Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - putnički saobraćaj

markovicii je napisao(la):
I kako bi trebao praktično da izgleda taj prelazak sa naše na Mađarsku infrastrukturu?
Kliknite za proširenje...

Ne znam gde je problem? isto je u svim zemljama. Neutralni deo (mrtva mreža) je dovoljno. Tada mašinovođa samo gleda u znakove kada mora da spusti i podigniti pantograf. Gde će ova tačka biti, odlučiće Srbija i Mađarska. Granična stanica ili državna granica.
 
Generator je napisao(la):
Ne znam gde je problem? isto je u svim zemljama. Neutralni deo (mrtva mreža) je dovoljno. Tada mašinovođa samo gleda u znakove kada mora da spusti i podigniti pantograf. Gde će ova tačka biti, odlučiće Srbija i Mađarska. Granična stanica ili državna granica.
Kliknite za proširenje...

Bez agresije samo jer nema problema, pitao sam kako izgleda taj prelazak. Nisam se ranije informisao o tome i hvala na objašnjenju! 😁
 
Koliko je dugačak taj komad mrtve mreže? To mu dođe samo kao prelaz između dve sekcije ili nešto kompleksnije ?
 
Nedavno je cela moja porodica putovala noćnim vozovima Brest - Magilev i nazad. Zadovoljstvo putovati, posebno sa decom. Rastojanje 650km, tek nešto manje kao Beograd - Solun se prelazi za 11 sati, pri čemu je dizel vuča (loše karakteristike ubrzanja), stajanje svakih 20-40km. Za razliku od bicikla, voza i aviona, ćerka mi je mnogo puta povraćala čak i pri kratkim vožnjama kolima. I autobus joj ide na zlo, ali ne muti tako brzo.

Na pravcima ka Minsku je mnogo Stedlera sa dosta udobnijim sedištima nego ona kod Srbija-voza, ali se u dane velike potražnje mnogo brže rasprodaju vagonski vozovi. Vagonski vozovi su sa do 18 vagon starosti 30-40 godina, obično sa puštanjem izmeta na šine i zaključavanjem vecea u sanitarnim zonama, vrlo visokim podom. Stedleri starosti do 10 godina sa udobnijim sedištima nego u Srbiji, ulazom na visini perona, vakum vece, brži su od vagonskih vozova za 20%. Standardni za Belorusiju je petodelni, za opterećenije polaske je ekvivalent kompoziciji 10 vagona, i opet se popune tek kada se prodaju sve karte za vagonske vozove. Inače, u vagonskim vozovima je najpopularnija usluga "plackart". To bi se moglo porediti kao kušet kola sa otvorenim prostorom bez vrata kupea. Jako ih koriste i u dnevnom saobraćaju.

Da ne ispade da samo tamo u Moskovskoj Rusi, Kijevskoj Rusi i Beloj Rusi tamo nešto vagonišu, privatne firme sa bredndovima FLIXTRAIN i REGIOJET su se opredelile upravo za vagonske varijante, pri čemi Regio Jet nudi 5-6 nivoa usluge od autobuskog rasporeda sedišta, preko sedećih kupea do ozbiljne biznis klase. Za državnog transportnog operatera je to još i smislenije, zato što se lokomotive sa dnevnih vozova mogu koristiti za noćne vozove u zemljama koje nisu protiv svake pameti razdvajali putničku i teretne kompaniju.

Ja sam bi bio presrećan da u Srbiji imamo sledeće noćne vozove:
---Minhen - Beč - Budimpešta - Subotica - Novi Sad - Beograd - Niš
---Subotica - Novi Sad - Beograd - Niš - Vranje - Skoplje - Solun/Bitolj
---Subotica - Novi Sad - Beograd - Užice - Podgorica - Bar
---Beograd - Zagreb - Ljubljana - Trst
Potencijalno, razmotriti kao sezonski, ili ne svakodnevni, ili kao kursna kola:
---Beograd - Temišvar - Bukurešt/Konstanca
---Beograd - Niš - Sofija - Istanbul/Burgas/Varna
---Beograd - Zagreb - Knin - Split
---Beograd - Budimpešta - Bratislava - Prag - Berlin
 
https://twitter.com/i/web/status/1803174335483457917

Još jedan u nizu objava koje govore kako je nekada bilo super, kaže:
Београд је, 1931. године, имао око 300.000 становника, а те године кроз Железничку станицу прошло је око 18 милиона путника. Возови су ишли 110 км/ч.
Za brzinu znam da je bilo pruga koje su tih godina rekonstruisane za 100km/h, što je i neka realna brzina parne vuče. Ovo oko broja putnika je nerealno, jer je to oko 50.000 dnevno u proseku.

