Косанчићев венац - ревитализација

[dedinje]

Jovanovm, nisam rekao da si me razočarao već da si me iznenadio obzirom da te znam kao pisca dobrih postova. Onaj tvoj dodatak u zagradi "(tj. nisu)" znači jednostavno da ti smatraš da ima 50% šansi da jesu i 50% šansi da nisu. Za današnju Srbiju to nije loše jer mnogi su (i posle toliko godina) ubeđeni da je 100% da nisu.U sledećoj rečenici si pokušao nekako nespretno da se opravdaš pa si počeo da govoriš, potpuno van konteksta, da treba odvajati Srebrenicu od kolektivne krivice. Pa sud u Hagu već 10 godina priča da nema kolektivne krivice. I ne samo on nego mnogi dobronameni ljudi i kod nas i u drugim zemljama. To stalno govore i lideri političkih stranaka i pretsednik republike i vlade itd. Tvoje objašnjenje zašto posle rata nisu obnavljali kitnjasta zdanja i zašto je odbačen svaki ukras kao luksuz (pošta) je potpuno u redu i ja sam o tome više puta pisaona forumu. Nikakve propagande tu nije bilo, jednostavno trebalo je mnogo stanova, para nije bilo dovoljno i građene su velike ali skromne zgrade sa stanovima bez terase, lifta, naravno i bez garaža itd. Što se tiče zgrade biblioteke ne treba nikakav novi projekar već se može koristiti onaj od prvog građenja, pretpostavljam da je sačuvan. Ali dok se ne nađe novac za obnovu zgrade mesto svakako treba urediti, zasaditi travu i cveće i staviti neko skromno obeležje.

 

[zaffa]

jedan zanimljiv tekst o kosančićevom vencu iz današnje politike, pominju se i neke ideje napisane i na ovoj temi, doduše sve je još uvek u domenu planova, ali dobro da se priča o tome

Косанчићев венац – пожутела слика старог Београда

Без обзира што је инвестициона осека и што је реч о скупој локацији за коју се инвеститори још не отимају, град би требало да обнову тог дела, пре свега реконструкцију Карађорђеве улице, уређење приобаља и санацију клизишта на савској падини уврсти у будуће приоритетне пројекте

Подизање меморијалног комплекса на месту некадашње Народне библиотеке, изградња степеништа, уређење приобаља, претварање магацина у Бетон хали у простор културе и трговине, обнова Карађорђеве улице могли би да промене садашњи изглед Косанчићевог венца који деценијама ружи најстарији урбани део престонице.

Ове новине нашле су упориште у плану детаљне регулације (ПДР) усвојеном пре три године после деценије „порађања” овог планског документа. Премда су се урбанисти детаљно позабавили амбијенталном целином која се простире на 20 хектара од Београдске тврђаве до Бранковог моста укључујући и простор око Саборне цркве, плато Косанчићевог венца, Карађорђеву улицу и приобаље, даље од прописивања услова за будуће интервенције у простору није се отишло. Без обзира на то што је инвестициона осека, што је реч о атрактивној и скупој локацији за коју се инвеститори још не отимају, град би, каже Вера Михаљевић, један од руководилаца израде ПДР-а, требало да обнову тог дела, пре свега реконструкцију Карађорђеве улице, уређење приобаља и санацију клизишта на савској падини уврсти у своје будуће приоритетне пројекте.

– Најпре би требало санирати падину од Фрушкогорске улице до споменика Мики Аласу јер је то активно клизиште услед којег објекти клизе и пуцају и само срећом досад није било већих одрона. План је понудио услове за санацију што није уобичајена пракса. У средишњем делу између Карађорђеве и Улице Косанчићев венац склоном клизању, планирана је пешачка зона која повезује Фрушкогорску улицу и Велико степениште – објашњава Михаљевићева.

