@PASARELA
Знам да се људи из Маричке годинама жале на превоз, а да се налазе на пола висине гребена висине око 100 метара. Али, ево, и Beobike је један од сведока да се у вршним сатима 3 добро користи. Једна од ствари на које су се Ресничани жалили у току анкете је што немају код Капитол парка заједничко стајалиште за 47 и 504 када преседају за Ресник.
Овакав какав је 3 је остао из времена када је у индустријској зони радило 30.000 људи. Али да се вратимо на садашњост. Прелазак Топчидерског трамваја на Видиковачки гребен? Висинска разлика 100-110 метара у зависности од микролокације где се гледа, а ваздушно растојање изеђу врха и дна ваздушном линијом на неким деловима само 800 метара. Зато су чак и за аутомобиле Првобораца и Пилота Михајла Петровића постављене дијагонално. Не постоји једно решење, хајде да поставимо варијанте:
1) Успињача предности:
- Издвојен систем, отпоран на услове друмског саобраћаја и временске неприлике.
- Енергетски ефикасан систем. Композиција која се спушта преко кабла извлачи композицију која се пење.
- Савладавање успона најкраћим путем, што га истовремено чини јако брзим системом.
- Атрактиван систем превоза са јаким идентитетом.
Успињача недостаци:
- Издвојен технички систем, опрема која се израђује по специјалној поруџбини.
- Већи број преседања.
- Фиксни капацитет.
2) Трамвај преко Железничке станице Раковица овде сада није питање толико предности и мана, чак ни броја путника, који је довољно висок да би сам по себи правдао трамвај. Проблем је у детаљима:
- Сама конструкција Раковичког моста се не би могла користити због другачијих вибрација при друмском и шинском саобраћају. Други разлог је и капацитет самог моста који би требао бити остављен "на миру", јер ионако нема довољно саобраћајних веза попречно на Топчидерку. Дакле, морао би нови мост, који би био реда цене 5 милиона евра.
- По сред центра Раковице се налази празан плац ИМР-а, а не верујем да је правна ситуација јасна и једноставна. У свим комбинацијама, трамвај не би могао да "узлети" на други крај моста, и требала би некаква спирална рампа.
- До почетка Маричке морао би да се "макне" један ред кућа. Из истог разлога као прво. Морао би да се "подкачи" и Дом здравља. Повећање трошкова због тога не би било толико, колико правне компликације...
- Даље на Видиковац је питање детаљне регулације Спољне магистралне тангенте. Сада је то пут 2+1, а планира се 2+2. Сматрам да је то дугорочно погрешно, и треба 2+2 за друм са још 1+1 за јавни превоз. То је артеријски обилазни правац, треба да има капацитет, а да истовремено јавни превоз не испашта због загушења друмова. На критичном делу од Маричке до Миле Димић у дужини од око 500 метара видим решење да две друмске траке буду подземно (један смер), друге две надземно изнад, а јавни превоз у свом пару трака такође на површини. Само тај тунел кошта реда цене 7-10 милиона евра. Од Миле Димић нема изградње скоро до самог врха гребена, али због трамваја је потребно ублажити успон на Ѕ кривини.
3) Маричка од почетка ка Петловом брду, широке саобраћајне траке у улици се користе за улично паркирање. Та улица би могла бити "Ресавска" у смисли трамвај и аутомобил у истој саобраћајној траци. Улица није артеријска већ прилазна за једно одређено насеље, и са те стране би се загушење могло очекивати само у изузецима. Важан је начин на који би се регулисало паркирање, и да се комуналне инсталације изместе ка ободима улице.
4) Маричка од Славка Родића ка Петловом брду. На овом месту је могуће конструисати знатно краћи и јефтинији мост, са много мање компликација. Истовремено, таква линија би покривала скоро целу садашњу линију 3, са комплетном тренутно запуштеном зоном, али у којој постоји перспектва да се после Капитол парка изгради још по нешто. Ако би о пењању до врха гребена туда, требала би "Шарганска осмица". Али коридор јавног превоза Михајла Петровића би такође знатно повећао цену градње СМТ. Сама експропријација овде не би била много компликована.
5) Веза преко Железничког стајалишта Кнежевац. Ту би најпре требала рампа од преко 200 метара само да се премости колосек, који је ту у два нивоа, а после врло теешка експропријација у Првобораца. И за успињачз би требала обимна експропријација, али би она представљала најкраћу и најбржу везу између два артеријска правца јавног превоза, истовремено везујући и насеља на самој падини гребена. Не би уопште морала прелазити пругу, већ би са Терминусом Кнежевац могла бити везан подходником испод пруге. Тај подходник би био поплављен једном у 5-10 година приликом изливања Топчидерке, али тада би све једно све стало на пар дана у тој долини.
Е сада, да ли је по теби прихватљиво овако растављање на варијанте? Једино у математици и физици се долази само до једног решења, а чак и ту може бити неколико решења у одређеним случајевима.
