#МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА ПОДСЕЋА
У ове дане навршила се тужна 81. годишњица једног од најстравичнијих злочина које су хрватске усташе починиле над српским цивилима. У питању је ,,машвинско дечје мртво коло".
Учесник народно-ослободилачке борбе Милан Гаћеша, у трећем делу своје књиге под насловом ,,Строј завичаја", писао је о стравичном злочину на Кордуну, јула 1942. године, у селу Машвина, познатијем по називу ,,дечје мртво коло".
Двадесет првог јула 1942. године навече кренуо је командант 4. батаљона Кордунашког одреда Никола Басара са још 14 бораца да обиђе поприште борбе која се одиграла 18. јула 1942. у шуми Машвина.
Ово је потресно сведочанство о томе:
,,Када се разданило 22. јула 1942. са те косе (шума Машвина) видела су се готово сва села од Цазина до Раковице. Куће све гореле. Остала је пустош. У воћњацима је било понеко говедо, а на воћкама кокоши. Ове животиње кад би нас угледале беже и дрече, а говеда ричу као подивлјала.
Поред изгорелих кућа понеки људски леш жене, детета или неког старијег мушкарца. Шума Машвина протеже се неколико километара кроз коју води пут од Брезовца ка Кордунском Љесковцу.
Када смо ушли у шуму и кренули путем наишли смо на страховите призоре дужином читавог пута са обе стране до 2 км разбацани лешеви деце, жена и старијих особа. Затим поубијане ситне и крупне стоке.
Обзиром да су летњи дани са јаким сунцем, а лешеви већ четврти дан у распадајућем стању. Исти је случај и са животињама. То све заједно смрди до те мере да је немогуће ту боравити. Покушали смо бројати лешеве, али то није било могуће. Због великог смрада и расутих лешева. Поставља се питање колики је број жртава на овој дугачкој и отвореној гробници.
На простору је разбацана имовина коју су избеглице са собом понеле. Испревртана кола, разбацани предмети, поњаве, шаренице, покривачи, јастуци. полјопривредни алат и друго.
Свеукупна слика је више него стравична.
Посматрајући ове силне лешеве унакажене на све могуће начине, као нпр. беба стара свега неколико месеци заклана лежи преко груди своје мајке. Требало је имати тврдо срце, а да се не заплаче што се неће моћи поднети у следећем призору. Враћали смо се кроз шуму у правцу села Брезовац и прешли на леву страну пута у шуми идући у колони по један.
Челни друг који је први наишао на један пропланак величине 50x50 м застао је и до њега следећи па редом до последњега правећи круг око ,,мртвог кола". Терен на овом пропланку покривен је зеленом травом на којој је лежало 20 деце старости 1 године. Од ово 20 деце 10 је женских, а 10 мушкараца. На њима и око њих нема ни једног комада њихове одеће или пелена. Деца су поређана у коло - ножице прстима унутра, а главе према вани на размерном растојању.
Девојчице су на трави раширених ножица и ручица а дечаци на девојчицама - трбух на трбух. Свако дете је заклано, тј. пререзано ножем испод врата, али се не види да су ту на лицу места клана. Не виде се ни трагови крви што значи да је тај чин учињен негде на другом месту па су их овде донели и поређали у коло. Код ове деце уста су отворена, а рана клања осушена тако да читави ројеви мува праве свој лет на уста и грло. Ми смо немо стајали око ове деце читавих 15 минута док се један од другова присетио да погледа у лице сваког детета не би ли препознао да неко дете није његово.
Био сам најмлађи без породице, а сви остали били су жењени и неко од њих имао је тако малу децу. Сада више нисам могао одолети па су ми сузе неконтролирано текле низ образ, а брада почела да дрхти. То је мој први плач након једне године ратовања и виђања свакојаких трагедија. Нисам само ја плакао, већ су сви плакали."
...
Музеј жртава геноцида
Музеј жртава геноцида. Gefällt 11.516 Mal · 5.789 Personen sprechen darüber · 60 waren hier. Матична установа Републике Србије у области културе сећања на жртве геноцида почињеног над Србима.
www.facebook.com
