Идеје за ширење београдског трамваја

[Пантограф]

Судећи по кретању грађевинске линије, чини ми се да је још пре Другог светског рата било предвиђено да се те зграде сруше. Градња трамваја би била лепа прилика за ту експропријацију и ширење Деспота Стефана на четири траке.
А и до тада, може се увести линија до Калемегдана (Скадарлија је у центру и многи људи би користили ту везу), још боље до Пристаништа, да качи улаз у Калиш (знам да би за то на пристаништу требало да с догради колосек).

 

[lento]

Cudno je da samo u Beogradu tramvajski saobracaj ima probleme na sve strane. Ako se zaista razmislja o prosirenju mreze, zato se onda ne ide ne samo na prosto prosirenje, vec i na dopunu postojece? Posto je mreza u osnovi radijalna, trebalo bi razmisljati i o dogradnji poprecnih veza, narocito u centru da bi se omogucilo stvaranje alternativnih ruta u slucaju havarija, popravki i zagusenja. Vec i najjednostavnija resenja bi popravila situaciju, kao na pr. levo skretanje iz 27. marta u Beogradsku ili desno skretanje iz Beogradske od bazena Tasmajdan u Bulevar.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Развој трамваја више од три деценије зауставља прича о метроу. А решење је између.

Условима Београда би највише погодовало нешто што сам пре пет година овде назвао независним трамвајем. А то значи допуну постојећих траса новим трасама, али са решењима која убрзавају путовање и чине трамвај независним од укрштања и заустављања због тога.

Сем тога неке нове трасе трамваја би биле корисне и после настанка првих траса правог метроа, ако икад постане стварност.

 

[spatiotecte]

Развој трамваја више од три деценије зауставља прича о метроу. А решење је између.

Условима Београда би највише погодовало нешто што сам пре пет година овде назвао независним трамвајем. А то значи допуну постојећих траса новим трасама, али са решењима која убрзавају путовање и чине трамвај независним од укрштања и заустављања због тога.

Сем тога неке нове трасе трамваја би биле корисне и после настанка првих траса правог метроа, ако икад постане стварност.

Predlazes laki metro odnosno tramvaj na steroidima?

Neka hvala!

 

[tragac]

Upravo. LRT su vozići za decu.

 

[Дошљак]

ЛРТ можда развити у Новом Саду и Нишу, а Београду треба један озбиљан метро који повезује ободна градска насеља са центром града, као и јака регионална железница.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Београд ускоро добија метро ! Глас се пронео међу Београђанима још с почетка градње Бг. чвора. Још мало па ће томе бити пола века. На форуму се распреда на ту тему биће још мало па 10 лета. Једно време сам и сам био у том колу.

Нико од нас не може да има решење, јер немамо довољно података не само о путовањима и потребама данас, него и сутра. А тек колико не знамо како ће Београд изгледати сутра. Пре 20 година су радиле фабрике широм града које су сада пусте , из свих делова се долазило у биоскопе у језгру града, а сада се иде до биоскопа у тржним центрима на Новом београду на месту где су биле тополе и врбе.

Када је настао у Лондону, метро је једноставно био воз у тунелу испод изграђеног града.Али и данас метро у Лондону великим делом иде ван тунела као и сваки воз. А шта је трамвај него врста воза најбоље прилагођеног граду.

Метро је потреба милионског града, али облик метроа, зависи од потреба и могућности. Зато је боље да имамо унапређен бржи и удобнији превоз са мање средстава без много чекања, него да имамо то што имамо и слушамо бајке деценијама.
А једна мрежа траса трамваја независног од укрштања не искључује могуће трасе тешког метроа.

Сви су сагласни да ће метро на Новом Бг. да иде изнад тла , а када воз пролази улицом извесно је да није тиши од трамваја.
Сваком детету које родитељи возе колима, је забавно да путује аутобусом, исто тако некоме ко се никад и свакодневно није возио тунелом, то изгледа забавно, али у суштини није уопште пријатно.

Београд има више места довољно пространих за разлику од других градова, што је добра прилика да добије и јефтинији и брже изводљив, али и превоз у коме се више путује изнад него испод тла, са лепшим погледом на надајмо се још лепши град.

