Železnice - putnički saobraćaj

[Austin Milbarge]

Sigurno je bilo raspoloživih parnih lokomotiva, film je sniman 1977/78, i imao je solidan budžet za ono vreme, ne znam samo da li su baš imali u tom momentu na pruzi Sarajevo - Ploče parnjače.

 

[Železničar]

Kako tačno vrućina utiče na smanjenje brzine?

Врућина утиче на то да се шине, које су од челика, шире тј. додатно издужују. Када дође до критичне тачке издуживања тј. превеликог напона, ако колосек није како треба, долази до избацивања колосека из његове осе што се назива сунчана кривина.
Као што је Мвбг1 рекао, спречавање појаве сунчаних кривина , се постиже квалитетним одржавањем колосека у шта спада редовна замена прагова, подбијање туцаника и довољна количина туцаника у ширини чела прага да спречи избацивање истог, уграђивање дилатација, отпуштање дугог шинског трака и фарбање шина у бело да би се мање загревале.

 

[Dusko]

 

[Užice]

Од Ријеке ка Трсту, још пре рата, мада, то је било у Италији (али је после рата припало Југославији).

To je nasleđeno od Italije, tek krajem šezdesetih su JŽ krenule sa sopstvenom elektrifikacijom mreže. Zašto li se samo čekalo četvrt veka od završetka rata? Još pedesetih i šezdesetih smo u Goši proizvodili po licenci nemačke Uerdingen Schienenbuse koji su tada bili zadnja reč dizelmotorne železničke tehnologije, ali ozbiljno se kasnilo sa uvođenjem struje.

Veći deo Evrope je još u međuratnom razdoblju imao tu i tamo električne vozove, neki još krajem 19. veka. Tokio je još 1909. elektrifikovao najzagušeniju liniju svog "BG Voza" gde se danas najčešće vide čuveni gurači putnika.

Srbija je dosta kasno i krenula da gradi železničku mrežu, nikad nije razjašnjeno zašto: spominje se u nekim tekstovima protivljenje Turske od koje je Srbija bila i dalje formalno zavisna do Berlinskog Kongresa, ali da li to pije vodu ako je i Rumunija tek na tom kongresu dobila međunarodno priznatu nezavisnost, a prvu prugu od Bukurešta do dunavske luke Đurđu je otvorila 1869. dok je i dalje bila pod osmanskim sizerenstvom? Apsolutno najstarija pruga na tlu današnje Srbije je valjda Bela Crkva-Vračev Gaj-Bazjaš otvorena 1858. u Habsburškoj Monarhiji, ali u samoj Kneževini i Kraljevini Srbiji do otvaranja Beograd-Niš 1884. nije bilo putničke železnice.

 

[vrlenija]

To je nasleđeno od Italije, tek krajem šezdesetih su JŽ krenule sa sopstvenom elektrifikacijom mreže. Zašto li se samo čekalo četvrt veka od završetka rata?

Verovatno jer tada više od polovine domaćinstava države nije imalo struju. Elektrifikacija domova i fabrika je bio veći prioritet.
Sa druge strane, proizvodni kapaciteti su bili mnogo manji, sadašnje velike elektrane nisu postojale.
Struja je u to vreme bila dosta skup energent. Sijalica se u stanovima gasila ako nije neophodna u cilju kontrole potrošnje i visine računa.

Ugalj i voda potrebni za pokretanje lokomotiva i vozova su bili dostupni i jeftiniji. Njima progonjene parne lokomotive su često išle našim prugama i brže nego savremene električne.

Takođe, sagorevanje uglja direktno u lokomotivi za proizvodnju pare je energetski efikasnije nego sagorevanje istog u termoelektrani pa znatni gubici tokom transformacija energije iz toplotne u električnu. Dodati gubitke u prenosu..

 

[spqr5]

Било им тешко да дотерају парњачу и ако их је тад сигурно било 10ак у експлоатацији.

Parnjaču na elektrificiranu prugu? Asea bar glumi električnu lokomotivu iz tog vremena

 

[Дошљак]

Па ако је тематика 2. светски рат у Југославији, онда је већа аутентичност парњача па и на електрификованој прузи.

 

[btw]

Ponovo konsultacije MAV sa evropskim proizvodjacima, nije jos poznata dinamika kupovine/najma i isporuke EMU, a ove dve varijante od ukupno pet su za kompozicije koje ce ici izmedju Madjarske i Srbije:

- maximum length 60m, minimum 100 seats: the smallest subclass, with ability to operate additionally in Croatia, Serbia and Romania

- maximum length 85m, minimum 200 seats: for operation additionally in Croatia, Serbia and Romania (10 units)

 

[ristivoje]

Verovatno jer tada više od polovine domaćinstava države nije imalo struju. Elektrifikacija domova i fabrika je bio veći prioritet.
Sa druge strane, proizvodni kapaciteti su bili mnogo manji, sadašnje velike elektrane nisu postojale.
Struja je u to vreme bila dosta skup energent. Sijalica se u stanovima gasila ako nije neophodna u cilju kontrole potrošnje i visine računa.

