Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Треба вратити назив Српска државна железница.
Путнички саобраћај максимално централизовати да немамо више апсурдне ситуације да то да ли ће бити воз од Инђије до Београда зависи од тога да ли постојећа локална гарнитура то жели или не.
 
JohnnyLee":1lwfbdfl je napisao(la):
ето, од мене највеће за крај године ;) видимо се 1. јануара, срећна вам Нова година итд.

Такође. Лепо си се потрудио око овога штета што ће ово бити изгубљено негде на 100-тој страници теме.
 
@ Johny Lee
Размишљао сам да на све изложени изнесем читав низ технички заснованих критика, али сам после схватио да бих погрешио! Спутао бих визионарство, и нечији не мали рад да се тим визионарством заразе "обични људи, који врло мало знају о техничким и економским предусловима". На крају крајева, за те обичне људе се и пројектују транспортни системи, и утолико нећу да се мешам.

Утолико браво :vops:
 
Pa mislim da se tvoj komentar ocekuje i bez obzira na moguce kritike ne bih nazvao sputavanjem vizionarstva vec da se ti kao neko ko je strucniji ukljucis u diskusiju i das jos dodatni kvalitet i legitimitet.
 
Карло, па ово је и постављено због критика, да се сведе на најбоље могуће решење
 
JohnnyLee":3bqz276w je napisao(la):
Карло, па ово је и постављено због критика, да се сведе на најбоље могуће решење
1) Приликом разматрања, водити рачуна које су пруге једноколосечне, а које двоколосечне (ту мислим и на потенцијално двоколосечне у будућности, а то су само неке). На једноколосечној прузи сматрати да возови регионалног-локалног типа могу саобраћати сваких 60 минута најчешће, изузетно 30 минута у 4-5 вршних сати. Ако на прузи саобраћају и брзи возови, онда они иду свака 2 сата, а и не можемо појачати локалне у вршним сатима.
2) Крагујевац је неправедно заобиђен, јер ако имамо могућности да набавимо тушта и тма гарнитура, имамо пара да и пругу за Крагујевац поправимо, чак направимо дупли колосек од Лапова до Драгобраће (појачана фреквенција градских возова, више брзих возова, прикључак теретних возова из индустријског центра на Коридор 10).
3) Ако заиста имамо толико средстава, онда можемо сматрати да смо завршили пругу преко Обреновца за Ваљево, и пругу Ваљево - Лозница. Такође да смо повезали и Нови Пазар.
4) Треба водити рачуна и о густини насељености, која се неће драстично повећавати. Без увреде, али одређени мањи градови попут Пирота и Пријепоља просто не могу бити центри система приградских железница. Демографија то диктира, а за њих је више него одлично да имају само једну регионалну линију са тактом сат времена, са дводелним гарнитурама, дуплираним у шпицевима, линију усмерену на неки већи град (Ужице, Ниш).
5) Сецкање линија није добро, и по томе, од Београда до Шапца требају чак 3 преседања. у околини великих градова се често праве регионалне линије, које повезују места 50-100км са једне са местима 50-100 километара са друге стране великог града. Предност таквих линија је опслуживање великог броја локација у великом граду са директним превозом. Водити рачуна да свако, па и најмање место мора имати директну линију са најмање једним од следећих трговинских, универзитетских и здравствених центара: Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Нови Пазар. То је могуће обезбедити и убрзаним возовима, који би, рецимо, од Београда до Пожаревца били брзи, а од Пожаревца до Бора (Зајечара) локалци.
 
Karlo del Ponte":264p066p je napisao(la):
@ Johny Lee
Размишљао сам да на све изложени изнесем читав низ технички заснованих критика, али сам после схватио да бих погрешио! Спутао бих визионарство, и нечији не мали рад да се тим визионарством заразе "обични људи, који врло мало знају о техничким и економским предусловима". На крају крајева, за те обичне људе се и пројектују транспортни системи, и утолико нећу да се мешам.

Овако сам ја могао да напишем на сваки твој покушај бављења урбанизмом. Уместо тога сам помагао и цртао.

Мораш да порадиш мало на односу са људима.
 
Karlo del Ponte":3hs4jylt je napisao(la):
1) Приликом разматрања, водити рачуна које су пруге једноколосечне, а које двоколосечне (ту мислим и на потенцијално двоколосечне у будућности, а то су само неке). На једноколосечној прузи сматрати да возови регионалног-локалног типа могу саобраћати сваких 60 минута најчешће, изузетно 30 минута у 4-5 вршних сати. Ако на прузи саобраћају и брзи возови, онда они иду свака 2 сата, а и не можемо појачати локалне у вршним сатима.

не знам колико си обратио пажњу на карте и оно што сам писао, али свугде где су једноколосечне пруге такт је воз на сат по правцу. има пар изузетака, али мислим да једноколосечна пруга може да поднесе четири до шест возова на сат, плус понеки даљински

Karlo del Ponte":3hs4jylt je napisao(la):
2) Крагујевац је неправедно заобиђен, јер ако имамо могућности да набавимо тушта и тма гарнитура, имамо пара да и пругу за Крагујевац поправимо, чак направимо дупли колосек од Лапова до Драгобраће (појачана фреквенција градских возова, више брзих возова, прикључак теретних возова из индустријског центра на Коридор 10).
3) Ако заиста имамо толико средстава, онда можемо сматрати да смо завршили пругу преко Обреновца за Ваљево, и пругу Ваљево - Лозница. Такође да смо повезали и Нови Пазар.

ово иде заједно, не могу се добити паре и за једно и за друго. да би се добиле паре за инфраструктуру мораш да имаш пројекте, што ми немамо. за возове, колико сам имао прилике да видим, ствари су много једноставније.
што се тиче Крагујевца, замишљена су два пословна (ИЦС) воза, са укупно 5 полазака на дан из Крагујевца ка Београду (три настављају ка Суботици, два ка Вршцу). када се, и ако електрифицира и дуплира пруга до Крагујевца онда може и да се уведе и брзи воз (ИЦЕС)

Karlo del Ponte":3hs4jylt je napisao(la):
4) Треба водити рачуна и о густини насељености, која се неће драстично повећавати. Без увреде, али одређени мањи градови попут Пирота и Пријепоља просто не могу бити центри система приградских железница. Демографија то диктира, а за њих је више него одлично да имају само једну регионалну линију са тактом сат времена, са дводелним гарнитурама, дуплираним у шпицевима, линију усмерену на неки већи град (Ужице, Ниш).
5) Сецкање линија није добро, и по томе, од Београда до Шапца требају чак 3 преседања. у околини великих градова се често праве регионалне линије, које повезују места 50-100км са једне са местима 50-100 километара са друге стране великог града. Предност таквих линија је опслуживање великог броја локација у великом граду са директним превозом. Водити рачуна да свако, па и најмање место мора имати директну линију са најмање једним од следећих трговинских, универзитетских и здравствених центара: Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Нови Пазар. То је могуће обезбедити и убрзаним возовима, који би, рецимо, од Београда до Пожаревца били брзи, а од Пожаревца до Бора (Зајечара) локалци.

и за ово иде заједнички одговор. може, када се пруга доведе у пристојно стање. све локалне линије су прављене тако да воз, по садашњем реду вожње, не путује више од 2,5 сата од прве до последње станице. када се пруге доведу у барем пројектовано стање (просечна брзина да буде минимум 80 км/х), онда могу да се праве дужи локални возови. за Београд - Зајечар сам планирао пословни воз (ИЦС) са три поласка на дан. из Шапца не мора до Београда са два преседања, може и са једним у Руми, јер би између Шида и Београда било 6 полазака даљинских возова (3 ИЦС и 3 ИЦЕС) у домаћем саобраћају и још 6 у међународном
 
Не волим крос постинг, али овде бих морао лагано:
JohnnyLee":4lt5wwx8 je napisao(la):
не знам колико си обратио пажњу на карте и оно што сам писао, али свугде где су једноколосечне пруге такт је воз на сат по правцу. има пар изузетака, али мислим да једноколосечна пруга може да поднесе четири до шест возова на сат, плус понеки даљински
Било је јако тешко изпрегледати све што си написао, али успео сам да нађем нека места где си преоптеретио једноколосечну пругу:
1) Ниш-Димитровград
2) Краљево - Сталаћ
3) Ниш-Врање
4) Смедерево - Пожаревац
5) Београд - Пожега
6) Орловат - Зрењанин
7) Мање-више све пруге у Бачкој.

Ја сам за дипломски рад анализирао анализирао пругу Ресник - Лазаревац, у пројектованом стању (80-100км/с), са 18 пари локалних возова (од тога 8 убрзаних) са 9 пари брзих возова и 13 пари теретних возова (који имају најнижи приоритет). Анализирао сам утицај скретница у бочној заштити, као јефтине високоисплативе мере, која је табу тема за мајндсет диносаурус ауторитета, тренутних окупаторских власти у желеницама. Почетни модел је показао потребу за продужење идеалног времена вожње путничких возова за 13 минута, а са предложеним унапређењем дошло се до само 5минута. Такође, брзина теретних возова се повећала са 34 на 37 километара на сат, а просечни пут теретног воза до наредног заустављања из саобраћајних разлога се повећао са 13 на 16 километара. Међутим, и то су врло неповољни параметри за теретни саобраћај, без кога неможемо ни имати јаку привреду, да подржи толики путнички саобраћај. Када сам након одбране дипломског тестирао модел без брзих возова (претпоставка да су пребачени преко Обреновца новом, бржом пругом), параметри теретних возова су били задовољавајући, чак 50км/с брзина. На жалост, та пруга тренутно има половину тог капацитета, као и пруга за Младеновац. То би значило да ако желимо што скорије приградске железнице на три јужне пруге, можемо за сада само на сваких два сата.

На прузи за Вршац имамо додатна ограничења. Тамо се примењује застарела механичка сигнализација, и ручно прекретање скретница, због чега укрштавање траје и по 20 минута. Између Панчева и Вршца је једино Алибунар стално поседнут, што значи да је ноћу интервал слеђења на тој прузи за све типове возова заједно 1,5 сат. Ту имамо и до 20 теретних возова дневно у сезони, тако да тренутно не можемо увести ни двочасовни интервал (евентуално трочасовни). Када би вратили станично особље у свим међустаницама 24 сата, могли би имати интервал Београд - Вршац сваких 2 сата, а за било које даље побољшање нам треба потпуно нови систем сигнализације, који би поред веће брзине и поузданости, повећања пропусне моћи, омогућио и смањење броја запослених. То да се од нас захтева смањење броја радника на железници је политичарска превара. Тражи се повећање продуктивности, а ми је у великој мери губимо избегавајући не превелике инвестиције.

ово иде заједно, не могу се добити паре и за једно и за друго. да би се добиле паре за инфраструктуру мораш да имаш пројекте, што ми немамо. за возове, колико сам имао прилике да видим, ствари су много једноставније.
што се тиче Крагујевца, замишљена су два пословна (ИЦС) воза, са укупно 5 полазака на дан из Крагујевца ка Београду (три настављају ка Суботици, два ка Вршцу). када се, и ако електрифицира и дуплира пруга до Крагујевца онда може и да се уведе и брзи воз (ИЦЕС)
Поставља се онда питање исплативости ових тушта и тма возова.
1) Када говоримо о возовима за брзине до 100 км/с, два пута спорији воз истовремено ствара и готово два пута веће трошкове. Ко ће то да плати?
2) Чак и под претпоставком да је железница у монополистичком положају, да сви зависе од ње, са путовањем 3 сата Ниш-Куршумлија развојни ефекат је знатно мањи него да путује два пута брже! Просто, народ од толико времена у возу неће стизати да пообавља све послове у Нишу, мање ће путовати и на крају се исељавати у Ниш. Са сат ипо, може бити прихватљиво радити и студирати у Нишу, а не напуштати родни дом.
3) Куда ћемо теретне возове? Они су нам јако важни!
4) Ако нисмо решили дубоке проблеме, због којих имамо потешкоће да кренемо у инфраструктурне пројекте, одакле ћемо уопште имати пара за толико велике контигенте нових возила, и за банкарске гаранције?

Про Крагујевца, ако се поправи оне две деонице Коридора 10 између Београда и Крагујевца, моћићемо већ за годину дана имати воз који Београд-Крагујевац прелази за 2,5 сата, прихватљиво у односу на аутобус од 2 сата. Већ тада, превоз за Краљево преко Крагујевца постаје бржи него преко Ваљева, а из стратешких разлога је важно да имамо што пре директан воз Београд - Косовска Митровица. Ако би заиста били толико богати, и имали толико брзе и добре железнице за поменутих 19 пари брзих и експресних возова између Београда и Ниша, онда би од Београда ка Крагујевцу требали имати најмање 8.