Карађорђева улица има највећи потенцијал за градњу. Чак 56.000 будућих квадрата од укупно 74.000, колико дозвољава план, и зато је важно, сматра Михаљевићева, проширити тротоаре и поставити трамвајске шине у средину саобраћајнице. То би могло дати замаха инвеститорима да на месту трошних кућа, осим оних које су заштићене као споменици културе, подигну нове објекте али тако да савремени градитељи оставе свој печат у погледу нових архитектонских стилова и материјала. Под условом да не наруше панораму и визуре на Косанчићев венац. На том потезу урбанисти су предложили изградњу новог објекта културе попут музеја који би каскадно повезао Карађорђеву и Косанчићев венац. У оквирумонументалног здања, планери су предвидели јавно степениште и отварање пешачког пролаза како би се из центра града преко видиковца (плато на коме се укрштају улице Краља Петра и Косанчићев венац) директно силазило на реку.

– Кад је усвајан план амандманом је дат предлог да се на најатрактивнијем делу видиковца подигне нови јавни објекат, што би затворило прелеп поглед на реку, Земун и равницу. Та идеја требало би поново да се преиспита – каже Михаљевићева.

У зони Карађорђеве улице планирана је обнова Ђумрукане –царинарнице од које су остали само темељи. Она би требало да добије некадашњиспољниизглед јер је,као прва институција коју је Србија изградила када је добила аутономију у оквиру Отоманске империје,била симбол српске обновљене државе.

Синоним за овај простор је, истичеЈованка Ђорђевић, која је са Михаљевићевомизрадила ПДР Косанчићевог венца, Народна библиотека,порушена у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године. њена обнова би могла да се уврсти у приоритете улепшавања личне карте Београда,како су архитекте назвале Косанчићев венац заједно са Београдском тврђавом. Планом је одређено, подсећа Ђорђевићева,да се на месту старог објекта подигне меморијални комплекс са отвореним тргом испод кога би, у подземном нивоу, били јавно доступни драматични остаци рушевина библиотеке и сачувани остаци спаљених књига.

– Замислиле смо комплекс у коме ће бити обележено,пре свега,сећање на место где су у неповрат отишли драгоцени средњовековни списи, део националног идентитета. Надземни део објекта не би био реплика старог јер не враћамо објекат,него успомену. То би требало да постане нови културни центар Београда – истиче Ђорђевићева.

Акценат у плану је и уређење приобаља односно простора око Бетон хале чији би кров могаода буде још један градски видиковац. Она би,према понуђеним решењима,требало да послужи као место за културна дешавања и комерцијалне садржаје. Туристи који долазе бродовима више не би морали да прелазе пругу,већ би се лифтовима и степеницама пелина кров хале. На великом паркингу који ће бити подигнут поред хале чекали би их аутобуси. Можда ће баш тај део најпре доживети трансформацију јер су покренуте измене важећег ПДР-а,а најаве града су да ће расписати архитектонски конкурс.

Важећи плански документ Косанчићевог венца претрпеће промене и због испитивања могућности проширења Патријаршије,уместо њеног измештањана Светосавски плато.

Није важно ко ће први да остави ововремени траг на гребену изнад Саве,битно је само да не наруши аутентичност и богате културне и грађевинске слојеве који сежу још из римског времена.

Далиборка Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Историјска читанка

Као простор најстаријег српског насеља у Београду, интензивнији развој Косанчићевог венца започет је после стицања државне самосталности добијене хатишерифом 1830. године. Убрзо су подигнути конак кнегиње Љубице, хотел „Старо здање”, кафана „Знак питања”.

Калдрмисање улица завршено је крајем 19. века, а тада је Емилијан Јосимовић урадио први план просторне регулације тог дела Београда. Почетком 20. века изграђена је нова зграда Патријаршије на месту старе Митрополије и репрезентативно здање француске амбасаде. У том периоду појачана је електрична расвета и проширена мрежа трамвајског саобраћаја. Турску калдрму заменила је гранитна коцка, а касније асфалт.

За економски развој и градитељско обликовање Косанчићевог венца од посебног значаја била је близина пристаништа на Сави преко које се некада обављао највећи део међународне трговине.

Део према царинарници формиран је као простран плато са отвореним складиштима. Уз Ђумрукану подигнути су хотели, конаци, трговачке радње, занатске радионице…

У току Другог светског рата трајно су нестале Народна библиотека са фондом вредних књига и рукописа, Ђумрукана, хотел „Крагујевац”, тек изграђена конструкција ланчаног моста „Краљ Александар Први”.

