Косанчићев венац - ревитализација

[relja]

Kretanje od 10 kilometara na čas biće ograničeno u Zadarskoj, Srebreničkoj i Fruškogorskoj ulici i na Kosančićevom vencu

I bez ogrančenja ni džip ne bih tuda vozip brže.

Jednog dana će sva ta kocka morati da se povadi i presloži.

edit - čuj mene "kocka"

 

[JohnyBgood]

Mogli su da puno vise pomire linije koje namecu vec postojece zgrade sa gornje strane ulice i tu cak i dobiju dodatni prostor, cime bi se mogla ukloniti ili zlatno ublaziti gornja kocka koja strci u pogledu sa reke.

Da su izbocili donju polovinu gornjeg volumena na strani ulice do ravni susednog objekta (mozda ne celom sirinom zgrade) dobili bi jednu masu koja je razlicita ali opet puno bolje prati susedni objekat. Jos samo malo napora da se i od zgradice preko puta preuzme neka linija i sa njome poigra, ova razvijena forma bi mogla u isto vreme da unosi i red i razigrava ulicu sa gornje strane.

 

[Glas prirode]

Vrednost Kosancicevog venca i njegova kaldrma zasluzuju da se tocak tu ne okrece sem u najnuznijim slucajevima.

Zar nismo u stanju da jedinu preostalu sliku grada iz nekog drugog vremena sacuvamo i gledamo bez ukrasa modernog doba, ili je stvarnost bez belega modernosti - zabranjena.

 

[Nebojsa]

Ili je gledamo tako ili odemo u drugu krajnost, totalno zapustimo i pustimo da propada, npr Karadjordjeva sa okolnim ulicama. Ono je stvarno sramota za Beograd. Kosancicev Venac i ceo taj potez dole sa Karadjordjevom je beogradski Montmartre, zaista je neverovatno kako se gradske vlasti ophode prema tom delu grada. To je pravo kulturno istorijsko blago grada, kao i Skadarlija, Knez i Kalis.

 

[JohnyBgood]

Vrednost Kosancicevog venca i njegova kaldrma zasluzuju da se tocak tu ne okrece sem u najnuznijim slucajevima.

Zar nismo u stanju da jedinu preostalu sliku grada iz nekog drugog vremena sacuvamo i gledamo bez ukrasa modernog doba, ili je stvarnost bez belega modernosti - zabranjena.

Stvarnost bez belega modernosti zapravo niije stvarnost. Poenta je cuvati sve sto se moze i ima nekakvu ambijentalnu ili drugu vrednost, tako da se svakako zalazem za ocuvanje kaldrme, ali isto tako se ne moze insistirati na kompletnom konzerviranju stanja jer je to utopija. Mi smo naravno daleko od te utopije ali sam morao da odreagujem na apriori odbacivanje modernosti. Nemojmo iz krajnosti u krajnost.

 

[pufna69]

izgleda kao stilizovani r2d2

 

[zexland]

Meni se dopada ova kuca, savremena i jednostavna. Jedino sto je malo "visocija" ali zanimljivo izgleda na panorami grada.

Nazalost "nedovrsenost" Beogradskih kvartova u svakom smislu, uvek ce praviti ovakve podele u razmisljanjima njegovih stanovnika. Jednostavno nismo imali srece da nam mnogi gradski blokovi budu zaokruzene predratne celine...sta cemo kada je tako :/

 

[JohnyBgood]

Meni se dopada ova kuca, savremena i jednostavna. Jedino sto je malo "visocija" ali zanimljivo izgleda na panorami grada.

Nazalost "nedovrsenost" Beogradskih kvartova u svakom smislu, uvek ce praviti ovakve podele u razmisljanjima njegovih stanovnika. Jednostavno nismo imali srece da nam mnogi gradski blokovi budu zaokruzene predratne celine...sta cemo kada je tako :/

Meni je zapravo problematicnija sa gornje/ulicne strane nego odavde, mada i sa ove strane malo strci. Sa strane reke se jako jednostavnim zahvatom na gornjem volumenu to moze lepo uklopiti.

 

[zexland]

Slazem se

 

[spatiotecte]

Nazalost "nedovrsenost" Beogradskih kvartova u svakom smislu, uvek ce praviti ovakve podele u razmisljanjima njegovih stanovnika. Jednostavno nismo imali srece da nam mnogi gradski blokovi budu zaokruzene predratne celine...sta cemo kada je tako :/

Da se nastavio munjeviti razvoj Beograda kao u doba izmedju 2 rata imali bi sigurno te zaokruzene urbane celine.

