dedinje":3v2oy8hy je napisao(la):
U svim velikim svetskim gradovima na nekim mestima idu automobili pod zemlju a na nekim drugim mestima idu pešaci pod zemlju. Zavisno od prilike negde je zgodnije jedno rešenje a negde drugo. Na Slaviji je praktično bilo nemoguće rešenje da sav saobraćaj ((osim pešačkoga) ide pod zemlju. Pošto je na brežuljcima u Beogradu će postepeno biti sve više tunela za drumaski saobraćaj. Napr. u planu je viliki tunel od petlje Hipodrom (Careva ćuprija) do autokomande. Šta smeta ako tramvaj ostane u kružnom toku? Tramvaj ima svoju trasu niti će on smetati drugima niti drugi njemu. Biciklisti u Bg zaista imaju dosta prostora i ne mogu se požaliti da se o njima ne vodi računa. Skoro sve obale i Save i Dunava imaju biciklističke staze a postepeno biće ih još više. Sam kažeš da se sklanjanjem pešaka ubrzava saobraćaj na Slaviji. Čepovi na semaforima nemaju veze sa Slavijom. Njih će biti dokle god se građani ne nauče da ne dolaze svojim kolima u centar grada. Da je konkurs namešten to ne znam. Vidima da si za 4 godine poslao 6657 postova. Među novinarima to se naziva skribomanija. Kad će metro ići preko (ispod) Slavije? Pa i kad se to desi neće biti problema da se prilagodi postojećem stanju.
Да ли је могуће у једном посту набројати толико тога нетачног? Просто не знам одакле да почнем...
Трамвај: По наметнутој фикс идеји аутомобилске секте, трамвај иде заједно са аутобусима и тролејбусима по ободу кружног тока.
1) Трамвајска и тролејбуска мрежа су и даље испреплетане на тај начин да један квар на мрежи затвара комплетан електрични саобраћај. При томе сама испреплетаност повећава вероватноћу квара.
2) По том сулудом наметнутом решењу, трамвај качи најпроблематичнији излаз са Славије (ка Црвеном крсту), где слободно можемо очекивати катастрофу. Али, проблеми ће бити на свим искључењима са кружног тока осим ка Аутокоманди.
3) Наметнуто решење ће повремено захтевати укључивање саобраћајаца, а они су безобзирни према јавном превозу. Праве катастрофалне поремећаје у реду вожње.
4) Овакав кружни ток у суштини није функционална окретница, са обзиром да нема колосек за имобилизацију.
5) И даље остаје превише оштрих кривина, које успоравају само кретање.
6) Трамвај, на жалост, је врхунац капацитивног шинског превоза у центру који сада имамо, и утолико треба радити са њим са посебном пажњом. Тежити ка таквим решењима да утицај аутобуског и аутомобилског саобраћаја на исти буде што мањи.
Баш из тих разлога је на овом форуму прављено неколико предлога, да се трамвај извуче ка ободу Славије, или чак потпуно измести у суседне улице.
Бициклизам: Врло далеко од тога да је у Београду обезбеђена одговарајућа бициклистичка инфраструктура. Само најхрабрији данас возе бицикл, немамо основне коридоре, као што је Калемегдан-Славија-Аутокоманда, на пример. Наметнутим решењем аутомобилске секте се сахрањује свака нада да ће овај врло перспективан вид транспорта добити ширу примену. (реално је да буде 7-15% свих кретања у граду уз једну добру транспортну политику.)
Капацитети околних улица: Већ садашња Славија има знатно већи капацитет од околних улица. Као што је СТФ напоменуо, капацитет ограничавају семафори, односно раскрснице. Једина тачка где се стварно ставарају загушења је пешачки прелаз код Булевара Ослобођења. То се може решити простим улагањем у измештање стајалишта у Булевару ослобођења на улазу у кружни ток, које генерише највише пешака. То би одприлике изгледало овако:
А корисници јавног превоза би били презадовољни због лаког преседања. Једино, трамвајско стајалиште на почетку Београдске би било мало сложеније, али не и нерешив проблем.