Овај део Београда назив је добио 1872. године по Ивану Косанчићу, витезу који је према предању погинуо у Косовском боју.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Kosancicev-venac-pozutela-slika-starog-Beograda.sr.html

 

[Glas prirode]

Na renderu koji je prilozen uz ovaj tekst u novinama, plavo su obojene zgrade koje ce biti izgradjene.

Ako se uspe u tome, prema renderu, od velicanstvene padine sa pogledom na Savu, Usce i Novi Beograd, ostaje samo uski procep sa stepenicama, dok je dole i gore do Rektorata umetnickih fakulteta, sve izgradjeno. Eto jos jednog promasaja na vidiku Beograda.

 

[vucko]

Moze li se taj render videti negde bas me zanima?Ako je tako onda ce po njihovom starom obicaju da uguse vidik na Savu i ostave pesacku klisuru izmedju njih.Beton,beton samo beton...

 

[relja]

Ja sam isprskao čorbom tu stranu "Politike" , rado bih ti pomogao, ali ne mogu
Potrči do kioska ili prodavnice, možda još može da se nađe.

Sam članak je više na nivou "Politikinog zabavnika" nego "Politike".
"moglo bi", "planira se", "trebalo da"...a suština je u ovih par redova

Ове новине нашле су упориште у плану детаљне регулације (ПДР) усвојеном пре три године после деценије „порађања” овог планског документа. Премда су се урбанисти детаљно позабавили амбијенталном целином која се простире на 20 хектара од Београдске тврђаве до Бранковог моста укључујући и простор око Саборне цркве, плато Косанчићевог венца, Карађорђеву улицу и приобаље, даље од прописивања услова за будуће интервенције у простору није се отишло.

Trebalo je popuniti jednu stranu nedeljnog izdanja nekim pozitivnim i optimističkim tekstom, pa su izabrali ovo. U celoj priči nema ništa novo.

I da, ne vidim da su spomenuli da je bista Ivana Kosančića pre par meseci (oliko ima) odneta sa Kosančićevog venca posle napada vandala, niti kada će biti ponovo postavljena na svoje mesto.

 

[Glas prirode]

Izgleda bas tako, vucko.

 

[boca-ica]

Da razbudimo ovu BB aždaju od teme :
@vucko wrote Today 14:26:08 na temi Beton hala

Menjaju onaj trougao od stepenica ka pariskoj i karadjordjevoj,nek neko bude zlatan pa svrati i viti sta smeraju,sigurno ima veze sa Beton Halom.

ЈАВНИ УВИД
У НАЦРТ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПРОСТОРНЕ ЦЕЛИНЕ КОСАНЧИЋЕВ ВЕНАЦ, БЛОК ИЗМЕЂУ УЛИЦА: КАРАЂОРЂЕВЕ, ПАРИСКЕ И УЛИЦЕ ВЕЛИКЕ СТЕПЕНИЦЕ, ГРАДСКА ОПШТИНА СТАРИ ГРАД

1. ЈАВНИ УВИД обавиће се у згради Градске управе града Београда, 27. марта бр. 43-45 (сала 2 у сутерену) у периоду од 6. јуна до 6. јула 2011. године, сваког радног дана од 9 до 18 часова.

 

[Homer Jay]

Covece, evo vec cetvrta godina kako je usvojen regulacioni plan, a osim par fasada u Zadarskoj, nista nije uradjeno...

 

[boca-ica]

Rade, rade .....ali kako :bash:
evo jednog komentara iz priloga današnjih Večernjih novosti

- Sam plan iz 2007. ima katastrofalne nedostake jer predviđa izgradnju višespratnica na lagumima i drastičnu promenu izgleda najstarijeg dela Beograda iako je on zaštićen kao kulturno dobro - kaže Jelica Ivanović, predsednik Društva. - Ko je još čuo da se izgled najstarijeg dela grada čuva gradnjom zgradurina od stakla?

više o tome
http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html … evom-vencu

 

[sizif]

Па шта ако се предвиђа градња вишеспратница "на лагумима"? И постојеће зграде на Косанчићевом венцу, у којима живе забринута председница Друштва и њене колеге, су подизане над њима. То им не смета. Цела Пешта и Рим су над неким лагумима, па ником није пало на памет да обустави градњу на тим теренима.