 

[MilisaV]

pa nastavio se. 1940 godine grad je imao 320.000 stanovnika. a 91 milion i po. a da ne pričamo o novom beogradu....

 

[stf]

Nazalost "nedovrsenost" Beogradskih kvartova u svakom smislu, uvek ce praviti ovakve podele u razmisljanjima njegovih stanovnika. Jednostavno nismo imali srece da nam mnogi gradski blokovi budu zaokruzene predratne celine...sta cemo kada je tako :/

Da se nastavio munjeviti razvoj Beograda kao u doba izmedju 2 rata imali bi sigurno te zaokruzene urbane celine.

Наставио је Београд да се развија муњевито и после рата, али је акценат пребачен на НБГ па стога блокови у старом граду нису довршени.

 

[spatiotecte]

Nazalost "nedovrsenost" Beogradskih kvartova u svakom smislu, uvek ce praviti ovakve podele u razmisljanjima njegovih stanovnika. Jednostavno nismo imali srece da nam mnogi gradski blokovi budu zaokruzene predratne celine...sta cemo kada je tako :/

Da se nastavio munjeviti razvoj Beograda kao u doba izmedju 2 rata imali bi sigurno te zaokruzene urbane celine.

Наставио је Београд да се развија муњевито и после рата, али је акценат пребачен на НБГ па стога блокови у старом граду нису довршени.

Da ali se razvijao po principima atinske povelje i pravca modernizma umesto da je nastavljao da se razvija u pravcu moderne iz 30tih. U tome je cela razlika.

 

[Homer Jay]

Језгро Београда без заштите
30.10.2011
Пише Маријана Милосављевић

По многима најлепши поглед на Београд је са Бранковог моста. И обично се мисли на Косанчићев венац (место где силуетом града доминира Саборна црква), који је смештен у оквиру граница Београдске тврђаве – споменика културе и утврђеног непокретног културног добра од изузетног значаја за Републику Србију.

„Београдска тврђава је историјско језгро Београда и представља неприкосновену вредност... Косанчићев венац је најстарије компактно српско насеље које сведочи о развоју овог дела града од 18. века до данас“, пише у документима Републичког завода за заштиту споменика културе, конкретно у брошури „Блок између Париске, Карађорђеве и Велике степенице“ коју је у јуну 2010. потписала директорка ове установе Вера Павловић-Лончарски.

Поднаслов брошуре све објашњава: „Измена и допуна плана детаљне регулације просторне целине Косанчићев венац“, а као и у случају планираног стамбено-хотелског комплекса у подножју Београдске тврђаве носилац израде плана је Центар за планирање урбаног развоја (ЦЕП). И овде је инвеститор – овог пута руски – добио одрешене руке уз благослов Скупштине града Београда. Реч је о фирми ГДГ д.о.о. чија су примарна делатност „консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем“ и која је пријавила једног запосленог. Директор је Герман Гогличидзе, а према доступним подацима фирма планира да на падини између Косанчићевог венца и Карађорђеве изгради бар један хотел.

Директорка Завода радикално променила одлуке

Баш као и у претходном случају, мук запослених у службама заштите прошле године прекинуо је архитекта Миладин Лукић, саветник-конзерватор обраћајући се Управном одбору Републичког завода за заштиту споменика културе у којем је запослен (8.12.2010). Он се пита како је могуће да Завод (у овом случају директорка), за само четири године радикално промени своје одлуке.

„Актом бр.2/1620, од 8.7.2010. године, предвиђа се рушење два објекта на адресама: Карађорђева 7 и Париска 3. Ово је супротно споменичком статусу простора и објекта, као и мерама заштите које су дате у важећем Плану детаљне регулације – Косанчићев венац, уређеног од Урбанистичког завода Београда, објављеног у Службеном листу града Београда бр. 37/2007.“

Треба имати у виду, истакао је Лукић, да су наведени објекти у важећем плану валоризовани као културно-историјска, односно амбијентална вредност, а да је један од потписника валоризације управо Вера Павловић-Лончарски. „Зашто је променила став, и како је дошло до издавања оваквих услова, без учешћа стручне службе Републичког завода, питање је на које нисам добио одговор“.