 

[RioBL]

metro i tramvaj ne moraju i ne trebaju da iskljucuju jedan drugog pa makar taj tramvaj evoluirao u nesto sto zovemo LRT.
Kad bi tramvajska vozila bile veceg kapaciteta i kretala se nezavisnije nego sto se danas krecu da li bi to bilo lose? ja mislim da bi bilo dobro i da bi to bio razvoj tramvaja, pa makar to nazvali i LRT.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Тачно тако. Већина људи уопште и не размишља много. Београд није мали, али нема ни пречник од 50 км, него 10ак км, да не рачунамо приградске делове. О раздаљинама у језгру и ширем језгру и да не говоримо.

Такве раздаљине се и пешке преваљују, али то нам није пријатно баш због моторног саобраћаја, наравно и због брзине.
Пре свега нам је потребан редовнији превоз са мање губљења времена на заустављања и без чекања да неко смисли како да то најзад претвори у стварност.

Унапређење постојећег превоза је за нашу стварност једина могућа извесност. Метро немамо, али имамо тунеле, уз још неки километар тунела добили би решење за градско језгро, звали га метро, воз или трамвај.

 

[Siniša]

Бањица - Баново Брдо, Борском (размотрити техничко решење са зупчаником)

Ovako je u Stuttgartu

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=S9cy2EEoTJY[/youtube]

 

[Blade]

Ovo je nasličnija tema koju sam našao,...Blago ću sa ove da skrenem, ali vi mi nećete zameriti...Da li tramvaj može da se popne uz Ulicu Nikole Dobrovića na Bežanijskoj Kosi? Pitam hipotetički kada bi danas-sutra došlo do nekog produženja tramvajske pruge koja se sada gradi ili tako nešto...

 

[Vladivoje]

A što ne bi moglo... :wink:

Ako tramvaj može da se popne na Kalemegdan, onda...

 

[ccc]

Može manje-više bilo gde što se tiče uspona, pa tako ide i na Banovo Brdo bez problema.

 

[Vaclo]

Nema verovatnoće da će se tako nešto dogoditi.

 

[Blade]

Moje mišljenje je da tramvajska mreža treba što manje da se ukršta sa automobilskom, odnosno da, ako je guzva u saobraćaju, što se tiče automobila, da nema skoro nikakve šanse da će zakrčiti tramvajsku mrežu. A mišljenja sam da Zemun i Bežanijska kosa treba da budu povezani tramvajskom mrežom, samo razmišljam kuda bi šine došle do Zemuna, kao i kuda bi išle kroz sam Zemun.

Autobusi i trole...Kada automobili naprave guzvu, staju i oni, jer moraju da se krecu putevima, kao i automobili.

 

[Пантограф]

U pravu si, generalno.

Za Zemun, za podužne veze, postoje tri rešenja:

1) Pretvaranje Glavne u tramvajsko-pešačku ulicu, pa Cara Dušana i dalje;
2) Bulevar Mihajla Pupina pravo kako je i predviđeno planiranom rekonstrukcijom u Ugrinovačku i
3) Kosi tunel kroz les do početka Prvomajske.

Za Bežanijsku kosu, mislim da bi i u Nikole Dobrovića morala da se radi nivelacija u kombinaciji nadvožnjak+tunel.
Meni je bolje rešenje Pariske komune - Studentska, pa pored 11. aprila kao 75-ca do Partizanske avijacije (u budućnosti presedanje na metro kod Opštine).

 

[zidar]

Odavno mastam otramvajskoj transverzali Banovo Brdo - Zemun sada kada postoji sinski koridor na Mostu na Adi.
Od Z. St. NBGD tramvaj nastavlja paralelno sa prugom, juzno ili severno, pa skrece desno u bulevar Umetnosti gde opusteno moze da se napravi zasebna trasa. Ide pravo sve to Teslinog bulevara pa ispred hotela Jugoslavija do solitera na Karadjordjevom trgu. Dalje je malo cupavije. Moze kod solitera da okrene, moze da nastavi dalje varijantama koje je @Pantograf opisao gore, mogao bi cak i kejem do pijace.

 

[Пантограф]

Da, to je trenutno jedan od najlogičnijih projekata u čitavom Beogradu, rekao bih i u Srbiji. Zato se i ne gradi.

U najskromnijoj varijanti, tramvaj bi skrenuo iz Bulevara umetnosti uz Pupinov bulevar (na stranu ka Dunavu) i napravila bi se okretnica na slobodnom prostoru kod Opštine NB, između Energoprojekta i Arhiva.

