Гага
Professional
Карло, да ли можда имаш негде у твојој документацији, трасу те бивше пруге ?
Karlo del Ponte":9exel3pd je napisao(la):Драги наш, волео бих да образложиш свој став да улагање у железницу није развојни пројекат. Ја сам спреман увек да браним супротно, при чему могу бити сагласан да је енергетика стратешки сектор, који се не сме (про)давати приватницима и странцима.
Државна улагања у железнице могу остварити добит на следеће начине:
1) Смањење дефицита од увоза фосилних енергената. Читавих 42% увоза Србије су фосилна горива.
2) Енергетска политика, смањење зависности од увозних и/или фосилних горива. Смањење економског утицаја због наглих промена цене нафте сваки пут када се запуца.
3) Смањење губитака од уништавања путева тешким друмским возилима. Аутобуски и камионски превозници никада и нигде у свету не плаћају пуну цену оштећивања путева. Нарочито код нас, где аутомобилски и аутобуски превозници конкурентност заснивају на претовару. Као једина ефикасна мера се показала државна политика усмеравања масовног транспорта на реке, мора, железницу.
4) Повећање безбедности друмског саобраћаја, који у Србији гута 5% националног дохотка!
5) Повећање конкурентности привреде, смањење трошкова производње кроз снижење трошкова транспорта.
6) Регионални развој, стимулација производње у местима удаљеним од главних центара потрошње. Стимулација извоза.
7) Функционалност и просторни развој великих градова. Смањење зависности од спорог и непоузданог аутомобилског и аутобуског саобраћаја у великим градовима.
8) Развој туризма, занатства, трговине, културних, образовних и услужних делатности, које стимулишу квалитетни системи превоза путника.
Овде нећу наглашавити и друштвене добити, које се тешко могу мерити новцем, попут побољшавања могућности школовања и лечења, еколошки добици, демографски добици и слично.
Додатна важна напомена је да ови добици директно зависе од коришћености железничке пруге и структуре корисника. Највећи ризик који имамо по питању пројекта унапређења везе Београд-Будимпешта је конзервативно-партократска структура у "Железнице Србије превоз", и монопол тог предузећа на "Железнице Србије инфраструктура", један од најштетнијих монопола у држави.
Гага":3esp4yod je napisao(la):Ајде да мало одемо до комшилука тј. у Босну, и погледамо (прочитамо) о чему размишљају кад је изградња/обнова пруга у питању, а и доста је интересантно.
orion":33vfcj2t je napisao(la):Такође сам апсолутно против продаје стратешке енергетске и телекомуникационе инфраструктуре да би се градили путеви и пруге.
Delija":22o4q4eh je napisao(la):orion":22o4q4eh je napisao(la):Такође сам апсолутно против продаје стратешке енергетске и телекомуникационе инфраструктуре да би се градили путеви и пруге.
Продаће комплетну телекомуникацијску инфраструктуру која је од највећег националног значаја да би изградили парче саобраћајне ингфраструктуре а остало покрали и то ће представити као велики успех.
Galeks":2h6s4nt4 je napisao(la):Prema mom misljenju bolje je strateski partner za dobrim menadzmentom od potpune privatizacije i kljucna stvar smanjenje BROJA RADNIKA.
Galeks":2h6s4nt4 je napisao(la):Pa objektivno nam treba i jedno i drugo. I brze pruge i dobra telekomunikacija. Zeleznica zaostaje vek za slicnom na zapadu, a telekom za dve generacije.
Kompleksna je to tema, sturcnjaci u IT-u koji su mi kolege ne vide da ce za 10 godina biti potrebe za uslugama sa kojima telekom najvise zaradjuje, te je momenat uzimanja neke vece love pravovremen.
S'druge strane sa tom lovom pre bih nazad otkupio NIS, nakon fijaska sa Juznim tokom.
Karlo del Ponte":2h6s4nt4 je napisao(la):Не спорим важност постојања државног телекомуникационог оператера, и стратешку важност телекомуникације за државу. Са друге стране, не могу прихватити да је систем транспорта људи и робе мање важан од телекомуникација, па чак ни подједнако важан. Тиме не кажем да сам сагласан да треба продати телекомуникације ради транспортних система.
...За саму Србију, сагласан сам да пруга за брзине преко 120км/с не може бити приоритет у условима ограничења финансијских улагања. Код држава где се врше перманентна улагања у железницу, ретко која инвестиција има период повраћаја испод 10 година. Али ми имамо толико грешака у систему, да постоји много инвестиција које се могу исплатити и за мање од 3 године, неке и мање од годину дана! Рецимо, замена скретница, замена сигнализације, увођење колосека у бочној заштити, велики оправак дела вагона, прављење "пуш-пул" вагона, тиристоризација још једног контигента локомотива, средњи оправак неких од пруга, ремонт локалних пруга половним материјалом, али уз дизање осовинског оптерећења итд.
Pitanje je koliko ce u interesu prvenstveno Germana biti razvoj ovog pravca sa Srbijom i (sve vise) neposlusnom Madjarskom, nestabilnom Makedonijom...
Pa objektivno nam treba i jedno i drugo. I brze pruge i dobra telekomunikacija. Zeleznica zaostaje vek za slicnom na zapadu, a telekom za dve generacije.
Kompleksna je to tema, sturcnjaci u IT-u koji su mi kolege ne vide da ce za 10 godina biti potrebe za uslugama sa kojima telekom najvise zaradjuje, te je momenat uzimanja neke vece love pravovremen.
S'druge strane sa tom lovom pre bih nazad otkupio NIS, nakon fijaska sa Juznim tokom.
Аха, ја те разумео да мислиш на српску испоставу. Јесте државно и апсолутно се слажемо.rasho62":3aynciwh je napisao(la):Зар теленор није државно Норвешко предузеће. Паралела са нашим. Ако могу Норвежани ...
Da ja probam, za početak nešto, ako možeГага":3bf9b3il je napisao(la):Карло, да ли можда имаш негде у твојој документацији, трасу те бивше пруге ?
orion":1dwj6r1t je napisao(la):По тој логици би требало да се потпуно одрекнемо суверенитета јер ако нисмо способни да водимо компанију како да водимо државу.
Само да нас оставе на миру пар деценија и те како бисмо знали да направимо озбиљну државу.