У писму које је достављено УО, а чије делове Пиштаљка објављује уз дозволу аутора, издвајамо закључак: „Рушењем ова два вредна објекта нарушава се за више од 30 одсто аутентичност наведеног блока. За објекат у Карађорђевој 7, који је пројектовао архитекта Константин Јовановић, предвиђено је 'враћање изворног изгледа према посебним конзерваторским условима', док су за зграду у Париској 3 предвиђени 'радови на санацији и рестаурацији' (важећи план). Наведени акт о условима, може проузроковати трајно оштећење простора заштићеног културног добра и деградирати га као целину одузимањем споменичких својстава који га одликују, и због којих је, у овом сегменту, категоризовано као изузетан значај за Републику Србију.“ Архитекта Лукић од својих колега одговор није добио, а није га добио ни од министра културе Предрага Марковића коме је писмо такође упутио.

Рушење уместо реконструкције и санације

Многе архитектонски вредне и амбијентално значајне зграде у Београду су срушене или уништене нестручном дорадом. Стручњаци се слажу да за сада не постоје чак ни процене обима деструкције историјских, урбанистичких и амбијенталних вредности и особености Београда које су учиниле локалне власти, пројектанти, урбанисти и инвеститори.

Војислав Петровић представник је Скупштине станара у Париској 3 на Косанчићевом венцу. Он је архитекта и урбаниста, стручњак са дугогодишњом праксом и великим бројем изведених стамбених објеката у Прагу и Београду. Докторант је на Архитектонском факултету у Прагу. После издатих мера заштите 2008. и 2009. године он и његове комшије организовали су се као станари и ушли у процес прибављања све правне документације како би реновирали зграду у којој живе. До сада су урадили реконструкцију улазног портала зграде као и део приземља. Прикупљена су средства за реконструкцију фасаде.

„Одједанпут план се мења. Наша имовина ће бити угрожена уколико се допусти измена плана. Угрожен ће бити и град. Да ли Београд треба да изгуби своју физиономију? Овакав покушај сигурно би био осујећен у свим европским градовима. Озбиљни градови са дугом традицијом урбанизације са великом пажњом чувају своја градска ткива. У Чешкој све парцеле које се налазе око новог објекта морају да дају сагласност како би се суседни објекат саградио, па се тако избегава корупција службеника у градској управи јер добијање грађевинске дозволе у великој мери зависи од сагласности суседа“, објашњава Петровић. Он је графички приказао како ће убудуће изгледати поглед са Бранковог моста, а приказе које објављујемо уз овај текст доставио је свим надлежним органима у Београду, укључујући и градоначелника Драгана Ђиласа. Нико му није одговорио.

Републички завод за заштиту споменика културе добија средства из буџета да чува и штити јавни интерес грађана Србије. Једна од обавеза Републичког завода је да чува и даје мере заштите реконструкције и санације за овако ретке објекте који су успели да преживе преко 120 година на Калемегданској падини. „Републички завод је поступио мимо својих дужности и обавеза. Овакав пример је идеалан да почну да га следе и други инвеститори. Објекат од културно-историјске вредности се намерно запусти и онда се за непуне четири године прогласи објектом без значаја, па макар га је пројектовао чувени архитекта Константин Јовановић који је пројектовао зграду Народне банке и зграду у Карађорђевој 7. Чудне су мере заштите које спроводи Републички завод и тако ради против сопственог статута – једина мера заштите супротна том статуту је рушење културно историјског наслеђа“, каже Војислав Петровић.

Измене и допуне плана морају бити од јавног интереса и морају се поклапати са интересима свих грађана а нарочито становника и власника који на том подручју живе. Мењати регулациони план само због тога да би инвеститор имао што више квадратних метара на локацији представља тежак прекршај, уз могућност корупције на шта мора да се обрати пажња.

„Изградити објекат који по својој сразмери и структури односно величини не припада уситњеном урбаном ткиву Косанчићевог венца видим као брисање историје. Јасна је тенденција обрађивача плана (ЦЕП) да интересе инвеститора наметне изнад интереса града Београда. С друге стране, интерес урбаниста морао би да буде очување малобројних објеката који су нам остали из 19. века. Обрађивач плана није објаснио какав је јавни интерес града Београда осим што се уништава културно-историјско наслеђе и преобликују градски блокови који представљају најстарији део града. Ако се изађе у сусрет инвеститору измениће се градска визура на Калемегдан и шеталиште“, истиче Петровић.

Власт не дозвољава учешће јавности

На месту зграде у Карађорђевој 7 добила би се зграда која би својим волуменом потпуно нарушила поглед и визуру како на Калемегдан тако и са Калемегдана. Визура би се променила тако да би Старим градом доминирали потпуно нови објекти који се тешко могу уклопити у старо градско језгро. Саборна црква, која је увек била доминантни репер, изгубила би своју моћ у визуелном смислу и да би нови блокови преузели доминацију.