Ugalj i voda potrebni za pokretanje lokomotiva i vozova su bili dostupni i jeftiniji. Njima progonjene parne lokomotive su često išle našim prugama i brže nego savremene električne.

Takođe, sagorevanje uglja direktno u lokomotivi za proizvodnju pare je energetski efikasnije nego sagorevanje istog u termoelektrani pa znatni gubici tokom transformacija energije iz toplotne u električnu. Dodati gubitke u prenosu..

Da je tako,svi bi se jos vozili na paru. Ukupno,stepen iskorišćenja kod parnih mašina daleko najmanji.

 

[Pendolino]

Da je tako,svi bi se jos vozili na paru. Ukupno,stepen iskorišćenja kod parnih mašina daleko najmanji.

Srbija nije ni imala elektromrežu do ww2, šta tu nije jasno? Postojale su male lokalne centrale za pojedine gradove, a neke veće firme koje su proizvodile struju su prodavale višak građanima. U to vreme se struja plaćala paušalno jer je prosečno domaćinstvo imalo par sijalica i poneko radio.

Nervira me kad čitam bajke o Jugoslaviji od osnivanja do sedamdesetih. Ajde tih sedamdesetih manje više, posle opet sunovrat.

 

[ristivoje]

@Pendolino Sve mi je to vrlo poznato,tema je para vs elektro a ne sta je imala Srbija u to vreme. I daleko razvijenije zemlje su u to vreme,posle WW2 pa do pocetka '70-ih imale dominantno parnu vucu pa su postepeno presli na dizel a potom I na elektro.

 

[cucciolo]

 

[Пантограф]

...ali u samoj Kneževini i Kraljevini Srbiji do otvaranja Beograd-Niš 1884. nije bilo putničke železnice.

A, pa radikali su bili i protiv te pruge - tvoj zemljak, prota Milan Đurić je govorio da je železnica zmija koju je u srpska nedra postavio stranac - a Miloš Ković im u današnje vreme daje za pravo

Onda su, kad su došli na vlast, nacionalizovali (oteli) prugu od Francuza - prethodno satanizovavši posao kojim je Srbija prugu dobila praktično za džabe, 'jer bi nam Rusi napravili povoljnije' - posle čega novu prugu dugo nismo napravili. Ali važno da se po radikalskom samozvanom 'stručnjaku za železnicu' Peri Velimiroviću zovu važna ulica i čitavo naselje u Beogradu.

Stokka je to grdna bila, ko i ova sada. Pa još i veća.

 

[Pendolino]

Opanak ili železnica - MomÄilo ÄorgoviÄ | Laguna

Ko je i kako Srbiju posvaÄao sa Zapadnom Evropom. „Za Srbiju je izgradnja železnice bila ravna Äudu egipatskih piramida“, poÄinje MomÄilo ÄorgoviÄ uzbudljivu priÄu o pruzi Beograd–Ni

www.laguna.rs

Odlična knjiga a nije skupa, govori o gradnji južne pruge.

Na ovom linku možete preslušati radio emisiju gde pisac ove knjige gost.

Opanak ili železnica

Gost: Momčilo Đorgović

www.rts.rs

Snimak emisije može se i preuzeti za ličnu arhivu, kada se klikne na tri tačke pored plejera.

 

[Užice]

Onda su, kad su došli na vlast, nacionalizovali (oteli) prugu od Francuza - prethodno satanizovavši posao kojim je Srbija prugu dobila praktično za džabe, 'jer bi nam Rusi napravili povoljnije' - posle čega novu prugu dugo nismo napravili.

Pruge Prahovo-Negotin-Zaječar-Knjaževac, Mladenovac-Aranđelovac-Lazarevac, Beograd-Obrenovac-Lazarevac-Valjevo su izgrađene za vreme Pašića. Isto i Šabac-Koviljača, ne znam da li je bila povezana sa Obrenovcem pre rata. Polovinu ovih pruga su titioisti ukinuli posle 1945. umesto da ih samo preprave u normalni kolosek.

Stokka je to grdna bila, ko i ova sada. Pa još i veća.

Pašić je u 3 rata za 6 godine oslobadio sve naše zemlje i od Turaka i od Bugara i od Austrougara, a ova st*** sada ih predaje u miru. Da li je i on krao za vreme svoje vlasti je drugi par rukava, ali nije ništa izdavao.

 

[Анон015]

Pruge Prahovo-Negotin-Zaječar-Knjaževac, Mladenovac-Aranđelovac-Lazarevac, Beograd-Obrenovac-Lazarevac-Valjevo su izgrađene za vreme Pašića. Isto i Šabac-Koviljača, ne znam da li je bila povezana sa Obrenovcem pre rata. Polovinu ovih pruga su titioisti ukinuli posle 1945. umesto da ih samo preprave u normalni kolosek.

Није Шабац био повезан с Обреновцем никад, постојао је план али после рата ништа од тога.

