Дан жалости и сећања на страдање od srpskog nacionalizma ili A sta smo mi njima radili?
(molim da se ovaj moj post prebaci na taj novi topik koji umoljavam da se otvori)
Potaknut topikom, u koji sam zabezeknuto piljio sinoc u neko gluvo doba, neverujuci da je moj Beobuild, kojeg pratim i nad kojim bdim od prvog dana, dopustio ovako neki potpuno neadekvatan topik za jedan ovako plemenit forum. Pri tom, ceo srpski intornet je zadojen nacionalistickim prebrjavanjem etnickih krvnih zrnaca, i kao da je jos samo trebalo na Beobildu da se otvori topik, kojim cemo napokon svi mi srbi dobiti tu zeljenu kartu za to nase nebo, na koje mislimo da jedini pravo polazemo.
Ja sam se odlucio da zapocenem jedan katarzican topik.
Pa ajde da ga otvorim jednim velikanom iz nase istorije, Dimitrijem Tucovicem i njegovim gledanjima na razloge sukoba koji smo otvorili sa Albancima: Srbija i Albanija (1914) (
https://pescanik.net/srbija-i-albanija-iv/)
Je li vlada g. Pašića pravilno procenjivala jačinu otpora na koji će od strane te dve države naići, ili je precenjivala potporu svojih ”prijatelja”,- to pitanje, nije bez interesa, ali se za nas ovde njegova vrednost gubi pred faktom: da je Srbija svojim zavojevačkim metodima i pretenzijama uz kepečku snagu nesvesno radila da se Albansko Pitanje reši po želji onih koji svoje apetite podupiru jačim, nesravnjeno jačim sredstvima.
U veku krupne imperijalističke politike, zavojevačka politika male i privredno nerazvijene
iliti A sta smo mi njima radili?
Srbije, upućene na zajednicu a ne davljenje malih oko sebe, pokazala se kao ekonomska i politička apsurdnost, kao protivurečnost in adjecto, kao nemoguća politika.
San o izlasku na Jadransko more zavojevanjem Albanije pripada prošlosti, ali njegova senka će dugo vremena pomračavati nebo nad srpskim narodom. Srbija je htela i izlazak na more i jednu svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more a od zamišljene kolonije stvorila je krvnoga neprijatelja. Htela je da istisne tuđi uticaj iz Albanije, a postigla je da ga još više učvrsti. Osvajačkim hitcem htela je jedno radikalno, definitivno rešenje u korist svoga gospodarstva na jadranskoj obali, a uspela je da se tuđe gospodarstvo definitivno utvrdi. Njena težnja ka moru dala je naopake rezultate, jer je sprovođena naopakim sredstvima, to jest: ono što se moglo postići samo u sporazumu i uz prijateteljsko saučešče oslobođenoga albanskoga naroda htelo se postići protiv njega. Težnje izlaska na more metodima zavojevačke politike pretrpele su potpun poraz.
--------------------
Onda da nas recimo podsetim na logore u Srbiji koje smo imali tok poslednjih ratova:
Upadljiva odsutnost iz kolektivnog sećanja i najočigledniji vid poricanja da su se neke stvari desile, da postoje lokacije na kojima se to dešavalo i zid ćutanja o tome šta se dešavalo devedesetih godina, vezano je za postojanje logora na teriritoriji Srbije. Prema navodima Fonda za humanitarno pravo koji se oslanjaju na nalaze Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), od septembra 1991. godine do avgusta 1992. godine na teritoriji Srbije Jugoslovenske narodne armije (JNA) je oformila više logora za Hrvate/ice: u Stajićevu kod Zrenjanina, u kasarni JNA u Zrenjaninu, u Begejcima kod Žitišta, u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, u vojnom zatvoru u Šidu, u Kazneno-popravnom zavodu i Vojnom zatvoru u Nišu, Aleksincu, kao i u Vojno-istražnom zatvoru u Beogradu i u podzemnim objektima Instituta za bezbednost na Banjici (Beograd). Kroz ove logore je ukupno prošlo oko 7000 ljudi, među kojima je bilo dosta i žena, dece i strarih.
Stajicevo i Begejci: cpi.rs/projekat/7/ZRENJANIN
A onda i ostali:
https://ratusrbiji.rs/logori-za-hrvate-u-srbiji/
-----------
kao i na buduca mesta memorijalizacije Albnaskih zrtava. za pocetak Batajnica (obratite paznju na godista):
https://www.batajnicamemorialinitiative.org/sr/zrtve
Ovom prilikom, zalozio bih za promenu imena Ulice Srpskih vladara u Ulicu zrtava srpskog patriotizma
----
Pa onda i podsecanje na recentni genocid koji ne zelimo da priznamo, a trazimo priznanje za genocid koji ucinjen nad nasim etnickim krvnim zrncem. Jedna hronologijica:
https://www.irmct.org/specials/srebrenica/timeline/bhs/
Srecan vam novi topik na Beobildu, nasem forumu koju je poceo sa opisom: Građevinski projekti i razvoj Beograda. (secam se kao danas)
-----
Postovani Igore, da li biste bili ljubazni da mi otvorite topik sa ovim naslovom sa pcoetka ovog mog posta. Ne vidim zasto ne bi i on mogao da postoji na nasem uvazenom forumu koji smo mi clanovi, zajedno sa vama podizali i tetosili tolike godine. Valjda mi na ovom nasem gradjevinskom forumu ne odvajamo zrtve na nase i njihove?