Битно је само да се не уништи оно што је вредно и изгради нешто адекватно урбаној целини Косанчићевог венца, нешто што ће га обогатити, а не конзервирати постојеће стање. Зар би овај део града био ружнији са обновљеном зградом Народне библиотеке, са Ђумруканом (иако су ова два објекта из различитих епоха и стилова), па и са савременим објектима на месту постојећих рупа, који не би искакали из постојећих габарита и регулационих линија.

Друштво које је пре пар година покушало да минира доношење плана за Косанчићев венац против је било какве градње на овом месту, позивајући се на "аутентичност". А зар је аутентичан простор без бомбардованих зграда, зар су аутентичне монтажне бараке или ружне једноспратнице зидане после 2. светског рата (али и пре њега), зар су аутентични запуштеност и мртвило који га данас красе? Косанчићев венац јесте прворазредно грађанско и амбијентално језгро Београда, али је као такав настајао деценијама и његова недовршеност од нових генерација захтева осмишљену надопуну и оживљавање, а не безидејну конзервацију.

 

[mradulovic]

sta bi sa onom idejom, cak je bilo i rendera, da se napravi tu neki mini-muzej-galerija posvecena Olji Ivanjicki?

 

[relja]

Па шта ако се предвиђа градња вишеспратница "на лагумима"? И постојеће зграде на Косанчићевом венцу, у којима живе забринута председница Друштва и њене колеге, су подизане над њима. То им не смета. Цела Пешта и Рим су над неким лагумима, па ником није пало на памет да обустави градњу на тим теренима.

Битно је само да се не уништи оно што је вредно и изгради нешто адекватно урбаној целини Косанчићевог венца, нешто што ће га обогатити, а не конзервирати постојеће стање. Зар би овај део града био ружнији са обновљеном зградом Народне библиотеке, са Ђумруканом (иако су ова два објекта из различитих епоха и стилова), па и са савременим објектима на месту постојећих рупа, који не би искакали из постојећих габарита и регулационих линија.

Друштво које је пре пар година покушало да минира доношење плана за Косанчићев венац против је било какве градње на овом месту, позивајући се на "аутентичност". А зар је аутентичан простор без бомбардованих зграда, зар су аутентичне монтажне бараке или ружне једноспратнице зидане после 2. светског рата (али и пре њега), зар су аутентични запуштеност и мртвило који га данас красе? Косанчићев венац јесте прворазредно грађанско и амбијентално језгро Београда, али је као такав настајао деценијама и његова недовршеност од нових генерација захтева осмишљену надопуну и оживљавање, а не безидејну конзервацију.

Sa svime se slažem, osim sa obnovom zgrade u kojoj je bila Narodna biblioteka.

Zgrada se uvek može ponovo sagraditi, ali arhiva biblioteke se ne može povratiti.
U slučaju, nekim neverovatnim spletom srećnih okolnosti, da se ispostavi da je arhiva istorijskih rukopisa bila spašena od požara i da nam je Nemci vrate, ja bih prvi bio za to da se ta zgrada obnovi. Ali opet, zgrada bi tu bila krajnje nebitna, ona je šuplja ljuska sa fasadom koja krije činjenicu da je na tom mestu nestala pisana istorija našeg naroda, neobrađena i u jedinom primerku. Možda je ovo nekome patetično, ali ja mislim da treba praviti razliku između Biblioteke koja je nestala i zgrade koju je država kupila o Milana Vape i u nju uselila Biblioteku.
Ja sam za to da se napravi pjaceta sa primerenim spomenikom, nešto a la "Menora u plamenu" kod 25.maja i pločama u bronzi na kojima bi stajalo šta je na tom mestu zauvek nestalo.

 

[toshke]

pozdrav ljudi...slažem se i sa sizifom i sa reljom s tim sto bih po meni bilo dobro da se omogući pristup...da naprave neke stepenice...da urede kao da liči na parkić sa spomenikom i nekim dobrim svetlima...ili recimo samo svetla... mnogo mi se sviđa recimo kako su napravili svetleći spomenik na mestu World Trade Centra...

 

[vucko]

Bejah na javnom uvidu za promenu plana Venca,ovo izgleda super!Zgrade sa plavim obrisima se zadrzavaju ostalo se rusi.Crveno podrucje je uglavnom poslovanje a zuto stanovanje.Dakle smesi nam se neki hotel na placu 12-2

Primetite i uzak prolaz od 2.5 m izmedju placeva 12-1 i 12.2.Dakle dobijamo jos jedne stepenice,ove ce biti male

Okretnica tramvaja se izmesta ka beton hali i tramvaj ide sredinom karadjordjeve.Koliko vidim to je u sklopu plana beton hale pa jedno dana da se potera tramvaj duz zeleznicke pruge oko kalisa.Ima i stanica za turisticke buseve.

A evo sadasnjeg stanja na bing maps
http://www.bing.com/maps/?v=2&cp=rg...91594&dir=82.79460323504071&sty=b&form=LMLTCC

 

[jovanovm]

vučko, ne kapiram baš šta se konkretno ruši, tj. koje zgrade... možeš li nekako da ukomponuješ satelitski snimak sa ovim planom? sitno je, pa ne mogu da se orijentišem...

Ruše se... onaj salon automobila i zgrada gde je kafić/restoran Stepenice?

 

[vucko]

Ne mogu da ukomponujem,ali ajd ovako-3 zgrade na jugozapadnom cosku ostaju(plavi obrisi).

Ostaje nova kuca levo od natpisa 12-3 i stara kuca na cosku pariske i kosancicevog venca na ivici do velikih stepenica.Ona je i pod zastitom drzave jer ima plavu tacku na sebi.

Sve ostalo se rusi.

Bing nije upamtio rotaciju.Imas gore desno opciju za rotiranje,rotiraj ka zapadu i imaces isti pogled kao i na planu.

 

[relja]

Koliko razumeh, ostaju

Tri zgrade koje formiraju sam ugao Karađorđeve i Pariske (što je i ok, samo treba da se renoviraju)
Bivša ambasada Švedske
Bivši hotel Nacional

a sve ostalo je predviđeno za rušenje.

Na SSC-u je napravljen "popis" i ostalih zgrada sa okvirnim godinam nastanka, vlasnicima i aritektama.

Zgrade u Karađorđevoj na br. 7 i 9 spolja izgledaju u dosta jadnom stalju, a nekada su bile prave lepotice. Na žalost, nisu doživele da originalni vlasnici podignu još koji sprat, i ta spranost kao i stanje im je zapečatilo sudbinu. Šteta.

I zgrada "Crvenog signala", ali u izvornom obliku, bi mogla da se rekonstruiše, ali sumnjam da postoji namera.

@ Jovanovm, kafić na stepeništu, barake na mestu Đumrukane i Mazdin servis se nalaze van granica ovog plana.

Koliko videh, i policijska stanica se ruši.

 

[vucko]

Da reljo,ovo je izmena samo dela plana za kosancicev venac od velikih stepenica ka beton hali.

 

[relja]

Onda je ovo u stvari plan za onu tzv "širu celinu Kosančićev venac", i ne odnosi se na samu ulicu.

 

[JohnyBgood]

Па шта ако се предвиђа градња вишеспратница "на лагумима"? И постојеће зграде на Косанчићевом венцу, у којима живе забринута председница Друштва и њене колеге, су подизане над њима. То им не смета. Цела Пешта и Рим су над неким лагумима, па ником није пало на памет да обустави градњу на тим теренима.

Битно је само да се не уништи оно што је вредно и изгради нешто адекватно урбаној целини Косанчићевог венца, нешто што ће га обогатити, а не конзервирати постојеће стање. Зар би овај део града био ружнији са обновљеном зградом Народне библиотеке, са Ђумруканом (иако су ова два објекта из различитих епоха и стилова), па и са савременим објектима на месту постојећих рупа, који не би искакали из постојећих габарита и регулационих линија.

Друштво које је пре пар година покушало да минира доношење плана за Косанчићев венац против је било какве градње на овом месту, позивајући се на "аутентичност". А зар је аутентичан простор без бомбардованих зграда, зар су аутентичне монтажне бараке или ружне једноспратнице зидане после 2. светског рата (али и пре њега), зар су аутентични запуштеност и мртвило који га данас красе? Косанчићев венац јесте прворазредно грађанско и амбијентално језгро Београда, али је као такав настајао деценијама и његова недовршеност од нових генерација захтева осмишљену надопуну и оживљавање, а не безидејну конзервацију.

Sa svime se slažem, osim sa obnovom zgrade u kojoj je bila Narodna biblioteka.

Zgrada se uvek može ponovo sagraditi, ali arhiva biblioteke se ne može povratiti.
U slučaju, nekim neverovatnim spletom srećnih okolnosti, da se ispostavi da je arhiva istorijskih rukopisa bila spašena od požara i da nam je Nemci vrate, ja bih prvi bio za to da se ta zgrada obnovi. Ali opet, zgrada bi tu bila krajnje nebitna, ona je šuplja ljuska sa fasadom koja krije činjenicu da je na tom mestu nestala pisana istorija našeg naroda, neobrađena i u jedinom primerku. Možda je ovo nekome patetično, ali ja mislim da treba praviti razliku između Biblioteke koja je nestala i zgrade koju je država kupila o Milana Vape i u nju uselila Biblioteku.
Ja sam za to da se napravi pjaceta sa primerenim spomenikom, nešto a la "Menora u plamenu" kod 25.maja i pločama u bronzi na kojima bi stajalo šta je na tom mestu zauvek nestalo.

Po meni su legitimna oba pristupa, ali bih ja ipak vise voleo da se biblioteka ponovo izgradi (uglavnom) po starim nacrtima, jer ipak nije bila samo ljustura nego i lepa zgrada na lepom mestu tako da je i ona sama po sebi bila vredna, naravno puno manje od toga sto je u njoj izgorelo ali ipak vredna. Mozda to nije preterano hrabar i "cutting edge" pristup, ali je meni drago da su obnovili i centar Varsave i Stari most u Mostaru po slicnom principu.

U kontekstu Beograda u kome je toliko toga i toliko cesto ruseno mi se taj pristup nekako sam namece. Cak sam i za to da se neke lepe stare zgrade (posta kod z.st., muska gimnazija, mozda cak i Aleksandrov most) cije su prvobitne lokacije zauzete necim sto sada ne bi valjalo rusiti ponovo izgrade na nekom novom mestu, recimo na raznim lokacijama izmedju z.st. i Brankovog mosta, nesto kao "ponovno pronadjene gradjevine" kao pandan "Objets Trouvés". Znaci upotpunjena Savamala u kojoj se sudaraju staro, novo, i obnovljeno. Ako ima ista "beogradsko" onda su to bas ti suludi sudari koji opet, na kraju, nekako funkcionisu, i jos uz to obnove/restauracije imaju i element inata i prkosa (za inat istoriji) tako da bi i sa te tacke nekako islo. Uz to NB ima i sacuvanu originalnu lokaciju tako da bi bilo steta ne obnoviti je, naravno sa naznakama da je obnova a ne forsirati 100% kopiju, moglo bi to to da bude dosta cool. Naravno, graditi "stare" zgrade koje nikada nisi imao jeste kic, ali pokazati srednji prst istoriji i bombama koje su te zasipale i rusile ti nesto sto je lepo i dragoceno je nesto sasvim drugo...

 

[relja]

......, ali pokazati srednji prst istoriji i bombama koje su te zasipale i rusile ti nesto sto je lepo i dragoceno je nesto sasvim drugo...

Ali, izgradnja Vapine zgrade (namerno ne kažem Biblioteke) nije pokazivanje srednjeg prsta.

Biblioteku i njeno blago je činilo ono što je bilo zabeleženo na papiru koji je izgoreo. To je bio cilj za uništavanje, a ne zgrada na lepom mestu sa zanimljivom fasadom.

Po meni, ponavljam, gubitak je stravičan i nendadoknadiv, a obnova same zgrade mi deluje kao površan čin - umetanje jedne fasade i zamaskiranje mesta zločina.

 

[JohnyBgood]

......, ali pokazati srednji prst istoriji i bombama koje su te zasipale i rusile ti nesto sto je lepo i dragoceno je nesto sasvim drugo...

Ali, izgradnja Vapine zgrade (namerno ne kažem Biblioteke) nije pokazivanje srednjeg prsta.

