2012":35q6fgcz je napisao(la):
Ma treba da budu racionalni i da izvuku kapacitne
Tole umesto tramvaja sve do novog naselja,s obzirom da postoji obliznja infrastruktura i okretnica..a taj novac da usmere recimo u obnovu Karadjordjeve..ili sl.Efekat Trola na taj deo Vozdovca neuporedivo brzi ,jeftiniji i eko transport..dok se ne bude jednom izgradila i metro linja.
Nove trole za V.Stepe..
Ако се направи упоредна анализа реконструкције трамваја и нових трола, троле би губиле по много критеријума.
МАКСИМАЛНИ КАПАЦИТЕТ ПРЕВОЗНЕ ЈЕДИНИЦЕ: Двозглобна друмска возила су нестандардна, могу саобраћати само са посебном дозволом и у само неким улицама. У зависности од државе до државе света, максимална дужина друмског воза је 16,5 или 18 или 22,5 метра. Карамбол и безбедносни ризик који та возила представљају на прометним раскрсницама и оштрим кривинама се може само замислити. Изузеци су друмски возови који се користе у ретко насељеним и пустињским подручјима, како би се смањили трошкови камионског саобраћаја, а где је неисплативо градити пругу (централна Аустралија, север Русије и Канаде), а у Латинској Америци се користе за БРТ. Код шинских возила не постоји ограничење дужине, јер не постоји проблем контроле кретања краја превозне јединице. Ако би усвојили овај 2012 БРТ предлог (у категорију БРТ улазе и тролејбуси са издвојеном трасом), та дугачка возила би у најбољем случају окретала у Бирчаниновој пре Славије, јер Славију не би смела прећи. Са садашњом позицијом, дугачки трамваји на Славији праве загушења, а предугачки аутобус би направио и безбедносни ризик.
ПРАКТИЧНОСТ МРЕЖЕ ЛИНИЈА: Највећи део путника са Вождовца иде или до Железничке станице, или Славије или Правног где или преседа или завршава своје путовање. Уз то, на том правцу, 9 је једина иоле пристојна линија према главним аутобуским станицама и железничкој из правца Вождовца и Аутокоманде (46 и 78 су пакао). Ако би и спустили тролејбус до железничке, заглављивао би се у Немањиној са 78 и 83. Једино што би се добило је директна веза са Теразијама, што је више статусни симбол него прека потреба.
УКЛАПАЊЕ У ПОСТОЈЕЋЕ УРБАНЕ ЕЛЕМЕНТЕ И РЕСУРСЕ: Док трамваја и имамо довољно, и имамо решено питање ДЕПО-а, тролејбуски депо на дорћолу је пребукиран, користи земљиште које се може користити за урбаније намене, а истовремено је једина логична позиција са обзиром на усмереност тролејбуске мреже. На Аутокоманди већ имамо мост који заобилази семафор и застоје, и без проблема развија брзину 50км/с. На истом мосту аутобуси и тролејбуси не би смели брже од 25км/с због безбедности. Сама Славија не би могла да поднесе двозглобна возила. Аутобуско-тролејбуски терминуси морају имати широке бетониране/асвалтиране површине, а центар града нам је ионако упропашћен силним окретницама аутобуса и тролејбуса. Са друге стране, трамвајске окретнице попут Топчидера, Трошарине и Ташмајдана не само да минимално нарушавају зеленило, него представљају део просторне целине. Замислите на њиховим местима бетончину типа Омладински стадион потез 100. И наравно, мрежа трамвајских линија је таква да готово све линије иду са краја на крај, без сувишног заузимања простора центра града, и у целини, трамвајски путник заузме приближно двоструко мање уличног простора него аутобуски.
ТРОШКОВИ И ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ПОТЕШКОЋЕ: За разлику од трамваја, двозглобни аутобуси и тролејбуси су егзотична технологија, са једва пар успешних произвођача у свету, а за нас је боље да не будемо полигон за експерименте. Ако је погон на једној осовини, не може се развити вучна сила за брда, ако је погон присутан на два разлишита модула, при проклизавању се возило понаша чудно-опасно. Из Истанбула су их, на пример, потпуно повукли, и узели МАН Капасити са једним зглобом, четри осовине дужине 19,5 метара. Проклизавање шинског возила није опасно, јер возило увек остаје на шинама, а то је велика грешка што наручиоци КАФ-а нису тражили погон на све осовине (то би их и поскупело, али су користи веће). Нестанак резервних делова би био фаталан, док за Катице смо се након 35 година некако снашли. Можда звучи невероватно, али управо стара шинска возила су нас спасила за време санкција и ратова, са обзиром да је трајност истих 2-4 пута дужа него аутобуса и тролејбуса (ово не важи за трајност 100% нископодних трамваја, који су у свету релативно нов производ). Оперативни трошкови су нижи за трамвај него за тролејбус (енергија 20%-30%, потребан број возача 30%-50%, одржавање саобраћајнице 60%). Аутобуси и тролејбуси су у Београду свакодневно преоптерећени преко максималног осовинског оптерећења трамваја, што се јасно може видети по колотразима и рупама, чак и у Краља Милана.
Да не буде да су сви аргументи против тролејбуса, ипак има један за, а то је нижи ниво буке и вибрација, те лакше прилагођавање приликом каснијег исправљања фушераја и брљотина приликом реконструкције.