Sve u svemu zanimljivo da se pročita niz.
 
20240619_143542.jpg
 
U nastavku ovog teksta sa X je i ova zanimljiva informacija:

"Врсни инжењери и стручњаци запослени у београдској ложионици, 1937. године, успели су да направе специјални аеродинамични оклоп на суперекспресној парној локомотиви ЈДЖ 01-101, те на релацији Београд - Загреб постигну рекордну брзину од 146 км/ч."

https://twitter.com/i/web/status/1803174821590655372
 
razbibriga je napisao(la):
ozbiljno?
Kliknite za proširenje...
Da.
U WW1 uništena gotovo čitava železnička infrastruktura u Srbiji, a zapravo to je i jedino što je Srbija i imala od bilo kakve infrastrukture tada. Nakon rata je rađena kapitalna obnova, a na većini magistralnih pruga je bila brzina 100km/h. Najbitnije deonice su rađene odmah kao dvokolosečne (za Zagreb i ka Nišu do Resnika i V.Plana-Lapovo)
Signalizacija je bila prosečna za doba sa početka veka. Tada je rad na železnici zahtevao veliko radno angažovanje, pa je u smeni bilo čak i desetak ljudi na jednoj stanici.

Ako imaš vremena, nađi redove vožnje iz tog vremena i videćeš vozna vremena.

Kasnije, tridesetih je došlo do velikih unapređenja železničkog saobraćaja, kako samih prevoznih sredstava, uvođenjem vazdušnih kočnica, dizel i elektro vuče, tako i na polju signalizacije.
Pa APB je tada patentiran i počeo je da se širi Evropom, da bi kod nas stigao početkom sedamdesetih.
 
Video sam negde na instagramu da su pustili u rad automatsku perionicu za vozove
 
direktor je napisao(la):
Pogledajte prilog 202337
Koriste li sta od ovih hala
Pogledajte prilog 202338
Kliknite za proširenje...


To je hala za nove EMV, biće privremeno i za sva vozna sredstva kada krene rekonstrukcija 25. Maja.

Zanimljivo, da su Stadler smestili u nove prostorije koje su prvobitno bile namenjene kao magacin za materijale te je izolacija tamo super. U ovim letnjim danima kod njih je najbolje sedeti, a i doneli su neke sitnice poput automata za vodu, za osvežiti se. :vops:

Komentarisasmo baš neke mane nove hale, a to je pre svega nedostatak kanala i platformi za pristup krovnoj opremi.
Šteta za sam 25. Maj koji je propao, jer je to vraški dobar osmišljen depo, ali uslovi u njemu su nekada nemogući, jedva čekam rekonstrukciju.
 
stex_pb je napisao(la):
Koliko je dugačak taj komad mrtve mreže? To mu dođe samo kao prelaz između dve sekcije ili nešto kompleksnije ?
Kliknite za proširenje...
Nije striktno definisano. U zavisnosti od situacije, može biti par metara, ili dva stuba, pa čak i 100 metara. Nije ništa kompleksno. Funkcija je da izoluje dve sekcije ili različitih napona.
 
Red je da napišem i par reči tj utisaka o novom vozu SOKO koji nam je stigao iz Kine.

Prvo i možda najvažnije, sedišta su udobna i rekao bih udobnija od KISS-a kako u prvom tako i drugom razredu. Kao što sam napisao u temi kada mogu u Solarisu 30+ minuta mogu i u bilo kom vozu koji ima tapacirana sedišta dosta duže ali vidim da ima podeljenih mišljenja.

Rasveta je odlična i displeji su moderni, voleo bih da je pod kao kod KISS-a sa itisonom ako se ne varam i svetlima, nisam ljubitelj onih crvenih rukohvata malo mi vuku na gsp stil ali šta je tu je. Neko je fino primetio da odeljak gde je kafe mašina nije kao kod KISS-a onako fino odvojen poput nekog vagon restorana već je prolaznog tipa sa sve sedištima nasuprot aparatima za samoposluženje mada videćemo u kom će režimu to funkcionisati. Praksa će pokazati da li je dovoljno prostora za kabasti prtljag mada polica iznad putnika nije mala (ima visinu i dubinu) i od jakog je materijala tako da može da istrpi verujem i klasične kofere. Deluje sve to čvrsto i utegnuto i nema onog mirisa lošeg kvaliteta kao kod Higer autobusa :)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh