Косанчићев венац – пожутела слика старог Београда
Без обзира што је инвестициона осека и што је реч о скупој локацији за коју се инвеститори још не отимају, град би требало да обнову тог дела, пре свега реконструкцију Карађорђеве улице, уређење приобаља и санацију клизишта на савској падини уврсти у будуће приоритетне пројекте
Подизање меморијалног комплекса на месту некадашње Народне библиотеке, изградња степеништа, уређење приобаља, претварање магацина у Бетон хали у простор културе и трговине, обнова Карађорђеве улице могли би да промене садашњи изглед Косанчићевог венца који деценијама ружи најстарији урбани део престонице.
Ове новине нашле су упориште у плану детаљне регулације (ПДР) усвојеном пре три године после деценије „порађања” овог планског документа. Премда су се урбанисти детаљно позабавили амбијенталном целином која се простире на 20 хектара од Београдске тврђаве до Бранковог моста укључујући и простор око Саборне цркве, плато Косанчићевог венца, Карађорђеву улицу и приобаље, даље од прописивања услова за будуће интервенције у простору није се отишло. Без обзира на то што је инвестициона осека, што је реч о атрактивној и скупој локацији за коју се инвеститори још не отимају, град би, каже Вера Михаљевић, један од руководилаца израде ПДР-а, требало да обнову тог дела, пре свега реконструкцију Карађорђеве улице, уређење приобаља и санацију клизишта на савској падини уврсти у своје будуће приоритетне пројекте.
–
Најпре би требало санирати падину од Фрушкогорске улице до споменика Мики Аласу јер је то активно клизиште услед којег објекти клизе и пуцају и само срећом досад није било већих одрона. План је понудио услове за санацију што није уобичајена пракса. У средишњем делу између Карађорђеве и Улице Косанчићев венац склоном клизању, планирана је пешачка зона која повезује Фрушкогорску улицу и Велико степениште – објашњава Михаљевићева.
Карађорђева улица има највећи потенцијал за градњу. Чак 56.000 будућих квадрата од укупно 74.000, колико дозвољава план, и зато је важно, сматра Михаљевићева,
проширити тротоаре и поставити трамвајске шине у средину саобраћајнице. То би могло дати замаха инвеститорима да на месту трошних кућа, осим оних које су заштићене као споменици културе, подигну нове објекте али тако да савремени градитељи оставе свој печат у погледу нових архитектонских стилова и материјала. Под условом да не наруше панораму и визуре на Косанчићев венац.
На том потезу урбанисти су предложили изградњу новог објекта културе попут музеја који би каскадно повезао Карађорђеву и Косанчићев венац. У оквирумонументалног здања, планери су предвидели јавно степениште и отварање пешачког пролаза како би се из центра града преко видиковца (плато на коме се укрштају улице Краља Петра и Косанчићев венац) директно силазило на реку.
– Кад је усвајан план амандманом је дат предлог да се на најатрактивнијем делу видиковца подигне нови јавни објекат, што би затворило прелеп поглед на реку, Земун и равницу. Та идеја требало би поново да се преиспита – каже Михаљевићева.
У зони Карађорђеве улице планирана је обнова Ђумрукане –царинарнице од које су остали само темељи. Она би требало да добије некадашњиспољниизглед јер је,као прва институција коју је Србија изградила када је добила аутономију у оквиру Отоманске империје,била симбол српске обновљене државе.
Синоним за овај простор је, истичеЈованка Ђорђевић, која је са Михаљевићевомизрадила ПДР Косанчићевог венца,
Народна библиотека,порушена у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године. њена обнова би могла да се уврсти у приоритете улепшавања личне карте Београда,како су архитекте назвале Косанчићев венац заједно са Београдском тврђавом. Планом је одређено, подсећа Ђорђевићева,да се на месту старог објекта подигне меморијални комплекс са отвореним тргом испод кога би, у подземном нивоу, били јавно доступни драматични остаци рушевина библиотеке и сачувани остаци спаљених књига.
– Замислиле смо комплекс у коме ће бити обележено,пре свега,сећање на место где су у неповрат отишли драгоцени средњовековни списи, део националног идентитета. Надземни део објекта не би био реплика старог јер не враћамо објекат,него успомену. То би требало да постане нови културни центар Београда – истиче Ђорђевићева.
Акценат у плану је и уређење приобаља односно простора око Бетон хале чији би кров могаода буде још један градски видиковац. Она би,према понуђеним решењима,требало да послужи као место за културна дешавања и комерцијалне садржаје. Туристи који долазе бродовима више не би морали да прелазе пругу,већ би се лифтовима и степеницама пелина кров хале. На великом паркингу који ће бити подигнут поред хале чекали би их аутобуси. Можда ће баш тај део најпре доживети трансформацију јер су покренуте измене важећег ПДР-а,а најаве града су да ће расписати архитектонски конкурс.
Важећи плански документ Косанчићевог венца претрпеће промене и због испитивања могућности проширења Патријаршије,уместо њеног измештањана Светосавски плато.
Није важно ко ће први да остави ововремени траг на гребену изнад Саве,битно је само да не наруши аутентичност и богате културне и грађевинске слојеве који сежу још из римског времена.
Далиборка Мучибабић
-----------------------------------------------------------
Историјска читанка
Као простор најстаријег српског насеља у Београду, интензивнији развој Косанчићевог венца започет је после стицања државне самосталности добијене хатишерифом 1830. године. Убрзо су подигнути конак кнегиње Љубице, хотел „Старо здање”, кафана „Знак питања”.
Калдрмисање улица завршено је крајем 19. века, а тада је Емилијан Јосимовић урадио први план просторне регулације тог дела Београда. Почетком 20. века изграђена је нова зграда Патријаршије на месту старе Митрополије и репрезентативно здање француске амбасаде. У том периоду појачана је електрична расвета и проширена мрежа трамвајског саобраћаја. Турску калдрму заменила је гранитна коцка, а касније асфалт.
За економски развој и градитељско обликовање Косанчићевог венца од посебног значаја била је близина пристаништа на Сави преко које се некада обављао највећи део међународне трговине.
Део према царинарници формиран је као простран плато са отвореним складиштима. Уз Ђумрукану подигнути су хотели, конаци, трговачке радње, занатске радионице…
У току Другог светског рата трајно су нестале Народна библиотека са фондом вредних књига и рукописа, Ђумрукана, хотел „Крагујевац”, тек изграђена конструкција ланчаног моста „Краљ Александар Први”.
Овај део Београда назив је добио 1872. године по Ивану Косанчићу, витезу који је према предању погинуо у Косовском боју.