Šta je novo?

Železnice - infrastruktura


Top komentar je interesantan
1733822665398.png
 
Uzgred, vidim da Srbija voz još ne objavljuje red vožnje. Ima tu dosta vozova koji se najavljuju, tako da ne znam šta će od toga da krene, a šta ne.

U samom Novom Sadu imamo slepe perone. Sa zapadne (somborske) strane su bile stepenice, ne znam da li su sada. Sa zapadne mogu da se isprojektuju u naprave za 10 dana, ako se hoće. Odnosno stanica može biti nekako funkcionalna i bez stanične zgrade. Ovo sada je lakrdija.
 
1733825832400.png


Arhitektonsko-građevinski faks u Nišu:
Rezime koji mi je poslat od prisutne osobe, potencijalno neprecizan jer je student:
U nadstrešnici se nalazila dodatna greda koja nije bila predviđena projektom. Zbog toga je uklonjena preko noći kada je nadstrešnica pala. Dodat je novi sloj betona kako bi mogla da se ugradi, ali to je povećalo opterećenje. Izolacija je bila loša, i na krovu i na samoj nadstrešnici. Kablovi su propali, a ankeri i zatezači su oslabljeni. Konstrukcija je bila redundantna – ako bi jedan kabl popustio, drugi bi preuzeli opterećenje, ali bi to svakako imalo ozbiljne posledice. Prilikom izrade hidroizolacije, uklonjeni su ankeri na krovu, što je dodatno oslabilo konstrukciju. Zato, kada je nadstrešnica pala, cela je popustila, a ne samo jedan njen deo.
 
Uzgred, vidim da Srbija voz još ne objavljuje red vožnje. Ima tu dosta vozova koji se najavljuju, tako da ne znam šta će od toga da krene, a šta ne.

U samom Novom Sadu imamo slepe perone. Sa zapadne (somborske) strane su bile stepenice, ne znam da li su sada. Sa zapadne mogu da se isprojektuju u naprave za 10 dana, ako se hoće. Odnosno stanica može biti nekako funkcionalna i bez stanične zgrade. Ovo sada je lakrdija.


Stepenice su tu, ali su bile zatvorene dugo, ne znam zbog cega, verovatno "nisu bile predmet rekonstrukcije".
 
Pogledajte prilog 222528

Arhitektonsko-građevinski faks u Nišu:
Rezime koji mi je poslat od prisutne osobe, potencijalno neprecizan jer je student:
U nadstrešnici se nalazila dodatna greda koja nije bila predviđena projektom. Zbog toga je uklonjena preko noći kada je nadstrešnica pala. Dodat je novi sloj betona kako bi mogla da se ugradi, ali to je povećalo opterećenje. Izolacija je bila loša, i na krovu i na samoj nadstrešnici. Kablovi su propali, a ankeri i zatezači su oslabljeni. Konstrukcija je bila redundantna – ako bi jedan kabl popustio, drugi bi preuzeli opterećenje, ali bi to svakako imalo ozbiljne posledice. Prilikom izrade hidroizolacije, uklonjeni su ankeri na krovu, što je dodatno oslabilo konstrukciju. Zato, kada je nadstrešnica pala, cela je popustila, a ne samo jedan njen deo.
jel zaista iko ko je inzenjer bilo cega , a pogotovo gradjevine, i dalje veruje da su one kocke ankeri, da je neko uklonio ankere, i onda je tih 300 tona visilo jos godinu dana bez ankera i tek onda palo ???? sta ga je drzalo do tad bez ankera u toj teoriji ?
 
jel zaista iko ko je inzenjer bilo cega , a pogotovo gradjevine, i dalje veruje da su one kocke ankeri, da je neko uklonio ankere, i onda je tih 300 tona visilo jos godinu dana bez ankera i tek onda palo ???? sta ga je drzalo do tad bez ankera u toj teoriji ?
Verovatno je ovo držalo nadstrešnicu umesto ankera ;)
U nadstrešnici se nalazila dodatna greda koja nije bila predviđena projektom. Zbog toga je uklonjena preko noći kada je nadstrešnica pala.
Nadam se samo da to nisu reči profesora nego je ovaj mučenik to loše preneo.
 
jel zaista iko ko je inzenjer bilo cega , a pogotovo gradjevine, i dalje veruje da su one kocke ankeri, da je neko uklonio ankere, i onda je tih 300 tona visilo jos godinu dana bez ankera i tek onda palo ???? sta ga je drzalo do tad bez ankera u toj teoriji ?
Mozda su ankere samo ostetili tokom rekonstrukciej krova, pa su drzali jos neko vreme.
Istinu nikada necemo saznati jer su dokazi unisteni.
 