 

[Pendolino]

Pašić nije bio ništa drugačiji od ovih sada. Brilijantan političar, vrlo pametan i prepreden čovek, koji je eliminisao svaku opoziciju. Vrlo je kontraverzna njegova uloga u ww1.
Da ne idem dalje.

Svaka sličnost tadašnjih i sadašnjih radikala je slučajna.
Ali, kako ide vreme istorija se gubi a bajke izlaze.

 

[mzx1976]

Pa ono što su on i njegov sin ukrali ravno je izdaji. Ovo danas je logičan nastavak takvog domaćinskog upravljanja državom. Kad se neko okiti etiketom političara ili u novija vremena ekspertom automatski sledi degradiranje svakog društvenog napretka. Železnica je odličan primer gde je svaka vlast urušavala sistem sve više i više. Bilo je pre i vozova i polazaka i putnika, ali smo uvek kaskali za razvijenim svetom. Od brzine, voznih sredstava, definisane usluge ( ustvari mi nikada nismo imali nikakvu uslugu ) i sve tako redom. Dok su Francuzi imali TGV između Sombora i Subotice išli su vagoni sa drvenim klupama a manevarka u Somboru je bila parna lokomotiva. Još bolje je bilo sa šinobusima gde su ljudi sedeli i stojali jedni drugima na glavama jer nikada nije bilo dovoljno istih da imaš sat vremena komfornog putovanja.. Sombor nikada nije imao direktnu vezu do Beograda npr. Mislim da bi Sever mogoa da potvrdi sve ovo. Naša železnica je uvek bila samo privid i ništa više.

 

[Анон015]

Još bolje je bilo sa šinobusima gde su ljudi sedeli i stojali jedni drugima na glavama jer nikada nije bilo dovoljno istih da imaš sat vremena komfornog putovanja.. Sombor nikada nije imao direktnu vezu do Beograda npr. Mislim da bi Sever mogoa da potvrdi sve ovo. Naša železnica je uvek bila samo privid i ništa više.

Да смо здрава држава не би ни било потребе за Сомбор - Београд, могли би све у НС да обаве.

 

[Пантограф]

Ma da, ko ide u glavne gradove i metropole po 'normalnim državama'...

@Užice
Iha, požuri ga ti, Beograd - Obrenovac je međuratna pruga, za Valjevo se iz Beograda išlo brodom do Zabrežja, pa uskim kolosekom do Valjeva... pola dana.

 

[spatiotecte]

Koliko smo mi bili nerazvijeni u stvari kad pogledaš.

 

[Дошљак]

Па кад смо били претежно аграрна држава, а Турска на југу фактор нестабилности који је отежавао развој.

 

[Пантограф]

Više je to do ozbiljnosti državne vlasti. Crna Gora je bila npr. u kamenom dobu u poređenju sa Srbijom, pa je 1915. bilo: 'Samo da se dočepamo Crne Gore i njenih odličnih puteva'.

Ne raspada se ni sada npr. Barska pruga zato što nemamo para da je obnovimo, nego nas boli leva šina za to.

 

[Užice]

@Užice
Iha, požuri ga ti, Beograd - Obrenovac je međuratna pruga, za Valjevo se iz Beograda išlo brodom do Zabrežja, pa uskim kolosekom do Valjeva... pola dana.

Za vreme Pašića je otvorena i pruga Stalać-Kruševac-Trstenik-Kraljevo-Čačak-Požega-Užice 1912. ona se koristila sve do zamene standardnim kolosekom, ipak je bilo malo nezgodno ostaviti najveće gradove Raške i Zapadnog Pomoravlja bez ikakve železnice koja tu ima svoj prirodni pravac, pogotovo Užice koje je tada nosilo onaj ogavni prefiks. Nažalost, Obrenovac, Aranđelovac, Gornji Milanovac nisu bili te sreće: pre jednog veka su imali železnicu, danas je nemaju jer su pre pola veka partijskom odlukom počupani svi uzani koloseci bez da budu zamenjeni nečim modernijim.

Zar deonica od Beogradske Šećerane preko Žakova do Obrenovca nije sagrađena negde oko 1900. godine? U Obrenovcu postoje dve istorijske železničke stanice; starija, izgrađena na samom početku prošlog veka, danas je napuštena i oronula, i novija, koja je izgrađena kao njena zamena tridesetih godina, od ukidanja pruge do danas je u tom objektu smeštena Lastina autobuska. Evo dve njihove fotografije, obe se nalaze u centru Obrenovca na 100 metara razdaljine:

 

[tragac]

Nije 1900. Možda su kreuli sa radovima tad, pa ih političke situacije prekidale. 1923. je otvorena ta pruga. Lajkovac-Čačak su sagradili Austrougari osim donjeg stroja. Koristio de gornji stroj na zemlji i konjska vuča za potrebe KuK vojske. Stanične zgrade su već bile izgrađene pre WW1.
1938. su počele da saobraćaju Ganz DMU Beograd-Dubrovnik. Po redu vožnje je tom vozu trebalo 16h35m.