Што се процедуре тиче била је скоро идентична оној карикатуралној јавној расправи у Градској управи поводом измена и допуна дела постојећег Плана детаљне регулације такозваног Блока између улица Дунавске, Тадеуша Кошћушка и булевара Војводе Бојовића. Председник Комисије за планове Скупштине града Београда Небојша Стефановић (на 139. јавној седници, одржаној 19.07.2011, године), показао је дубоко неразумевање значења јавне седнице. Забранио је учешће у расправи онима који нису послали писмене примедбе, а Петровића је избацио из сале због негодовања.

На затвореном делу седнице, Комисија за планове Скупштине града Београда разматрала је примедбе достављене у току јавног увида. „Сходно наведеном, процедура јавног увида је у потпуности спроведена у складу са важећим прописима“, тврде надлежни.

Очајни станари пишу градоначелнику чија служба прослеђује њихов допис Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове. Анализиравши одговор ове ниже инстанце, Петровић се поново обраћа градоначелнику (13. септембар 2011) и тражи да му одговори зашто на затвореној седници која је одржана одмах после јавне седнице није могао да учествује као појединац и као представник скупштине станара. „Тражим да се понови затворена седница како бих могао да учествујем јер по правилнику имам права да будем присутан. Председник Комисије за планове тада ми је рекао да по правилнику немам права да учествујем. Сада је јасно да сам на то имао право што потвђује члан 14. овог правилника“, написао је Петровић. Одговор није стигао.

Коначна верзија урбанистичког плана са Извештајем о јавном увиду биће достављена Градском већу града Београда ради утврђивања, након чега ће бити упућена Скупштини града Београда на разматрање и доношење. После тога, предлог за измену и допуну Предлога урбанистичког плана подноси се у форми амандмана. Амандман може поднети одборник, Градско веће, градоначелник, стално радно тело скупштине, скупштина градске општине и 500 бирача са пребивалиштем на територији града.

Пошто је јасно да нико од запослених у градској власти неће одреаговати, прикупљање потписа је у току.

ПРИЛОГ: Приказ будућег погледа са Бранковог моста ка Саборној цркви, аутор Војислав Петровић

Izvor: Pistaljka

Ponovo izostaju argumenti Grada, CEP-a i investitora, ali boldovani delovi ukazuju na zaista problematicne tacke u ovom slucaju. Postoje odredjene slicnosti sa slucajem Beko, ali i odrejdne razlike. Npr. za planove za Beko znamo vec nekoliko godina, za ovo prvi put cujemo. Investitor za Beko je poznata medjunarodna kompanija, ovde je u pitanju fantomski investitor sa jednim zaposlenim. Beko ce biti izgradjen na mestu fabrickih hala, ovde se planira izgradnja u zasticenom urbanom bloku. Autori projekta za Beko su poznati - Boris Podreka i WATG, ovde je za sada nepoznato ko ce raditi projekat (CEP je u oba slucaja autor Plana detaljne regulacije - urbanistickog projekta. Bez obzira sto se u slucaju Beka radi o svetski priznatim arhitektima, obe lokacije su, buduci da su od izuzetnog znacaja, mogle da idu na konkurs).

U svakom slucaju - ako su u pitanju vizure i kulturno-istorisjki ambijent - ovde imamo daleko vise razloga za zabrinutost nego u prethodnom slucaju.

 

[jlaki]

Ne znam da li da se smejem ili da plačem

 

[Nebojsa]

Sta je bre ovo zuto i ljubicasto jbt ?

 

[Homer Jay]

To zuto i ljubicasto ti je samo prikaz gabarita zgrade koje bi mogle da budu izgradjene na osnovu izmena Plana detaljne regulacije To je napravio ovaj arhitekta sto zivi u Pariskoj 3 kako bi ilustrovao koliko bi eventualna novogradnja po tom planu narusila ambijentalnu celinu. Niko jos uvek ne zna kako ce izgledati zgrade koje Rus hoce tu da napravi.

A sto se "starudija" tice - te kuce danas tako izgledaju zbog nas jer nismo umeli da ih cuvamo. Beograd je isuvise siromasan da bi non stop sam sebe rusio i zidao se iznova. Treba da naucimo da cuvamo ono sto imamo.

 

[spatiotecte]

Mozda su gabariti malkice previsoki u njihovom zajdnjem delu koji ne gleda na Karadjordjevu.

Ali realno, trebalo bi da se popune te rupe da Karadjordjeva ne bude vise krezava. Na taj nacin bi se dobio jedan ulicni front poput onog u budimpesti.