Везано за Босну, ако и не би градили пругу Београд - Обреновац - Ваљево - Лозница, много боље је возове ка Босни усмеравати преко Шапца и Зворника. Ту већ постоји план да се пруга закрпи половним материјалом са Коридора 10 за 80км/с. За Бања Луку би број возова требао бити подједнак броју возова за Сарајево, ако не и већи. Спојити Сарајево и Истанбул. тренутно најповољније за правац Београд - Сарајево је спојити 30км Вареш и Бановиће, чак 120 километара скраћење путање.
и за ово иде заједнички одговор. може, када се пруга доведе у пристојно стање. све локалне линије су прављене тако да воз, по садашњем реду вожње, не путује више од 2,5 сата од прве до последње станице. када се пруге доведу у барем пројектовано стање (просечна брзина да буде минимум 80 км/х), онда могу да се праве дужи локални возови. за Београд - Зајечар сам планирао пословни воз (ИЦС) са три поласка на дан. из Шапца не мора до Београда са два преседања, може и са једним у Руми, јер би између Шида и Београда било 6 полазака даљинских возова (3 ИЦС и 3 ИЦЕС) у домаћем саобраћају и још 6 у међународном
Оно што ме збуњује код твојих међународних је да ли си неке од међународних, на пример ка Шиду, преклопио? Избројао сам чак 13 пари међународних за Шид.

Све у свему, недостају ти ти условни планови. Могао бих неком приликом да испишем колико је приближно путничких возова могуће са садашњим техничким стањем пруга на свакој од пруга. Долазило би се до врло јадних цифри, и стандарда. На појединим пругама је само механичким смањивањем броја запослених у извршној служби капацитет пао на свега четвртину!
 
е, то је све требало од старта да напишеш, а не кљештима да ти извлачим.
што се тиче међународних кроз Шид, имаш 4 за Загреб, 1 за Сарајево и 1 за Бања Луку, тако да их изађе 6. остали возови на списку настављају даље из Загреба (један се само завршава у Загребу, један у Љубљани, један у Венецији и један у Инсбруку/Салцбургу). исто ти важи и за Мађарску и даље. стваран број возова је број до Будимпеште. остало су возови који настављају даље из Будимпеште

Delija":t2g4pt0a je napisao(la):
Овако сам ја могао да напишем на сваки твој покушај бављења урбанизмом. Уместо тога сам помагао и цртао.
Мораш да порадиш мало на односу са људима.

то је још и супер како сам мислио да ће да напише
 
JohnnyLee":1ynectju je napisao(la):
Сремске железнице

Систем са три локалне линије:
  • Нови Сад – Батајница;
    Шид – Инђија;
    Рума – Инђија;
    Рума – Шабац.
Систем саобраћа од 03:45 до 00:00. Тактови су следећи:
  • Нови Сад – Батајница: од 06:00 до 23:30 на 30 минута, од 04:00 до 06:00 на 60 минута;
    Шид – Инђија: такт од 60 минута цео дан;
    Рума – Инђија: такт од 60 минута цео дан;
    Рума – Шабац: од 03:45 до 07:00 и од 20:00 до 23:00 на 60 минута, од 07:00 до 20:00 на 30 минута.

Тринаест четвороделних ЕМВ гарнитура, и то:
  • Нови Сад – Батајница: 6 у употреби и 1 резервна;
    Шид – Инђија и Рума – Инђија: 3 у употреби у Шиду, 2 у употреби у Руми и 1 резервна у Руми.

druže moj, bez uvrede, ali ovo nemaš ni u holandiji, tako da, sa ovim standardom i budžetom niti imaš putnika niti dovoljno subvencija da se ove linije pokriju. takođe mnoge od linija su bespotrebne - ruma inđija na svakih 60 minuta? ja bih se radovao da postoji na svakih sat vremena linija šid beograd, kome znači šid inđija? ko putuje na ovoj relaciji? ko hoće da preseda u inđiji kad ide za beograd? i čemu to? ruma inđija ima 24 km i to sad treba da ide na svaki sat vremena? išli bi prazni vozovi. isto kao i ovo ns-batajnica. daj prvo da se uvedu redovni vozovi koji spajaju nešto i nešto
 
И потребно је средити железничке станице, обично су железничке станице на крајевима насеља, прљаве запуштене где се сирурно може осетити само већа група мушкараца.

Такође проблем су и локални трансфери, нису на релацији бг-нс јер путници имају на располагању такси и градски превоз.

Заислите једну четворочлану породицу која треба да путује у неко мање место, ма колико возови били брзи тачни и јефтини не могу конкурисати аутомобилу јер треба са све пртљагом доћи на неку запуштену станицу па онда мислити како даље.
 
Jel zna neko gde ce da koriste ove nove Stedlerove lokomotive? Jel ce ih biti rasporedjeno po celoj Srbiji?
 
1.280 km elektrificirane pruge ne daje mnogo mašti na volju
 
@JohnnyLee

Веома лепо у целини, свака част за труд. Ево и неколико мојих запажања.