Time se, za male pare, dobija izuzetno efikasna linija sa jedno 30-40% potpuno nezavisne trase, što bi se i u razvijenim zemljama s pravom moglo nazvati premetroom. Sada akutan problem povezivanja južnih i zapadnih delova grada javnim prevozom više ne bi postojao.

 

[JohnnyLee]

а с обзиром да овим градом и овом државом владају дебили, од тога нема ништа...

 

[Vladivoje]

Za Zemun, za podužne veze, postoje tri rešenja:

1) Pretvaranje Glavne u tramvajsko-pešačku ulicu, pa Cara Dušana i dalje;

Ako ovo vidi naš majstor-Žile, pašće mu mrak na oči. :mrgreen: :lool:

 

[Karlo del Ponte]

Blade » 13 Jan 2019 10:21 pm[/url]":23mt7fp9]Ovo je nasličnija tema koju sam našao,...Blago ću sa ove da skrenem, ali vi mi nećete zameriti...Da li tramvaj može da se popne uz Ulicu Nikole Dobrovića na Bežanijskoj Kosi? Pitam hipotetički kada bi danas-sutra došlo do nekog produženja tramvajske pruge koja se sada gradi ili tako nešto...

Тај успон је око 60 промила, што је прихватљиво чак и код трамваја са неповољном вучном формулом (КАФ).

А исто у Борској. Међутим, дивља градња у Борској је чини ми се већ сада онемогућила везу продужетком са Бањице 2. Мислим да би трамвај могао евентуално у новом профилу СМТ од Трошарине ка Лисичијем потоку, и то 2+2 за аутомобиле, 1+1 за јавни превоз (заједно са аутобусима). У том случају бих препоручио да буде са стране улице ближе Бањици све од Трошарине до Лисичијег потока, са подвожњаком испод Булевара ослобођења. У Општини Раковица, од везе са Кошутњаком важније је везати га за локални центар Канарево брдо, где се дешава да се аутобуси испразне до пола, па поново подједнако попуне. За тако нешто би морала да се поруши или замени неком другом градњом она "Архитектура 1990-тих" у Борској на успону ка Канаревом брду. Већи проблем је веза са Бановим брдом, где је висинска разлика 120 метара од долине Топчидерке до Скојевског насеља. А од Канаревог брда до Видиковца имамо уске улице у којима ја не видим перспективу трамваја или неког обилазног ЛРТ-а. Са те стране, пре бих преко Вукосавићеве користио висинску разлику коју Баново брдо већ има, да се пењање ка Скојевском насељу врши са мање серпентина и без зупчасте вуче. Код самог Скојевског насеља би тада био оправдан кратак тунел да се смањи успон. Даље ка Бановом брду постоји слободна траса далековода, али она обилази кључне делове насеља. Једино што би таква траса била брза и кратка веза за везивање макроцелина Баново брдо, Канарево брдо, Трошарина, Браће Јерковић итд. Поред тога, сигуран сам да би у том случају далековод морао да се диже више у вис.

За трамвај за Бежанију је осетљивије питање какав би утицај на мрежу имало на десној обали Саве? За Земун није тако спорно, јер ако постоје само две линије, једна Земун-Блокови а друга Земун - Баново брдо већ је довољно путника да се правда таква инвестиција. Ако је линија усмерена на Стари савски мост, или ону ширу замену о којој се прича, у реду, није лоше све док се не дође на другу обалу. Тамо све од Економског факултета до Славије и Вуковог споменика имамо проблеме који зајтевају систем нових решења. Ако би направили линије типа Бежанијска коса - Хајат - Железничка станица - Сајам - Кнежевац и Калемегдан - Хајат - Бежанијска коса, оне би повукле максимум 30% путника, на правцу који ипак не спада у најоптерећеније. Ако је тај трамвај преметро, или делимично метро фидер, потпуно је друга прича.

Односно, планирање периферне мрежа нам није тако осетљиво питање, као правци ка центру, због метроа. Ту треба једном да одлучимо где и како су постављени метро правци, и то не дирамо. Евентуална ширења трамвајске мреже, никако без осврта на метро план.

 

[Blade]

Tramvaji imaju samo jednu manu - kada se jedan pokvari, zakrči sve ostale, jer im stoji na šinama kojima bi prošli. Ali ima i za to rešenja, da na svaka 2-3 km postoji spoj između dva koloseka, kako bi ostali tramvaji mogli da zaobiđu taj pokvareni , pa na prvom sledećem spoju da se vrate na svoj kolosek. I naravno tramvajskim semaforima da se reguliše da ovima iz kontra smera bude crveno, dok ovi koji su preusmereni ne prođu.

