По питању оправданости ограничења аутомобила у Војводе Степе,
Још по плановима још из 60-тих и 70-тих, предвиђено је било да се направи саобраћајна веза Аутокоманда - Душановац - Браће Јерковић - Кумодраж 2. У зонама означеним жутом бојом (мислим да су шире, заокружио сам само оне за које сам сигуран), је забрањена изградња и доградња објеката још тих година. Чак је и један део објеката на Душановцу откупљен и исељен, па како нису порушени, и како је одложена градња инфраструктрних садржаја, у њих су се уселили бескућници, углавном Роми.
По пројекту Београдског метро-а из 1976 предвиђена је метро линија 2, означена наранџастом бојом (приближна позиција трасе). У тадашњој мегаломанији, предвиђено је било да буде грађена подземно, али данас, када нема социјализма који по директиви гура неке пројекте без економске основе, доводи се у питање градње брзог шинског превоза подземно, када је већ предвиђено да се јако пуно тога поруши, и када се зна да су токови путника премали да би најскупља, подземна градња била исплатива.
Зато треба тражити повољнија решења, уз једини захтев да траса шинског система буде потпуно одвојена од осталог саобраћаја. Најповољније решење, а поготову са таквом конфигурацијом терена (долина Кумодрашког потока), најбоље је да шински превоз буде у разделном острву брзе градске улице, а да се комуникација између супротних страна саобраћајнице као и са стајалиштима врши надземно. То би значило да сваких најмање 500 метара постоји надвожњак. По плану метро-а из 1976 западни део метро линије 2 је прилично изувијано направљен (станице Аутокоманда - Кућа цвећа - Прокоп - Клинички центар - Славија - Савезна скупштина - Трг Републике - Калемегдан) што смањује стварну брзину кретања. За сада ћу се суздржати од коментара о избору возила за овај део мреже, односно система на који би се надовезао: лака железница, приградска железница или класичан метро, јер сваки од тих концепата у овом случају има и предности и мане.
Сивом бојом је означено продужавање Кумодрашке ка Душановцу, а црвеном бојом трамвај укључујући и предложени продужетак до Кумодража 2.
Када је у питању сама веза Аутокоманда - Душановац - Јерковић - Кумодраж, изгубљена је шанса да се ово реши тако што би се део Душановчана преселио у Степу, порушило пола Душановца, саградила нова инфраструктура и цео посао наплатио преко зграда у Душановцу и Кумодражу. Сада нам остаје једино да овај правац извучемо некако, евентуално ако будемо правили Кумодраж 3.