jel zaista iko ko je inzenjer bilo cega , a pogotovo gradjevine, i dalje veruje da su one kocke ankeri, da je neko uklonio ankere, i onda je tih 300 tona visilo jos godinu dana bez ankera i tek onda palo ???? sta ga je drzalo do tad bez ankera u toj teoriji ?
Lepo sam napisao da mi je tako student preneo, a to ne mora da bude istina, mozda je lose shvatio. Posaljite poruku/mejl profesoru, zatrazite mu prezentaciju.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: wk_

Interesantno da je i FTN odbio da vrši proveru, moguće da ima veze sa ovim svim blokadama. Više nikog nema da mi odobri gluposti i sranja koja su radili.
 
Neka me neko ispravi ako grešim, ali na železnici ne postoji, niti je ikada postojao pravilnik od održavanju zgrada iako su one sastavni deo železničke infrastrukture.

Pravilnik o elementima javne železničke infrastrukture definiše sledeće elemente:

1. Donji stoj pruge,
2. Gornji stroj pruge,
3. Telekomunikaciona železnička postrojenja i uređaji,
4. Signalno-sigurnostna železnička postrojenja i uređaji,
5. Elektrovučna i elektroenergetska postrojenja,
6. Zgrade železničkih službenih mesta i ostali objekti.

Za stavke od 1. do 5. postoje pravilnici o održavanju i to:

1. i 2. Pravilnik o održavanju gornjeg i donjeg stroja železničkih pruga,
3. Pravilnik o tehničkim uslovima i održavanju železničke telekomunikacione mreže,
4. Pravilnik o održavanju signalno-sigurnosnih uređaja,
5. Pravilnik o održavanju podsistema energija,
6. NEMA NIŠTA, a koliko je meni poznato nikada nije ni postojalo. Odatle i takav odnos železnice prema održavanju staničnih i ostalih zgrada. Sve se radi po sistemu reagovaćemo kad problem eskalira.

Da ne bude zabune, donošenje pravilnika je u nadležnosti Direkcije za železnice a ne u nadležnosti IŽS-a.
Postoji Procedura za održavanje građevinskih objekata iz 2018. Mislim da je izrađena po nalogu Direkcije i dopunjena je u decembu 2023.
Da se razumemo, nije u pitanju pravilnik, odnosno nisu definisani rokovi i granične vrednosti.
Infra je ranije imala Odeljenje za zgrade u kome je bilo zaposleno nekoliko inženjera raznih struka. Mislim da tamo nije ostao niko. Imali su i svoje majstore koji su rešavali tekuće i investiciono održavanje objekata. Oni su, kao i mnoge druge službe (higijena, obezbeđenje, čuvari, ophodari), otpušteni zbog racionalizacije troškova...
 
Iluzorno je očekivati da su gro infrastrukture izgradili fantastično, a samo deo isfušerisali, na žalost sve je ipak urađeno loše. Nadam se samo da danak tome neće biti još krvaviji.
Pošto si ubedljivo najveći mračnjak i defetista ovde na forumu, ne bi me iznenadilo da se nadaš suprotnom. Skoro svaki tvoj komentar sadrži preterivanje ili paniku. Deluješ kao onaj tip ljudi koji unapred sve označi kao katastrofalno da bi kad se nešto loše dogodi mogao da kaže "eto vidite, šta sam vam rekao".
Molim te, hrani svoj ego na neki zdraviji način.
 
Pošto si ubedljivo najveći mračnjak i defetista ovde na forumu, ne bi me iznenadilo da se nadaš suprotnom. Skoro svaki tvoj komentar sadrži preterivanje ili paniku. Deluješ kao onaj tip ljudi koji unapred sve označi kao katastrofalno da bi kad se nešto loše dogodi mogao da kaže "eto vidite, šta sam vam rekao".
Molim te, hrani svoj ego na neki zdraviji način.


Slobodno se uzdaj u "brže jače bolje", i pored nedvosmislenih dokaza da rade loše i da ugrožavaju živote, i to ne na jednom mestu, i ne jedanput. Tvoje tumačenje i očito nerazumevanje mojih postova i zaključaka je potpuno nebitno.
 