Ima 100 varijacija na temu i šta god bi smo spredlozili, naša vlast je nesposobna za to. Zarićev most, da su pametni da ne diraju, nego da prave drugi pored, a on da ostane samo za gradski saobraćaj i hitne slučajeve.

Most na Ada-Huji treba da bude drumsko-tramvajski, jer je priključak na strani centra grada vrlo blizu, a na strani Krnjače treba da se gradi nova mreža, a na drugoj strani praviti tramvajski most Zemun - Borča. I onda linija Blok 45 - Bežanija - Zemun - Borča - Krnjača - Bogoslovija - Vukov Spomenik - Ustanička. Naravno da ima prečih stvari za uraditi od ovoga, ali...mislim da i to u nekoj perspektivi treba da se planira.

Lakše je praviti tramvajsku, nego metro mrežu. A ljude boli du.e da li je metro ili je tramvaj, njima je važno da što brže, a jeftinije stignu od tačke A do tačke B.

 

[Karlo del Ponte]

Трамвај има још неке мане и ограничења, а која се тичу заштите од утицаја вибрација, осетљивост на дудуке из секретаријата за саобраћај, утицај лутајућих струја. У Земуну је изузетно тврда водоводна вода због старих инсталација, и ако би се градила трамвајска пруга у некој улици, само као део пројекта потпуне реконструкције тог саобраћајног правца укључујући и инсталације.

А везано за то "када један стане, сви стану", у страним земљама у којима сам био нисам имао прилику да будем сведок ни једног случаја да трамвај стане.

Има ту један мали ђаво у детаљима.

А везано за мост, мислим да је за оно што су замислили боље да нови мост близанац буде за јавни превоз, бицикл и пешаке, а да стари остане за аутомобиле. Такође, да се уради на тај начин да за 5, 15, 25 година или ко зна кад може прихватити метро.

 

[Blade]

Vidiš, ovo je Srbija, nije strana zemlja. Kod nas jedan stane i svi staju. Možda ima neko drugačije rešenje, a meni je ovako nešto kao laiku palo na pamet. Glupo je da jedan tramvaj koji se pokvari blokira sve ostale, jer im stoji na šinama kuda bi prošli. A teško da i u stranim zemljama nikad ne stane, to je mašina kao i svaka druga i jednom mora nešto da se pokvari.

 

[Пантограф]

Blejd, postoji rešenje na savremenim tramvajskim (LRT) linijama. Posle stanica se postavljaju ukrsnice i, ako se između stanica A i B desi kvar/sudar/havarija ili ikakav vanredni događaj zbog kojeg na tom odsečku tramvajski saobraćaj mora da se zaustavi, zahvaljujući dvosmernim tramvajima, upravljanju saobraćajem iz komandnog centra i uz pomoć ukrsnica, organizuje se okretanje na stanicama A i B. To znači da saobraćaja nema samo na tom pružnom odsečku i da putnici treba da prepešače tek nekoliko stotina metara da bi nastavili putovanje.
To je idealno rešenje i da se ne zatvara saobraćaj na čitavom kraku mreže kad se radi na nekom njenom delu - kao što se u Beogradu redovno dešava, a u najgrubljem vidu desiće se kada, zbog rušenja Starog savskog mosta, na nekoliko godina bude onesposobijena pruga od Starog sajmišta do Buvljaka.

Ipak, Cirih nema dvosmerne tramvaje, već sistem potpuno isti kao u Beogradu, očekivani broj od šest vanrednih događaja na pruzi dnevno i, prema mnogim ocenama, najbolji javni prevoz na svetu. Pouzdanost na ovakvom sistemu (jednostrani tramvaji, više linija deli jednu trasu itd.), povećava se i gradnjom alternativnih pravaca (ako tramvaj ide kroz Bulevar, treba da ide i paralelno sa Bulevarom na kilometar-dva i negde pri kraju da se ukrštaju), dodatnih okretnica itd. Ali, pre svega, pouzdanost i kvalitet se postižu stručnim upravljanjem saobraćajem (ukupnim), rizicima, planiranjem - dakle, svim onim sredstvima koja kod nas, nažalost, izostaju.