 30-tak lokacija. Radili smo tempom kojim su nam pristizali predmeti iz Direkcije za gradsko građevinsko zemljište. U većini slučajeva, predložili smo Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove da zemljište oduzme nesavesnim investitorima - kaže za „Blic“ arhitekta Branka Bošnjak, prva predsednica Komisije za oduzimanje zemljišta.

Sama najava da bi zemljište moglo da bude oduzeto, naterala je jedan broj investitora da se potrudi, potraži suinvestitore, i nastavi gradnju.
- Najmanje 50 zapuštenih lokacija u Novom Beogradu aktivirano je posle najave da će Komisija da oduzima zemljište. Sami investitori su se organizovali i nastavili gradnju. U tom delu grada je i bilo najlakše nastaviti gradnju jer, najčešće, nema rešavanja imovinsko-pravnih odnosa i nije bilo potrebno raseljavanje - kaže Branka Bošnjak.
Ona je pre tri godine procenila da je u napuštenim pacelama „zarobljeno“ čak pet miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Danas procenjuje da je to četiri i po miliona, dakle, i dalje veoma mnogo.

„Stankom“ vraćao parcele
Jedan od investitora sa najvećim brojem nerealizovanih parcela, kojim se u to vreme Komisija bavila, bio je Poslovni sistem „Stankom“. Ovaj investitor najviše gradi na Čukarici, ali je imao placeve i u centru Beograda.
- Nama nijedan plac nije oduzet, već smo mi sami vratili desetak lokacija zato što smo procenili da nam je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa preskupo - kaže Mića Ružić, portparol „Stankoma“.

Prema rečima Ružića, „ Stankom“ je samovoljno podneo zahtev da se za određene lokacije donese rešenje o prestanku prava korišćenja zemljišta i na tako atraktivnim lokacijama kao što je ugao Cetinjske i Bulevara despota Stefana (bivša Ulica 29. novembra), ugao ulica Đure Đakovića (po novom Vanizeliseva) i Cara Dušana i jedan plac u Ulici Džordža Vašingtona na Dorćolu.
Odrekli su se i još nekoliko lokacija na Čukarici (Julino Brdo, Bele vode, Filmski grad, Žarkovo, Čukarička padina...) a na nekima su aktivirali gradnju.

Nedorečen zakon
Nakon Branke Bošnjak, komisiju je vodila član Gradskog veća Vesna Raca Radisavljević. I ona je od skora napustila svoj položaj, a na njeno mesto, što znači i na mesto predsednika Komisije za oduzimanje zemljišta trebalo bi da dođe dr Simo Vuković.
- Naša Komisija je radila i uradila onoliko koliko je mogla. Međutim, zbog nedorečenosti zakona, ona nije mogla da obavi svoj posao efikasnije i do kraja - kaže za „Blic“ Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.

Zakon bi, prema njegovom mišljenju, trebalo jasno da kaže da ukoliko neki investitor nije započeo gradnju od trenutka kad je dobio zemljište na korišćenje pa u naredne tri godine, zemljište mora da vrati.
- Opet će me optužiti da sam autokrata, ali ja bih zaista stavio i klauzulu da „žalba ne odlaže izvršenje“. Ako nisi započeo da gradiš u tom roku, zemljište će ti se oduzeti i tačka. Sadašnji zakon ne utvrđuje precizno koji se trenutak uzima kao početak investicije, ne kaže šta sa investitorima koji više ne postoje kao što su propale firme, ili kako postupati sa investitorom koji je u međuvremenu finansijski „puko“ i ne može da nastavi gradnju - kaže Bobić.
Jasniju proceduru za oduzimanje zemljišta trebalo bi, kaže Bobić, očekivati kad počne primena Zakona o glavnom gradu.

Ruglo stoji, grad stalno na gubitku
„Zarobljeni“ kvadrati za gradsku kasu znače i „zarobljene“ pare koje bi mogle da se prikupe od naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Za gradnju poslovno-komercijalnog objekta u ekstra-zoni, nadoknada iznosi 38.220 dinara po kvadratnom metru ili oko 480 evra. Za izgradnju objekta od 5.000 kvadrata treba da se plati oko 2,4 miliona evra. U drugoj zoni, koja obuhvata širi centar grada, cena je 27.300 ( oko 340 evra )po kvadratu) pa za isti objekat treba izdvojiti 1,7 miliona evra dok u trećoj i četvrtoj zoni, gde se mnogo grade stanovi naknada iznosi u proseku oko sto evra. Za zgradu od 5.000 kvadrata naknada je pola miliona evra.

izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=27941

 

[Nenad]

Усред центра Земуна као на „бувљаку”

Општинска комунална инспекција уверава да свакодневно, у сарадњи са градским и републичким органима, сузбија уличну продају. – „Јурите лопове, а не нас”, поручују продавци

Улични продавци (Фото Л. Вулетић)

Улична продаја у Земуну, нарочито у Главној улици испред поште и робне куће, протеклих дана узела је маха. Продавци се жале да их инспекција свакодневно прогони, a овај посао им, како кажу, представља једини извор прихода. Већина суграђана неблагонаклоно гледа на њих иако се појединци, ипак, одлучују да пазаре код њих по знатно нижим ценама него у продавницама. У страху од казни, продавци избегавају сваки разговор на ову тему, али поручују надлежнима „да јуре лопове, а не њих”.

Општинска комунална инспекција, у чијој је надлежности улична продаја, има врло ограничене могућности, што значи да инспектори немају овлашћења да заплењују робу, нити да легитимишу продавце. Општинари могу једино да изричу мандатне казне које износе од 2.500 динара за физичка и од 12.000 динара за правна.

Вања Станивук, начелница одељења за инспекцијске послове општине Земун, каже да су ове казне „симболичне”, а да одузимање робе, што највише боли продавце, може да обави једино Републичка инспекција са којом општинари имају добру сарадњу.

– Дан пре него што изађемо на терен, обавештавамо о томе полицију и тражимо од ње да пошаље два полицајца која имају овлашћења да легитимишу продавце. Поред тога, зовемо и Тржишну инспекцију која једина може да заплењује робу – објашњава Станивук и додаје да општински инспектори сваког дана излазе на терен, али да су продавци постали агресивни и да су се „извештили”, јер су схватили да се инспекција појављује углавном у исто време, па се тада они склоне на сигурно. Због тога су, према њеним речима, инспектори направили нов распоред рада, а ни викендом немају предаха.

– Покушавамо на све начине да успоставимо комунални ред у Земуну, али велику одговорност сносе и грађани који купују код уличних продаваца. Када бисмо успели да подигнемо свест људи и да их уверимо да не треба да пазаре ствари на улици, проблем уличне продаје био би брзо решен – сматра Станивук и закључује да већину продаваца у Главној улици не чине Земунци, већ људи који су ту дошли из других делова града.

Гордана Поп-Лазић, председница општине, каже да је Земун изградио наменску „бувљу” пијацу, за коју је утрошено шест милиона динара, како би улични продавци добили адекватан простор за рад, али она још не ради пуним капацитетом.

– Улична продаја не може у потпуности да се спречи све док у земљи влада велика незапосленост, па је народ, услед сиромаштва, принуђен да купује на улици, јер је роба тамо јевтинија – сматра Поп-Лазићева.

Надлежни у општини сматрају да ова појава лоше утиче на изглед Земуна и уверавају да свакодневно примењују одлуке Скупштине града како би улична продаја била сузбијена.
Н. Миковић
[објављено: 30/01/2008]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Usred-centra-Zemuna-kao-na-buvljaku.sr.html