National Geographic, serijal rekonstrukcija nesreće. Bilo premijerno u petak u 21:00, sledeće emitovanje u sredu u 10:00.
Uzrok pada mosta skoro identičan kao i pad nadstrešnice. Vredi pogledati.
Pogledajte prilog 222349
Кад се већ помиње случај у Ђенови, ево пар чињеница о овој катастрофи која се десила пре шест година. Морандов мост у Ђенови није ваљао ништа ни кад је био свечано отворен, и пуштен у саобраћај 4. септембра 1967. године. Мост је био предмет континуираних рестаураторских радова од 1970-их због нетачне почетне процене ефеката пузања бетона. Ово је резултирало прекомерним одложеним померањем палубе возила тако да није била ни равна; у најгорим тачкама таласао се у све три димензије. Тек након континуираног мерења, редизајнирања и пратећих структуралних радова, палуба возила се сматрала прихватљивом, приближавајући се хоризонталној до средине 1980-их.

У извештају из 1979. године, Моранди је сам рекао: „Мислим да ће на крају, можда за неколико година, бити неопходно прибећи третману који се састоји од уклањања свих трагова рђе на изложености арматурама, да би се испуниле закрпе, са епоксидним смолама, и на крају да се све прекрије еластомерима веома високе хемијске отпорности.“ Деведесетих година прошлог века чинило се да су тетиве (челичне жице, каблови и шипке са навојем, дизајниране за производњу преднапрегнутог бетона моста) на стубу 11 највише оштећене.

Око 30% тетива је кородирало. Оптерећење моста је било 7.000 кг по тетиви, док су тетиве првобитно могле да носе 15.000 кг. Један камион може тежити и до 44.000 кг. Од урушавања моста, само стуб 11 је интерно прегледан 1990-их, показујући одсечене и оксидиране нити. Од 1990. године па надаље, најисточнији стуб 11 је ојачан тако што је био окружен спољним челичним сајлама. Стуб 10 је имао држаче на врху ојачане челичним омотачем 1990-их. Након уруршавања, покренута су многа питања о боравцима. Морандијев сличан мост у Венецуели претрпео је један или више кварова каблова 1979/1980, са неминовним урушавањем. Катастрофа је изазвала велику политичку контроверзу о лошем стању инфраструктуре у Италији и покренула шира питања о стању мостова широм Европе.

Ко га занима, ето му прилике да научи. Жалосно је што смо сад као Италија, а некад смо били најбољи у архитектури, и грађевинарству.
 
Nerazumni zahtevi u protestima su siguran put ka propasti tih protesta, videli smo to nebrojano puta. Ni u jednoj zemlji na svetu zakon o krivičnom postupku ne predviđa davanje na uvid javnosti svih dokaza iz sudskog postupka naročito kada je taj postupak ovako osetljiv i kada je u vrlo ranoj fazi.
Krivica naravno nije na studentima nego na Republičkom Tajnom Tužilaštvu, tajnom a ne javnom zato što od početka slučaja ni jednu konferenciju za štampu nisu održali, dali su samo 3-4 nemušta birokratska saopštenja. Ćutanje tužilaštva samo podgreva teorije zavere.

Razumem ja to, ali je i dalje nejasno da li je nakon pada bilo sta sklonjeno sa javnog uvida odnosno povuceno? Da li postoji nesto sto se krije, a obavezno je da bude javno dostupno?
 
Razumem ja to, ali je i dalje nejasno da li je nakon pada bilo sta sklonjeno sa javnog uvida odnosno povuceno? Da li postoji nesto sto se krije, a obavezno je da bude javno dostupno?
U normalnoj drzavi je sve javno dostupno sto se placa od javnih para i sto ima veze sa javnim objektima. Tajni su samo neki vojni sporazumi koji mogu ugroziti bezbednost. Ali ugovor koliko miliona je placeno kinezima da urade nesto, i sta je to nesto i pod kojim uslovima samo u zemljama kao sto je nasa moze biti drzavna tajna sta se radi nasim parama i gde se trose. Ko ne zna razlog zasto se uzimaju krediti od kineza koji su nepovoljni, a ne od EU banaka koje imaju manje kamate je taj sto za EU banke moras svaki dinar opravdati i pratiti gde je otisao, sve raditi u rokovima i slicno. Braca kinezi ti daju pare, nakrljaju kamate i uslove da ti oni rade , pa ti kradi kolko oces preko toga bas ih briga. Negde u rangu zelenasa, a ne ozbiljne drzavne politike i ekonomije.