Прво, одлично је да инсистираш на тактном реду вожње, јер је то основа за ефикасно (и рентабилно) функционисање железнице, и у невеликој земљи. Примери успешних железница у иностранству то показују. Али, мислим да мораш да смањиш такт на многим пругама - не може свуда по Србији да иде на сат времена, ипак наши градови, с изузетком малобројних, нису толико велики да то оправдавају. Рецим, у Источној Србији једва да има становника колико места у тим силним возовима.

Друго - прекратке су ти линије. То значи и да је мање директних вожњи, а тако се губе силни путници. Нови Сад - Батајница свакако мора бити Нови Сад - Београд. Аналогно томе, никако Шабац - Рума, већ Шабац - Београд и Шабац - НС. Ако имаш воз Ресавица - Марковац, сви Свилајнчани ће у Београд аутобусом, јер је директан и стаје само у Великој Плани. Некакав регионални експресни воз Београд - Свилајнац (- Деспотовац - Ресавица) већ мења правила игре.

Мислим и да су ИЦЕС возови - вишак. Мала смо земља, неколико стајања више с краја на крај не мења драстично време путовања, али би зато ти експресни возови били поприлично скупи (у Грчкој је Солун - Атина нпр. 50 евра и народ углавном бира јефтиније возове). Да имамо брзе пруге, 200 км/сат+, можда би имало смисла.

Уз то, мада ми генерално не смета стара номенклатура - локални, убрзани, брзи, пословни и сл. - мислим да треба прећи на савременију, јер су, ето, и на румунским железницама (које уопште нису тако лоше) већ неколико година возови регионални, интеррегионални, интерсити...
Уз те уобичејене бих на српским пругама понудио и један успешан производ из упоредиве земље, Аустрије, а то су већ поменути регионални експресни возови. Например. Свилајнац - Марковац - Старо село - Велика Плана - Смедеревска Паланка - Младеновац - Раковица - Прокоп - Нови Београд - Тошин бунар - Рума, па свако стајалиште до Шапца. И томе слично (на правцима Београд - Смедерево, - Пожаревац и још некима).
 
šabac ruma nije elektrificirana, dokle god je tako šabac (i mali zvornik koji je na kraju te pruge) ostaju posebna linija. bog zna kada će se ta pruga (kao i svaka druga) dovesti u iole normalno stanje.

BG-Šid ima nekih 120-130km i ima smisla samo da postoji kao jedinstvena linija, jer bi u normalnom svetu bila prelažena za sat vremena. kod nas mu treba 2,5 sata po redu vožnje, a ko je putovao ovom deonicom zna da to može da potraje i 4 sata. kako cela zemlja gravitira ka bg nema smisla da se na ovoj liniji cepkaju deonice. o ekonomskoj isplativosti da i ne govorimo. daleko više vozila je potrebno za sve ove linije, ne znam koji argumenti stoje iza ovog obimnog izlaganja, ako je to neka teorija, s praksom i mogućnostima i ekonomskom logikom nemaju mnogo veze. bar što se srema tiče.
 
Постоји сасвим доступна технологија којом се превазилази то што део пруге јесте електрификован, а део није - хибридни возови, довољно је докупити један дизел модул за наше "штадлере" и можемо да возимо Београд - Шабац директно. А можемо и "рускињама", пошто баш то чинимо на линији Београд - Вршац, електрификованој само до Панчева (боље икако него никако, а Шабац је и већи град од Вршца).
Пруга до Шапца је, иначе, добра, а даље је... ух.

Други колосек ка Шиду биће обновљен из руског кредита, па ће то свеукупно бити једна веома добра пруга.
У принципу, за Срем (који је увек остао веран железници), из Београда на сваки сат воз до Руме, оданде пола ка Шиду пола ка Шапцу. Плус возови Шид - НС и Шабац - НС (наравно и Бг - НС иде кроз Срем).

Ту заборавих да напоменем Џонију да у планове уврсти и пругу Шид - Бијељина, која јесте у другој држави, али њоме управљају Железнице Србије. И њу, нажалост, треба потпуно обновити.

Такође, код међународних возова, треба уврстити и Суботица - Сегедин (ја сам за дуже линије, па бих гласао за Београд - Сегедин, чиме се добија директна веза престонице са Палићем, али једног дана и Сегедињана са београдским аеродромом), јер су лепе шансе да та пруга преко Хоргоша буде ускоро темељно реконструисана.
И, да: - Подгорица - Скадар - Тирана.
 
као што рекох, све је предлог од којег треба да се почне (као када имате сиров балван). сада креће брушење и даље дораде (да се од балвана добије кревет).

