Не волим крос постинг, али овде бих морао лагано:
JohnnyLee":4lt5wwx8 je napisao(la):
не знам колико си обратио пажњу на карте и оно што сам писао, али свугде где су једноколосечне пруге такт је воз на сат по правцу. има пар изузетака, али мислим да једноколосечна пруга може да поднесе четири до шест возова на сат, плус понеки даљински
Било је јако тешко изпрегледати све што си написао, али успео сам да нађем нека места где си преоптеретио једноколосечну пругу:
1) Ниш-Димитровград
2) Краљево - Сталаћ
3) Ниш-Врање
4) Смедерево - Пожаревац
5) Београд - Пожега
6) Орловат - Зрењанин
7) Мање-више све пруге у Бачкој.
Ја сам за дипломски рад анализирао анализирао пругу Ресник - Лазаревац, у пројектованом стању (80-100км/с), са 18 пари локалних возова (од тога 8 убрзаних) са 9 пари брзих возова и 13 пари теретних возова (који имају најнижи приоритет). Анализирао сам утицај скретница у бочној заштити, као јефтине високоисплативе мере, која је табу тема за мајндсет диносаурус ауторитета, тренутних окупаторских власти у желеницама. Почетни модел је показао потребу за продужење идеалног времена вожње путничких возова за 13 минута, а са предложеним унапређењем дошло се до само 5минута. Такође, брзина теретних возова се повећала са 34 на 37 километара на сат, а просечни пут теретног воза до наредног заустављања из саобраћајних разлога се повећао са 13 на 16 километара. Међутим, и то су врло неповољни параметри за теретни саобраћај, без кога неможемо ни имати јаку привреду, да подржи толики путнички саобраћај. Када сам након одбране дипломског тестирао модел без брзих возова (претпоставка да су пребачени преко Обреновца новом, бржом пругом), параметри теретних возова су били задовољавајући, чак 50км/с брзина. На жалост, та пруга тренутно има половину тог капацитета, као и пруга за Младеновац. То би значило да ако желимо што скорије приградске железнице на три јужне пруге, можемо за сада само на сваких два сата.
На прузи за Вршац имамо додатна ограничења. Тамо се примењује застарела механичка сигнализација, и ручно прекретање скретница, због чега укрштавање траје и по 20 минута. Између Панчева и Вршца је једино Алибунар стално поседнут, што значи да је ноћу интервал слеђења на тој прузи за све типове возова заједно 1,5 сат. Ту имамо и до 20 теретних возова дневно у сезони, тако да тренутно не можемо увести ни двочасовни интервал (евентуално трочасовни). Када би вратили станично особље у свим међустаницама 24 сата, могли би имати интервал Београд - Вршац сваких 2 сата, а за било које даље побољшање нам треба потпуно нови систем сигнализације, који би поред веће брзине и поузданости, повећања пропусне моћи, омогућио и смањење броја запослених.
То да се од нас захтева смањење броја радника на железници је политичарска превара. Тражи се повећање продуктивности, а ми је у великој мери губимо избегавајући не превелике инвестиције.
ово иде заједно, не могу се добити паре и за једно и за друго. да би се добиле паре за инфраструктуру мораш да имаш пројекте, што ми немамо. за возове, колико сам имао прилике да видим, ствари су много једноставније.
што се тиче Крагујевца, замишљена су два пословна (ИЦС) воза, са укупно 5 полазака на дан из Крагујевца ка Београду (три настављају ка Суботици, два ка Вршцу). када се, и ако електрифицира и дуплира пруга до Крагујевца онда може и да се уведе и брзи воз (ИЦЕС)
Поставља се онда питање исплативости ових тушта и тма возова.
1) Када говоримо о возовима за брзине до 100 км/с, два пута спорији воз истовремено ствара и готово два пута веће трошкове. Ко ће то да плати?
2) Чак и под претпоставком да је железница у монополистичком положају, да сви зависе од ње, са путовањем 3 сата Ниш-Куршумлија развојни ефекат је знатно мањи него да путује два пута брже! Просто, народ од толико времена у возу неће стизати да пообавља све послове у Нишу, мање ће путовати и на крају се исељавати у Ниш. Са сат ипо, може бити прихватљиво радити и студирати у Нишу, а не напуштати родни дом.
3) Куда ћемо теретне возове? Они су нам јако важни!
4) Ако нисмо решили дубоке проблеме, због којих имамо потешкоће да кренемо у инфраструктурне пројекте, одакле ћемо уопште имати пара за толико велике контигенте нових возила, и за банкарске гаранције?
Про Крагујевца, ако се поправи оне две деонице Коридора 10 између Београда и Крагујевца, моћићемо већ за годину дана имати воз који Београд-Крагујевац прелази за 2,5 сата, прихватљиво у односу на аутобус од 2 сата. Већ тада, превоз за Краљево преко Крагујевца постаје бржи него преко Ваљева, а из стратешких разлога је важно да имамо што пре директан воз Београд - Косовска Митровица. Ако би заиста били толико богати, и имали толико брзе и добре железнице за поменутих 19 пари брзих и експресних возова између Београда и Ниша, онда би од Београда ка Крагујевцу требали имати најмање 8.
Везано за Босну, ако и не би градили пругу Београд - Обреновац - Ваљево - Лозница, много боље је возове ка Босни усмеравати преко Шапца и Зворника. Ту већ постоји план да се пруга закрпи половним материјалом са Коридора 10 за 80км/с. За Бања Луку би број возова требао бити подједнак броју возова за Сарајево, ако не и већи. Спојити Сарајево и Истанбул. тренутно најповољније за правац Београд - Сарајево је спојити 30км Вареш и Бановиће, чак 120 километара скраћење путање.
и за ово иде заједнички одговор. може, када се пруга доведе у пристојно стање. све локалне линије су прављене тако да воз, по садашњем реду вожње, не путује више од 2,5 сата од прве до последње станице. када се пруге доведу у барем пројектовано стање (просечна брзина да буде минимум 80 км/х), онда могу да се праве дужи локални возови. за Београд - Зајечар сам планирао пословни воз (ИЦС) са три поласка на дан. из Шапца не мора до Београда са два преседања, може и са једним у Руми, јер би између Шида и Београда било 6 полазака даљинских возова (3 ИЦС и 3 ИЦЕС) у домаћем саобраћају и још 6 у међународном
Оно што ме збуњује код твојих међународних је да ли си неке од међународних, на пример ка Шиду, преклопио? Избројао сам чак 13 пари међународних за Шид.
Све у свему, недостају ти ти условни планови. Могао бих неком приликом да испишем колико је приближно путничких возова могуће са садашњим техничким стањем пруга на свакој од пруга. Долазило би се до врло јадних цифри, и стандарда. На појединим пругама је само механичким смањивањем броја запослених у извршној служби капацитет пао на свега четвртину!