Tako da zahtev studenata da se svi ti ugovori otvore i pregledaju su skroz na mestu.
 
Gledao sam par videa (dokumentarca) na ovu temu. Poznavajući pomenuti serijal znam da će oni objaviti sve tačno kako se desilo i rešiti sve mistrije ko što uvek rade.
Naravno da se retko gde sa sigurnošću može tvrditi šta se tačno i u detalje desilo. Ima zanimljivih paralela sa ovim našim slučajem ipak dosta je drugačije.

Slično je to što su u oba popustile zatege. U Đenovi su one bile od pred-napregnutog betona dok su ove u NS bile napregnute sajle koje je beton štitio (očigledno nedovoljno) od korozije. Ne znam da li se to i danas negde radi, iskreno mislim da ne. Zatege na mostovima ili bilo kojim projektima gde otkazivanje istih ugrožava živote mnogih moraju biti redovno kontrolisane i održavane. Koliko mi je poznato to je danas standardna praksa u mostogradnji.
Bitna razlika sa Italijom je to što su tamo mnogi ljudi odgovarali, a ovde izgleda puj pike ne važi. Srbija ne sme da stane.
Zasto mislis da su bile od prednapregnutog betona. Ovo u Djenovi su isto zatege. Ovaj presek kosnika mora biti zategnut jer ako je pritisnut ne moze da nosi most, a ako je zategnut ne treba mu beton. Al njemu je i taj beton bio zategnut i ocigledno je jako isprskao pa je prodirala vlaga. Secam se da su nam profesori pricali o agresivnosti hlorida jer su u tim primorskim krajevima nalazi betonske preseke sa potpuno iscezlom armaturom posle samo 20ak godina.
 
Кад и да ли ће се уопште поново успоставити воз до Пожаревца? Шта је са сигнализацијом од Малог Пожаревца до Мале Крсне дешавали се шта?
 
I dalje me zanima sta je uklonjeno nakon tragedije?
Javno su dostupne sve gradjevinske i druge dozvole (lokacijski uslovi, prijave radova, sva resenja o odbacivanju predmeta i sl.), samo se u verziji za objavljivanje skidaju imena privatnih investitora, njihove adrese i brojevi licnih dokumenata, dok je za javne objekte sve vidljivo. Ali generalno na sajtu ceop-a ako znas broj parcele mozes ustanoviti koji je postupak u toku na toj parceli cak i ako je samo otvoren predmet. Znaci pisace Zahtev za lokacijske uslove - postupak u toku. Kada uprava zavrsi postupak objavice lokacijske uslove ili ce objaviti zakljucak o odbacivanju zahteva sa objasnjenjem zasto je predmet odbacen i tako za svaki korak do upotrebne dozvole. Ovo mogu svi da vide a ostalu dokumentaciju tipa tehnicku tj projekte ili imovinsko-pravnu moze da vidi samo uprava i podnosilac zahteva. Pretpostavljam da je svu ovu dokumentaciju preuzelo tuzilastvo, kao i gradjevinske dnevnike, gradjevinske knjige, knjige inspekcije, sva doneta resenja, zapisnike i svu ostalu dokumentaciju kao sto su atesti, rezultati ispitivanja, meranja, trista cuda koje se rade na gradilistu. Tu ima jako puno papira, a ovi sto tvrde da je nesto sklonjeno (a pogotovo studenti) ne bi znali to ni da razvrstaju a kamoli da protumace. Sto se ugovora tice, ne znam pravno kako stoje stvari sa tim javnostima/tajnostima. Znam da ko i u svakom ugovoru stoji predmet ugovora, tip ugovora, ugovorena cena, rok za izvrsenje predmetnih radova, dinamika placanja, valuta, garancije, uslovi raskida i sl. Za gradjevinske radove obicno je prilog specifikacija radova sa kolicinama i ugovorenim jedinicnim cenama. Tu ima milijardu finesa. Svakako kad pricas da je sklonjena dokumentacija moras imati predstavu bar koja tacno dokumentacija, a i ne znam dal cemo sad svi proucavati to. Malo je glupo da uzmes od tuzioca pa das studentima. Oni svakako aludiraju samo na finansijske delove ugovora, sto ovde, za samo rusenje nadstrenice, mislim da je promasena tema (ne ulazeci u politicke teme niti u koruptivne), nego cisto strucno, stvarno deluje kao previd u projektu.
 
Vrh