опет, да поновим, све линије су рађене по садашњим редовима вожње и временима путовања од тачке А до тачке Б, где сам гледао да се не путује више од 2,5 сата.

локални возови не могу да се завршавају у Београду. изузетак су возови из Пожаревца, Ваљева и Новог Сада. за доласке из осталих делова Србије постоје ИЦС возови, па нека се комбинују (путник купује карту од Шапца до Београда, па нека се комбинује како му више одговара). Београдски чвор служи само за БГВ, ИЦС и међународне возове
 
Džoni, svaka čast za trud.

Par primedbi:

- kratke linije su već pominjane, ali moram da pomenem ponovo. Linija Paraćin - Jagodina nema nikakvog smisla, jer postoji autobus koji ima 5 stajališta u Paraćinu duž glavne ulice, čini mi se 5 u Ćupriji, a u Jagodini dolazi do centra gde okreće. Železnička stanica u Paraćinu je većini ljudi mnogo dalje nego stajališta autobusa, dok je u Ćupriji još gore (iako je Paraćin tek nešto veći od Ćuprije, kažu da je broj putnika za trećinu veći, dobrim delom zbog lošeg položaja stanice). Pošto će nova pruga zaobići i Jovac, linija bi imala 4 stanice (3 grada i slabo korišćeno Gilje), što je premalo, voz bi išao prazan.
Viđao sam dosta lokalnih putničkih linija po inostranstvu, ali su one po pravilu dosta duže od ovih, sa vremenom obrta od oko sat ipo pa naviše. Prigradske linije oko Berlina s kraja na kraj putuju i po tri sata, pa sistem opet funkcioniše mnogo bolje nego ovde - zašto bismo mi pravili linije od po tridesetak kilometara? Linija oko Jagodine bi morala da kreće najbliže od Lapova, da pokupi đake i radnike koji rade u Jagodini, ljude koji završavaju posao u opštinskom centru, i na sličan način da ide do Stalaća, da poveže Ćićevac i paraćinska sela s Paraćinom, iz sličnih razloga.

- principski se ne slažem s idejom da linije treba da imaju početnu ili krajnju stanicu u većem mestu, osim kad nema izbora. Na primer, mnogo mi je logičnije da umesto Svrljig - Niš i Prokuplje - Niš imaš Svrljig - Prokuplje i Prokuplje - Niška Banja, pa da iz Prokuplja polovina garnitura produžava ka Svrljigu, a polovina ka Niškoj Banji. Čak i po cenu korišćenja većeg broja garnitura, broj putnika bi bio dosta veći; npr. putnik iz Prokuplja koji bira između autobusa i voza a ide negde blizu Panteleja ili Palilulske rampe će mnogo lakše da toleriše sporiju vožnju vozom ako mu je kasnije presedanje lakše, ili čak nepotrebno.

Naravno, neke pruge bi bile preopterećene i trebalo bi menjati svašta, ali bitan je princip.

Slično važi i za npr. Zrenjanin - stanica Zrenjanin Fabrika je praktično u gradu, dok su s druge strane prilično velika sela Elemir (oko 5000) i Melenci (oko 6000 stanovnika); zašto ne linije poput Kovačica - Senta i Kovačica - Kikinda, bez linije Zrenjanin - Kovačica? Ili još bolje, da nema prekida linija između Pančeva i Zrenjanina, jer je to osamdesetak kilometara prepuno velikih sela koja gravitiraju i Pančevu i Zrenjaninu i Beogradu, a iz administrativnih razloga i prema Kovačici?

- pruga preko Kragujevca mora da bude elektrificirana u skorije vreme, jer je država potpisala još pre 5 godina da ta pruga mora da se modernizuje. Računam da će ta pruga svakako da se dovede u red pre nego što bi došlo do ovako masovne nabavke vozova.

- ako se već uključuju pruge koje trenutno nemaju saobraćaj, i pruga Požarevac - Kostolac bi bila dobar kandidat, a naročito Petrovaradin - Beočin. Tako bi dizel garnitura iz Bečeja ili Odžaka mogla da ide za Beočin gde takođe nema elektrifikacije

- pruga Novi Sad - Zrenjanin ne bi mogla da bude konkurentna za putnički saobraćaj ni uz rekonstrukciju, možda od NS do Žablja ili eventualno Orlovata. Dalje od Orlovata bi već loše uticao na takt mnogo perspektivnije pruge Zrenjanin - Pančevo. Takođe, logičnije je imati brzi voz Zrenjanin - Kovačica - Pančevo koji bi mogao da bude konkurentan drumskom saobraćaju nego Zrenjanin - Novi Sad koji bi i dalje imao da pređe mnogo više kilometara nego autobus.