 

[JohnyBgood]

Mozda su gabariti malkice previsoki u njihovom zajdnjem delu koji ne gleda na Karadjordjevu.

Ali realno, trebalo bi da se popune te rupe da Karadjordjeva ne bude vise krezava. Na taj nacin bi se dobio jedan ulicni front poput onog u budimpesti.

Svakako treba popuniti rupe gde su udzerice ali nikako ne rusiti citave blokove da bi se udenuo jedan objekat ove velicine. Ako nesto treba rusiti onda pre svega treba napraviti jedan lep trgic kod velikih stepenica gde je sada trgovina Mazde, obnoviti Narodnu biblioteku a rupe popuniti modernim objektima (imitacije starih stilova su kic) koji se ipak uklapaju ili na interesantan nacin komuniciraju sa starijim objektima koji su na tu lokaciju dosli pre njih.

Tu dominira tvrdjava levo, a od objekata koji upadaju u oko desno su tu beton-hala, siljak Saborne crkve, fakukltet umetnosti, i ako Bog da Narodna bibloteka. Mislim da tu nova arhitektura ne sme da bude monumentalnija od toga i to sve guta. Neka ljudi grade parcelu po parcelu i uklapaju se u gabarite i regulacione linije. I naravno OBNOVITI par lepih zgrada koje su bas zapustene.

A za razmahivanje i ultra-kreativna resenja je tu nista losija lokacija koja prosto za tim vapi. Karadjordjeva blizu stare Z.St. i pogotovo novi prostor oko nje koji ce se otvoriti uklanjanjem sina. Deo od Brankovog mosta do Kalemegdana jednostavno NIJE za neke super-hrabre poteze i radikalne intervencije. Dugujemo toj ulici da je zavrsimo u duhu u kome je zamisljena pa su je onda ratovi i drustvene katastrofe omeli u tome.

 

[spatiotecte]

JohnyBgood, slazem se da ne treba rusiti postojece zgrade, ja bi samo rusio barake i hale koje nemaju arhitektonsku vrednost a ostalo bi popunio, a tamo gde su stare zgrade P+1 ili P+2 tu bi uradio nadogradnju koja postuje stil tih zgrada.
Kao sto kazes, mora duh Karadjordjeve da ostane.

 

[Nebojsa]

Da ali na onom mestu koje je obelezeno ljubicastom bojom ima "kandidata" za rusenje! nekako je sve bez reda bez obzira sto je zapusteno, a potez prema Brankovom uz tramv. prugu pod hitno rekonstruisati, to bode oci ne zna se!

 

[Delija]

Шта све нећу прочитати на овом форуму,Мрско ми чак и да реплицирам некима овде.

Само ћу рећи да је Београд већ деценијама жртва урбанистичког геноцида а овакви планови нас на то подсећају.

Ужас

На датим локацијама ништа ново не би смело да се гради осим можда неке дискретне везе са београдском тврђавом.

 

[vucko]

Jovin je lepo to nazvao urbicid.

Pa i da su dali izjavu urbanisitcki zavodi i CEPaci,znalo bi se sta bi rekli ¨Zapusten blok od istorijske vaznosti,rusimo ga i pravimo starije i bolje uz uzimanje realnosti i ekonomskog faktora u obzir,za opste dobro¨...

 

[roger]

U ovom slučaju pod hitno se treba povezati sa gospodinom Vojislavom Petrovićem, predstavnikom skupštine stanara u Pariskoj 3, ne smemo ga ostaviti samog da se bori sa kriminalcima.

 

[Homer Jay]

Jos jedno vazno pitanje je kako je investitor dosao u posed objekata? Od koga ih je kupio, tj. ciiji su oni bili pre toga?

@vucko

Verovatno iz grada ili CEP-a ne bi rekli nista posebno znacajno, ali profesionalnije je da kada pratis pricu imas sto vise strana ukljucenih u pitanje koje obradjujes. To nije puko nabacivanje izjava, vec suceljavanje argumenata - a kada ih prezentujes na valjan nacin, citaocu je lako da izvede odredjne zakljucke (novinari ne sude, javnost bi trebalo da bude porota). Pomenuvsi rec "porota", evo jos jedne paralele sa sudjenjem - cak i provereni kriminalci imaju pravo da iznesu svoju odbranu pred sudom. Mislim jeste sve to idealtipski i nikada se u tom savrsenom obliku ne pojavi u stvarnosti, ali jeste neki cilj kome treba teziti.