Biblioteku i njeno blago je činilo ono što je bilo zabeleženo na papiru koji je izgoreo. To je bio cilj za uništavanje, a ne zgrada na lepom mestu sa zanimljivom fasadom.

Po meni, ponavljam, gubitak je stravičan i nendadoknadiv, a obnova same zgrade mi deluje kao površan čin - umetanje jedne fasade i zamaskiranje mesta zločina.

Mozda se to moze nadomestiti upravo sadrzajem obnovljenog zdanja? Da bude muzej istorije i rusenja Beograda, od davnih dana do kraja XX veka, ukljucujuci varvarsko bombardovanje biblioteke? Ili muzej posvecen sukobima na prostoru bivse YU. Mi nazalost "proizvodimo" ili nam se desava toliko istorije da i kada nam uniste stare vredne predmete i eksponate imamo toliko toga relativno svezeg ali potresnog sto ipak treba cuvati a i izloziti, jer se to vec pretace u istoriju.

A i bas bih zeleo tu zgradu (odnosno bar njen krov) u panorami Bgda sa Save. Ima u toj panorami puno "rupa" (sadasnje stracare) koje se mogu i trebaju popuniti vidljivo modernim gradjevinama, ali bar ova moze da bude neka nostalgija i rekonstrukcija... ako se vec ne moze povratiti to sto je izgorelo, mozemo bar da vratimo obris necega u panorami grada, unistenje cega mozda nije bila centralna namera u bombardovanju, ali mozda u nekoj meri i jeste, a i ako nije bila, onda je sigurno bila "kolateralna steta"...

 

[relja]

E, vidiš, ja sam upravo protiv takvog stava:
nismo sigurni šta će biti sadržaj, ali daj da popunimo pogled i vratimo fasadu, panorama, izgled....
To nije u srazmeri sa gubitkom.

A da je bila namerno gađana - 100% jeste, nema tu ako, možda, uzgredna šteta i sl.
To je jedina zgrada koja je pogođena u tom kraju, iz vazduha je bila lako uočljiva, bila je na spisku ciljeva i sačuvano je ime pilota štuke koji ju je "junački" pogodio (osim u mom pamćenju, na žalost), gađana je u trećem napadu 6. aprila u 4 sata popodne u velikom naletu Štuka, kada je odbrana grada već oslabila.

U bombardovanju je uništeno puno čisto civilnih ciljeva. Na forumu SSCa nekad i Politikinog zabavnika danas ponekad postavimo pronađene nemačke snimke rezultata bombardovanja. Jevrejski deo Dorćola, jevrejske kuće uz Bulevar, bolnice, današnji Trg Republike, obeležena skloništa od bombardovanja i sl. Nema greške, iako neki u inostranstvu pokušavaju da prikažu bombardovanje 1941 kao operaciju po uobičajenim "važećim pravilima upotrebe Luftvafea u ratu", uz "očekivane civilne žrtve koje se u ratu ne mogu izbeći".

Upravo zbog zaborava, neupućenosti i preovlađujuće neosetljivosti sam za to da se napravi nekakav ozelenjeni plato sa adekvatnim spomenikom.

 

[stf]

Обојица сте у праву, и што се мене тиче, нека ураде било коју опцију, само да реше ону рупчагу са змијама.

 

[razgradjevinar]

nema direktne veze sa kosancicevim vencem i zgradom biblioteke ali ako je zgrada generalstaba 'posthumno" proglasena spomenikom kulture i stavljena pod zastitu ne vidim ni jedan razlog da se isto ne uradi i sa vapinom zgradom. ako ovu drzavu nije sramota da nudi svoj sruseni generalstab kao buduci hotel sa par zvezdica ili posovni prostor zasto se snebivati da nekadasnja biblioteka postane muzej, galerija ili nesto slicno.. sve je bolje od livade sa zmijama ili rusevine preko puta zgrade vlade. mozemo mi da pametujemo koliko zelimo ali javno mnjenje bi mnogo lakse primilo vest da se ti objekti obnove i koriste kao neko javno dobro nego da neki tajkun tu pravi hotel ili kancelarije. treca opcija je da livada ostane livada a rusevina rusevina.. ne znam kako vi ali meni se resenje samo namece