- nema brzih vozova južno od Kraljeva, a iz Mitrovice treba dva presedanja do Kraljeva kao prve stanice brzog voza. To ne bi prošlo ni pod razno

- Pomenu već neko, zašto ne direktni vozovi iz Beograda ka Segedinu? Bili bi daleko bolje popunjeni i bitniji za nas nego direktni vagoni do npr. Varšave

- verujem da bi na nekim mestima bilo korisnije i jeftinije izgraditi drugi kolosek i omogućiti više prolaznih vozova koji bi stajali na više mesta u gradu (npr. Niš ili Zrenjanin) nego mučiti se sa uklapanjem saobraćaja koji bi pritom imao manje putnika.
 
ето, како су лепо кренуле идеје, само је требало заголицати машту :)


medjutim":39dle8m4 je napisao(la):
- principski se ne slažem s idejom da linije treba da imaju početnu ili krajnju stanicu u većem mestu, osim kad nema izbora. Na primer, mnogo mi je logičnije da umesto Svrljig - Niš i Prokuplje - Niš imaš Svrljig - Prokuplje i Prokuplje - Niška Banja, pa da iz Prokuplja polovina garnitura produžava ka Svrljigu, a polovina ka Niškoj Banji. Čak i po cenu korišćenja većeg broja garnitura, broj putnika bi bio dosta veći; npr. putnik iz Prokuplja koji bira između autobusa i voza a ide negde blizu Panteleja ili Palilulske rampe će mnogo lakše da toleriše sporiju vožnju vozom ako mu je kasnije presedanje lakše, ili čak nepotrebno.

Ниш - Нишка бања сам замислио да се електрифицира и трансформише у трамвајску пругу, евентуално tram-train, а до Прокупља није електрифицирана. Прокупље-Сврљиг већ може


medjutim":39dle8m4 je napisao(la):
Slično važi i za npr. Zrenjanin - stanica Zrenjanin Fabrika je praktično u gradu, dok su s druge strane prilično velika sela Elemir (oko 5000) i Melenci (oko 6000 stanovnika); zašto ne linije poput Kovačica - Senta i Kovačica - Kikinda, bez linije Zrenjanin - Kovačica? Ili još bolje, da nema prekida linija između Pančeva i Zrenjanina, jer je to osamdesetak kilometara prepuno velikih sela koja gravitiraju i Pančevu i Zrenjaninu i Beogradu, a iz administrativnih razloga i prema Kovačici?
- pruga Novi Sad - Zrenjanin ne bi mogla da bude konkurentna za putnički saobraćaj ni uz rekonstrukciju, možda od NS do Žablja ili eventualno Orlovata. Dalje od Orlovata bi već loše uticao na takt mnogo perspektivnije pruge Zrenjanin - Pančevo. Takođe, logičnije je imati brzi voz Zrenjanin - Kovačica - Pančevo koji bi mogao da bude konkurentan drumskom saobraćaju nego Zrenjanin - Novi Sad koji bi i dalje imao da pređe mnogo više kilometara nego autobus.

јер се у Ковачици завршава П-воз (биће на теми о БГВ-у), подсистем БГВ-а, који због сигурности такта мора да има колико-толико самосталну трасу. али, та линија од Ковачице може да иде до Новог Бечеја, и тиме су покривена околна места. што се тиче Новог Сада, замишљено је да до Орловата саобраћа једна линија НСВ-а (новосадски пандан БГВ-у). у теми о Новом Саду имаш план са пругом до Беочина

medjutim":39dle8m4 je napisao(la):
- ako se već uključuju pruge koje trenutno nemaju saobraćaj, i pruga Požarevac - Kostolac bi bila dobar kandidat

не знам њену трасу, па је нисам ставио

medjutim":39dle8m4 je napisao(la):
- nema brzih vozova južno od Kraljeva, a iz Mitrovice treba dva presedanja do Kraljeva kao prve stanice brzog voza. To ne bi prošlo ni pod razno

имам једну варијанту у замисли Београд-Крагујевац-Краљево-Митровица, али је нисам уцртао

medjutim":39dle8m4 je napisao(la):
- Pomenu već neko, zašto ne direktni vozovi iz Beograda ka Segedinu? Bili bi daleko bolje popunjeni i bitniji za nas nego direktni vagoni do npr. Varšave

окретање локомотиве/воза у Суботици и очајно стање пруге (мислим да се не вози више од 40)
 
Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом предлога градње пруге Београд - Сарајево, и Кинеске индустријске зоне код Уба.

Пруга Београд – Ваљево преко Обреновца, нова шанса за Западну Србију

Најава градње Кинеске индустријске зоне код Уба за 15000 радника, и неопходност санирања клизишта код Умке, додатни су разлог да се што пре крене са пројектовањем и градњом пруге Београд-Обреновац-Уб-Ваљево.

Obrenovac_zeleznicka.jpg

(аутор рендера, Делија)
Које су користи од нове пруге?

Превоз робе за нову индустријску зону није једини разлог зашто нам је ова пруга неопходна. У питању је повољан економски утицај за целу Западну Србију, јер је она један од основних предуслова за повећање конкурентности производње у тој регији. Велики број шлепера и камиона са приколицом утиче на оштећивање путева и смањење безбедности, те су то додатни разлози да више робе пребацимо на шине.

Зашто преко Обреновца?

На прузи Београд-Бар је највећа потражња за превозом и путника и робе везана управо за Колубарску долину, и утолико се не може рачунати на само један колосек између Београда и Ваљева. У околини Београда ка Лазаревцу и Обреновцу већ имамо претрпане и аутобусе и путеве, а због застоја у самом Београду, аутопут неће потпуно решити проблем превоза путника. Поготову ако се заврши пруга Ваљево – Лозница, један колосек између Београда и Ваљева неће бити довољан. Пруга преко Барајева пролази кроз шумадијска брда са доста клизишта, где би реконструкција за брзине преко 80км/с и градња другог колосека била скупа. Најбржи путнички возови су 1980-тих од Београда до Ваљева стизали за 70 минута. Тренутно је пруга Београд-Бар у доста лошем стању, али већ постоје и план и средства из Руског кредита за њену реконструкцију. Најпогоднија траса за нову пругу захтева обалоутврду код Умке, и висок насип са југоисточне стране Обреновца, што је истовремено превенција поплава, огромних штета и жртава због исте. За обалоутрвду код Умке већ десет година постоји готов пројекат, којим се истовремено санира клизиште и врши регулација Саве. На садашњој прузи преко Барајева би се створили предуслови за знатно већи број приградских возова.
Брзим возом из Београда за 1990. године 2013.године Новом пругом
Ваљево 1сат10минута 1сат50минута 45 минута
Ужице 2сата15минута око 4 сата 1сат50минута
Пријепоље 3сата30минута око 6 сати око 3 сата
Бар 7сати 12сати 6сати30минута

Повезивање са Босном


Србија је код европских и кинеских партнера кандидовала пругу Београд – Сарајево за један од приоритетних пројеката. Тренутно, једина директна веза Србије са мрежом босанских пруга је преко моста на Дрини код Зворника. Део те пруге између Зворника и Шапца је у јако лошем стању, и на њој се тренутно одвија само теретни транспорт. До децембра 2012. из Београда је саобраћао брзи воз за Добој и Сарајево преко дела Хрватске. Иако је био добро попуњен, тај воз је укинут. Разлог су нереални захтеви Хрватских железница везаних за поделу трошкова и прихода, које Железнице Србије, и Железнице Босне и Херцеговине нису хтеле да прихвате. Босна и Херцеговина је један од најважнијих трговинских партнера Србије, и стога побољшање саобраћајних веза треба бити приоритет. Са новом пругом преко Обреновца и Ваљева, то би била и најкраћа и најбржа веза са Сарајевом и Бања Луком, баш као и за Западну Србију.

Историјски осврт

Прва, Ћирина пруга за Западну Србију је ишла преко Обреновца и долином Колубаре, зато што је још тада тај правац препознат као најпогоднији за повезивање Западне Србије. Садашњу пругу нормалног колосека преко Барајева је започела Краљевина Југославија, али не како би укинула пругу преко Обреновца, већ како би пругу добили и они делови Југославије где је градња пруга за главне правце мање погодна. Нова пруга од Београда до Вреоца је завршена 1947. и касније је постала део пруге Београд-Бар. Пруге уског колосека су по програму привредних реформи из 1966. праглашене нерентабилним и укидане. То је било у време када је у крајевима кроз које је пролазио Ћира било врло мало моторних возила и асфалтираних путева. Укидање Ћире је утицало на исељавање људи из крајева кроз које је пролазио, са изузетком места оријентисаних на пругу Београд – Бар и индустријске пруге у рударском басену Колубаре.
 
Do sada je stiglo 5 garnitura. A sve ostalo... :roll:
 
Vrh